Претражи Живе Речи Утехе

Млада Ужичанка Тања која држи радњу са уникатним стварима у Ужицу "Уникат Плус“, које она све ручно прави, одушевила је многе својим статусом на Фејсбуку, рекавши нешто што, испоставило се, многи мисле. – Драги људи, нисам попустом подржала „црни петак“. Нисам хтела! Неко је то похвалио, неко осудио. Не допада ми се ни та идеја, спроведена у Србији, ни назив тог догађаја, јежим се! Имају сви право, нек ради како ко ‘оће! Foto: Facebook/Tanja Kendija – Али зато… Попусте у радњи УНИКАТ Плус имаћете увек на ЦРВЕНО СЛОВО И КРСНУ СЛАВУ! 20%!!! И чешће је него црни петак. И лепше звучи, и греје ми душу. Јер тако ја ‘оћу!!!!! Многи су је подржали у коментарима. – Свака част. Браво, Србине. – Сигурна сам да ће те због таквог размишљања, труда и рада, а пре свега љубави коју улажеш у свој посао, много људи подржати. – Сагласан сам у потпуности с тобом, свака част! Шта ви мислите о тој, могуће новој, српкој традицији – да радње дају попусте на крсну славу или црвено слово? Јавите нам у коментарима. Ужичанка "сахранила" црни петак: Даје попуст на црвено слово и крсну славу! SRBIN.INFO Млада Ужичанка Тања која држи радњу са уникатним стварима у Ужицу "Уникат Плус", које она све ручно прави, одушевила је многе својим статусом на Фејсбуку, рекавши...

Патријарх прославио крсну славу, присуствовао Вучић Танјуг | 20. април 2019. Литургији је присуствовао епископ шабачки Лаврентије, а саслуживао је епископ ремезијански Стефан, викар патријарха српског са свештенством Архиепископије београдско-карловачке Патријарх српски Иринеј служио је данас на велики хришћански празник Лазарева субота архијерејску литургију у Саборној цркви у Београду, а прослави крсне славе патријарха присустовао је и председник Србије Александар Вучић, наводи Тв Храм. Прослави крсне славе патријарха присуствовали су и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, министар спољних послова Ивица Дачић, директор БИА Братислав Гашић, председник САНУ Владимир Костић и бројни други представници верских заједница, културног и јавног живота Србије. Литургији је присуствовао епископ шабачки Лаврентије, а саслуживао је епископ ремезијански Стефан, викар патријарха српског са свештенством Архиепископије београдско-карловачке. По завршетку литургије, свете тајне причешха и одржане беседе у Патријаршијском дому пресечен је славски колач, а по обичају је приређена и "трпеза љубави". Колач је по традицији, у присуству домаћина патријарха српског Иринеја и бројних гостију, пресекао епископ шабачки Лаврентије. Владика Лаврентије је патријарху Иринеју пожелео да славу, у радости и здрављу, дочекује са свештеницима и паством "на многаја и благаја љета". http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:790242-Патријарх-прославио-крсну-славу-присуствовао-Вучић

Славски колач је благословио и преломио Његово Преосвешетнство епископ ремезијански Стефан, викарни епископ Патријарха Иринеја. Владика Стефан је честитао славу декану мр Зорану Михајловићу, професорима, запосленима и студентима и пожелео им да оно чему стреме и остваре како би у најлепшем светлу приказали дело на славу Господњу и славу наше Свете Цркве. Оно што су радили Свети Апостоли сведочећи живога Христа, што је сведочио и апостол Лука - кога данас прослављамо и који је био велики мисионар заједно са својим учитељем Светим апостолом Павлом, и који је проповедао не само речима него и живописом и иконама, - данас сведоче у нашем времену својим иконама и живописом многи студенти Академије Српске Православне Цркве за консервацију и рестаурацију. Дипломираним студентима и свршеним студентима мастер студија владика Стефан је уручио дипломе акредитоване Академије Српске Православне Цркве за рестаурацију и консервацију. Ова Академија бележи 17 дипломираних студената на редовним и 3 дипломираних на мастер студијама. У спомен на данашњи дан декан Академије мр Зоран Михајловић је епископу Стефану уручио на дар икону Пресвете Богородице. Свечарима су славу честитали протојереј-ставрофор др Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода; главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве протођакон Радомир Ракић; високопреподобни архимандрит Нифонт, настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Богоштици; представници Патријаршијске библиотеке Предраг Ракић и Марија Бошковић Стаменковић; гђа Радмила Мишев, уредник „Светосавског звонца“, као и многобројни сарадници и пријатељи Академије. Висока школа Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду ради од 17. новембра 1993. године. Рад Академије је иницирао епископ будимски Данило (Крстић). Основни циљ оснивања и рада Високе школе јесте образовање будућих нараштаја који би својом вером и знањем живописали храмове, иконостасе и обнављали (консервација и рестаурација) све у црквама што је страдало у претходним ратовима и све оно што није обнављано дуги низ година. Управо је због та два суштинска циља Висока школа 2014. године акредитовала четири студијска програма и то: Основне академске студије - Црквене уметности Мастер академске студије - Црквене уметности Основне академске студије - Обнова и чување Мастер академске студије - Обнова и чување Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Примио сам твоје писмо. Потврђујеш ми њиме пуштен оглас у новинама, да нећеш славити крсну славу због жалости у кући. Твоју жалост ја сам свесрдно делио с тобом. Опет велим: Бог да прости твога честитог сина. Ти остајеш и даље с том једином жалошћу, док си мене обременио са две нове жалости: прво, што не славиш; и друго, што то објављујеш преко новина. Педесет хиљада људи читаће, да тај и тај Србин професор неће да слави своју славу. Неће ли то многима послужити на саблазан? Бар да си то прећутао. Или да си обавестио само своје пријатеље, који те о слави посећују. Зашто се цео православни свет мора спотицати о камен твога невршења једне верско-моралне дужности? Но зар не увиђаш, да те је твој Свети Ђорђе казнио? Он те је побудио, да објавиш целоме свету свој грех према њему. Јер сваки грех хоће да се јави. Али пре свега – зашто не славиш? Због жалости! Зар треба да славимо само онда кад смо весели и напредни? Наши преци дају нам друкчији пример. Цар Лазар је славио свога свеца уочи пораза на Косову. Војвода Тодор славио је свога Светога Ђорђа у тамници међу сужњима. Његова супруга била је у љутој жалости, па је ипак славила и примала госте. Такав пример пружа нам и дан данас наш народ. У време Светскога рата српски су војници славили по рововима, испуњеним водом и мртвацима. Ово што ћу ти испричати личи на бајку, али је сушта истина: На дан свог крсног имена војник у рову запалио свећу и прилепио на чело погинулог друга украј себе. На прси му ставио хлеб и вино. А он гологлав продужио да пуца, по наредби. – Шта ти све ово значи? упита га старешина. – Слава ми је, господине!… па, рекох, нека буде у исто време и даћа моме земљаку; он ми ето служи место трпезе у овој мочвари. Свећа, хлеб, вино и гологлавост! Да ли ово разумеш? Четири символа: светлост вере, зависност од Бога, љубав Божија и молитва Богу. То и јесте битно у прослављању крсних слава, Божијих светитеља, Божијих синова. Зар ти ниси у стању то четворо показати на дан своје славе? Или мислиш, да је твој дом, из кога је пре неколико недеља изнет један мртвац, обиталиште веће жалости него ли ров испуњен многим мртвацима са још неисушеном крви? Сасвим је нелогично не славити изговарајући се жалошћу. Баш кад је жалост и мука, онда треба са већим усрђем славити и припадати свецима Божијим на молитву. Тада и свеци, односно Бог кроз свеце, више и хитније помаже. А кад нам је све на месту и све по вољи, онда се мање опажа помоћ од славе. Јер већ имамо што желимо. Ја потпуно верујем, да се Свети Ђорђе јавио војводи Тодору у тамници и извео га из тамнице. Има много, много примера, да су се брзо спасли беде они који су славили Бога и свога свеца у беди. И Свето Писмо то потврђује. Прочитај, како су апостоли Павле и Сила у тамници оковани славили Бога, и како се у тај час земља затресла, тамница отворила а сужњима окови спали с ногу (Дап. 16, 25). Држим да одустајање од слављења крсне славе долази од збрке појмова. Само они не славе, који славу сматрају весељем као и свадбу. Али ти као учен човек треба да знаш и друге да научиш: ако се не свадбује у жалости, слава се слави и у жалости. И баш нарочито у жалости. Мир ти и утеха од Господа. Свети Николај Жички, Мисионарска писма епархија жичка View full Странице

У навечерје празника, после празничног бденија, које је служио протојереј Владан Симић, уз саслужење протонамесеника Милована Миодраговића, Милорада Мировића и ђакона Александра Билића, кољиво и славски колач освештао је протојереј Владан Симић. Он је упутио срдачну пастирску поуку о великом празнику, уз славска честитања свим члановима хора, са жељом да Пресвету Богородицу још дуго година у здрављу душе и тела прослављају и да увек свим срцем поју у славу Божју, умножавајући стоструко даровани им талант. Срдачним поздравима, у име братства Светоуспенског храма очинским жељама придружио се и протонамесник Милорад Мировић, заблагодаривши проти на одвојеном времену и показаној љубави према овдашњој парохијској заједници. -ФОТОГАЛЕРИЈА- После вечерњег богослужења, под сводовима Богородичине цркве, хор Антифон и гостујући хор при Алмашком храму Свети Стефан Дечански, извели су неколико композиција духовне музике, под уметничким руководством диригената Милице Грубишић и Светлане Грујић. Светом Литургијом на сам дан Празника, 21. септембра 2018. године завршене су духовне свечаности Госпојински дани. Извор: Радио Беседа View full Странице

Радио Светигора је на Духовски понедељак прославила 20 година постојања и крсну славу Силазак Светог Духа на апостоле-Тројчиндан. Славски колач у просторијама Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу благословио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у присуству протојереја-ставрофора Гојка Перовића, ректoра Цетињске богословије, протојереја-ставрофора Обрена Јовановића секретара Митрополије Црногорско-приморске, протојереја-ставрофора Далибора Милаковића директора и протојереја Николе Пејовића главног и одговорног уредника Радио Светигоре, протојереја Предрага Шћепановића, свештеника Игора Балабана, пароха цетињског и ђакона Душана Биговића, професора Цетињске богословије, радника и гостију. Прилог Радија Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- Благословећи све трудбенике и слушаоце митрополит Амфилохије је казао да је Радио Светигора, чиј је рад прије 20 година благословио блаженопочивши Патријарх Павле, диван и истинит свједок свих дешавања на овим просторима почевши од оснивања, ратних дешавања и страдања на Косову и Метохији па до наших дана. – Већ 20 година Светигора свједочи Христа Бога, Духа Светога, вјеру православну и сабира не само оне који раде и служе на Светигори већ широм свијета преноси то свједочанство о Духу Светоме и Животворноме, казао је митрополит Амфилохије и истакао да само Господ зна колико је Светигора у овом двадесетогодишњем периоду душа дотакла и привела Христу Богу нашем. Говорећи о мисији овог Радија која освећује и шири мисију Цркве, Високопреосвећени је казао да и сам назив Светигора обавезује јер је везан за Свету Гору и водопад Светигору а у Јеванђељу Господ говори како ће да напаја водом живом оне који у Њега вјерују а вода жива је Дух Свети. – Црква је Распетог и Васкрслог и нема Васкрсења без Распеће, тако да ни у оваквим установама нема истинског напретка ако нема спремности на разапињање. Спремности установе да прође тајну Часнога крста да би онда заблистала васкрсењем, рекао митрополит поводом 20. рођендана Светигоре. Главни и одговорни уредник Светигоре Никола Пејовић је казао да ће и у овим временима која нису лака, Радио Светигора наставити богонадахнуто дјело и благослов блаженог спомана патријарха Павла и нашега Митрополита Амфилохија. Он се захвалио Митрополиту на путоказима којима помаже рад Светигоре и њену мисију, као и свим претходницима посебно истичући Славка Живковића чиј је глас заједно са гласом патријарха Павла први отишао у етар. – Нека би наш рад био по ријечима апостола Павла и нашега новог српског апостола Патријарха Павле, да све што чинимо чинимо у славу Божју, закључио је отац Никола. Некадашњи директор Светигоре протојереј Предраг Шћепановић је подсјетио на проблеме са којима се овај Радио суочавао и пожелио да се златни ток Јеванђељске ријеке благодати која је ишла кроз њега настави. Отац Предраг је казао да је много оних који су дали свој допринос и себе уградили у овај Радио, али да је обавеза да се на оваквим јубелијема сјетимо и Абаза Џафића, директора Агенције за електронске медије који је у оквиру својих овлашћења и могућности подржавао Светигору и као и многи други препознао њен значај и глас љубави. Честитајући славу и овај значајан јубилеј мисије Митрополије црногоско-приморске, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је казао да Светигора има једну широку мисију и да свако па и они који нијесу вјерници у њеном програму проналазе себе а хришћани који не могу да присуствују богослужењима посредством Радио Светигоре могу да их прате и добију све потребне информације о животу Цркве. Eпархијски Управни Одбор Митрополије црногорско-приморске донио је 25. фебруара 1998. године одлуку о оснивању Радија Светигора. Послије опсежних припрема, Радио је почео да емитује програм на Духове (7. јуна) исте године благословом Патријарх српског Павла. Радио је до Божића 1999. године емитовао тросатни експериментални програм, када је прешао на емитовање редовног шестосатног програма. Исте године, 24. марта, у навечерје празника Преподобног Симеона Новог Богослова, НАТО алијанса отпочела је бомбардовање наше отаџбине. Од те ноћи, по благослову Митрополита Амфилохија, Радио Светигора емитује двадесетчетворосатни програм. Од 2001. Светигора почиње да емитује програм на читавој територији Црне Горе. У навечерје Ваведења Пресвете Богородице, 3. децембра 2004. Радио почиње са емитовањем програма на Интернету. Први главни и одговорни уредник Радија био је Славко Живковић. На уредничким мјестима су након њега били оци Гојко Перовић, Јован Пламенац и данас Никола Пејовић. Директор Радија у периоду 2008- 2017. био је свештеник Предраг Шћепановић, а од фебруара 2017. отац Далибор Милаковић. Извор: Митрополија црногорско-приморска / Радио Светигора View full Странице

Председник Републике Србије г. Александар Вучић прославио је своју крсну славу - Никољдан у цркви Петра и Павла у Москви где је присуствовао светој Литургији. После свете Литургије, коју је служио настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички г. Антоније, председник Вучић је, заједно са Владиком и члановима државне делегације, преломио славски колач и упутио честику свим грађанима који славе Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Председник Вучић данас наставља посету Москви, где ће се у поподневним часовима састати са руским председником г. Владимиром Путином. Извор: Српска Православна Црква View full Странице