Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'анастасије'.
Found 16 results
-
Архиепископ Анастасије, један васељенски миротворац
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Православних помесних Цркава
Архиепископ Анастасије је у тешким временима оличио дар хришћанина као свестраног миротворца. У том смислу, остварио је и један васељенски хеленизам, који данас полагано нестаје. Био је човек који је дубоко проучио религиозност глобалног југа, у Африци и Азији, уз паралелне мисионарске активности на различитим континентима. Писао је обимно о религиозности Африканаца у областима у којима је деловао, као што су Уганда, Кенија и Танзанија. Та религиозност је локално специфична, повезујући живе и мртве, и у том смислу погодна за преображај кроз православну локалну Цркву, парохију и епархију, где такође постоји јединство живих и упокојених, а Христос може да делује као брат и предак за афричког верника. Такође је био стручњак за ислам на пионирски начин у времену пре недавног поновног успона џихадизма и његове инструментализације за геополитичке циљеве. Анастасије Албански је успевао да истакне духовније облике основних постулата ислама у перспективи мира и суживота. Поред тога, писао је о конфучијанизму, таоизму, хиндуизму и будизму, проучавајући различите религије истраживањем у многим земљама, као што су Индија, Кореја, Тајланд, Шри Ланка, Јапан, Кина, Нигерија, Либан, Сирија, Египат и друге. Увек је настојао да научи језике народа са којима је живео, попут суахилија, примера ради. Истовремено, био је мислилац који је прихватао прогресивне идеје западне модерности, попут друштвене интерпретације права као секуларизованог одјека хришћанског „по лику Божијем“. Овај концепт није егоистички захтев, као у недовољно промишљеним облицима правашког менталитета, нити природно осигурање, већ представља приписивање достојанства сваком човеку од стране заједнице која трага за истином. На основу Јеванђеља у својој мисли је задржао и поштовање према хетеродоксији и неочекивана изненађења која у јеванђелским причама показују да иноверни може изразити истину Христову потпуније од верника исте вере. Био је човек који је на јединствен начин успевао да синтетизује одређена достигнућа западне модерности, попут плуралистичког суживота (коегзистенције), са захтевима духовности глобалног југа и истока. Особа која се са једнаком лакоћом кретала и кроз сале конференција и кроз духовне борбе мисионарског рада у џунгли и савани. Посебно је био јединствен у начину на који је спојио интензиван катихетски рад у младости, поникнувши из окружења религиозних организација, са будношћу за препознавање значаја политичког отпора. Помагао је студентима који су се борили против хунте пуковника, што је реткост за црквене поглаваре. У младости је имао интензиван ангажман као руководилац библијских студија и радионица за црквене кадрове, пишући бројне књиге и приручнике, док је такође био активан у пограничним областима Грчке. Ове синтезе су, наравно, биле могуће јер је био човек отворен за опасности и излагање ризику. Од 1990. године, био је један од оних који су највише допринели духовном угледу Васељенске патријаршије кроз обнову Цркве у Албанији. Ова обнова није само допринела поновној евангелизацији албанског народа, већ је такође пружила васељенску културну пројекцију хеленизма и православља. Истовремено, био је црквени лидер који је наглашавао институционалну саборност као напоран процес свеопштег православног сагласја. Одлучно се супротстављао свима који су задовољни црквеним расколима под изговором наводне духовне самодовољности. Био је човек који је увек стајао уз прогањане, без обзира на њихову идеологију, народност, расу или вероисповест. На пример, иако је потекао из религиозних организација, подржавао је студенте који су се супротстављали диктатури пуковника. Током кризе 1998–1999. на Западном Балкану, покренуо је пионирску хуманитарну акцију, посебно за муслимане Албанце који су били приморани на избеглиштво. Последњих година пружао је подршку Украјинској православној цркви, заступајући њено право да не буде прогоњена и да не трпи насиље од стране световне власти. Истовремено, настојао је да подстакне свеопшту православну саборну расправу ради решавања унутарцрквених питања. У Албанији је оставио богато наслеђе које обухвата издавање новина Ngjallja, омладинских часописа Gëzohu и Kambanat, научног часописа Kërkim, билтена News from Orthodoxy in Albania, као и оснивање радиостанице. Поред тога, основао је разне установе, попут штампарије, радионице за иконопис и дуборез. Својим деловањем допринео је мирном суживоту између Грчке и Албаније. Иако је био један од најнеуморнијих активиста православља, Анастасије Албански (Јанулатос) је отелотворио положај миротворца, који је, по Христовим блаженствима, пре свега „блажен“, јер извире из есхатолошког мира и љубави, а не из мира овога света. На тај начин супротстављао се сваком продубљивању подела, етнофилетизму или културној самодовољности, настојећи да изгради Цркву „одоздо“. Таква Црква би институционално и харизматски откривала љубав и мир које Христос проповеда на земљи. Дионисије Склирис https://teologija.net/arhiepiskop-anastasije-jedan-vaseljenski-mirotvorac/-
- миротворац
- васељенски
-
(и још 3 )
Таговано са:
-
Молитвени испраћај мати Анастасије игуманије врдничке Раванице
a Странице је објавио/ла JESSY у Остале вести из Цркве
Опело новопрестављеној слушкињи Божјој, игуманији врдничке Раванице, мати Анастасији (Поповић) данас, 28. марта 2022. године, служио је Преосвећени Епископ сремски г. Василије, уз саслужење високопреподобних архимандрита Доситеја игумана гргетешког и Нифонта, архијерејског заменика (Епархија шабачка), свештенства и монаштва Епархије сремске и других Епархија наше Свете Цркве. Литургији и опелу су присуствовала сестринства фрушкогорских манастира, духовна чада, родбина, пријатељи и сарадници манастира, кумови славски и многобројни народ. Мати игуманија је сахрањена у врдничкој Раваници. Мати Анастасија је уснула у Господу у Недељу Крстопокону, 27. марта 2022. године, нешто после 13 часова. Рођена је 30. августа 1946. године. У Манастир у Боговађи ступила је 27. августа 1964. године, а замонашена је на Ђурђевдан 1968. године. Малу схиму је добила 27. јуна 1990. године, са благословом Епископа сремског г. Василија. За игуманију манастира Раванице у Врднику постављена је 27. јуна 1991. године. Вечан спомен мати Анастасији. Извор: Радио Слово љубве Беседа Владике Василија на опелу мати Анастасији: http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/Ep.sremski Vasilije opelo mati Anastasiji vrdnicka Ravanica 28.03.22.mp3 -
У Манастиру Студеници прослављен празник Преподобне Анастасије
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Дана 04. јула 2021. године, у Манастиру Студеници је обележена једна од студеничких слава – празник Преподобне Анастасије. Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ жички Г. Јустин, уз саслуживање: архимандритâ Тихона (Ракићевића), Дамјана (Цветковића) и Саве (Илића), јеромонахâ Виталија (Милошевића) и Кипријана (Манастир Вазнесење), протојереја-ставрофора Слободана Марковића, протојереја Радоја Санде, јереја Дејана Трипковића (Епархија ваљевска), као и ђакона Стефана Симића. Монахиње из Манастира Благовештења са игуманијом Михаилом су својим гласовима и појањем улепшале празник. Због великог броја људи који су дошли на славу овај пут служена је Литургија на отвореном, на темељима Храма Светог Јована. Овај храм из 14. века је сачуван само у доњој зони. Подигнут је нешто касније у односу на време када је краљ Милутин подигао Храм Светих Јоакима и Ане у Студеници. Како у овој лаври у то време нико други осим владара и његове породице није могао добити дозволу за градњу храма то је и овај храм немањићки, и то од Милутинових наследника. Протојереј-ставрофор Слободан Марковић из Косјерића започео је велико поштовање Преподобне Анастасије заједно са својим духовним чадима пре три деценије. Од тада на десетине верника из Косјерића редовно долазе на овај празник. Владика је беседио на празничну тему, истичући значај поштовања Преподобне Анастасије. Између осталих поучних речи, Епископ је истакао: – Преко неуких рибара, Господ је божанску науку предао целом свету. Њих је изабрао за апостолску мисију из разлога што је позив риболоваца испуњен сталном надом. Често се деси да ништа не улове, па су им неопходни вера и смирење. Често се враћају кући празних мрежа, али се увек свом позиву враћају у смирењу и нади. Када су упознали Господа све су оставили, и кренули за Њим. Нису били привучени силом власти овога света, већ Истином коју су осетили. Епископ је подсетио присутне да је и наш Свети Сава попут апостола на позив Господњи све оставио. Додао је: – Тешко је било његовим родитељима, али су га ипак благословили и подржали да истраје на монашком путу. Тако је започела историја светородне лозе Немањића. Преподобну Анастасију је одликовала, богобојажљивост, са којом је она последовала мудрим дјевама Христовим о којима нам се казује у Јеванђељу. Владика је нагласио да и ми данас не треба да се везујемо за привремено, већ да гледамо у Небески Јерусалим. Тиме ћемо последовати Господу и светима Његовим, међу којима је и Преподобна Анастасија. Божији призив нам уједно дарује силу и благодат да живимо по заповестима Божијим. На Светој Литургији Чаши спасења су приступили многи присутни, а затим је у празничној радости освештано славско жито и пререзан колач у част Преподобне Анастасије. Уследила је трпеза љубави у овом предивном дану који је Господ обасјао зрацима љубави Своје. Братство Манастира Студенице Извор: Епархија жичка-
- преподобне
- празник
-
(и још 4 )
Таговано са:
-
У вези са недоумицама које неки имају у вези са прославом Преподобне Анастасије, мајке Светог Саве, можемо рећи сладеће: Најстарији препис Хиландарског типика (3. деценија 13. века) каже да „дан успомене блаженопочивше Анастасије монахиње“ пада „месеца јуна 21.“ (видети: Хиландарски типик. Рукопис CHIL AS 156, прир. Д. Богдановић, Београд, 1995, стр. 87). Једини сачувани препис Студеничког типика (рукопис IX H 8 [Š 10]) преписао је монах Аверкије Хиландарац 1619. године у Горњој испосници код Студенице (видети: Свети Сава, Студенички типик, Превод и коментари: Проф. др Маја Анђелковић, Издавач: Манастир Студеница, 2018, стр. 92-93.). Приликом преписивања Главе 35 Студеничког типика монах Аверкије направио је грешку или следио омашку те написао „месеца јула“ уместо јуна. Ова грешка није од значаја јер је у свим преписима Хиландарског типика написано „месеца јуна“. Опширније ОВДЕ... Управа Манастира Студенице
-
- преподобне
- прославе
-
(и још 2 )
Таговано са:
-
Архиепископ Анастасије у Атини на лечењу од короне
a Странице је објавио/ла александар живаљев у Вести из Православних помесних Цркава
Његово Блаженство архиепископ тирански и све Албаније Анастасије (Јанулатос) отпутовао је 11. новембра 2020. авионом у Атину, где ће бити лечен од вируса кoрона. „Не брините се, превазићи ћемо тешкоће“, рекао је архиепископ тирански и све Албаније Анастасије мало пре укрцавања у авион који га је пребацио у Атину на лечење, јер је био позитиван на КОВИД-19. Осврћући се на здравствени проблем са којим се тренутно суочава, Ариепископ тирански је изјавио на МЕГА ТВ каналу, да (људи) „не би увек требало да гледају на негативну страну“. „Симптоми су мали. Јуче смо се суочили са већом тешкоћом. Осећам бол у плућима. Мислим да ћемо ово пребродити. Данас поподне ћу бити у болници Евангелизмос... И не узнемиравајте се. Савладаћемо сваку препреку. Дакле, било да живимо или умиремо, Господњи смо. Те ствари су нам велика утеха,“ додао је. Његова Светост патријарх цариградски Вартоломеј упутио је своје најбоље жеље првојерарху Албанске Цркве у којој је казао и: „Молимо се за Вас током Вашег лета за Атину, где ћете бити хоспитализовани. Желимо Вам да наставите са својим креативним и корисним радом доприносећи хришћанству, човечанству и слави Божијој дуги низ година.“ Извор: Orthodoxtimes.com Архиепископ Анастасије у Атини на лечењу од короне | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] WWW.SPC.RS-
- архиепископ
- анастасије
-
(и још 3 )
Таговано са:
-
Архиепископ Анастасије обележио свој 90. рођендан
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Православних помесних Цркава
Његово Блаженство архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије (Јанулатос) обележио је 4. новембра 2019. године свој 90. рођендан. Рођен је 4. новембра 1929. у Пиреју. Био је професор историје религија (1972-1992.) и декан Богословског факултета при Атинском универзитету (1983. до 1986). Данас је професор емеритус овога универзитета. Носилац је почасних доктората са 19 универзитета и факултета (из Грчке, САД, Кипра, Румуније, Грузије, Албаније, Италије..), дописни члан (1993-2005) и почасни члан (од 2006) Атинске академије наука. На постдипломским студијама изучавао је Историју религија и етнологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу. Светске религије проучавао је и путујући кроз земље у којима оне имају развијен живот. Поред савременог и древногрчког језика, он говори енглески, француски и немачки, а као радне језике користи латински, италијански, шпански и албански. Одиграо је пионирску улогу у подстицању интересовања за православље током свог мисионарксог рада у страним земљама (почев од 1958. г.). За јерођакона је рукоположен 1960, а за јеромонаха – архимандрита 1964. За епископа Андрусе изабран је 1972. док се налазио на положају генералног директора издавачке куће Апостолики Дијаконија Грчке Цркве (1972-1992). Био је местобљуститељ Митрополије иринупољске у Источној Африци 1981-1990, митрополит Андрусе и патријарашки егзарх у Албанији (1991-1992. г.). За Архиепископа Тиране и све Албаније изабран је у јуну 1992. године. Био је генерални секретар Извршног одбора за светско мисионарство Синдесмоса, свеправославне омладинске организације (1958-61), потпредседник Синдесмоса (1964-77); оснивач и председник Међуправославног мисионарског центра Поревтендес (од 1961.г.). Био је члан Међународног одбора за нисионарске студије Светског савета Цркава (1963-69), секретар за истраживање мисионарства и за односе са православним Црквама при ССЦ (1969-71.г.). Организовао је и управљао Центром за мисионарске студије при Атинском универзитету (1971-74). Као директор Апостолики Дијаконије започео је многе богословске, образовне, издавачке програме; посебну пажњу је посветио питању мисионарења у источноафричким земљама Кенији, Уганди и Танзанији. Организавао је и развио православне мисионарске подухвате. Признат је за „великог добротвора Патријаршије александријске и све Африке“. Као Архиепископ Албаније почев од 1992, у крајње тешким околностима успоставио је и развијао је Православну Аутокефалну Албанску Цркву која је била потпуно запуштена пуних 23 године. Премда је формална слобода била повраћена у овој земљи, почетне 1990-те године биле су драматично време за православну заједницу у Албанији. Овде није био опстао ниједан епископ, а ниједан евентуалан кандидат није имао канонске услове да би био хиротонисан у овај чин; остало је једино 15 пензионисаних и болесних свештеника. Није било цркава (биле су или уништене или претворене у овосветске грађевине), а није било ни финансијских средстава да се подигну усред превеликог сиромаштва, те држава није могла да узме на себе обавезу помагања верских заједница. Једном речју, свуда је владала мерзост и запушченије. У овим околностима једино је Васељенска Патријаршија могла преузети на себе обавезу и била у стању да учини прве кораке ка успостављању Православне Цркве у Албанији. Да би се удовољило потребама Цркве у Албанији, Васељенска Патријаршија је овде послала једног од најспособнијих личности добро познату широм православног света и шире, професора др Анастасија (Јанулатоса), који је у то време био митрополит Андрусе, модератор Комисије за светско мисионарење и евангелизацију ССЦ и архиепископ местобљуститељ Архиепископије за Кенију, Уганду и Танзанију. По приспећу у Албанију, Архиепископ је наишао на духовну и материјалну пустош преосталу од атеистичког режима, али се није дао заплашити. Био је решен да стање уреди набоље. Отпочео је са отварањем богословије за школовање младих свештеника и повраћајем постојеће црквене имовине, истовремено настојећи да подигне нове цркве. Био је то самопожртвовани рад који је убедио албанске православне хришћане да умоле Васељенску Патријаршију да постави тадашњег митрополита Анастасија за њиховог Архиепископа. У циљу обнове црквеног живота Архиепископ је започео нове програме на подручју здравства, друштвеног старања, просвећивања, пољоприведног унапређења, културе и екологије. Он је писац 24 књиге (истраживања афричких религија, есеји из богословња и историје мисионарства, проповеди и др.), укључујући и књигу „Ислам, општи преглед“, која је доживела 16 издања и превод на српски, затим Историја живих религија, Суочавање са светом, Мисонарење на Христов начин, До краја земаљског шара, Коегзистенција, Крст и Васкрсење у Албанији. Објавио је више од 200 студија и чланака из догматског и пастирског богословља. Његове студије и чланци објављени су до сада на 17 језика. Носилац је 27 ордена и награда многих православних сестринских Цркава и појединих земаља. Међународно је признат његов допринос хришћанском мисионарењу, богословљу и мирној коегзистенцији народâ и религијских заједница. Извор: Инфо-служба СПЦ-
- архиепископ
- анастасије
-
(и још 4 )
Таговано са:
-
Архиепископ албански Анастасије служио у манастиру Светог Козме
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Православних помесних Цркава
Архиепископ Православне Цркве Албаније одслужио је Литургију у манастиру Светог Козме у месту Колкондас у области Фијера, где се налази гроб овог светитеља. Саслуживали су митрополити бератски Игњатије, аполонијско-фијерски Никола и амантијски Натанаило. У манастиру је био велики број верника који су допутовали из многих крајева Албаније и из Грчке. А претходне ноћи, уочи празника, на обалама реке Сеамана, близу села Муђале где је Свети Козма обешен 24. августа 779. године, вечерњу је одслужио митрополит аполонијско-фијерски Никола. Извор: Српска Православна Црква-
- архиепископ
- албански
-
(и још 5 )
Таговано са:
-
Архиепископ Анастасије 27 година на престолу
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Православних помесних Цркава
Његово Блаженство архиепископ албански Анастасије обележава данас (24. јуна 2019) 27 година својег архипастирског рада као предстојатеља Албанске Православне Цркве. Рођен је 4. новембра 1929. у Пиреју. Био је професор историје религија (1972-1992.) и декан Богословског факултета при Атинском универзитету (1983. до 1986). Данас је професор емеритус овога универзитета. Носилац је почасних доктората са 19 универзитета и факултета (из Грчке, САД, Кипра, Румуније, Грузије, Албаније, Италије..), дописни члан (1993-2005) и почасни члан (од 2006) Атинске академије наука. На постдипломским студијама изучавао је Историју религија и етнологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу. Светске религије проучавао је и путујући кроз земље у којима оне имају развијен живот. Поред савременог и древногрчког језика, он говори енглески, француски и немачки, а као радне језике користи латински, италијански, шпански и албански. Одиграо је пионирску улогу у подстицању интересовања за православље током свог мисионарксог рада у страним земљама (почев од 1958. г.). За јерођакона је рукоположен 1960, а за јеромонаха – архимандрита 1964. За епископа Андрусе изабран је 1972. док се налазио на положају генералног директора издавачке куће Апостолики Дијаконија Грчке Цркве (1972-1992). Био је местобљуститељ Митрополије иринупољске у Источној Африци 1981-1990, митрополит Андрусе и патријарашки егзарх у Албанији (1991-1992. г.). За Архиепископа Тиране и све Албаније изабран је у јуну 1992. године. Био је генерални секретар Извршног одбора за светско мисионарство Синдесмоса, свеправославне омладинске организације (1958-61), потпредседник Синдесмоса (1964-77); оснивач и председник Међуправославног мисионарског центра Поревтендес (од 1961.г.). Био је члан Међународног одбора за нисионарске студије Светског савета Цркава (1963-69), секретар за истраживање мисионарства и за односе са православним Црквама при ССЦ (1969-71.г.). Организовао је и управљао Центром за мисионарске студије при Атинском универзитету (1971-74). Као директор Апостолики Дијаконије започео је многе богословске, образовне, издавачке програме; посебну пажњу је посветио питању мисионарења у источноафричким земљама Кенији, Уганди и Танзанији. Организавао је и развио православне мисионарске подухвате. Признат је за „великог добротвора Патријаршије александријске и све Африке“. Као Архиепископ Албаније почев од 1992, у крајње тешким околностима успоставио је и развијао је Православну Аутокефалну Албанску Цркву која је била потпуно запуштена пуних 23 године. Премда је формална слобода била повраћена у овој земљи, почетне 1990-те године биле су драматично време за православну заједницу у Албанији. Овде није био опстао ниједан епископ, а ниједан евентуалан кандидат није имао канонске услове да би био хиротонисан у овај чин; остало је једино 15 пензионисаних и болесних свештеника. Није било цркава (биле су или уништене или претворене у овосветске грађевине), а није било ни финансијских средстава да се подигну усред превеликог сиромаштва, те држава није могла да узме на себе обавезу помагања верских заједница. Једном речју, свуда је владала мерзост и запушченије. У овим околностима једино је Васељенска Патријаршија могла преузети на себе обавезу и била у стању да учини прве кораке ка успостављању Православне Цркве у Албанији. Да би се удовољило потребама Цркве у Албанији, Васељенска Патријаршија је овде послала једног од најспособнијих личности добро познату широм православног света и шире, професора др Анастасија (Јанулатоса), који је у то време био митрополит Андрусе, модератор Комисије за светско мисионарење и евангелизацију ССЦ и архиепископ местобљуститељ Архиепископије за Кенију, Уганду и Танзанију. По приспећу у Албанију, Архиепископ је наишао на духовну и материјалну пустош преосталу од атеистичког режима, али се није дао заплашити. Био је решен да стање уреди набоље. Отпочео је са отварањем богословије за школовање младих свештеника и повраћајем постојеће црквене имовине, истовремено настојећи да подигне нове цркве. Био је то самопожртвовани рад који је убедио албанске православне хришћане да умоле Васељенску Патријаршију да постави тадашњег митрополита Анастасија за њиховог Архиепископа. У циљу обнове црквеног живота Архиепископ је започео нове програме на подручју здравства, друштвеног старања, просвећивања, пољоприведног унапређења, културе и екологије. Он је писац 24 књиге (истраживања афричких религија, есеји из богословња и историје мисионарства, проповеди и др.), укључујући и књигу „Ислам, општи преглед“, која је доживела 16 издања и превод на српски, затим Историја живих религија, Суочавање са светом, Мисонарење на Христов начин, До краја земаљског шара, Коегзистенција, Крст и Васкрсење у Албанији. Објавио је више од 200 студија и чланака из догматског и пастирског богословља. Његове студије и чланци објављени су до сада на 17 језика. Носилац је 27 ордена и награда многих православних сестринских Цркава и појединих земаља. Међународно је признат његов допринос хришћанском мисионарењу, богословљу и мирној коегзистенцији народâ и религијских заједница. Извор: Албанска Православна Црква (превод – Информативна служба СПЦ)-
- архиепископ
- анастасије
-
(и још 2 )
Таговано са:
-
На свечаности поводом дипломирања студената Богословске академије у Драчу, при манастиру светог Вакха, Архиепископ албански Анастасије уручио је дипломе новим посленицима у Винограду Господњем. У том чину су учествовали и митрополит Аполоније и Фјере Никола, митрополит елбасански Антоније и епископ вилидски Астије, као и наставно особље. Циљ архиепископа Анастасиоса је да оспособи Албанску аутокефалну Православну Цркву високо школованим особљем, да би различитим секторима друштва руководили добро обучени појединци. Овом циљу служи оснивање и рад образовних установа у Албанији на свим нивоима, као и функционисање Богословске академије на универзитетском нивоу у Драчу. Извор: Ромфеа (са енглеског Инфо служба СПЦ)
-
- архиепископ
- анастасије
-
(и још 5 )
Таговано са:
-
Опело и сахрана ваведењске схиигуманије Анастасије
a Странице је објавио/ла Драгана Милошевић у Вести из Архиепископије
Великосхимна игуманија манастира Ваведења Пресвете Богородице мати Анастасија (Савковић) сахрањена је 10. маја 2019. године у порти београдске светиње у којој се деценијама свесрдно подвизавала. У молитвеном присуству многобројног монаштва, родбине и духовних чеда незаборавне мати Анастасије, светом заупокојеном архијерејском Литургијом началствовао је Преосвећени Епископ врањски г. Пахомије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве. Монашко опело новопрестављеној схиигуманији Анастасији служио је Преосвећени Епископ бачки г. Иринеј уз саслужење Преосвећене господе Епископа врањског Пахомија и ремезијанског Стефана, викара Патријарха српског. СПЦ- 2 коментара
-
Опело и сахрана ваведењске схиигуманије Анастасије
тема је објавио/ла Драгана Милошевић у Вести из Епархија
Великосхимна игуманија манастира Ваведења Пресвете Богородице мати Анастасија (Савковић) сахрањена је 10. маја 2019. године у порти београдске светиње у којој се деценијама свесрдно подвизавала. У молитвеном присуству многобројног монаштва, родбине и духовних чеда незаборавне мати Анастасије, светом заупокојеном архијерејском Литургијом началствовао је Преосвећени Епископ врањски г. Пахомије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве. Монашко опело новопрестављеној схиигуманији Анастасији служио је Преосвећени Епископ бачки г. Иринеј уз саслужење Преосвећене господе Епископа врањског Пахомија и ремезијанског Стефана, викара Патријарха српског. СПЦ View full Странице- 2 нових одговора
-
- анастасије
- схиигуманије
-
(и још 3 )
Таговано са:
-
Почетком марта ове године у аустријском граду Салцбургу Његовом Блаженству архиепископу Тиране, Драча и све Албаније, професору др Анастасију (Јанолатосу), додељено је академско звање Почасни сенатор Европске академије наука и уметности. У образложењу се истичу његов научни и пастирски рад, као и велика остварења на пољу миротворачке коегзистенције међу људима. Изразивши захвалност на овом високом звању, Његово Блаженсто је нагласио да „истина, љубав и лепота заувек заједно пребивају у православном предању. Из овога разлога настојмо да поглед усмеравамо у овом правцу.“ Европска академија науке и уметности је једна од најпрестижнијих академских установа у свету, и међу добитницима њене награде до сада има 30 нобеловаца и 2000 научника и интелектуалаца који су почасни чланови. Међу њима су политичари: белгијски краљ Филип, принц Жан Луксембуршки, Хелмут Кол, председник Аустрије Хајнц Фишер, председник Словеније Борут Пахор, Романо Проди и други. Ова Академија је невладина организација коју признаје Европска Унија, а циљ је неговање науке и друштвеног напретка. Установљена је 1990. године с циљем иновативног истраживања, интердисциплинарне и интердржавне сарадње и размене и ширења знања. Извор: Српска Православна Црква
-
- архиепископ
- анастасије
-
(и још 6 )
Таговано са:
-
Архиепископ Анастасије (Јанулатос): Јеванђеље – Суд и спасење свету
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
“Примање ‘благе вести о слави Божијој’ не одиграва се само у уму уз помоћ неког система идеја, већ остварењем свих чула људског бића. Због тога је најрепрезентативнији простор примања те вести обред у славословљу призивања Светог Духа за преиначење видљивих ствари, за коначно сједињење са живим Христом; за координацију целог живота у ритму Духа, за пресаздавање космоса кроз зрачење божанских енергија Свесвете Тројице. Јеванђеље не треба да се поистовећује са постојећим ‘хришћанством’ као што је то било изражено у различитим периодима прошлости, или се данас изражава у неким хришћанским заједницама или скупинама. Људски промашаји и издаје нису у позицији да наруше његову снагу и суштину. Јеванђеље – онакво како се схвата у Цркви већ двадесет векова – остаје мерило и суд сваком постојећем облику хришћанства. Свако обнављање у хришћанској заједници проистиче из изналажења језгра Јеванђеља и одлуке да се оно доживи у својој чистоти и пуноћи. Аутентични изражаваоци Јеванђеља нису интелектуалци, познаваоци текстова Светога Писма, већ они који схватају и доживљавају тајну Јеванђеља, бивајући стално преображавани пламеном присуства Духа; они који исијавају божанску славу и љубав својим делима и својим постојањем“. Извор: Епархија жичка-
- архиепископ
- анастасије
-
(и још 5 )
Таговано са:
-
"Чуда српске светитељке" - роман о чудотворству свете Анастасије
тема је објавио/ла АлександраВ у Књижевност
"Чуда српске светитељке", роман Драгана Дамјановића, први је на овим просторима који се бави ретко познатим подацима о чудотворству свете Анастасије, жене Стефана Немање, упокојене пре осам векова. Свој 31. роман Драган Дамјановић посветио је Византијској принцези Ани, супрузи Стефана Немање, једној од најобразованијих жена свога времена. Мало је података о томе да је била Игуманија манастира Пресвете Богородице у Топлици и да је много помагала народу својим чудотворним моћима. "Из средњовековних њених записа који су похрањени у том времену на Синају, Мојсијевој Гори, највероватније да се налазе у манастиру Свете Катарине, али на Мојсијевој Гори свакако јер имамо неколико храмова, постоје записи. Додатно томе монаси потврђују, Синуити, о њеним записима и о њеним чудима. Она је чинила чуда не само у том времену, она чини чуда и данас" , каже аутор Драган Дамјановић. Кроз роман провејавају исповести владика, игумана, монаха и познатих личности које указују на надљудске моћи Свете Анастасије. Приход од првог издања намењен је обнови манастира у којем је Анастасија провела крај свог земног живота. "Све што чинимо то је да у овом тренутку уложимо што више средстава за почетак обнове храма у којем је она била игуманија, а докази постоје и за то. Истовремено јављају се људи који би да помогну обнову храма. Све то говори колико је њен дух, њена моћ присутан на овим али и на ширим просторима", каже Дамјановић. Почетком септембра у Куршумлији ће бити одржана песничка манифестација "Анастасијини дани". РТС О чудесним исцељењима молитвама и моштима Свете Анастасије – мајке Светог Саве и жене Стефана Немање, сведоче - владика, затим свештеник, монахиња и поједини лаици, а те потврде Богом даних моћи угоднице Божје које је чинила како пре осам векова, тако и данас, међу корице књиге „Чуда српске светитељке – Анастасија“ преточио је аутор, новинар и писац Драган Дамјановић, председник Српске Краљевске академије научника и уметника. Светитељкине поруке нас усмеравају ка Господу и казују нам како да „себе доброг од себе лошег отргнемо“. Куповином ове књиге читаоци постају и добротвори обнове храма Немањића у Толици у којем је Света Анастасија провела последње године монашког живота. http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=15405- 6 нових одговора
-
Албански Архиепископ Анастасије прославио 88. рођендан
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Православних помесних Цркава
Његово Блаженство Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије (Јанулатос) прославио је 4. новембра 2017. свој 88. рођендан. Рођен је 4. новембра 1929. у Пиреју. Био је професор историје религија (1972-1992.) и декан Богословског факултета при Атинском универзитету (1983. до 1986). Данас је професор емеритус овога универзитета. Носилац је почасних доктората са 19 универзитета и факултета (из Грчке, САД, Кипра, Румуније, Грузије, Албаније, Италије..), дописни члан (1993-2005) и почасни члан (од 2006) Атинске академије наука. На постдипломским студијама изучавао је Историју религија и етнологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу. Светске религије проучавао је и путујући кроз земље у којима оне имају развијен живот. Поред савременог и древногрчког језика, он говори енглески, француски и немачки, а као радне језике користи латински, италијански, шпански и албански. Одиграо је пионирску улогу у подстицању интересовања за православље током свог мисионарксог рада у страним земљама (почев од 1958. г.). За јерођакона је рукоположен 1960, а за јеромонаха – архимандрита 1964. За епископа Андрусе изабран је 1972. док се налазио на положају генералног директора издавачке куће Апостолики Дијаконија Грчке Цркве (1972-1992). Био је местобљуститељ Митрополије иринупољске у Источној Африци 1981-1990, митрополит Андрусе и патријарашки егзарх у Албанији (1991-1992. г.). За Архиепископа Тиране и све Албаније изабран је у јуну 1992. године. Био је генерални секретар Извршног одбора за светско мисионарство Синдесмоса, свеправославне омладинске организације (1958-61), потпредседник Синдесмоса (1964-77); оснивач и председник Међуправославног мисионарског центра Поревтендес (од 1961.г.). Био је члан Међународног одбора за нисионарске студије Светског савета Цркава (1963-69), секретар за истраживање мисионарства и за односе са православним Црквама при ССЦ (1969-71.г.). Организовао је и управљао Центром за мисионарске студије при Атинском универзитету (1971-74). Као директор Апостолики Дијаконије започео је многе богословске, образовне, издавачке програме; посебну пажњу је посветио питању мисионарења у источноафричким земљама Кенији, Уганди и Танзанији. Организавао је и развио православне мисионарске подухвате. Признат је за „великог добротвора Патријаршије александријске и све Африке“. Као Архиепископ Албаније почев од 1992, у крајње тешким околностима успоставио је и развијао је Православну Аутокефалну Албанску Цркву која је била потпуно запуштена пуних 23 године. Премда је формална слобода била повраћена у овој земљи, почетне 1990-те године биле су драматично време за православну заједницу у Албанији. Овде није био опстао ниједан епископ, а ниједан евентуалан кандидат није имао канонске услове да би био хиротонисан у овај чин; остало је једино 15 пензионисаних и болесних свештеника. Није било цркава (биле су или уништене или претворене у овосветске грађевине), а није било ни финансијских средстава да се подигну усред превеликог сиромаштва, те држава није могла да узме на себе обавезу помагања верских заједница. Једном речју, свуда је владала мерзост и запушченије. У овим околностима једино је Васељенска Патријаршија могла преузети на себе обавезу и била у стању да учини прве кораке ка успостављању Православне Цркве у Албанији. Да би се удовољило потребама Цркве у Албанији, Васељенска Патријаршија је овде послала једног од најспособнијих личности добро познату широм православног света и шире, професора др Анастасија (Јанулатоса), који је у то време био митрополит Андрусе, модератор Комисије за светско мисионарење и евангелизацију ССЦ и архиепископ местобљуститељ Архиепископије за Кенију, Уганду и Танзанију. По приспећу у Албанију, Архиепископ је наишао на духовну и материјалну пустош преосталу од атеистичког режима, али се није дао заплашити. Био је решен да стање уреди набоље. Отпочео је са отварањем богословије за школовање младих свештеника и повраћајем постојеће црквене имовине, истовремено настојећи да подигне нове цркве. Био је то самопожртвовани рад који је убедио албанске православне хришћане да умоле Васељенску Патријаршију да постави тадашњег митрополита Анастасија за њиховог Архиепископа. У циљу обнове црквеног живота Архиепископ је започео нове програме на подручју здравства, друштвеног старања, просвећивања, пољоприведног унапређења, културе и екологије. Он је писац 24 књиге (истраживања афричких религија, есеји из богословња и историје мисионарства, проповеди и др.), укључујући и књигу „Ислам, општи преглед“, која је доживела 16 издања и превод на српски, затим Историја живих религија, Суочавање са светом, Мисонарење на Христов начин, До краја земаљског шара, Коегзистенција, Крст и Васкрсење у Албанији. Објавио је више од 200 студија и чланака из догматског и пастирског богословља. Његове студије и чланци објављени су до сада на 17 језика. Носилац је 27 ордена и награда многих православних сестринских Цркава и појединих земаља. Међународно је признат његов допринос хришћанском мисионарењу, богословљу и мирној коегзистенцији народâ и религијских заједница. Архиепископ Анастасије је присуствовао Светом и Великом Сабору Православне Цркве од 16. до 21. јуна 2016. године. Извор: Српска Православна Црква-
- албански
- архиепископ
-
(и још 4 )
Таговано са:
-
Његово Блаженство Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије (Јанулатос) прославио је 4. новембра 2017. свој 88. рођендан. Рођен је 4. новембра 1929. у Пиреју. Био је професор историје религија (1972-1992.) и декан Богословског факултета при Атинском универзитету (1983. до 1986). Данас је професор емеритус овога универзитета. Носилац је почасних доктората са 19 универзитета и факултета (из Грчке, САД, Кипра, Румуније, Грузије, Албаније, Италије..), дописни члан (1993-2005) и почасни члан (од 2006) Атинске академије наука. На постдипломским студијама изучавао је Историју религија и етнологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу. Светске религије проучавао је и путујући кроз земље у којима оне имају развијен живот. Поред савременог и древногрчког језика, он говори енглески, француски и немачки, а као радне језике користи латински, италијански, шпански и албански. Одиграо је пионирску улогу у подстицању интересовања за православље током свог мисионарксог рада у страним земљама (почев од 1958. г.). За јерођакона је рукоположен 1960, а за јеромонаха – архимандрита 1964. За епископа Андрусе изабран је 1972. док се налазио на положају генералног директора издавачке куће Апостолики Дијаконија Грчке Цркве (1972-1992). Био је местобљуститељ Митрополије иринупољске у Источној Африци 1981-1990, митрополит Андрусе и патријарашки егзарх у Албанији (1991-1992. г.). За Архиепископа Тиране и све Албаније изабран је у јуну 1992. године. Био је генерални секретар Извршног одбора за светско мисионарство Синдесмоса, свеправославне омладинске организације (1958-61), потпредседник Синдесмоса (1964-77); оснивач и председник Међуправославног мисионарског центра Поревтендес (од 1961.г.). Био је члан Међународног одбора за нисионарске студије Светског савета Цркава (1963-69), секретар за истраживање мисионарства и за односе са православним Црквама при ССЦ (1969-71.г.). Организовао је и управљао Центром за мисионарске студије при Атинском универзитету (1971-74). Као директор Апостолики Дијаконије започео је многе богословске, образовне, издавачке програме; посебну пажњу је посветио питању мисионарења у источноафричким земљама Кенији, Уганди и Танзанији. Организавао је и развио православне мисионарске подухвате. Признат је за „великог добротвора Патријаршије александријске и све Африке“. Као Архиепископ Албаније почев од 1992, у крајње тешким околностима успоставио је и развијао је Православну Аутокефалну Албанску Цркву која је била потпуно запуштена пуних 23 године. Премда је формална слобода била повраћена у овој земљи, почетне 1990-те године биле су драматично време за православну заједницу у Албанији. Овде није био опстао ниједан епископ, а ниједан евентуалан кандидат није имао канонске услове да би био хиротонисан у овај чин; остало је једино 15 пензионисаних и болесних свештеника. Није било цркава (биле су или уништене или претворене у овосветске грађевине), а није било ни финансијских средстава да се подигну усред превеликог сиромаштва, те држава није могла да узме на себе обавезу помагања верских заједница. Једном речју, свуда је владала мерзост и запушченије. У овим околностима једино је Васељенска Патријаршија могла преузети на себе обавезу и била у стању да учини прве кораке ка успостављању Православне Цркве у Албанији. Да би се удовољило потребама Цркве у Албанији, Васељенска Патријаршија је овде послала једног од најспособнијих личности добро познату широм православног света и шире, професора др Анастасија (Јанулатоса), који је у то време био митрополит Андрусе, модератор Комисије за светско мисионарење и евангелизацију ССЦ и архиепископ местобљуститељ Архиепископије за Кенију, Уганду и Танзанију. По приспећу у Албанију, Архиепископ је наишао на духовну и материјалну пустош преосталу од атеистичког режима, али се није дао заплашити. Био је решен да стање уреди набоље. Отпочео је са отварањем богословије за школовање младих свештеника и повраћајем постојеће црквене имовине, истовремено настојећи да подигне нове цркве. Био је то самопожртвовани рад који је убедио албанске православне хришћане да умоле Васељенску Патријаршију да постави тадашњег митрополита Анастасија за њиховог Архиепископа. У циљу обнове црквеног живота Архиепископ је започео нове програме на подручју здравства, друштвеног старања, просвећивања, пољоприведног унапређења, културе и екологије. Он је писац 24 књиге (истраживања афричких религија, есеји из богословња и историје мисионарства, проповеди и др.), укључујући и књигу „Ислам, општи преглед“, која је доживела 16 издања и превод на српски, затим Историја живих религија, Суочавање са светом, Мисонарење на Христов начин, До краја земаљског шара, Коегзистенција, Крст и Васкрсење у Албанији. Објавио је више од 200 студија и чланака из догматског и пастирског богословља. Његове студије и чланци објављени су до сада на 17 језика. Носилац је 27 ордена и награда многих православних сестринских Цркава и појединих земаља. Међународно је признат његов допринос хришћанском мисионарењу, богословљу и мирној коегзистенцији народâ и религијских заједница. Архиепископ Анастасије је присуствовао Светом и Великом Сабору Православне Цркве од 16. до 21. јуна 2016. године. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
- албански
- архиепископ
-
(и још 4 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.