Претражи Живе Речи Утехе

Оно што се сада дешава са Украјинском Православном Црквом Московске Патријаршије не може се назвати никако другачије до државни терор, стоји у апелу који је потписало 109 српских интелектуалаца. На слици: Чудотворна икона Богородице Почајевске (16. век) Ми, представници академске заједнице, као и културни прегаоци Републике Србије и српских земаља, изражавамо дубоку забринутост због грубог кршења основних људских права у Украјини. Пре свега, реч је о застрашујућем кршењу уставних норми и закона који гарантују слободу вероисповести. Оно што се сада дешава са свештеницима и верницима Украјинске Православне Цркве, не може се назвати никако другачије до државни терор. Наиме, према подацима заштитника права грађана Украјине, до данас је преко 75 свештеника УПЦ и стотине чланова њихових парохија изложено различитим облицима репресије. Осим спорадичних случајева паљења верских објекта, само у 2022. години, уз нескривену подршку власти, преотето је 250 храмова канонске Цркве. Ове године не само што је настављен него је и интензивиран тај тренд. Управо сада, они који подржавају тзв. ПЦУ, коју иначе не признаје 11 од 15 помесних православних цркава, отимају храмове у Хмелницкој, Черновицкој, Кијевској и другим областима Украјине. Свештеници и верници УПЦ изложени су најразличитијим видовима прогона. Њих не само што застрашују, него их и туку, муче, повређују, трују сузавцем. Подржаваоци “ПЦУ”, често уз асистенцију државних структура, не либе се да користе физичко насиље чак и против епископа УПЦ. Штавише, неке владике су, на основу невешто конструисаних, измишљених разлога, послати у затвор или су стављени под санкције. Ови и други подаци указују на то да је у току добро испланирано темељно уништавање целих епархија УПЦ. Сабор кијево-печерских Светих са иконом Успења Пресвете Богородице , 17. век (Извор: Православие.ру) Упоредо с тим, широм Украјине регионални и градски савети доносе одлуке о забрани функционисања УПЦ у њиховим регионима. У парламенту Украјине регистровани су предлози закона за забрану Цркве, а 15. маја 2023. године судска одлука је отворила могућност лишавања УПЦ њеног службеног назива и пренос њене имовине на друге конфесије. Украјинска држава не само што није вратила УПЦ имовину, која је бесправно одузета у совјетском периоду, него јој се данас одузима право на коришћење земљишних парцела на којима се налазе њене богомоље. Имајући у виду да живимо у XXI веку, тешко је разумети како су многи у данашњој Украјини, па и у западним земљама, не само равнодушни него и сагласни са нечувеним прогоном верника УПЦ. У исти мах док се у савременом свету пропагирају најразличитија права, многи затварају очи за бол, сузе и крв милиона Украјинаца, који само желе да сачувају веру својих предака. Веру која нема везу са текућим ратом и политичким проблемима између Украјине и Русије. Будући да је наша морална обавеза, као интелектуалаца, да дигнемо глас против неправде, против кршења људских права и нарушавања људског достојанства, позивамо власти Украјине да одмах зауставе прогон православних верника и насилно преузимање храмова УПЦ. Такође молимо официјелни Кијев да обезбеди строго поштовање важећег украјинског законодавства и међународног права у погледу слободе савести и вероисповести. Поред тога, обраћамо се европским институцијама, њеним организацијама за заштиту људских права, као и целокупној светској заједници са позивом да активно ступе у одбрану не само верских него и основних људских права чланова УПЦ. Позивамо их, пре свега, да на критичне тачке, тамо где је прогон већ на делу, пошаљу своје посматраче и помогну у брзом предузимању мера усмерених на прекид прогона и административног притиска на Украјинску Православну Цркву, њене свештенослужитеље и парохијане. На првом месту очувању јурисдикције УПЦ над Свето-Успенском Кијево-Печерском лавром и Свето-Успенском Почајевском лавром, које представљају велике светиње за цео Православни свет. Потписници Апела за одбрану светиња и права верника УПЦ Академик САНУ Данило Баста Академик САНУ Светислав Божић Академик САНУ Јован Делић Академик САНУ Славенко Терзић Академик АНУРС Слободан Реметић Емир Кустурица Др Марјан Алексић Проф. др Слађана Алексић Др Биљана Анђелковић Проф. др Слободан Антонић Проф. др Валентина Арсић Арсенијевић Проф. др Синиша Атлагић Данило Бећковић Проф. др Бошко Бојовић Проф. др Драгиша Бојовић Проф. др Павле Ботић Др Мирчета Вемић Др Жарко Војновић Мр Здравко Вокић Милена Вујовић Проф. др Огњен Вујовић Мр Ђорђе Вукадиновић Маринко Вучинић Др Мирјана Гочанин Проф. др Борислав Гроздић Др Милан Громовић Проф. др Ирина Деретић Споменка Деретић Др Владимир Димитријевић Мр Данијел Дојчиновић Др Душан Достанић Проф. др Татјана Дуроњић Проф. др Јован Б. Душанић Проф. др Александар Б. Ђикић Протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого Др Горан Ђорђевић Слободан Ерић Проф. др Наташа Вујисић Живковић Никола Н. Живковић Ивана Жигон Др Мирослав Здравковић Божидар Зечевић Др Душан Илић Др Слободан Јанковић Горан М. Јанићијевић Љубомир Јапунџић Проф. др Јован Јањић Проф. др Зоран Јеротијевић Др Бојан Јовановић Проф. др Радојица Јовићевић Др Радован Калабић Стефан Каргановић Весна Капор Мр Драгана Керкез Проф. др Зоран Кинђић Проф. др Милош Ковић Доц. др Владимир Коларић Др Горан Комар Проф. др Ксенија Кончаревић Проф. др Часлав Копривица Проф. др Душан Крцуновић Мр Владимир Кршљанин Александар Лазић Др Ружица Левушкина Проф. др Александар Липковски Др Маринко Лолић Никола Маловић Љубомир Љуба Манасијевић Проф. др Биљана Марић Проф. др Весна Марковић Бранислав Матић Проф. др Александар Милановић Протојереј-ставрофор мр Бобан Миленковић Никола Милованчев Др Снежана Милојевић Проф. др Дејан Мировић Мирослав Цера Михаиловић Проф. др Радивоје Младеновић Др Софија Мојсић Проф. др Зорица Никитовић Доц. др Маја Павловић Шајтинац Проф. др Здравко Пено Проф. др Драго Перовић Проф. др Валентина Питулић Протојереј-ставрофор Јован Пламенац Проф. др Бранкица Поповић Протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић Прокопије Постоловић Проф. др Душан Пророковић Проф. др Митра Рељић Мр Радојка Реметић Проф. др Миливој Сребро Др Милун Стијовић Проф. др Рада Стијовић Др Ивица Тодоровић Мр Мирко Тољић Проф. др Мирко Сајловић Проф. др Слободан Самарџић Др Душан Симић Проф. др Добривоје Станојевић Слободан Стојичевић Др Владан Тријић Проф. др Срђа Трифковић Др Драган Хамовић Др Марија Цупара Проф. др Ђорђе Чантрак Проф. др Арсен Чаркић Проф. др Љиљана Чолић Проф. др Миладин М. Шеварлић View full Странице

Lex specialis „ЗА ЗАШТИТУ ДЕЦЕ“ После ове две трагедије које су се догодиле у само два дана, и оволико младих, невиних жртава, није време да се пишу дугачки чланци и анализе. Али са друге стране после само два дана већ почиње да се тргује болом и да се „спинује“ несрећа. Ни четрдесет сати а камоли четрдесет дана, како је обичај, нису трајале туга и тишина у којима би се свако од нас а и јавност Србије у целини, мало сабрала, у миру помолила и завапила Богу да нас уразуми и да нам помогне да нађемо излаз из овога што нас је снашло. И што како све анализе и сва искуства из света говоре: тек почиње да нам се дешава. Најпре треба одговорити на три питања и констатовати три чињенице: ШТА, ЗАШТО и КАКО? А тек онда предложити ШТА ДАЉЕ? ШТА и ЗАШТО? Догодила су се два случаја „масовних убијања“ (или „масовних пуцњава“, енгл. -Mass shootings). Ово је феноме н који се појавио релативно недавно, последњих неколико деценија. Највише се догађа (где би другде, него) у САД. Не постоји званична дефиниција, стога се не може ни направити званична статистика (понешто се може сврстати у породично насиље, нешто се може сврстати у криминални обрачун) али статистика је застрашујућа. Само у овој 2023. од почетка године до априла у САД је било преко 160 оваквих пуцњава! У последње три године у просеку се догађало по 600 пуцњава годишње!1 Од 2015. године, у САД је преко 19.000 људи убијено и рањено у масовним пуцњавама. А само 2022. године, у САД је преко 600 људи убијено и 2.700 рањено2. И у ЕУ ситуација је слична3. И Русија је прошла талас масовних пуцњава, који последњих година јењава (а касније ћемо рећи и зашто). Тако да треба одмах рећи јасно и недвосмислено: није реч о случајностима, о појединачним случајевима, о необјашњивом стицају околности и т.д. Реч је o застрашујућој последици савременог начина живота и утицају на психу појединца а посебно деце и младих људи. Када нам се рекламирала ЕУ – овај део „живљења као сав нормалан свет“ нам није био рекламиран али то не значи да то није саставни део онога што долази у пакету „Београд је као (западни) свет“. Ово је тема која се прећуткује за Западу. Из простог разлога што је при и најмањем озбиљном истраживању одмах јасно и шта су узроци и који је проблем. Узроци су: отуђење у потрошачком друштву, распадање породице као сигурносног и регулаторног фактора, мешање владиног и невладиног сектора у породичне односе, перманентно незадовољство собом, ближњима и друштвом у целини код отуђеног 1 How many US mass shootings have there been in 2023? https://www.bbc.com/news/world-us-canada- 41488081 (чланак од 17. априла 2023. приступљено 05.05.2023.) 2 Mass Shootings in the United States https://everytownresearch.org/mass-shootings-in-america/ (март 2023. приступљено 05.05.2023.) 3 Masovne pucnjave u Evropi posljednjih decenija https://www.slobodnaevropa.org/a/masovne-pucnjave-u- evropi-posljednjih-decenija/32397478.html (чланак 05.05.2023. приступљено 05.05.2023.) појединца, непрестани раст жеље за стицањем, трчање за зарадом и трошењем што доводи до константног стреса и психозе и код деце и код одраслих. Ова жеља (а самим тим и стрес) се, пак, свакодневно изнова обнављају и повећавају, свим могућим начинима агресивне рекламе. Идеологија либерализма је у ствари доминантан узрок јер потпуно уништава друштвено уређење и ствара хаос у друштву. Феминизам је добрим делом узрок одвајања жене од породице и васпитања деце. Уз ове узроке треба додати и општи пад друштвених норми и морала и што је најважније а узроковано је свиме претходно побројаним: дезоријентисаност појединца у свету који га окружује. Све је ово неминовна последица тзв. „потрошачког капитализма“. Зато овај феномен, на Западу, и није проучаван, нити су формулисане званичне дефиниције, нити је израђена било каква стратегија за његово решавање. Из простог разлога што је то неминовно исходиште „новог потрошачког начина живота“ тако да нико ко зарађује и живи од профита у том „новом начину живота“ није заинтересован да га проучава, решава или да се озбиљно бори са њим. Не може се очекивати од мултинационалних компанија да се ангажују на мањој жељи за куповином њихових производа или да емитују мање рекламе да би се код појединаца стварало мање неостваривих жеља за поседовањем што би смањило стрес. Нити се може очекивати од невладиних организација (НВО) да се мање мешају у односе у породици, у односе између родитеља и деце или супружника – јер то је њихов посао, на томе зарађују и од тога живе. Без обзира што се тим њиховим деловањем појединац отуђује од оних који су му најближи и који први могу да реагују ако он почне да долази на нездраве идеје. И владин и невладин сектор је баш обрнуто - заинтересован да се „бави проблемима у породици“. То им је посао и од тога живе. Ни од рекламних или ПР агенција се не може у данашњем савременом западном, потрошачком капитализму, очекивати да смишљају мање агресивне и нападне рекламе, да умирују психу и одраслих и деце. Нити се може очекивати да коришћењем најновијих психолошких техника мање провоцирају подсвест и тиме манипулишу потрошачима. То је опет: њихов посао, њихов хлеб. Који ће, ако буду имали превише скрупула - конкуренти да им преузму и одузму. Медији и средства масовних информација такође живе од пажње потрошача и гледалаца реклама – како од њих очекивати да имају морала и обзира према психи деце и родитеља? Политичари и политичке партије и живе од тога што се стално подгревају „животна питања“ и доносе „судбоносне одлуке“. Они на власти свакодневно морају да стварају психозу око „насушних проблема“ којима се, ето, неуморно баве. А они у опозицији, пак, морају свакодневно да подгревају осећај да све само што није пропало, само што није наступила потпуна катастрофа и ако одмах не буде избора – сви ћемо помрети, држава ће се распасти, туђини су ево већ пред вратима… Тако да јасно је да нико у савременом либералном и потрошачком капитализму нема интерес да се бави смањивањем тензија, стварањем психозе, стреса у друштву или код појединца. И наравно да у том случају повремено понеки појединац „пукне“ и узме оружје у руке. Али ово није све. Појавио се Интернет и све друго што он собом носи: друштвене мреже, мобилни паметни телефони („смартфони“) и видео игре. Ови фактори су још више појачали напред побројане тенденције. Често се Интернет, друштвене мреже и видео игрице сматрају као узрок за пуцање психе појединца и масовне пуцњаве. Али није тако. Оне су најчешће повод али нису узрок. Наравно како смо напред рекли: никоме у потрошачком капитализму не одговара да се стварни узроци означе а камоли да се решавају – тако да је најзгодније повод преименовати у узрок па онда јавно јадиковати како се „ту ништа не може“ или другим речима (неизговореним али значењски јасним) „млади су као свиње – као што свиње свугде нађу блато и у њега се уваљају тако и млади свугде нађу вај-фај и у њега потону.“ КАКО? Данас је већ потпуно јасно да масовне пуцњаве нису узроковане само Интернетом, друштвеним мрежама или видео играма. Тако да ни решење не може бити само у бављењу том страном проблема. Наравно и то се мора некако решавати али и само то решавати – неће уклонити све узроке већ само део повода. Са друге, пак, стране – нити треба, нити се може, данас потпуно отићи у неки конзервативни или православни максимализам. Немогуће је предложити као решење потпуно укидање агресивне рекламе, обуздавање подивљалих медија и СМИ, потрошачког друштва, стварање бескласног или теократског друштва, забрану Интернета, друштвених мрежа и видео игара. Или пак промену идеолошке основе Либерализма и прављење од Србије неке „православне џамахирије“ у срцу Европе. (Друго је питање да ли ће се све то ионако еволуционим или револуционим путем и догодити у будућности јер такође је данас потпуно јасно да овај суманути темпо„развоја“ и потрошње већ ни планета Земља еколошки и енергетски не може да издржи а камоли појединачне психе потрошача - али то већ није тема за овај рад). У овој нашој напаћеној Србијици, ми (нажалост, још увек) не можемо правити неке кардиналне промене и заокрете. Зато их не треба (јавно) нити промишљати нити предлагати. Јер је друштво подељено, и политички и идеолошки. Илузорно је очекивати и од овакве власти и овакве опозиције да се реализују неке радикалне идеолошке, државне и друштвене промене које би у потпуности спасле нашу децу и све нас од оваквих пуцњава у будућности. Али зато се могу предузети одређене мере које ће у велико смањити ризик од таквих „пуцања“ у главама и психи појединаца и пуцњава по школама и улицама. Као што видимо у ових неколико сати после два трагична догађаја – ствари се развијају на исти начин као и после сваке веће пуцњаве у Америци (на мање пуцњаве тамо више нико и не обраћа пажњу): најпре се јаве идеје о забрани слободне продаје оружја, затим се на ту идеју јави асоцијација произвођача оружја која моментално почиње своју контра-кампању, јаве се гласови разума који предложе да се ојачава породица, да мајкама држава почне да исплаћује неки доходак ако остану код куће и васпитавају децу, а онда се као по команди (а у суштини и јесте по команди) јаве разни стручњаци, експерти, психолози који напротив говоре како „нова истраживања говоре“ да мајка само смета у слободном развоју личности детета, да је боље „све то преко интернета ако желите да вам дете порасте у програмера и добија велику плату“. „Насиље у породици“ је одмах следеће тема коју покрећу НВО предлажући себе и своје пројекте као универзално решење за све проблеме. Политичари и у власти и у опозицији за све криве школство које би „побољшали“ са још више куповине школских компјутера за државне паре. Углавном оно што се и може очекивати од либералног, потрошачког капитализма: свака заинтересована страна почиње „спиновање“ повода у страну промоције својих интереса и повећања продаје својих производа и услуга. Русија се такође сусрела са овим проблемом масовних пуцњава. Али је реакција била потпуно другачија: осмишљен је и добрим делом реализован пројекат борбе са масовним пуцњавама („колумбајнинг“ или „скул сутинг“) међу омладином. У протеклих неколико година креиран је пројекат „Крибрум“ који непрестано прати друштвене мреже, препознаје групе које се стварају око ове теме, гаси сајтове који говоре о томе, брише налоге који пропагирају насиље и унапред ствара базе података младих које та тема привлачи, који то „лајкују“, „шерују“ и т. д. Затим се о овим потенцијално деструктивним омладинцима (који су тек показали нездраво понашање на Мрежи али још нису ништа кажњиво урадили) саопштава у школу, социјалну службу, локалном полицајцу и т. д. Ови државни органи даље раде не само са потенцијално девијантним дететом већ са целом породицом. Наравно систем није идеалан, не решава 100% случајева, али је за последњих неколико година проблем у доброј мери решен. Наравно треба напоменути – НВО или било која приватна и профитна или „непрофитна“ структура која би се проблемом бавила дуго и профитабилно – није добродошла (што је и логично јер свако ко на нечему зарађује нема интерес да проблем заиста реши већ да га одуговлачи). Сем тога у школе је уведен предмет „Безбедност живота“ у коме се између осталог школска деца упознају и са опасностима које вребају са Интернета, друштвених мрежа и видео игрица. Више о овоме се може прочитати у књизи „Дигитална хигијена“ која је постала уџбеник за школе и факултете а недавно је и код нас преведена и објављена. ШТА ДАЉЕ - РЕШЕЊЕ Да би се овај проблем у највећој мери смањио (а потпуно решавање је како смо већ рекли немогуће без потпуне промене државног и друштвеног уређења – одбацивања либерализма и потрошачког капитализма), потребно је, ем осмислити огроман план промене великог дела друштвених института, ем променити много закона. Практично је немогуће постићи нити такав друштвени консензус нити сакупити такву политичку вољу за промену толико закона. Све и да се крене у том правцу, процедуре усаглашавања сваког дела пројекта, сваког поступка и сваког закона би се одужиле у недоглед и све „заинтересоване друштвене групе“ би тражиле више права и ресурса за себе а мање за друге. Јавне расправе о сваком кораку би се одужиле до неке следеће пуцњаве када би све кренуло поново и тако у недоглед док сви на погибије своје деце не навикнемо – као у Америци. Зато је једини начин донети један закон који би се односи само на ову материју и који би одједном решио барем већи део проблема. Такав закон би био Lex specialis. По правном правилу „Lex specialis derogat legi generali“ – закон којим се регулише само конкретна материја је јачи од закона који регулише општа питања. У овом случају би се дефинисао минимум промена у правном поретку које би омогућиле да се спречи даље вирусно ширење ове појаве. И избегло би се улажење у мочвару борбе политичких и идеолошких интереса разних друштвених, невладиних, пословних и политичких група и групација. Дозволићемо себи да предложимо барем минимум тема које би требало регулисати овим Lex specialis: 1. У оквиру закона „Lex specialis - за заштиту деце“ на првом месту означити и правно, законски осудити деструктивне омладинске покрете, појаве и феномене који се шире највећим делом преко друштвених мрежа, Интернета и гаџета. Ово су, на првом месту: масовне пуцњаве, групе самоубистава, сатанистичке секте, анорексичарке (увлачење девојчица у покрет гладовања до смрти од булимије), хајке на друштвеним мрежама („булинг“), пропагирање обожавања сатане и култа смрти, пропагирање насиља, педофилија, содомија, воајеризам и т. д. Ово би дало правни основ (iusta causa) да се сви ови покрети могу сузбијати и да се даља дејства законски регулишу. Да би се било шта уредило – мора најпре постојати законска регулатива, а да би се мењале или укидале делимично или у потпуности многе одредбе разних других закона - неопходно је јасно дефинисати шта се жели и против чега се бори. 2. Дигитална сувереност – моментално наша држава нема скоро никакав суверенитет над друштвеним мрежама и великим делом Интернета у нашем виртуелном простору. Зато се законски мора прописати обавеза да велики ИТ гиганти - власници друштвених мрежа имају представништва у нашој држави која би била одговорна за садржаје на њиховим друштвеним мрежама. И да та представништва буду одговорна да уклањају садржаје који су у супротности са нашим законом а по налогу наших органа и судова. Ово није ништа необично – ово је већ увелико пракса у многим државама света. Ако желе да зарађују у нашој држави и у нашем виртуелном простору, на нашем становништву - морају бити и одговорни пред нашом државом и пред нашим друштвом, а и поштовати наше законе, обичаје и наш морал. 3. Све кориснике друштвених мрежа, блогере, влогере, инфлуенсере, јутјуб- канале и т. д. који имају преко одређеног броја пратилаца (2-3-5 хиљада) обавезати да се региструју код наших државних органа у као „јавни медији“ и „средства јавног информисања“ (СМИ) са свим обавезама које из тога проистичу. И ово је потпуно нормална пракса у многим државама у свету јер није нормално да државни органи немају никакав увид нити у рад ових медија нити у идеје које они емитују првенствено младима. Наравно само онај део програма који се односи на забрањене, деструктивне омладинске покрете могу се регулисати законски. 4. Законски прописати кривичну, материјалну и моралну одговорност домаћих интернет провајдера за сајтове који се налазе на њиховим серверима (хостингу), проток који се означи као „токсичан“ (технички је ово врло лако решити забраном протока на серверу), успоравање или забрану протока (трафика) за друштвене мреже које одбијају да изврше одлуке наших судова и/или полицијске јединице која би се бавила праћењем Интернета на предмет деструктивних омладинских покрета. 5. Постоји неколико начина да крајњи корисник заобиђе националне интернет провајдере: 1. VPN – у том случају постоје технички начини да се успори и онемогући трафик али искуство свих држава говори да прелазак на овако компликован начин коришћења Интернета, врло мало број корисника користи а и у том случају се они већ без проблема региструју од стране специјализованих служби; 2. „стралинк“ (сателитски) пријемници – с обзиром да је то већ практично приватни провајдер - прописати одговорност за регистровање код државних органа као и сваког другог националног интернет провајдера (без обзира на број појединачних крајњих корисника); 3.„даркнет“, „дипнет“, ТОР, шифровани саобраћај и т.д. – овластити професионалне државне полицијске службе. (ово је, ем врло мали број корисника, ем се врло брзо развија да би се законски детаљно прописао). 6. Законски забранити коришћење телефона у школама за ученике, али не и за учитеље, наставнике и професоре (ово је важно да би се допунски нагласило и деци и њиховим родитељима ко је наставник а ко ученик –„ко кога учи памети“ и на тај начин подигао ауторитет школског особља). И на свим ван наставним активностима. Евентуално се може размислити о делимичном допуштању поседовања обичних аналогних телефона са „дугмићима“ али и то само без коришћења већ само да би се имала локација. (Мада се ово постиже и разним другим гаџетима – паметним сатовима на пример). 7. Школском особљу (учитељима, наставницима и професорима) присвојити статус службеног лица. Уз везивање њихових плата за неки статус државних службеника (по платним разредима). Једино оваква мера би довољно подигла ауторитет људи који су свакодневно у контакту са децом и њиховим родитељима, који знају право стање сваког детета и који могу да сигнализирају промене у понашању. 8. Основати посебну полицијску управу за контролу Интернет трафика. Не само друштвених мрежа већ и регистрованих интернет СМИ (блогера, влогера, инфлуенсера и т.д.). Ова управа би се бавила само контролом спровођења овог „Lex specialis - за заштиту деце“ а не и другим аспектима. Нити регулисањем политичких садржаја на Интернету нити сама доносила одлуку о неадекватности садржаја и његовом уклањању већ би поступала по одлуци посебног суда за спровођење „Lex specialis - за заштиту деце“. 9. Ова полицијска управа би тражила и под претњом забране у националном дигиталном простору добила – статус саговорника, партнера и „факт чекера“ у комуникацији са страним ИТ гигантима, власницима платформи, друштвених мрежа, сајтова, сервиса, месинџера и т.д. Национална дигитална сувереност подразумева да наша држава, на основу наших закона, преко нашег суда и уз помоћ наше полицијске управе има контролу над садржајима који се пласирају нашој деци. 10. За потребе ове полицијске управе – локализација (или куповина лиценце) у Србији једног од претраживача за друштвене мреже какви постоје у неколико великих држава (САД, Русији, Кини), који би омогућио праћење на друштвеним мрежама хајки, булинга, пропагирања насиља, организовање група за пропагирање самоубистава, сатанизма, масовних пуцњава, анорексичарки и т.д. (Овакав претраживач је, на пример, руски пројекат „Крибрум“ који по налогу руске државе и суда, сакупља Велике Податке (Big Data), прати преко 340 милиона налога на друштвеним мрежама и преко 20.000 СМИ, медија и блогова у реалном времену. И који полицијским органима унапред сигнализира асоцијална и деструктивна понашања у фази припреме.) 11. Оснивање посебног суда за спровођење „Lex specialis - за заштиту деце“. Ово је неопходно да би се онемогућила самовоља полицијских органа и управе за контролу Интернет саобраћаја. Важно је такође одмах онемогућити да се борба против деструктивних омладинских покрета на Интернету не претвори у политичку цензуру или политичку борбу. Одлуке овог националног суда би биле извршне и над иностраним ИТ гигантима у нашем виртуелном простору. Спровођење ових пресуда би се обезбедило путем одговорности националних провајдера. 12. Изричито дозволити родитељима (старатељима) увид и проверу мобилног телефона, компјутера и других гаџета детета; 13. Изричито укинути приватност деце (собе, полица, ормана,…); 14. За родитеље (старатеље) укинути све забране приступа подацима детета; 15. Увести кривичну одговорност родитеља (старатеља) за девијантно понашање детета. Пошто се родитељима (старатељима) омогући да васпитавају своју децу, може се прописати кривична одговорност за пропусте у васпитавању. Васпитавање своје деце треба да постане и право и обавеза; 16. Спустити законски праг кривичне одговорности за децу за ова кривична дела. 17. У школске програме од обданишта до краја студија увести предмет „Безбедносна култура“ у оквирима кога би (наравно прилагођено узрасту) била обрађивана и тема безбедности на Интернету; 18. Предавања са истом темом „Безбедносне културе“ увести и за родитеље, старатеље, баке и деке, почевши од обданишта кроз цело школовање (можда се чини да је довољно једно или два предавања али треба имати у виду да се непрестано појављују нове опасности). 19. Законом „Lex specialis - за заштиту деце“ прописати забрану пропагирања насиља и неморала на свим медијима: и на ТВ (ријалити), СМИ (укључујући блогере, влогере, инфлуенсере и т. д.), Интернет сајтови, друштвене мреже, месинџери и т.д. Отворене „шок садржаје“ (то нису само садржаји насиља већ и неуобичајена и аморална понашања) законски цензурисати. Ријалити програме забранити у дневним терминима и дозволити тек после 23,00, а новчане прилоге (СМС поруке) допунски опорезовати или оптеретити акцизом – што је уједно и извор прихода за финансирање из буџета трошкова осталих предложених мера. 20. Законски забранити непрофитним и невладиним организацијама (НПО и НВО) и свим организацијама које добијају средства из иностранства, било какве активности везане за спровођење овог „Lex specialis - за заштиту деце“. Наша деца су наша брига. Једини начин да се овако тежак проблем реши је да се стварање комплексног система мера бриге о деци. То се може постићи једино низом мера, права и обавеза великог броја актера: и деце и родитеља и школског система и државних органа (Скупштине, полиције, суда, социјалне службе, медицинских установа). И неопходно је направити систем у коме свако добија тачно дефинисана права и обавезе али и одговорност између осталог и кривичну. Слободан Стојичевић 07. мај 2023. Lex specialis.pdf View full Странице

Међународни апел православних академских теолога Светом Синоду Српске Православне Цркве у заштиту академске мисли The Orthodox World Фото: www.bfspc.bg.ac.rs Петак, 1. новембар, 2019. Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, Ми, православни академски теолози, изражавамо наше дубоко незадовољство одлуком Синода Српске Православне Цркве (од 8. јула 2019) којом је епископу Максиму (Васиљевићу) и Марку Вилотићу одузет синодски благослов за предавање на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Марко Вилотић, доцент на предмету Историја религије при катедри за хришћанску философију и религиологију, избачен је због тога што је узео двогодишње неплаћено одсуство. Разлози за ускраћивање благослова доценту Вилотићу засновани су искључиво на погрешном тумачењу законских регулатива Универзитета у Београду. Вилотић је, наиме, оптужен да је противзаконито узео суботњу годину прошле године, као и да није имао право да тражи продужетак одсуства у облику неплаћеног одсуства у наредне две године, иако су му оба захтева једногласно одобрена, а њихова правна утемељеност експлицитно је потврђена дописима Генералног секретара Универзитета у Београду. Двојица наставника су били такође и потписници Става (2017) у коме су тврдили да је теорија еволуције прихваћена од стране научне заједнице биолога и да ми, као теолози, поштујемо ту чињенцу. У Ставу се није тврдило да је теорија еволуције истинита, беспрекорна или незамењива. Они су просто тврдили да теорија еволуције не противречи нужно хришћанској вери и да стога као теолози не треба да пружамо подршку псеудо-научним теоријама. Међутим, синодска одлука ово користи против њих, правећи тако опасан преседан у историји Православне Цркве, проглашавајући одређену научну теорију за супротну хришћанском веровању. И док стајемо у одбрану и изузетности Марка Вилотића, намеравамо да кажемо нешто више о епископу Максиму (Васиљевићу). Веома смо благословени тиме што Његово Преосвештенство познајемо и лично и кроз његове списе, те стога своје сведочанство придружујемо многим православним хришћанима који га високо цене. Са жаром делимо црквени консензус широм света према коме се епископ Максим (Васиљевић) сматра једним од најистакнутијих православних теолога нашег времена, са међународним признањем, и он је личност коју би многе теолошке школе пожелеле да имају међу својим наставницима. Епископ Максим Васиљевић пружа богодани одговор за носталгију наших дана: епископ служења и привржености, теолог који говори језик евхаристије и онтологије, интелектуалац који је укључен у континуиран плодан дијалог са другим дисциплинама. Стога је више него очигледно да снажно одбацујемо невероватне оптужбе за синкретизам о којима смо сазнали. Надаље, поштујемо његову неуморну трудољубивост – редовно предузимање дугих путовања како би помогао студентима да теолошки узрастају, као и усрдно управљање великом епархијом у којој ужива поштовање и љубав свога стада. Не можемо а да не споменемо радионице и семинаре које организује, као и изванредну издавачку делатност Севастијан преса којом се православна теологија шири посвуда у Америци и свету. Треба истаћи и његове напоре на издавању два велика тома (о задужбинама Косова и о историји Српске Цркве у Америци) за шта му, претпостављамо, Свети Синод Српске Цркве дугује захвалност. Поред наведеног, Синод Српске Православне Цркве је допринео ескалацији проблема тиме што је 22. октобра 2019. ускратио свој благослов Епископу Браничевском, Игнатију Мидићу, да настави да служи као Декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, јер је овај истакнути теолог одбио да уручи отказ наставницима о којима се води спор: епископу Максиму и доценту Вилотићу. Захтев за отказом је одбачен због тога што је Синод погрешно протумачио законе и административна правила и регулативе које уређују постављење, запослење и уклањање наставника Факултета. Следствено, Синод је наставио са оваквим погрешним тумачењем, захтевајући да Веће факултета смени Епископа Игнатија са места Декана. Синод свесно одбија да призна да су његови правни аргументи неосновани и упркос томе наставља да инсистира на њиховом усвајању, тврдећи да су одлуке Синода коначне и да се о њима не може расправљати. Ми не можемо појмити да је православни дух усагласив са ауторитарним одлукама, донетим без претходног саслушања двојице професора и њихових колега, а да не спомињемо њихове студенте. Уклањање академских радника који нису занемаривали своје обавезе, као и приписивање лажних оптужби које подривају слободу говора и академског мишљења, представља у најмању руку порицање истине Цркве и онога чему се надамо. Уз све поштовање према Светом Синоду Српске Православне Цркве, ми уједињујемо своје гласове апелујући на њега да повуче ове одлуке. Потписници: Yannaras, Chrestos. Professor Emeritus, Panteion University of Athens, Greece – Doctor Honoris Causa, Theological Faculty of the University of Belgrade, Serbia Breck, John. Professor Emeritus, Saint Sergius Orthodox Theological Institute of Paris, France Dimitrov, Ivan Zhelev. Professor Emeritus, Faculty of Theology “Saint Kliment Ohridski”, University of Sofia, Bulgaria Kalyvas, Alkiviades. Professor Emeritus, Holy Cross Greek Orthodox School of Theology, Brookline MA, USA Louth, Andrew. Professor Emeritus, Durham University, UK – Honorary Fellow, Vrije University of Amsterdam, Netherlands Patsavos, Lewis. Professor Emeritus, Holy Cross Greek Orthodox School of Theology, Brookline MA, USA Plekon, Michael. Professor Emeritus, The City University of New York – Baruch College NY, USA Stavropoulos, Alexandros. Professor Emeritus, National and Kapodistrian University of Athens, Greece Stylianopoulos, Theodore. Professor Emeritus, Holy Cross Greek Orthodox School of Theology, Brookline MA, USA Vasileiadis, Petros. Professor Emeritus, Aristotelian University of Thessaloniki, Greece – President of World Conference of Associations of Theological Institutions Zaharopoulos, Nikolaos. Professor Emeritus, Aristotelian University of Thessaloniki, Greece – former vice dean, Neapolis University of Pafos, Cyprus Andreopoulos, Andreas. University of Winchester, UK Asproulis, Nikolaos. Volos Academy for Theological Studies, Greece – Hellenic Open University, Greece Athanasopoulou-Kypriou, Spyridoula. Hellenic Open University, Greece Bakker, Michael. Vrije University of Amsterdam, Netherlands Barnet, John. Saint Vladimir’s Theological Seminary NY, USA Bathrellos, Demetrios. Hellenic Open University, Greece – The Institute for Orthodox Christian Studies, Cambridge, UK – Emory University, Atlanta GA, USA Behr, John. Saint Vladimir’s Theological Seminary NY, USA – Vrije University of Amsterdam, Netherlands Bouteneff, Peter. Saint Vladimir’s Theological Seminary NY, USA Bucur, Bogdan. Duquesne University, Pittsburgh PA, USA Chapnin, Sergei. Former Professor of Saint Tikhon’s University, Moscow, Russia Chryssavgis, John. Greek Orthodox Archdiocese of America Cohen, Will. University of Scranton PA, USA – President of the Orthodox Theological Society in America Croitoru, Ion. University of Valahia, Târgoviște, România Demacopoulos, George. Fordham University NY, USA Despotis, Sotirios. National and Kapodistrian University of Athens, Greece – Hellenic Open University, Greece Fanaras, Vasileios. National and Kapodistrian University of Athens, Greece – Ethics Expert of European Commission Filiotis, Chrestos. Aristotelian University of Thessaloniki, Greece Gallaher, Anastasios Brandon. University of Exeter, UK Gavrilyuk, Paul. Founding President of International Orthodox Theological Association – University of St. Thomas, Saint Paul MN, USA Gkikas, Athanasios. Aristotelian University of Thessaloniki, Greece Hovorun, Cyril. Loyola Marymount University, Los Angeles CA, USA – Acting Director of the Huffington Ecumenical Institute Jillions, John. Saint Vladimir’s Theological Seminary NY, USA Joanides, Charles. Nyack College, Alliance Graduate School of Counseling, NY, USA Kalaitzidis, Pantelis. Volos Academy for Theological Studies, Greece – University of Thessaly – Hellenic Open University – Research Fellow, KU Leuven, Belgium – Member of the Executive Committee of the European Academy of Religion Kapriev, Georgi. St. Climent Ochridski University, Sofia, Bulgaria. Karakolis, Chrestos. National and Kapodistrian University of Athens, Greece Kasselouri, Eleni. Hellenic Open University, Greece Kattan, Assaad Elias. University of Muenster, Germany Keramidas, Dimitrios. Hellenic Open University, Greece Kizenko, Nadieszda. State University of New York at Albany NY, USA Kornarakis, Konstantinos. National and Kapodistrian University of Athens, Greece Kostache, Doru. Sydney College of Divinity, Australia Koufogianni, Panoraia. National and Kapodistrian University of Athens, Greece Ladouceur, Paul. Trinity College, University of Toronto, Ontario – University of Laval, Quebec, Canada Lena, Joan. Vrije University of Amsterdam, Netherlands Macaila, Dumitru. Ovidius University of Constanța, Romania Makarov, Dmitry. The Urals State Conservatoire, Ekaterinburg, Russia Makrides, Vasileios. University of Erfurt, Germany Mamalakis, Philip. Holy Cross Greek Orthodox School of Theology, Brookline MA, USA Maras, Anastasios. Hellenic Open University, Greece Meyendorff, Paul. Saint Vladimir’s Theological Seminary NY, USA Mitralexis, Sotirios. National and Kapodistrian University of Athens, Greece – University of Winchester, UK Morelli, George. Chairman of the Department of Chaplain and Pastoral Counseling, Antiochian Orthodox Christian Archdiocese of North America, La Costa CA, USA Moschos, Demetrios. National and Kapodistrian University of Athens, Greece Naydenov, Ivaylo. Faculty of Theology “Saint Kliment Ohridski”, University of Sofia, Bulgaria Nikolakopoulos, Konstantinos. Ludwig-Maximilians-University of Munich, Germany Paert, Irina. University of Tartu, Estonia Panagiotopoulos, Petros. Aristotelian University of Thessaloniki, Greece Papanikolaou, Aristotle. Fordham University NY, USA Papathanasiou, Athanasios. University Ecclesiastical Academy of Athens, Greece – Hellenic Open University, Greece Pappas, Harry. Saint Vladimir’s Theological Seminary NY, USA Passakos, Demetrios. University Ecclesiastical Academy of Athens, Greece Pavlov, Pavel. Vice-Dean of Faculty of Theology “Saint Kliment Ohridski”, University of Sofia, Bulgaria Rochelle, Gabriel. Saint Sophia Ukrainian Orthodox Theological Seminary, New Jersey – Honors College, New Mexico State University, Las Cruces NM, USA Roeber, Anthony. Saint Vladimir’s Theological Seminary NY, USA Roddy, Nicolae. Creighton University of Omaha NE, USA San Chirico, Kerry Patrick Clark. Villanova University, Philadelphia PA, USA Saroglou, Vassilis. University of Louvain, Belgium – President of the International Association for the Psychology of Religion Sharp, Andrew. South University, Richmond VA, USA Shoemaker, Stephen. University of Oregon at Eugene, USA Skedros, James. Holy Cross Greek Orthodox School of Theology, Brookline MA, USA Skliris, Dionysios. National and Kapodistrian University of Athens, Greece Schneider, Richard. St. Vladimir’s Theological Seminary – Trinity College, University of Toronto – Professor Emeritus, York University, Toronto – Emeritus President Canadian Council of Churches Stamoulis, Chrysostomos. Aristotelian University of Thessaloniki, Greece Stavros, George. Boston University MA, USA Stavrou, Michel. Saint Sergius Orthodox Theological Institute of Paris, France Struve, Daniel. University of Paris Diderot, France Thermos, Vasileios. University Ecclesiastical Academy of Athens, Greece Tollefsen, Torstein Theodor. University of Oslo, Norway Tsalampouni, Ekaterini. Aristotelian University of Thessaloniki, Greece Tsironis, Chrestos. Aristotelian University of Thessaloniki, Greece Tsompanidis, Stylianos. Aristotelian University of Thessaloniki, Greece Turcescu, Lucian. Concordia University of Montreal, Quebec, Canada Woloschak, Gayle. Northwestern University, Chicago IL, USA Ventis, Haralambos. National and Kapodistrian University of Athens, Greece Vlantis, Georgios. Volos Academy for Theological Studies, Greece Vletsis, Athanasios. Ludwig-Maximilians-University of Munich, Germany Voulgaraki, Evangelia. National and Kapodistrian University of Athens, Greece Vrame, Anton. Holy Cross Greek Orthodox School of Theology, Brookline MA, USA Yangazoglou, Stavros. National and Kapodistrian University of Athens, Greece – Hellenic Open University, Greece Извор: International Orthodox Academic Theologians Appeal to the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church to Protect Academic Thought, The Orthodox World, 5. Nov. 2019. The Orthodox World Међународни апел православних академских теолога Светом Синоду Српске Православне Цркве у заштиту академске мисли TEOLOGIJA.NET Овај међународни апел православних теолога, 91 научника из 42 академске институције из 13 земаља, сачињен је услед...

НАУЧНИЦИ ЗБУЊЕНИ: Цури Земљино језгро, не зна се какве ће бити последице Novosti Online | 21. јул 2019. 18:35 Последице овог истраживања још нису јасне. Међутим, оно што знамо, јесте да је чврсти део језгра одговоран за Земљину магнетосферу која нас штити од опасних честица из свемира Depositphotos НАУЧНИЦИ који проучавају Земљино језгро, кључно у заштити од опасних честица из свемира, тврде да су пронашли доказе да Земљино језгро и омотач размењују материјал. Узрок тог цурења је непознат, као и његове последице по Земљино магнетно поље. Језгро се састоји од гвожђа и никла, платине, злата и волфрама. Досеже температуре од 5.000 степени Целзијусових, а многи верују да је одговорно за 50 одсто вулканске топлоте која се ослобађа широм планете. Истраживачи универзитета у Француској, Канади, Сједињеним Државама и Аустралији открили су да новије планине и стене на Земљиној површини садрже изотопе волфрама који се обично проналазе у спољној кори, али не и другде. Они су стога закључили да је материјал из језгра избио на површину. Пре овог открића није било доказа цурења из језгра. Последице овог истраживања још нису јасне. Међутим, оно што знамо, јесте да је чврсти део језгра одговоран за Земљину магнетосферу која нас штити од опасних честица из свемира. Научници верују да се течни део језгра полако учвршћује и да ова студија може пружити јединствени увид и у еволуцију Земљиног језгра и у порекло наше магнетосфере. (rs.sputniknews.com)

Након дуге фазе неограниченог угледа и фасцинације техничким могућностима који је имала трансплантациона медицина у Немачкој, назире се све трезвенија клима критичке дистанцираности према њој. Разлози томе су вишеструки: високи трошкови које она (HighTech-медицина) проузрокује, могућност њене злоупотребе (скандалозна трговина органима или њихово свођење и манипулација на пуки објект експерименталног научног истраживања), и основана сумња у односу на плаузибилно установљењечаса смрти пацијента, односно потенцијалног донатора органа. О овој дискусији и контраверзном pro-et-contra ланцу аргумената објављена је књига у угледној едицији Quaestiones disputate, коју је припремио професор моралног богословља на Минхенском универзитету Конрад Хилперт у сарадњи са Јохеном Саутермајстером. Овај зборник прилога одражава детаљну слику стања у савременој расправи о овом проблему, који има не само медицинске, већ и правне, моралне, психолошке и богословске импликације. Трансплантација - алотрансплантација (људских органа) и ксенотрансплантација (животињских органа) - јесте комплексан феномен и надилази медицински угао посматрања, односно суштаствено задире у питање људског достојанства у реципрочној мери како донатора, тако и примаоца органа, у сложено питање права и заштите живота. О свим тим аспектима је реч у овом зборнику прилога, те га препоручујемо свима онима који се желе обавестити о актуелној дебати ("stateoftheart") о овоме камену раздора. Протојереј-ставрофор Зоран Андрић (Минхен) Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Na vašaru u Senti uhapšen švercer bojnog otrova! Novi Sad, 07.05.2018. – Članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) u nedelju 6. maja 2018. na vašaru u Senti pronašli su švercera Furadana, zabranjenog sredstva za zaštitu bilja. Prema saznanjima dobijenim od meštana osumnjičeni je godinama prodavao zabranjenu i visoko opasnu supstancu na vašarištu u Senti. Tako je bilo i u nedelju 1. aprila kada je osumnjičeni nudio na prodaju tečni otrov, Furadan, a tom prilikom je i fotografisan. DZPPS je ova saznanja poslalo u vidu prijave i dokaznih fotografija 18. aprila i od nadležne fitosanitarne inspektorke iz Subotice dobilo odgovor da je prijava primljena i prosleđena nadležnima u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i komunalnoj inspekciji Grada Senta. U odgovoru inspektorke navedeno je da će prve nedelje meseca maja na vašaru u Senti biti izvršen inspekcijski nadzor i preduzete mere iz nadležnosti fitosanitarne inspekcije, a da će od MUP-a Senta biti tražena asistencija u vršenju inspekcijskog nadzora. Poučeni lošim iskustvima u radu inspekcijskih službi, članovi DZPPS posetili su vašar u Senti 6. maja i uverili se da je švercer opasnog otrova prisutan, međutim nijedna od nadležnih službi nije ga kontrolisala niti sprečila da prodaje Furadan. Zabrinuti za bezbednost građana, zaštitari prirode i ptica pozvali su policajce iz Sente da intervenišu. Međutim, oni su, uz saglasnost lokalnog javnog tužioca, napravili službenu belešku i ostavili osumnjičenog da i dalje slobodno prodaje opasni otrov. „Na samo 50 metara od tezge sa bojnih otrovom roditelji su deci kupovali pljeskavice, a u neposrednoj blizini nalazile su se i tezge sa dečjim igračkama i knjigama. Zgroženi smo nemarom i neodgovornošću nadležnih koji je mogao da dovede do katastrofe velikih razmera. Dok smo čekali da se neko pojavi i uhapsi osumjičenog, on je prodao više litara Furadana. Ne smemo ni da pomislimo gde će ovaj otrov da završi“, rezignirano nam svedoči Milica Mišković iz DZPPS, koordinatorka projekta za zaštitu kritično ugroženog orla krstaša u Srbiji „Pannon Eagle“. Uvidevši da će švercer proći nekažnjeno, na facebook stranicu DZPPS postavljena je informacija uz opis događaja i fotografija tezge i otrova iz aprila 2018. Usledio je neočekivan obrt. Objava je prosleđena do sedišta Severnobanatskog upravnog okruga, a nakon toga je usledio poziv načelniku policije u Senti i javnom tužilaštvu koje je ovaj put ispravno odreagovalo i zahtevalo hitno privođenje osumnjičenog. U automobilu koji se nalazio pored tezge pronađeno je ukupno 15 litara opasnog otrova, Furadana. „Količina zaplenjenog Furadana koji se prodavao na vašaru u Senti dovoljna je da ubije oko 15.000 odraslih osoba, kolike su populacije opština poput Ljubovije, Knića, Lajkovca, Čajetine, Merošine, Sečnja i Bača. Smrtonosna doza ovog otrova iznosi svega 15 miligrama po kilogramu telesne mase, što znači da je samo 1 gram Furadana dovoljan da ubije odraslog čoveka telesne mase oko 70 kg“, pojašnjava Milan Ružić iz DZPPS. Promet i upotreba Furadana u Srbiji je zabranjena još 2014. godine, ali to nije dovelo do zaustavljanja daljeg prometa opasne materije i stradanja divljih životinja. Više od 2.000 jedinki zaštićenih ptica otrovano je Furadanom u Srbiji od 2000. godine do danas, uglavnom zbog namernog trovanja šakala, lisica i pasa. U tom periodu od pomenutog otrova stradalo je gotovo 100 orlova belorepana, kao i brojne druge ugrožene ptice. Domaće institucije nemaju adekvatan odgovor za ovaj gorući problem koji se ne tiče samo zaštite prirode, već i javne bezbednosti i zdravlja stanovništva. Zbog učestalih i masovnih trovanja divljih ptica od 2014. godine protiv Republike Srbije vodi se spor u Savetu Evrope i Sekretarijatu Bernske konvencije o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa u Strazburu. Aktivna otrovna materija u Furadanu je karbofuran, proizveden u vojnim laboratorijama kao nervni bojni otrov, a izaziva brzu smrt. Zbog izuzetne toksičnosti, ovo sredstvo zabranjeno je u EU, Kanadi i SAD, ali i u Srbiji od maja 2014. godine. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije 021-6318343 [email protected]

Саопштење за јавност Иницијативног одбора за заштиту природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче Иницијативни одбор за заштиту природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче је током претходних мјесеци предузео више мјера и активности у погледу прибављања документације која се тиче досадашњих активности Владе Црне Горе и Министарства економије у вези изградње хидроелектрана у сливу ријеке Мораче. Посебно забрињава што је Министарство економије, противно Закону о слободном приступу информацијама, одбило захтјев пуномоћника Иницијативног одбора да достави сву тражену документацију. Иако су били испуњени сви законски услови, Министарство није доставило Техничку понуду кинеске компаније НОРИНКО за изградњу хидроелектрана на Морачи, Евалуацију понуде компаније НОРИНКО, Коментар Радне групе и Комисије на понуду компаније НОРИНКО, Комерцијалну понуду компаније НОРИНКО, Нацрт техничке понуде турске компаније Берекет енерџи за изградњу хидроелектрана на Морачи из априла 2016. године и Уговор о гранту од 18. маја 2009. године. Захтјев је одбијен са образложењем да би се достављањем тих докумената ”угрозила ауторска права” без обзира што се ауторска права не угрожавају читањем!!! У децембру 2016. године је благоворемено уложена жалба Агенцији за заштиту података о личности и приступ информацијама по којој још увијек није одлучено, јер Министарство економије наставља да крши Закон о слободном приступу информацијама и одбија да достави документацију која није степенована степеном тајности. Напријед наведено довољно указује да се читав поступак одвија на незаконит и нетранспарентан начин и оправдано уноси сумњу да су одређени дјелови власти у спрези са крупним капиталом на штету грађана двије Мораче, Роваца, Подгорице и Црне Горе. Посебно забрињава што се припремају и достављају понуде за изградњу великих брана и хидроелектрана у сливу ријеке Мораче, а да још увијек није усвојен плански документ чиме се крше бројни важећи прописи. Имајући све ово у виду основано се сумња да ће плански документ бити припремљем према интересима страних компанија, а не према интересима Црне Горе и њених грађана. Недавно су управу манастира Мораче у име Владе Црне Горе посјетила одређена лица са предлогом да манастирска управа затражи геолошка истраживања морачког платоа. Захтијевали су да манастир предложи да истраживања обави Завод за геолошка истраживања. Одбор је једногласно заузео став, управо имајући у виду нетранспарентност досадашњег поступка, да истраживања може да врши једино међународни тим признатих експерата геолошке и других сродних струка у који ће бити укључени и стручна лица по предлогу Митрополије црногорско-приморске и управе манастира Мораче. Од посебног значаја је што су сједници присуствовали и представници Скупштине општине Колашин, а на сједници је поново отворено питање да се активира раније започети поступак за упис Мораче на листу УНЕСКО-а, који је обустављен управо ради потопа морачког кањона који обилује непоновљивим природним, културним и духовним љепотама и вриједностима. У наредним данима и мјесецима, Одбор ће предузети бројне активности како би представницима страних држава у Црној Гори, широј јавности и мјештанима било указано на све проблеме и поступке који се спроводе без извршених истраживања и широке јавне расправе. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

На Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, у уторак, 20. јуна 2017. године одржана је сједница Иницијативног одбора за заштиту и очување природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче којој су присуствовали Високопреосвештени Митрополит Амфилохије, архимандрит Рафаило, игумана манастира Морача, протојереј – ставрофор др Велибор Џомић, архијерејски протопрезвитер подгоричко – колашинског протопрезвитеријата, свештеник Обрен Шарић, парох морачко – ровачки, Александар Дожић, предсједник СО Колашин, као и представници удружења Морачана и Ровчана. На почетку засиједања Митрополит Амфилохије је захвалио на присуству свима који су се одазвали позови и рекао да је то показатељ да смо сви свјесни озбиљности теме. Митрополит је изразио забринутост и сумњу да идеја изградње хидроелектране на Морачи није вођена из бриге за народ Црне Горе, већ искључиво из личних интереса појединаца из власти. Протојереј – ставрофор др Велибор Џомић је присутне упознао и подсјетио на историјат ове проблематике, оснивање овог Иницијативног одбора као и на активности које су предузете још 2010. године када је Митрополија Црногорско-Приморска , у вријеме јавне расправе о Нацрту детаљног просторног плана за простор вишенамјенских акумулација на ријеци Морачи и Нацрта извјештаја о стратешкој процјени утицаја на животну средину за детаљни просторни план за хидроелектране на Морачи, организовала међународни научни симпосион под насловом ”Хидроелектране и угроженост Манастира Мораче”. На том научном симпосиону своја научна истраживања је, у присуству тадашњег министра економије и његових сарадника из Министарства, презентовало педесетак научних посленика из различитих струка. Позивајући на опрез приликом доношења одлука у вези изградње хидроелектрана на Морачи, стручњаци су путем усвојених закључака посебно апеловали на Владу Црне Горе да, због непостојања консенсуса између стручњака и политичара, струке и политике, независних експерата и чиновника – чланова различитих комисија Министарства и Владе, успори читав процес те да се приступи јавној расправи и дијалогу о алтернативним енергетским решењима. Министарство економије је том приликом предложило да заједнички тимови Министарства, Митрополије и стручњака посјете Манастир Морачу ради наставка разговора о овој веома важној теми. и правне и процедуралне злоупотребе које су присутне у припремама за изградњу хидроелектране на Морачи. Све те активности допринијеле су да тадашњи Нацрт, 2012. године, не буде усвојен. Господин Александар Дожић, предсједник СО Колашин рекао је да ће овај Иницијативни одбор имати пуну подршку општинских власти и да ће, колико је то у њиховој ингеренцији, урадити све да се не наруше природне и културне љепоте Морачког и Ровачког краја, а нарочито да се сачува древна немањићка светиња, Манастир Морача. На скупу су говорили и Ђуро Милошевић, потпредсједник СО Колашин, Владимир Мартиновић, потпредсједник Демократа, Никола Минић, Новица Ђурић, Радован Радовић, Саша Драговић, Слободан Перовић, Јован Маркуш и Раде Влаховић. На скупу је прочитано поздравно обраћање Комнена Бећировића, књижевника из Париза и вишедеценијског борца за спас Мораче од потопа, и Франца Фебера, еколога свјетске репутације. Одбор је одлучио да се у вези геолошких истраживања која су недавно понуђена управи Манастира Мораче затражи формирање Међународне комисије у коју би били укључени искључиво референтни стручњаци из области геологије и сродних струка, као и представник Митрополије. Такође, предложено је да се пред УНЕСКОМ покрене. Одбор ће у наредном периоду интензивирати своје активности на различите начине, а посебно организовањем мултидисциплинарних научних скупова и округлих столова и стручним наступима у медијима. протојереј Никола Пејовић View full Странице