Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'антиохијског'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Игњатије, Богоносац, (Цркви) благословеној благодаћу Бога Оца у Христу Исусу Спаситељу нашем, у коме поздрављам Цркву која је у Магнезији близу Меандра, и желим (јој) у Богу Оцу и у Исусу Христу много радости. 1. (1) Дознавши за веома добро устројство (врло складан поредак) ваше по Богу љубави, и радујући се (томе), одлучих да вам у вери Исуса Христа упутим реч. (2) Јер удостојивши се богодостојног имена, у ношењу ових окова, прослављам Цркве (кроз које пролазим), којима желим сједињење са телом и духом Исуса Христа, који је наш свагдашњи Живот, (сједињење) вере и љубави, од које нема ништа боље, и што је најглавније – (сједињење) са Исусом и Оцем (Јн. 17,21); у чему, ако издржимо сваки утицај кнеза овога века (1 Кор. 2,6) и избегнемо га, задобићемо Бога. 2. Удостојих се, пак, да вас видим у лицу Дамаса, вашег богодостојног епископа, и достојних презвитера Васе и Аполонија и саслужитеља мога ђакона Зотиона, којему желим да се радујем (Кол. 1,7; Филим. 20), јер се повинује епископу као благодати Божијој и свештенству као закону Исуса Христа. 3. (1) А и вама не приличи да искориштавате (злоупотребљавате) узраст (вашег) епископа (1 Тим. 4,12), него, по моћи Бога Оца, да му указујете свако поштовање, као што сам (то) и препознао код ових светих презвитера (свештеника), који нису искористили спољашњи вид младости (његове), него му се као мудри по Богу повинују; уствари не њему, него Оцу Исуса Христа – Епископу свију (1 Петр. 2,25). (2) У част, дакле, Њега (Бога Оца), који нас је заволео, доликује да слушамо (епископа) без икаквог лицемерја; јер (иначе), не као да неко обмањује овога видљивога епископа, него мисли да превари онога Невидљивога. Јер у овом случају није реч о телу, него о Богу који и све сакривено види. 4. Зато је потребно не само да се називате Хришћани, него и да будете; као што неки (чине супротно): иако називају (признају) епископа, уствари све чине без њега. А такви ми се не чине да су добросавестни, зато што небезбедно, по заповести (Божијој), држе сабрања (окупљају се на скупове). 5. (1) Пошто пак ствари имају свој крај, и предстоји (нам) обоје заједно – и смрт и живот (5 Мојс. 30,15; Сирах 15,17), свако ће отићи на своје место (Д.Ап. 1,25). (2) Као што постоје и две монете: једна је Божија, а друга светска (Мт. 22,19-21); и свака од их има свој утиснути лик: неверници – (лик) овога света, а верујући у љубави – лик Бога Оца кроз Исуса Христа, којега ради ако нисмо готови добровољно умрети у страдању његовом, нема у нама ни живота његовог (Рим. 6,5-11). 6. (1) Будући да сам у претходно наведеним лицима видео све мноштво (ваше) у вери, и заволео (вас), саветујем да се старате да у слози Божијој (у једномислености Божијој) чините све, под председништвом епископа (који је) на месту Божијем, и презвитера на месту збора апостолског, и ђакона, мени најдражих, којима је поверена служба Исуса Христа (Мт. 20,28), који је пре векова био уз Оца и на крају се јавио (нама) (Јн. 1,18). (2) Сви ви, дакле, прихвативши једну исту нарав Божију (понашање слично Богу), поштујте један другога и нека нико не гледа на ближњега (само) по телу, него једни друге у Исусу Христу свагда љубите. Нека међу вама не буде ичега што вас може разделити, него се сједините са епископом и председавајућима – за образац и наук бесмртности. 7. (1) Као што, дакле, Господ (Христос), будући (са Оцем) сједињен (Јн. 5,30; 10,30), не учини ништа без Оца, нити Сам собом нити кроз Апостоле, тако ни ви не чините ништа без епископа и презвитера (свештеника), нити покушавајте нешто што вам се насамо чини умесно, него (све чините) на заједничком сабрању: једна молитва, једно мољење, један ум, једна нада у љубави (Еф. 4,4-6), у чистој радости која је Исус Христос, од Кога нема ничега бољега. (2) Сви као у један храм Божији стичите се, као на један жртвеник, ка Једноме Исусу Христу, који је од Једнога Оца произишао и у Једноме јесте и отишао је (Једноме) (Јн.1,18; 8,42; 13,3). 8. (1) Не заваравајте се туђим учењима нити старим причама (бајкама), пошто су некорисне (1 Тим. 1,4; 4,7; Тит. 1,14; 3,9); јер ако до сада живимо по Закону признајемо (тиме) да нисмо ни добили благодат. (2) Јер и божанствени Пророци живели су по Исусу Христу. Зато су и били гоњени. Они су били надахњивани његовом-благодаћу (1 Петр. 1,10-11) да уверавају непокорне да је Један Бог, који је себе објавио кроз Исуса Христа, Сина свога (Јевр, 1,1-3), који је Реч његова, произишао из тишине, који је у свему угодио Ономе који Га је послао (Јн. 1,1,18; 8,29; Рм. 16,26). 9. (1) Ако су, дакле, они који су живели у старим стварима (у Старом Завету) дошли у новину наде, не више суботујући (не празнујући суботу), него живећи по дану Господњем (празнујући недељу) (Откр.1,10; 1 Кор.1,10), у кој је (дан) и живот наш засијао кроз Њега и смрт његову – што неки одричу – којом тајном ми примисмо веру, те зато и страдамо да се нађемо ученици Исуса Хруста јединога Учитеља нашег (Мт. 23,8); (2) како ћемо (онда) моћи живети без Њега, кад су и Пророци будући Духом ученици (његови), очекивали Њега као Учитеља? И зато Онај, кога су они праведно очекивали, дошавши васкрсао их је из мртвих. 10. (1) Стога, немојмо бити неосетљиви за његову доброту (Рм. 2,4). Јер ако би се Он угледао на нас, по ономе што чинимо, онда нас више не би било. Зато, поставши његови ученици, научимо се живети по Хришћанству. Онај, пак, који се назива другим именом преко овога (Христовог), тај није Божији (Д.Ап. 4,12). (2) Одбаците стога, стари квасац, који је остарио и ускисао, и промените се у нови квасац који је Исус Христос (1 Кор. 5,6-8). Осолите се Њиме да се не поквари неко од вас, јер ћете по мирису бити проверени. (3) Није умесно призивати Исуса Христа, а живети по јудејски. Јер није Хришћанство поверовало у Јудаизам, него Јудаизам у Хришћанство у којем се ујединио сваки језик (народ) који је поверовао у Бога (Фил. 2,11; Ис. 66,18). 11. (1) А ово (вам говорим), драги моји, не зато што дознадох да су неки од вас такви, него, као најмањи међу вама, желим да се причувате да не упаднете у замку сујете, него да се потпуно уверите у рођење и страдање и васкрсење (Христово), које је било у време намесништва Понтија Пилата (1 Кор. 15,3-4; 1 Тим. 6,13), извршено истински и сигурно од Исуса Христа – Наде наше (1 Тим. 1,1), од које нека нико од вас не отпадне. 12. Желим да вам се радујем у свему (Филим. 20), ако будем достојан. Јер иако сам везан (окован), нисам (ништа) наспрам једнога од вас одрешених. Знам да се не гордите, јер Исуса Христа имате у себи; и знам да кад вас хвалим, ви се већма смиравате, као што је написано: „Праведник самога себе укорава“ (Приче 18,17). 13. (1) Старајте се, зато, да се утврдите у учењима (догматима) Господњим и Апостола (његових), те да „у свему што чините – успевате“ (Псал. 1,3), телом и духом, вером и љубављу, у Сину и Оцу и Духу, у почетку и савршетку, са вашим достојанственим епископом и са драгоцено исплетеним духовним венцем вашег свештенства и по Богу ђакона. (2) Потчините се епископу и једни другима, као Исус Христос Оцу по телу, и Апостоли Христу и Оцу и Духу, да би било сједињење и телесно и духовно. 14. Знајући да сте испуњени Богом, укратко вам се обратих (овом поуком). Сећајте ме се у вашим молитвама, да Бога достигнем; (сећајте се) и Цркве у Сирији, одакле нисам достојан ни назвати се (1 Кор. 15,9). Јер потребујем (молим за) вашу у Богу сједињену молитву и љубав – да се Црква у Сирији удостоји да буде вашом Црквом као росом освежена. 15. Поздрављају вас Ефешани из Смирне, одакле вам пишем, који су (овде) присутни на славу Божију као и ви; они ме у свему успокојише, заједно са Поликарпом, епископом Смирњана. А и остале Цркве чашћу Исуса Христа поздрављају вас. Будите здрави у слози (у једномислености) Божијој, стекавши неподељен дух, који је Исус Христос. Превод: Еп. Атанасије (Јевтић) Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  2. Цркви помилованој величанственошћу Вишњега Оца и Исуса Христа, јединога Сина Његовог, љубљеној и просветљеној вољом Онога који је захтео све што постоји,по вери и љубави Исуса Христа, Бога нашег; (Цркви)која председава у месу области Римљана, богодостојна, достолепна, достоблажена, достохвална, достоуспешна, досточасна, досточиста и председавајућа у љубави, Христоименита, Оцеименита, коју и поздрављам у име Исуса Христа, Сина Очевог; (и свима у њој)сједињенима телом и духом са сваком заповешћу његовом,испуњенима нераздељиво благодаћу Божијом,и очишћенима од сваке туђе примесе – (желим) да се много и чисто радују у Исусу Христу,Богу нашем. 1.(1)Пошто се молих Богу, (ево) успедох да видим ваша знаменита лица,тако да добих више но што тражих. Наиме, окован у Христу Исусу, надам се да ћу вас(лично)поздравити, ако будевоља (Божија) да ме удостоји до краја.(2) Јер, ево, почетак је добро уређен, ако благодат достигнем да без препреке задобијем мој удео. Али се бојим ваше љубави да ми она не учини неправду. Јер вама је лако да учините (то) што хоћете, а мени је тешко Бога задобити(-достићи), ако ми се ви (сада) не смилујете (тј. Не поштедите ме). 2.(1) Јер не желим да људима угађате, него да Богу угађате (1 Сол 2,4; Гал 1,10),као што и угађате. Јер нити ћу ја икада имати тако згодну прилику да Бога задобијем, нити ћете ви и мати боље дело да забележите,ако прећутите (о мени). Јер ако ви прећутите о мени ја ћу бити реч Божија; ако ли пак (већма) заволите тело моје, опет ћу остати (само) глас. (2) Немојте ми прибављати било шта веће од приношења (себе) на жртву Богу ( Фил 2,17;2 Тим 4,6), док је жртвеник још спреман да бисте ви,саставивши хор у љубави,певали хвалу Оцу у Христу Исусу, зато што је Бог удостојио епископа Сирије да се нађе на западу, послан са истока. Добро је заћи од света Богу, да се у Њему поново родим (-изисточим). 3.(1) Никада нисте никоме завидели;друге сте подучавали.А ја хоћу да оно што сте учећи (друге) подучавали, буде(и вама) сигурно. (2) Једино молите (од Бога) за мене снагу и изнутра и споља,да не само говорим него и да хоћу – да се не само називам Хришћанин, него и да се (такав) нађем.Јер ако се нађем,тада ћу моћи и звати се: и тада ћу бити веран (- верник) када свету не будем видљив. (3) Ништа видљиво није добро (2.Кор 4,18).Јер Бог наш Исус Христос, када је у Оцу, већма се види(и показује).Ово дело није ствар упорства, него је Хришћанство велико када га свет мрзи. 4.(1)Пишем свима Црквама ( кроз које пролазим) и свима поручујем – да ја добровољно умирем за Христа,ако ме ви не спречите. Молим вас, немојте ми указивати неблаговремену наклоност. Оставите ме да будем храна зверовима, преко којих се може достићи Бог. Пшеница сам Божија, И мељем се зубима зверова, Да се нађем чисти хлеб Христу. (2)Боље да поласкате (подстакнете) зверове да ми буду гроб и да ништа не остане од тела мога, да не бих, умревши (- уснувши), био некоме на терету. Тада ћу бит истински ученик Исуса Христа када свет ни тело моје не буде видео. Молите усрдо Христа за мене, да се преко ових органа (зверова) нађем жртва Богу. (3) Ја ван не заповедам као Петар и Павле. Они су Апостоли – ја осуђеник; Они су слободни, ја – до сада роб.(1 Кор 9,1). Али ако пострадам, бићу ослобођеник Исуса Христа (1Кор 7,22) и васкрснућу у Њему слободан. Сада се у оковима учим да ништа не желим. 5.(1) Од Сирије до Рима борим се са зверовима (1Кор 15,32),посуву и по мору, ноћу и дању, окован од десет леопарда, а то је чета војника, који и кад им се чини добро, бивају још гори. Али се у њиховим непреавдама још више учим, но тиме се нећу оправдати (1 Кор 4,4). (2) Врло сам жељан зверова који су за ме припремљени и молим се да ми се спремни нађу; ја ћу их и поласкати (подстакнути) да ме брзо поједу ,а не као што се неких (Хришћана) из бојазни нису ни дотакли.Ако ли пак они сами не буду хтели, ја ћу их приморати.Опростите ми, ја знам шта ми је корисно. (3) Сада започиљем бити ученик /Христов). Нека ме ништа од видљивога и невидљивога (Кол 1,16) не задржи да Исуса Христа задобијем.Огањ и крст (распињање), чопори зверова, касапљења, черечења, дробљења костију, одсецање удова, млевење целога тела, зле муке ђаволове – нека (све то) дође на мене, само да Исуса Христа задобијем. 6.(1) Ништа ми неће користити задовољства (овога) света (Мр 8,36),нити царства овога века.Боље ми је умрети(1 Кор 9,19) у Христу Исусу, него да царујем над крајевима земаљским. Њега тражим – за нас Умрлога; Њега желим – за нас Васкрслога (2Кор 5,15) А тек ми предстоји рађање (-порођај). (2) Опростите ми, браћо, немојте ме спречити да живим, немојте желети да умрем. Онога који желе да буде Божији, немојте поклањати свету, нити га обмањујте вештаством (материјалним); оставите ме да примим чисту светлост. Када тамо стигнем – бићу човек (Еф 4,13), (3) Дозволите ми да будем подражавалац страдања Бога мога (1Кор 11,1;1 Сол 1,6).Ако ко има Њега у себи, нека схвати шта желим, и нека ми саосећа, знајући шта ме обузима (Фил 1,23). 7.(1) Кнез овога света хоће да ме разграби и моју увереност ( – веровање, мишљење) у Бога да упропасти. Зато, нека нико од вас присутних не помаже њему, него рађе будите моји (помоћници) то јест Божији. Немојте говорити о Исусу Христу а желети свет. Нека не буде у вама зависти (2) А ако вас (чак) и ја, када дођем тамо, будем молио, немојте ми поверовати, него више верујте овоме што вам (сада) пишем. Јер вам пишем жив, жарко желећи да умрем (за Христа). Љубав се моја разапе( Гал 5,24;5,14) И нњма у мени огња који жели ишта материјално, Него је у мени вода жива и жуборећа (Јн 4,10,14; 7,38-39), Која ми изнутра говори:Хајде к Оцу! (Јн 14,12). (3) не уживам у храни пропадљивој, нити у сластима овога живота. Хлеба Божијег желим, Који је тело Исуса Христа, Рођенога од семена Давидова (Јн 7,42;Рм 1,3); И пића желим-крви Његове, Која је љубав непропадљива. 8.(1) Не желим више да живим по човеку.А то ће бити ако и ви хтеднете.Желите то,да и ви будете жељени (од Бога). (2) Са ово мало речи (1 Петр 5,12) молим вас:поверујте ми, а Исус Христос ће вам открити да ово истински говорим,Он-нелажна уста кроз која је Отац истински говорио. (3) Молите се за мене – да успем. Не написах вам (ово) по телу, него по вери Божијој. Ако пострадам (за Христа) значи да сте (ме) заволели: ако ли будем одбачен (тј. Ако не успем), значи да ме мрзите. (1) Сећајте се у молитви својој Цркве у Сирији,која уместо мене има (сада) Бога за пастира.Сам ће је Исус Христос епископовати (надгледати), и љубав ваша. (2) А ја се стидим да се и назовем да сам један од њих,јер нисам ни достојан,пошто сам последњи између њих и недоношче (1 Кор 15,8-9). Али сам помилован да будем неко, ако Бога достигнем. (3) Поздравља вас дух мој и љубав Цркавакоје су ме у име Исуса Христа примиле,не као пролазника. Јер и оне (Цркве) које се нису налазиле на моме путу по телу, изишле су преда ме по градовима. (1) Пишем вам ово из Смирне,преко Ефешана достоблажених. А самном је, уз многе друге, и Крокс, љубљено ми име. (2) За оне пак који пре мене отидоше из Смирне у Рим на славу Божију,верујем да сте (их) познали,којима и јавите да сам близу. Јер су сви они достојни Бога и вас,и вама за њих приличи да их у свему успокојите (угостите). (3)Ово вам написах деветога (дана) пре септембарских календа.Будите ми здрави до краја, у Трпљењу Исуса Христа (2 Сол 3,5). Превод: Еп. Атанасије (Јевтић) Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  3. Цркви Бога Оца и љубљенога Исуса Христа, помилованој сваким благодатним даром , испуњеној вером и љубављу, не лишеној ниједног благодатног дара, богодоличној и светоносној , која је у Смирни у Азији, (желим) да се у беспрекорном духу и речи Божијој веома радује. 1. (1) Славим Исуса Христа Бога, који вас је тако умудрио. Схватио сам вас да сте савршени у непоколебљивој вери, као приковани за крст Господа Исуса Христа и телом и духом (Гал. 2,19), и утврђени у љубави крвљу Христовом, испуњени поверењем у Господа нашег, који је истински из рода Давидовог по телу (Рм. 1,3), Сина Божијег, по вољи и сили Божијој рођенога истински од Дјеве (Лк. 1,35), крштенога од Јована, да би испунио сваку правду (Мт. 3,15); (2) истински у време Понтија Пилата и Ирода четворовласника прикованога (на крст) за нас телом, од којега смо плода ми, од богоблаженог страдања његовог; да би васкрсењем „уздигао знак“ (отхггцЈиоу -знамење, Ис. 5,26) у векове за своје свете и верне, било (да су) међу Јудејима, било међу незнабошцима, у једноме телу Цркве своје (Еф. 2,16; 1,22; Кол. 1,18; 3,15). 2. Јер све то претрпео је Он ради нас – да се спасемо; и истински је пострадао, као што је и истински себе васкрсао. Не као што неки неверници говоре да је Он пострадао привидно (-докетски) – сами су они привидни , те као што мисле, тако ће им и бита, њима који су бестелесни и демонски. 3. (1) Јер ја Њега (Христа) и по васкрсењу познајем у телу и верујем таквога. (2) И када је дошао ученицима који су били са Петром, рекао им је: „Дохватите, опипајте ме, и видите да нисам бестелесни демон“(Лк. 24,36-39; Јн. 20,20,27). И одмах Га дотакнуше и повероваше, сјединивши се са телом његовим и са духом. Зато су (после) и смрт презирали и нашли се изнад смрти. (3) Шта више, после васкрсења Он је са њима заједно јео и пио као телесан (Јн. 21,5,12; Д.Ап. 10,41), мада је духовно сједињен са Оцем (Јн. 10,30). 4. (1) А ово вам поручујем, љубљени, знајући да и ви тако мислите. Али вас предохрањујем од зверова у људском лику, које не само да не треба примати (код себе), него, ако је могуће, и не сретати се (са њима, 2 Јов.10), него се само молити за њих, не би ли се како покајали, што је тешко. А од тога власт има Исус Христос -истинити живот наш (Мт. 9,6; Фил. 1,21). (2) Јер ако је то (све) учинио Господ наш (само) привидно, онда сам и ја привидно окован! И зашто ја себе самога предадох на смрт, у огањ, под мач, пред зверове?! Али, близу мача – близу (сам) Бога; између зверова – између Бога, само (да је) у име Исуса Христа! Све трпим да бих страдао заједно са Њиме (Рм. 8,17), а укрепљује ме Он (Фил. 4,13), који је постао савршени Човек. 5. (1) Њега неки не знајући одричу се, тачније речено: од Њега су они одречени, будући заступници ((П)ш^“уоро1 -адвокати) већма смрти неголи истине. (2) Њих нису убедила ни пророштва, ни.Закон Мојсијев, нити пак Јеванђеље до сада, ни страдања (за Христа) свакога од нас појединачно. Јер они и о нама то исто (тј. привидно) мисле. Јер шта мени неко користи, ако ме хвали, а Господа мога хули не признајући Га телоносцем ? Онај који то не признаје (тј. оваплоћеног Христа), сасвим Га пориче, будући (сам) смртоносац. (3) А њихова имена не намеравам ни да напишем, јер су неверничка. Шта више, нека ми не буде (потребе) ни да их спомињем, док се не покају страдању (Христовом), које је наше васкрсење. 6. (1) Нека се нико не вара (1 Кор. 15,33): и наднебеска бића, и слава Анђела, и началства видљива и невидљива, ако не поверују у крв Христову (Кол. 1,16,20), и њима ће се судити. „Ко може примити, нека прими!“(Мт. 19,12). Нека се нико не горди местом (положајем), јер све (и сва) је – вера и љубав (Гал.5,6), од којих нема ништа важније. (2) Упознајте добро те који другачије уче о благодати Исуса Христа која је дошла нама, (да видите) како су они супротни вољи (-мисли) Божијој. Њима није стало за љубав, ни за удовицу, ни за сироче, ни за невољника (Јак. 1,27), ни за везанога или одрешенога, ни за гладнога или жеднога. 7. (1) Од Евхаристије (Литургије) и молитве они се удаљују (Јевр. 10,25), јер не признају да је Евхаристија тело Спаситеља нашег Исуса Христа (Јн. 6, 51-56), које је за наше грехе пострадало, које је Отац добротом (својом) васкрсао (Гал. 1,1). Они, дакле, који противурече дару Божијем (Јн. 4,10) – умиру дискутујући . А боље би им било да имају љубави, да би и васкрснули. (2) Зато је добро удаљавати се од таквих (Рм. 16,17; Тит. 3,10; 2 Јов. 10), и ни насамо ни заједно (на скупу) о њима говорити, него пазити на Пророке и нарочито на Јеванђеље, у којем нам је страдање објављено и васкрсење савршено испуњено. А поделе избегавајте као почетак (свих) зала. 8. (1) Сви следујте епископу, као Исус Христос Оцу, и свештенству као Апостолима, а ђаконе поштујте као Божију заповест. Нека нико без епископа не ради било шта што се односи на Цркву. Она Евхаристија (Литургија) нека се сматра сигурном која је под епископом (тј.коју врши епископ), или ако коме он дозволи. (2) Тамо где се појави епископ, тамо нека буде и мноштво народа (- сви верни), као што тамо где је Исус Христос, тамо је и саборна ( – католичанска) Црква. Није дозвољено без епископа ни крштавати, ни агапе (вечере љубави, Јуда 12) свршавати, него оно што он одобри, то је и Богу угодно – да (вам) све што чините буде сигурно и поуздано. 9. (1) Разборито је надаље трезнити се и, док још имамо времена, покајати се Богу (Д.Ап. 26,20). Добро је знати Бога и епископа. Ко поштује епископа, тога Бог поштује; ко тајно од епископа нешто (у Цркви) ради – служи ђаволу. (2) Нека вам све изобилује у благодати, јер сте достојни. У свему сте ме успокојили, и вас (нека успокоји) Исус Христос. Заволели сте ме и отсутног и присутног. Нека вас Бог награди, којега ради све подносећи – задобићете Га. 10. (1) Филона и Реа Агатопуса (Доброногог), који ме пратише ради речи Божије, добро учинисте што их примисте као ђаконе Христа Бога, који и благодаре Господу за вас, јер сте их угостили на сваки начин. Ништа вам (заиста) неће пропасти. (2) Жртва (и залог) за вас су дух мој и окови моји, које ви не презресте, нити их се постидесте (2 Тим. 1,16). Неће се ни вас постидети савршена вера – Исус Христос (Јевр. 12,2). 11. (1) Ваша молитва отишла је на Цркву у Антиохији у Сирији, одакле везан богодоличним оковима све поздрављам, мада нисам достојан отуда бити, јер сам последњи између њих (1Кор. 15,9). Али сам по вољи (Божијој) удостојен, не по савести, него по благодати Божијој, за коју молим да ми се савршена дарује, да вашом молитвом Бога достигнем (задобијем). (2) А да вам дело буде савршено и на земљи и на небу, приличи (вам) да у част Божију ваша Црква изабере богопосланика да он, отишавши до Сирије, изрази њима радост (честита им) што (сада) имају мир и што су повратили своју величину ( – углед) и што им је васпостављено тело њихово (- црквена заједница). (3) Чини ми се, дакле, ствар достојна да се пошаље неко од ваших са писмом да (тамо) узме удела у прослављању (Бога) за ведрину ( – спокој) која им је по Богу наступила и што је (тамошња Црква) већ стекла (мирно) пристаниште, по молитви вашој. Савршени будући, савршено и мислите (Фил. 3,15). Јер кад хоћете добро да чините, Бог је готов да вам то и дарује. 12. (1) Поздравља вас љубав браће који су у Троади, одакле вам и пишем по Вуру, којега сте заједно са Ефешанима, браћом вашом, послали са мном, који ме је у свему успокојио. А требало би да се сви на њега угледају, јер је образац ђаконства (служења) Божијег. Нека га благодат (Божија) награди за све. (2) Поздрављам богодостојног епископа (вашег) и богоприлично свештенство и саслужитеље моје ђаконе (Кол. 4,7), и све понаособ, и све заједно, у име Исуса Христа, и тела његовог и крви, и страдања и васкрсења, и телесног у духовног јединства Божијег и вашег. Благодат вам, милост, мир и трпљење заувек (2 Јов. 3). 13. (1) Поздрављам домове браће моје са женама и децом, и девственице, назване удовице. Будите ми здрави у сили Духа (Светог). Поздравља вас филон, који је са мном. (2) Поздрављам дом Тавијин, којој молитвено желим да, се утврђује вером и љубављу, и телесном и духовном. Поздрављам Алку, љубљено ми име, и Дафноса наупоредивог, и Евтекна, и све поименце. Будите здрави у благодати Божијој. Превео: Еп. Атанасије (Јевтић) Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  4. Наша света Црква 2. јануара по новом, односно 20. децембра по старом календару, молитвено помиње светог Игнатија Богоносца. Свети Игнатије био је епископ у Антиохији. О његовом животу, учењу и страдању у Јутарњем програму Радио-Беседе говорио је презвитер Александар Поповић. Звучни запис разговора Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  5. Одговарајући на писмени позив патријарха Антиохије и свега Истока Јована Десетог од 31.12 прошле године да се Свеправославно размотри црквено питање у Украјини, константинопољски и васељенски патријарх Вартоломеј одбио је ту могућност у данас публикованом писму. Као први разлог за неприхватање Свеправославног Сабора, патријарх Вартоломеј наводи неоправдани недолазак четири помесне цркве на Критски сабор. Сада не би имало смисла да се састанемо и сагласимо само око тога да смо у несагласју наводи патријарх Вартоломеј. Даље, он истиче да Васељенска црква није урадила у Украјини ништа што и кроз историју није радила, наиме самостално давање аутокефалног статуса цркви одређене области, када нису погодне могућности за Православни Сабор или саветовање са сестринским помесним црквама. А у Украјини је већина православних била без канонског признања и у стању раскола.
  6. Извор:http://www.patriarchia.ru/db/text/5382212.html Одговарајући на писмени позив патријарха Антиохије и свега Истока Јована Десетог од 31.12 прошле године да се Свеправославно размотри црквено питање у Украјини, константинопољски и васељенски патријарх Вартоломеј одбио је ту могућност у данас публикованом писму. Као први разлог за неприхватање Свеправославног Сабора, патријарх Вартоломеј наводи неоправдани недолазак четири помесне цркве на Критски сабор. Сада не би имало смисла да се састанемо и сагласимо само око тога да смо у несагласју наводи патријарх Вартоломеј. Даље, он истиче да Васељенска црква није урадила у Украјини ништа што и кроз историју није радила, наиме самостално давање аутокефалног статуса цркви одређене области, када нису погодне могућности за Православни Сабор или саветовање са сестринским помесним црквама. А у Украјини је већина православних била без канонског признања и у стању раскола. View full Странице
  7. Свечани дочек у порти Саборног храма Силаска Светог Духа на апостоле у Нишу предводио је Његово Преосвештенство Епископ нишки Господин Арсеније са свештенством и свештеномонаштвом Епархије нишке, верним народом, припадницима војске и жандармерије, ученицима богословије и великим бројем школске деце, и у присуству градоначелника градова Ниша, Пирота и Прокупља, председника нишких градских општина, команданта Копнене војске Србије, команданта Жандармерије, начелника Полицијске управе и других званичника. Извор: Радио Глас
  8. Комплетан снимак свечаног дочека Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свег Истока Г. Јована X у Нишу доступан је за преглед на Јутјуб каналу Радија Глас Православне Епархије нишке. Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свег Истока Г. Јован X, у пратњи Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја боравио је у граду Нишу у четвртак 18. октобра 2018. године у оквиру своје историјске посете Српској Православној цркви. Директан видео пренос дочека и саме посете био је омогућен преко Фејсбук странице Епархије нишке, а статистика показује да је лајв стрим прегледало близу 10.000 људи. Свечани дочек у порти Саборног храма Силаска Светог Духа на апостоле у Нишу предводио је Његово Преосвештенство Епископ нишки Господин Арсеније са свештенством и свештеномонаштвом Епархије нишке, верним народом, припадницима војске и жандармерије, ученицима богословије и великим бројем школске деце, и у присуству градоначелника градова Ниша, Пирота и Прокупља, председника нишких градских општина, команданта Копнене војске Србије, команданта Жандармерије, начелника Полицијске управе и других званичника. Извор: Радио Глас View full Странице
  9. У оквиру своје историјске посете Српској Православној цркви, Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока Г. Јован X, у пратњи Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја боравиће у Епархији нишкој. Свечани дочек и доксологија у Саборном храму Силаска Светог Духа на апостоле у Нишу планирани су за четвртак 18. октобра од 12 часова и 30 минута, а директан пренос је обезбеђен преко фејсбук странице Епархије нишке, који можете погледати: ОВДЕ Извор: Радио Глас View full Странице
  10. Свечана доксологија у част Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јована X служена је 11. октобра 2018. године у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду (фотогалерија ускоро!). Током торжественог и радосног чина доксологије, који је служио протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборног храма, уз саслужење протођаконâ Радомира Перчевића и Стевана Рапајића и ипођаконâ Дејана Накића и Владимира Јелића, поглавар Антиохијске Цркве Његово Блаженство г. Јован X достојанствено је стајао у патријарашком трону у молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Свечаном чину присуствали су чланови часне пратње предстојатеља Александрије Цркве: Вископреосвећна господа Митрополити Акре Василије и Њујорка и Северне Америке Јосиф, архимандрити Прокопије, Партеније и Алексије, ђакон Георгије Јаков, јерођакон Јован, као и архијереји Српске Цркве: Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован, ремезијански Стефан и мохачки Исихије. Многобројно свештенство Архиепископије београдско-карловачке, заједно са малишанима у народној ношњи из Културно-уметничког друштва Талија, ученицима Богословије Светог Саве, студентима Православног богословског факултета, омладином и верним народом, испунило је Саборни храм Светог архангела Михаила којим се разлегло појање чувеног Првог београдског певачког друштва. Доксологији су присуствовали амбасадори Сирије и Либана г. Оусман Сааб и гђа Нада Ал и чланови часне пратње Антиохијског Патријарха господа Илија Касрин Ел Халаби, Карол Саба, Хусан Салиби и Харбел Бастоури и гђа Леа Адел, као и главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор др Саво Јовић, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић. Поздрављајући високог госта Патријах српски г. Иринеј је рекао: Ваше Блаженство, Патријарше Велике Антиохије, Сирије, Киликије, Иверије, Месопотамије и свега Истока, вазљубљени у Господу брате и саслужитељу наше смерности, господине Јоване, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, пречасни оци, драга бpaћo и сестре! Добродошли, Блажењејши Владико, у Србију, земљу Светога Саве, првог архиепископа и просветитеља српског, и светог великомученика Лазара Косовског, који народ наш подвигом великим, правдом и истином Божјом заветоваше и трајно утврдише у заједници народа хришћанских, у светој Цркви Православној! Благословом Господњим и њиховим, и са целивом братске љубави у Христу, дочекујемо вас, драге госте, срдачно вас поздрављамо и желимо добродошлицу. У Богу, молитвеним посредовањем Пресвете Богорoдице и свих светих, наше су Цркве заиста сестринске јер један је Дух мучеништва, исповедништва и љубави према Христу који их је вековима надахњивао: вас од апостолâ и светог Игнатија Богоносца, а нас од светог цара Лазара. То је исти онај Крст голготски који Сâм Господ наш понесе и који je свим хришћанима света знак победе над грехом, смрћу и ђаволом, знак велике радости Васкрсења. Са љубављу вас примамо као бpaћy, јер у Вама, Ваше Блаженство, у архијерејима Антиохијске Цркве, у монасима, свештенству и верном народу Ваше Патријаршије, видимо исти крст страдања, прогона, расељавања и мучеништва, који је познат нашем народу, а који Ви изнова, пред целом Васељенском Црквом, данас са трпљењем носите и тако славу Васкрсења пројављујете. Славословљем Вас дочекујемо, Ваше Блаженство, као на сабору свих наших светитеља, и молимо Вас за Ваше заступништво пред Господом. Приступамо Гори сионској, Граду Бога живога, Небеском Јерусалиму, и, окружени миријадама анђела (ср. Јевр. 12, 22), потврђујемо и исповедамо јединственост и вечност Цркве Божје. Њена је Глава Сâм Христос. Стога је само Он апсолутно Први у Цркви Његовој. На њу и кроз њу се изливају божанске енергије, благодат и љубав у којој је радост нашег сусрета са Вама, радост Вашег доласка и боравка у Србији. Просторна, земаљска раздвојеност није ништа према истини, вери, страдањима и подвизима који уједињују у Господу наше помесне Цркве. У њима је јединствена благодат која делује непрестано од дана Педесетнице. Њу и сада и свагда призивамо да у истини и правој вери останемо, а да сва страдања и искушења пребродимо и y тихо пристаниште Царства Божјег упловимо. Још се молимо Господу, Који чува наше сестринске Цркве и побожне братске народе, да и ми, наше садашње покољење, једном вером коју једнодушно исповедамо, у страдањима и искушењима која подносимо, смело и без осуде поновимо речи које је први изговорио апостол Павле: „Боже сачувај да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свет и ја свету" (Гал. 6, 14). Те речи су одговор на сва питања која човек може поставити. У свим временима, а нарочито данас, прогони хришћана су потпуно отворени и јавни, а небројена лукавства и искушења демонска, у личном животу и друштву, вребају и савлађују слабе, неприпремљене људске душе. Речи које нас упозоравају на ништавност и пролазност царства земаљског постављају божански Завет пред свакога хришћанина. Молимо се да нас Господ учини достојнима да их и ми изговарамо и да се по њима владамо да бисмо и ми стали пред Господа у светлости Васкрсења Његовог. Храбримо и бодримо једни друге, - што и сада чинимо овим малим славословљем, - призивајући у помоћ молитве Владичице наше Богородице, светих небеских сила и свих светих! Ваше Блаженство, Ваша Високопреосвештенства! Добродошли, драга бpaћo, у Србију, међу православни народ наш, у наше светиње и манастире, у братски загрљај наших архијереја и свега свештенства, монаштва и верног народа Српске Православне Цркве! Ис полá éти, Дéспота! Затим се Патријарху српском г. Иринеју и присутнима обратио Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован X: Ваша Светости, браћо архијереји, христољубиви народе, У миру Христовом вам долазимо, помазањем Његовог Светог Духа заједно чистимо своја срца, прослављајући моћ непобедивог божанског цара – Свете Тројице. У миру Христовом вам прилази Антиохијска Црква, грлећи међу вама сваког свог верног сабрата у Србији. Поздрављамо у вама, драга моја браћо, апостолску веру и истинску љубав. Поздрављамо у вама одисање мирисом Јеванђеља и дарове прослављања. Поздрављамо у вама исповедање Петрово и радост Магдаленину. Грлимо у вама азбуку Ћирила и Методија. Грлимо у вама славне плодове труда Павловог и чежње Јованове. Грлимо у вама сведочење Христа у народу који се опио љубављу према Њему. Поздрављамо у вама истинску веру и чување предања. Поздрављамо у вама ревност Илијину и смиреност галилејских рибара. Поздрављамо у вама свете успомене и носимо вам дах Христов из земље чији се народ први назвао по Њему; из Антиохије, прве зоре хришћанства, оне која се прва оденула Његовим именом, обукавши затим и цео свет у њега, као Христа, Господа, господара живота и смрти.. Из апостолске Антиохије вам долазимо. Из Антиохије која се огрнула у исповедање Петрово и просекла узбуркане таласе овог света са посланицама Павловим. Из Антиохије Јефремове и Мелетијеве, Теофилове и Златоустове, Антиохије Максима Исповедника, Романа Мелода, Јована Дамаскина, Козме и других светитеља и отаца. Из Антиохије сведочења и мучеништва, која је са Петром и Павлом пренела Јеванђеље Христово и засадила га до најдаљих крајева земље. Из Антиохије, источног магнетног пола хришћанства и престонице римског Истока, која је Јеванђеље Христово учинила престоницом свог срца и магентним полом својих стремљења. Из Антиохије која се није заоденула у ореол земаљске славе, већ у Исуса Христа, да би онда снагом вере обукла свет и помазала га Јеванђељем љубави и спасења, као лековитим еликсиром свуда и за сва времена. Долазимо вам данас у мирну посету, прву коју је благоизволео учинити Патријарх антиохијски у трећем миленијуму, и то после оне коју је, још далеке 1959. године, остварио наш претходник, блаженог спомена Његово Блаженство Патријарх Теодосије Шести блаженопочившем првојерарху Српске Православне Цркве, Његовој Светости Патријарху српском Герману. Отуда, наша данашња посета јесте недвосмислена потврда снажних духовних и сестринских веза између двеју помесних Цркава, упркос свим досадашњим патњама и искушењима са којима су се суочавали и са којима се суочавају наш народ, земља и отаџбина, а који бивају побеђени и превазиђени силом и благодаћу Господа нашега Исуса Христа. Долазимо вам, сећајући се увек ваше земље и отаџбине која је изнедрила светитеље међу којима је велики Свети Сава, заштитник ове свете цркве. Сећамо се Србије по њеној аутентичној вери и њеним светима. Сећамо се у њој Светог апостола Андроника и Јована Владимира и многих других, сећајући се такође Ниша, прозваног Градом мученика, и оне светости, укорењене у истинској вери, која је донела мноштво светитеља од саме зоре хришћанства. Сећамо се Србије, по њеном племенитом народу и њеној живој цркви коју нису потопили таласи безбожништва него су напротив, учврстили њену историјску везаност за корене хришћанства. Сећамо се такође и мука и ратова који су задесили Србију у смирај другог миленијума, не заборављајући у то време усрдне молитве и молебане од стране ваше браће у Антиохијској Цркви и ставове њеног Патријарха, нашег претходника Игњатија Четвртог и Светог Архијерејског Сабора о злоупотреби религије у религијским и етничким поделама, затим о медијском замрачивању на једној, и усмеравању рефлектора на друге стране, циљајући на хришћанство које је било и остало чврсто језгро идентитета Европе, и суштина егзистенције Блиског Истока и свих других крајева света. Веома ценимо вашу солидарност и молитве за нас, као и вашу подршку током тренутних искушења која су нанела крваве ране нашем народу и цркви, и нашој отаџбини. Ваша Светости, драга браћо, Антиохијска Црква однедавно пије из исте горке чаше из које сте и ви пили овде, у вољеној Србији. Хришћанска Антиохија је била и остала сведок и глас Истока о свим његовим радостима и тугама, и не само то, већ је и истински амбасадор срца рањеног човека пред ухом овог света, и једро молитве која плови из сломљеног срца, све до прага Господа Крста и господара васкрсења. Точак времена ће се можда окренути доносећи јој још много искушења и невоља, али ће њено вечно уздање у васкрслог Господа и чврсто опстајање на Истоку увек бити неодвојиви део њеног хришћанског иденитета и аутентичног сведочења Исуса Христа у земљи којом су додиривала Његова стопала и кораци његових апостола и светитеља. Ми, као хришћани Антиохије остајемо у нашој отаџбини какве год промене, радости или туге да нам донесе време. Ми смо брат близанац овог Истока. Ми исходимо из праскозорја хришћанства, у његовој садашњости се обликујемо и изграђујемо, а у будућност која свиће гледамо. Од почетка овог десетлећа, на Сирију и земље у њеном окружењу ударају насиље и тероризам, а људи Истока, из било које религије да долазе, плаћају данак рату, својом крвљу, животним миром, и самим животом; разарањима, отмицама, прогонима, тешким животом и хаосом. Као хришћани, и ми као и други, у свако време и на сваком месту плаћамо данак рату, кроз прогоне, отмице, убиства, разарање храмова и историјских симбола и обезвређење људског живота. Стављам пред вас пример који даје слику свега овога – то је отмица сиријанског јакобитског митрополита града Алепа Јована Ибрахима и отмица православног митрополита Алепа, Павла Јазиџија, која се догодила пре више од пет година, као и немоћ света и свих његових инстанци да покрену ово питање, ако то питање уствари није и заборављено. Помолимо се данас свемогућем Господу, за добробит Србији и мир њеном народу. Помолимо се и за мир у Сирији и стабилност у Либану, као и за мир у свим земљама Блиског Истока. На почетку наше посете мира, у своје лично име и у име наше делегације, упућујем Вама, Ваша Светости, а преко Вас и свој нашој браћи у Србији, са анђеоским миром који су чули витлејемски пастири – „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“, и нека Његов мир увек буде у нашим срцима да би она, надајући се и чекајући Га, живела у радости и срећи. Њему нека је слава у све векове, амин. После свечног чина доксологије, у Патријаршијском двору приређен је свечани ручак у част Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јована X. Том приликом, највиши црквени и државни званичници изговорили су здравице и радосне речи поздрава и добродошлице драгом госту из славне древне Антиохијске Патријаршије. СПЦ
  11. Свечана доксологија у част Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јована X служена је 11. октобра 2018. године у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду (фотогалерија ускоро!). Током торжественог и радосног чина доксологије, који је служио протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборног храма, уз саслужење протођаконâ Радомира Перчевића и Стевана Рапајића и ипођаконâ Дејана Накића и Владимира Јелића, поглавар Антиохијске Цркве Његово Блаженство г. Јован X достојанствено је стајао у патријарашком трону у молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Свечаном чину присуствали су чланови часне пратње предстојатеља Александрије Цркве: Вископреосвећна господа Митрополити Акре Василије и Њујорка и Северне Америке Јосиф, архимандрити Прокопије, Партеније и Алексије, ђакон Георгије Јаков, јерођакон Јован, као и архијереји Српске Цркве: Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован, ремезијански Стефан и мохачки Исихије. Многобројно свештенство Архиепископије београдско-карловачке, заједно са малишанима у народној ношњи из Културно-уметничког друштва Талија, ученицима Богословије Светог Саве, студентима Православног богословског факултета, омладином и верним народом, испунило је Саборни храм Светог архангела Михаила којим се разлегло појање чувеног Првог београдског певачког друштва. Доксологији су присуствовали амбасадори Сирије и Либана г. Оусман Сааб и гђа Нада Ал и чланови часне пратње Антиохијског Патријарха господа Илија Касрин Ел Халаби, Карол Саба, Хусан Салиби и Харбел Бастоури и гђа Леа Адел, као и главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор др Саво Јовић, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић. Поздрављајући високог госта Патријах српски г. Иринеј је рекао: Ваше Блаженство, Патријарше Велике Антиохије, Сирије, Киликије, Иверије, Месопотамије и свега Истока, вазљубљени у Господу брате и саслужитељу наше смерности, господине Јоване, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, пречасни оци, драга бpaћo и сестре! Добродошли, Блажењејши Владико, у Србију, земљу Светога Саве, првог архиепископа и просветитеља српског, и светог великомученика Лазара Косовског, који народ наш подвигом великим, правдом и истином Божјом заветоваше и трајно утврдише у заједници народа хришћанских, у светој Цркви Православној! Благословом Господњим и њиховим, и са целивом братске љубави у Христу, дочекујемо вас, драге госте, срдачно вас поздрављамо и желимо добродошлицу. У Богу, молитвеним посредовањем Пресвете Богорoдице и свих светих, наше су Цркве заиста сестринске јер један је Дух мучеништва, исповедништва и љубави према Христу који их је вековима надахњивао: вас од апостолâ и светог Игнатија Богоносца, а нас од светог цара Лазара. То је исти онај Крст голготски који Сâм Господ наш понесе и који je свим хришћанима света знак победе над грехом, смрћу и ђаволом, знак велике радости Васкрсења. Са љубављу вас примамо као бpaћy, јер у Вама, Ваше Блаженство, у архијерејима Антиохијске Цркве, у монасима, свештенству и верном народу Ваше Патријаршије, видимо исти крст страдања, прогона, расељавања и мучеништва, који је познат нашем народу, а који Ви изнова, пред целом Васељенском Црквом, данас са трпљењем носите и тако славу Васкрсења пројављујете. Славословљем Вас дочекујемо, Ваше Блаженство, као на сабору свих наших светитеља, и молимо Вас за Ваше заступништво пред Господом. Приступамо Гори сионској, Граду Бога живога, Небеском Јерусалиму, и, окружени миријадама анђела (ср. Јевр. 12, 22), потврђујемо и исповедамо јединственост и вечност Цркве Божје. Њена је Глава Сâм Христос. Стога је само Он апсолутно Први у Цркви Његовој. На њу и кроз њу се изливају божанске енергије, благодат и љубав у којој је радост нашег сусрета са Вама, радост Вашег доласка и боравка у Србији. Просторна, земаљска раздвојеност није ништа према истини, вери, страдањима и подвизима који уједињују у Господу наше помесне Цркве. У њима је јединствена благодат која делује непрестано од дана Педесетнице. Њу и сада и свагда призивамо да у истини и правој вери останемо, а да сва страдања и искушења пребродимо и y тихо пристаниште Царства Божјег упловимо. Још се молимо Господу, Који чува наше сестринске Цркве и побожне братске народе, да и ми, наше садашње покољење, једном вером коју једнодушно исповедамо, у страдањима и искушењима која подносимо, смело и без осуде поновимо речи које је први изговорио апостол Павле: „Боже сачувај да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свет и ја свету" (Гал. 6, 14). Те речи су одговор на сва питања која човек може поставити. У свим временима, а нарочито данас, прогони хришћана су потпуно отворени и јавни, а небројена лукавства и искушења демонска, у личном животу и друштву, вребају и савлађују слабе, неприпремљене људске душе. Речи које нас упозоравају на ништавност и пролазност царства земаљског постављају божански Завет пред свакога хришћанина. Молимо се да нас Господ учини достојнима да их и ми изговарамо и да се по њима владамо да бисмо и ми стали пред Господа у светлости Васкрсења Његовог. Храбримо и бодримо једни друге, - што и сада чинимо овим малим славословљем, - призивајући у помоћ молитве Владичице наше Богородице, светих небеских сила и свих светих! Ваше Блаженство, Ваша Високопреосвештенства! Добродошли, драга бpaћo, у Србију, међу православни народ наш, у наше светиње и манастире, у братски загрљај наших архијереја и свега свештенства, монаштва и верног народа Српске Православне Цркве! Ис полá éти, Дéспота! Затим се Патријарху српском г. Иринеју и присутнима обратио Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован X: Ваша Светости, браћо архијереји, христољубиви народе, У миру Христовом вам долазимо, помазањем Његовог Светог Духа заједно чистимо своја срца, прослављајући моћ непобедивог божанског цара – Свете Тројице. У миру Христовом вам прилази Антиохијска Црква, грлећи међу вама сваког свог верног сабрата у Србији. Поздрављамо у вама, драга моја браћо, апостолску веру и истинску љубав. Поздрављамо у вама одисање мирисом Јеванђеља и дарове прослављања. Поздрављамо у вама исповедање Петрово и радост Магдаленину. Грлимо у вама азбуку Ћирила и Методија. Грлимо у вама славне плодове труда Павловог и чежње Јованове. Грлимо у вама сведочење Христа у народу који се опио љубављу према Њему. Поздрављамо у вама истинску веру и чување предања. Поздрављамо у вама ревност Илијину и смиреност галилејских рибара. Поздрављамо у вама свете успомене и носимо вам дах Христов из земље чији се народ први назвао по Њему; из Антиохије, прве зоре хришћанства, оне која се прва оденула Његовим именом, обукавши затим и цео свет у њега, као Христа, Господа, господара живота и смрти.. Из апостолске Антиохије вам долазимо. Из Антиохије која се огрнула у исповедање Петрово и просекла узбуркане таласе овог света са посланицама Павловим. Из Антиохије Јефремове и Мелетијеве, Теофилове и Златоустове, Антиохије Максима Исповедника, Романа Мелода, Јована Дамаскина, Козме и других светитеља и отаца. Из Антиохије сведочења и мучеништва, која је са Петром и Павлом пренела Јеванђеље Христово и засадила га до најдаљих крајева земље. Из Антиохије, источног магнетног пола хришћанства и престонице римског Истока, која је Јеванђеље Христово учинила престоницом свог срца и магентним полом својих стремљења. Из Антиохије која се није заоденула у ореол земаљске славе, већ у Исуса Христа, да би онда снагом вере обукла свет и помазала га Јеванђељем љубави и спасења, као лековитим еликсиром свуда и за сва времена. Долазимо вам данас у мирну посету, прву коју је благоизволео учинити Патријарх антиохијски у трећем миленијуму, и то после оне коју је, још далеке 1959. године, остварио наш претходник, блаженог спомена Његово Блаженство Патријарх Теодосије Шести блаженопочившем првојерарху Српске Православне Цркве, Његовој Светости Патријарху српском Герману. Отуда, наша данашња посета јесте недвосмислена потврда снажних духовних и сестринских веза између двеју помесних Цркава, упркос свим досадашњим патњама и искушењима са којима су се суочавали и са којима се суочавају наш народ, земља и отаџбина, а који бивају побеђени и превазиђени силом и благодаћу Господа нашега Исуса Христа. Долазимо вам, сећајући се увек ваше земље и отаџбине која је изнедрила светитеље међу којима је велики Свети Сава, заштитник ове свете цркве. Сећамо се Србије по њеној аутентичној вери и њеним светима. Сећамо се у њој Светог апостола Андроника и Јована Владимира и многих других, сећајући се такође Ниша, прозваног Градом мученика, и оне светости, укорењене у истинској вери, која је донела мноштво светитеља од саме зоре хришћанства. Сећамо се Србије, по њеном племенитом народу и њеној живој цркви коју нису потопили таласи безбожништва него су напротив, учврстили њену историјску везаност за корене хришћанства. Сећамо се такође и мука и ратова који су задесили Србију у смирај другог миленијума, не заборављајући у то време усрдне молитве и молебане од стране ваше браће у Антиохијској Цркви и ставове њеног Патријарха, нашег претходника Игњатија Четвртог и Светог Архијерејског Сабора о злоупотреби религије у религијским и етничким поделама, затим о медијском замрачивању на једној, и усмеравању рефлектора на друге стране, циљајући на хришћанство које је било и остало чврсто језгро идентитета Европе, и суштина егзистенције Блиског Истока и свих других крајева света. Веома ценимо вашу солидарност и молитве за нас, као и вашу подршку током тренутних искушења која су нанела крваве ране нашем народу и цркви, и нашој отаџбини. Ваша Светости, драга браћо, Антиохијска Црква однедавно пије из исте горке чаше из које сте и ви пили овде, у вољеној Србији. Хришћанска Антиохија је била и остала сведок и глас Истока о свим његовим радостима и тугама, и не само то, већ је и истински амбасадор срца рањеног човека пред ухом овог света, и једро молитве која плови из сломљеног срца, све до прага Господа Крста и господара васкрсења. Точак времена ће се можда окренути доносећи јој још много искушења и невоља, али ће њено вечно уздање у васкрслог Господа и чврсто опстајање на Истоку увек бити неодвојиви део њеног хришћанског иденитета и аутентичног сведочења Исуса Христа у земљи којом су додиривала Његова стопала и кораци његових апостола и светитеља. Ми, као хришћани Антиохије остајемо у нашој отаџбини какве год промене, радости или туге да нам донесе време. Ми смо брат близанац овог Истока. Ми исходимо из праскозорја хришћанства, у његовој садашњости се обликујемо и изграђујемо, а у будућност која свиће гледамо. Од почетка овог десетлећа, на Сирију и земље у њеном окружењу ударају насиље и тероризам, а људи Истока, из било које религије да долазе, плаћају данак рату, својом крвљу, животним миром, и самим животом; разарањима, отмицама, прогонима, тешким животом и хаосом. Као хришћани, и ми као и други, у свако време и на сваком месту плаћамо данак рату, кроз прогоне, отмице, убиства, разарање храмова и историјских симбола и обезвређење људског живота. Стављам пред вас пример који даје слику свега овога – то је отмица сиријанског јакобитског митрополита града Алепа Јована Ибрахима и отмица православног митрополита Алепа, Павла Јазиџија, која се догодила пре више од пет година, као и немоћ света и свих његових инстанци да покрену ово питање, ако то питање уствари није и заборављено. Помолимо се данас свемогућем Господу, за добробит Србији и мир њеном народу. Помолимо се и за мир у Сирији и стабилност у Либану, као и за мир у свим земљама Блиског Истока. На почетку наше посете мира, у своје лично име и у име наше делегације, упућујем Вама, Ваша Светости, а преко Вас и свој нашој браћи у Србији, са анђеоским миром који су чули витлејемски пастири – „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“, и нека Његов мир увек буде у нашим срцима да би она, надајући се и чекајући Га, живела у радости и срећи. Њему нека је слава у све векове, амин. После свечног чина доксологије, у Патријаршијском двору приређен је свечани ручак у част Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јована X. Том приликом, највиши црквени и државни званичници изговорили су здравице и радосне речи поздрава и добродошлице драгом госту из славне древне Антиохијске Патријаршије. СПЦ View full Странице
  12. Дијецеза на чијем је челу Архиепископ Јосиф простире се на великој територији. Има 300 храмова, које опслужује 500 свештеника, а њоме управља шест епископа. Парохије су прилично удаљене једна од друге. Када је реч о духовном животу у Америци, потешкоће и проблеми наликују овдашњим. Највећи проблем представља секуларизам, а с њим нужно скопчан убрзан темпо живота и константан недостатак времена, чак и код најмлађих, рекао је Архиепископ Јосиф, упознајући Владику Милутина са друштвеним околностима у којима се обавља мисионарска активност антиохијских пастира у Америци. С тим у вези, најавио је он, ускоро ће организовати седмодневни семинар за своје свештенство, који за циљ има да дефинише њихове личности као свештеника, монаха, административаца и супружника, као и њихов делокруг у савременом друштву. Говорећи о приликама у Ваљевској епархији, Епископ Милутин истакао је да је народ овде изразито побожан и привржен Цркви. У прилог томе, поред осталог, говори и најмасовнији одзив ученика за верску наставу који Ваљевска епархија има међу епархијама Српске Православне Цркве од повратка веронауке у српски образовни систем. Такође, у разговору су поменуте и светиње на Косову и Метохији и њихов значај за српску државу и Цркву. Благодарећи Архиепископу Јосифу на посети, Владика Милутин је истакао да се на његовом и лицима свих људи који са њим дошли види љубав према Христу и Цркви Његовој и да му је била велика част да их угости. У знак љубави према верном народу богомчуване Антиохијске Архиепископије у Северној Америци, Владика Милутин даривао је делић моштију Светог Владике Николаја, великог сина српског народа, мученика који је лице Божје видео у данима тамновања у злогласном нацистичком логору Дахауу. Изазивши радост и благодарје на дару и гостопримству, Архиепископ Јосиф је позвао Епископа Милутина да посети његову епископију и тако наставе градњу моста који повезује наше народе. Такође, најавио је Архиепископ Јосиф, завичајце Владике Николаја, кога верници Антиохијске Цркве веома поштују, дариваће честицама моштију Светог Рафаила Бруклинског, првог антиохијског епископа у Северној Америци. По пријему у Епархијском двору, Архиепископ Јосиф и његови сарадници посетили су Храм Васкрсења Христовог и Храм Светог Нектарија Егинског. Претходног дана, они су се поклонили манастиру Лелић и моштима Светог Владике Николаја. Боравак у Србији наставиће поклоњењем светињама. Извор: Српска Православна Црква
  13. Велика је радост и свеколика духовна корист када се архијереји помесних Цркава сусретну и у срдачном разговору размотре актуелне теме за живот православних хришћана на различитим географским просторима, истакнуто је приликом пријема Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Њујорка и Митрополита Северне Америке Антиохијске Патријаршије Г. Јосифа и његових сарадника, којег је на празник Светог Кирила Александријског, 22/9. јуна 2018. године, приредио Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин у Епархијском дому Епархије ваљевске. Дијецеза на чијем је челу Архиепископ Јосиф простире се на великој територији. Има 300 храмова, које опслужује 500 свештеника, а њоме управља шест епископа. Парохије су прилично удаљене једна од друге. Када је реч о духовном животу у Америци, потешкоће и проблеми наликују овдашњим. Највећи проблем представља секуларизам, а с њим нужно скопчан убрзан темпо живота и константан недостатак времена, чак и код најмлађих, рекао је Архиепископ Јосиф, упознајући Владику Милутина са друштвеним околностима у којима се обавља мисионарска активност антиохијских пастира у Америци. С тим у вези, најавио је он, ускоро ће организовати седмодневни семинар за своје свештенство, који за циљ има да дефинише њихове личности као свештеника, монаха, административаца и супружника, као и њихов делокруг у савременом друштву. Говорећи о приликама у Ваљевској епархији, Епископ Милутин истакао је да је народ овде изразито побожан и привржен Цркви. У прилог томе, поред осталог, говори и најмасовнији одзив ученика за верску наставу који Ваљевска епархија има међу епархијама Српске Православне Цркве од повратка веронауке у српски образовни систем. Такође, у разговору су поменуте и светиње на Косову и Метохији и њихов значај за српску државу и Цркву. Благодарећи Архиепископу Јосифу на посети, Владика Милутин је истакао да се на његовом и лицима свих људи који са њим дошли види љубав према Христу и Цркви Његовој и да му је била велика част да их угости. У знак љубави према верном народу богомчуване Антиохијске Архиепископије у Северној Америци, Владика Милутин даривао је делић моштију Светог Владике Николаја, великог сина српског народа, мученика који је лице Божје видео у данима тамновања у злогласном нацистичком логору Дахауу. Изазивши радост и благодарје на дару и гостопримству, Архиепископ Јосиф је позвао Епископа Милутина да посети његову епископију и тако наставе градњу моста који повезује наше народе. Такође, најавио је Архиепископ Јосиф, завичајце Владике Николаја, кога верници Антиохијске Цркве веома поштују, дариваће честицама моштију Светог Рафаила Бруклинског, првог антиохијског епископа у Северној Америци. По пријему у Епархијском двору, Архиепископ Јосиф и његови сарадници посетили су Храм Васкрсења Христовог и Храм Светог Нектарија Егинског. Претходног дана, они су се поклонили манастиру Лелић и моштима Светог Владике Николаја. Боравак у Србији наставиће поклоњењем светињама. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. 25. Децембар 2017 - 13:57 Његово Блаженство патријарх Антиохије и свег Истока Јован Х упутио је Божићну посланицу свештенству и вернима Апостолске столице Антиохијске Цркве, у којој се, између осталог, каже: „... Време је да се распрши тама са Истока и да народ Истока живи у миру у својој родној груди. Време је да ратови престану у земљи у којој је Христос рођен и из које потиче божанска вера. Порука нашег Истока јесте порука слободе, мира и отворених срца према читавом свету. Ту нема ни трага о насиљу и тероризму, није га било у прошлости а нема га ни данас. Молимо се да светлост Витлејемске пећине одагна таму ратова... ...Узносимо своје молитве за мир у Сирији, за стабилност Либана, за безбедност Палестине и за благостање крварећег Ирака; за сваку душу и за све народе. Узносимо молитве за Јерусалим и за његове светиње и установе еда би Јерусалим и даље био град молитви. Молимо се за сав свет; призивамо свог Господа да овенча Нову годину својим милошћу и благословима. Приносимо своје молитве за све заробљенике, а посебно за двојицу архијереја, митрополита Павла Јазигија и архиепископа Јована Ибрахима. Молимо се за киднаповане, бескућнике и за све оне који живе у беди. У навечерју Рождества узносимо молитве за оне који су нам претходили у нади на васкрсење и вечни живот, и да божанско Дете све њих загрли у свом топлом наручју и окружи их својом божанском милошћу. И док се подсећамо на Исток током ових тешких дана, никада не треба да заборавимо оно делатно антиохијско присуство широм света. Молимо се да Христос Дете подари своје милости свему свету и свима духовним чедима Антиохијске столице на Блиском истоку и широм света. Од срца Антиохијске Цркве упућујемо срцима свих људи поздраве у име Христа рођеног у Витлејему. Заиста се опомињемо да је хришћанство рођено на Истоку и да је живело братски са другима и да хришћанска Црква Антиохије пружа своје руке и грли сву своју децу, да је поносна на њих, ма где су, јер преко њих и њиховим делатним присуством Антиохијска Црква проповеда Јеванђеље Христово и његову Благу вест читавом свету.“ Дано у Патријаршијском двору у Дамаску, у Сирији. Извор: Антиохијска Патријаршија (превод са енлеског – Инфо служба СПЦ)
  15. 25. Децембар 2017 - 13:57 Његово Блаженство патријарх Антиохије и свег Истока Јован Х упутио је Божићну посланицу свештенству и вернима Апостолске столице Антиохијске Цркве, у којој се, између осталог, каже: „... Време је да се распрши тама са Истока и да народ Истока живи у миру у својој родној груди. Време је да ратови престану у земљи у којој је Христос рођен и из које потиче божанска вера. Порука нашег Истока јесте порука слободе, мира и отворених срца према читавом свету. Ту нема ни трага о насиљу и тероризму, није га било у прошлости а нема га ни данас. Молимо се да светлост Витлејемске пећине одагна таму ратова... ...Узносимо своје молитве за мир у Сирији, за стабилност Либана, за безбедност Палестине и за благостање крварећег Ирака; за сваку душу и за све народе. Узносимо молитве за Јерусалим и за његове светиње и установе еда би Јерусалим и даље био град молитви. Молимо се за сав свет; призивамо свог Господа да овенча Нову годину својим милошћу и благословима. Приносимо своје молитве за све заробљенике, а посебно за двојицу архијереја, митрополита Павла Јазигија и архиепископа Јована Ибрахима. Молимо се за киднаповане, бескућнике и за све оне који живе у беди. У навечерју Рождества узносимо молитве за оне који су нам претходили у нади на васкрсење и вечни живот, и да божанско Дете све њих загрли у свом топлом наручју и окружи их својом божанском милошћу. И док се подсећамо на Исток током ових тешких дана, никада не треба да заборавимо оно делатно антиохијско присуство широм света. Молимо се да Христос Дете подари своје милости свему свету и свима духовним чедима Антиохијске столице на Блиском истоку и широм света. Од срца Антиохијске Цркве упућујемо срцима свих људи поздраве у име Христа рођеног у Витлејему. Заиста се опомињемо да је хришћанство рођено на Истоку и да је живело братски са другима и да хришћанска Црква Антиохије пружа своје руке и грли сву своју децу, да је поносна на њих, ма где су, јер преко њих и њиховим делатним присуством Антиохијска Црква проповеда Јеванђеље Христово и његову Благу вест читавом свету.“ Дано у Патријаршијском двору у Дамаску, у Сирији. Извор: Антиохијска Патријаршија (превод са енлеског – Инфо служба СПЦ) View full Странице
  16. Последњим данима патријарх Антиохије Јован Десети посетио је Северну и Јужну Америку. То је други пут у историји, да антиохијски патријар посети Јужну Америку. У то време такође је устолничен нови антиохијски митрополит Мексика, Венезуеле, Централне Америке и Кариба, владика Игнатије (Сам'ан). Изабран је он за другог у историји антиохијског митрополита ових земља, после овогодиснеј смрти митрополита Антонија (Шедрави), који је служио овде 50 година. Верници ове митрополије су арапског и латиноског порекла. Слике са Свете Литургије одржане 5 новембра у катедрали Петра и Павла у Ciudad de Mexico. Извор и више слика
×
×
  • Креирај ново...