Претражи Живе Речи Утехе

Знам да имамо и обичну и напредну зону сумрака, али мислим да лудило овог ранга дефинитивно заслужује посебну тему. Наиме, на снагу је ступио нови Правилник против дискриминације. А једна од одредби је: Ево је иста вест на Б92: линк Није ми најјасније да ли је ово већ на снази, или се тек предвиђа, или се још размишља о томе...али ствар звучи врло озбиљно.

Интернет сајт Живе речи утехе – Поуке. орг прославио је на празник Светих Кирила и Методија 9. година свога рада. Тим поводом гост Радија Светигоре је био Милан Ракић, главни администратор сајта. Звучни запис разговора Повезане вести: View full Странице

View full Странице

У Недељу о митару и фарисеју, 28. јануара 2018, Његово Високопреосвештенство митрополит источноамерички и њујоркшки Иларион, првојерарх Руске Православне Заграничне Цркве, посетио је Саборну цркву Светог Јована Крститеља у Бруклину, Њујорк. Протојереј Александар Беља, старији свештеник ове цркве, поздравио је Митрополита на улазу у храм. Митрополит Иларион је служио Божанску Литургију уз саслужење епископа Менхетна Николаја, викара Источноамеричке епархије, затим о. Александра, архијерејског намесника Првог намесништва, и свештенства Саборне цркве, као и гостујућег свештенства. Александар Фалкович је дириговао црквеним хором. На крају Литургије, епископ Николај је прочитао поздраве Његовог Високопреосвештенства митрополита Јосифа, предстојатеља Антиохијске Православне Цркве Северне Америке, и у његово име уручио митрополиту Илариону орден Светог Рафаила Бруклинског, I степена. Митрополит Иларион је, затим, уручио грамате свештенству, добротворима и гостима Бруклинске парохије. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Божићна песма: Радост у срцу, мир у души (ВИДЕО) В. Н. | 05. јануар 2018. Спот у склопу акције "Обновимо себе, подигнимо ступове" сниман у Храму св. Јована Владимира у Београду и манастиру Ђурђеви ступови у Старом Расу, а у њему су наступила и деца извођача Фото приватна архива У СУСРЕТ великом хришћанском празнику Божићу, а у оквиру акције "Обновимо себе, подигнимо Ступове", уметници и деца снимили су божићну песму и спот "Христов рођендан". Стихове Светог владике Николаја и протинице Виолете Сандић, која је и аутор музике, отпевали су Леонтина Вукомановић, дечји хорови "Ступови" и "Чаролија", Јелена Томашевић, Никола Роквић, Сергеј Ћетковић, Жељко Васић, Јована Бараћ, протојереј Радомир Сандић и сама протиница Виолета. Спот је сниман у Храму св. Јована Владимира у Београду и манастиру Ђурђеви ступови у Старом Расу, а у њему су наступила и деца извођача, али чланови певнице и дечје певнице "Ступови", као и музичког састава "Ступови". "Христов рођендан" је песма о радосном празнику Божићу и представља православне врлине и вредности које се темеље на љубави, толеранцији, радости, саосећању, дељењу, заједништву и породици. Кроз спот су приказане све оне радње које се дешавају и у православним храмовима и домовима верника. Окупљени најпре око крста и бадњака, затим око трпезе и уз чесницу, орахе, воће и слаткише деца памте најлепше успомене из свог детињства. "Господ ти је даровао, даруј и ти" је слоган који се често помиње у акцијама "Обновимо себе, подигнимо Ступове" и позива на помоћ свима онима који не могу сами да се изборе са животним искушењем болести или немаштине. Сергеј Ћетковић је деци пожелео срећан и благословен најрадоснији хришћански празник, много здравља, радости, осмеха, среће и игре, а Јелена Томашевић да им све буде здраво, радосно и благородно. - Нека нас овај Божић подсети да имамо разлога за радост у срцу и мир у души - поручила је Леонтина Вукомановић. - У свету брзине и претрпавања информацијама, духовност је једина која нас теши и враћа благостању, јер са вером у рођење Христово и његово рађање у нама, и ми постајемо бољи, самилосни и пажљивији према свему што је Бог створио. Свака песма коју отпевамо за овај радосни празник долази из његовог срца, а тече кроз наша. Попадија Виолета Сандић казала је да су песма и спот "Христов рођендан" снимљени у жељи да радост Витлејемске пећине пренесу на своје ближње: - Мир, љубав, топлину и радост рођења Христовог послали смо песмом, а видео-записом породичну, пријатељску, дечју љубав и радост, као и прелепе српске божићне обичаје, попут уношења Бадњака и ломљења чеснице. Још један мотив је брига о ближњем свом. СМС И СРЦЕ ЗА ДЕЦУ КАО апел на самилост и даривање, у споту "Христов рођендан" појављују се бројеви телефона на које можете упутити поруку и помоћи. То су 2552 (Срце за децу за Деспота), 5757 (Подржи живот), 1150 (За децу оболелу од рака), 1033 (Један СМС за један оброк за породице на Косову и Метохији), 7673 (Срби за Србе - за многодетне породице на Балкану), 7175 (удружење "Увек с децом" за оболеле од рака), 2844 (Нахрани гладног) и 3030 (Буди хуман) уз редни бој по избору - за Александра Адамовића 165, за Марију Милошевић 255, за Дарију Антовић 358, за Дарију Петровић 298, за Теодору Врањешевић 292, за Павла Милошевића 274, за Лазара Зарубицу 301, за Андријану Јовановић 325, за Жељка Митровића 323, за Андријану Обрадовић 406, за Анастасију 396, за Василија 247, за Сергеја 219. View full Странице

Његово Блаженство Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије (Јанулатос) прославио је 4. новембра 2017. свој 88. рођендан. Рођен је 4. новембра 1929. у Пиреју. Био је професор историје религија (1972-1992.) и декан Богословског факултета при Атинском универзитету (1983. до 1986). Данас је професор емеритус овога универзитета. Носилац је почасних доктората са 19 универзитета и факултета (из Грчке, САД, Кипра, Румуније, Грузије, Албаније, Италије..), дописни члан (1993-2005) и почасни члан (од 2006) Атинске академије наука. На постдипломским студијама изучавао је Историју религија и етнологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу. Светске религије проучавао је и путујући кроз земље у којима оне имају развијен живот. Поред савременог и древногрчког језика, он говори енглески, француски и немачки, а као радне језике користи латински, италијански, шпански и албански. Одиграо је пионирску улогу у подстицању интересовања за православље током свог мисионарксог рада у страним земљама (почев од 1958. г.). За јерођакона је рукоположен 1960, а за јеромонаха – архимандрита 1964. За епископа Андрусе изабран је 1972. док се налазио на положају генералног директора издавачке куће Апостолики Дијаконија Грчке Цркве (1972-1992). Био је местобљуститељ Митрополије иринупољске у Источној Африци 1981-1990, митрополит Андрусе и патријарашки егзарх у Албанији (1991-1992. г.). За Архиепископа Тиране и све Албаније изабран је у јуну 1992. године. Био је генерални секретар Извршног одбора за светско мисионарство Синдесмоса, свеправославне омладинске организације (1958-61), потпредседник Синдесмоса (1964-77); оснивач и председник Међуправославног мисионарског центра Поревтендес (од 1961.г.). Био је члан Међународног одбора за нисионарске студије Светског савета Цркава (1963-69), секретар за истраживање мисионарства и за односе са православним Црквама при ССЦ (1969-71.г.). Организовао је и управљао Центром за мисионарске студије при Атинском универзитету (1971-74). Као директор Апостолики Дијаконије започео је многе богословске, образовне, издавачке програме; посебну пажњу је посветио питању мисионарења у источноафричким земљама Кенији, Уганди и Танзанији. Организавао је и развио православне мисионарске подухвате. Признат је за „великог добротвора Патријаршије александријске и све Африке“. Као Архиепископ Албаније почев од 1992, у крајње тешким околностима успоставио је и развијао је Православну Аутокефалну Албанску Цркву која је била потпуно запуштена пуних 23 године. Премда је формална слобода била повраћена у овој земљи, почетне 1990-те године биле су драматично време за православну заједницу у Албанији. Овде није био опстао ниједан епископ, а ниједан евентуалан кандидат није имао канонске услове да би био хиротонисан у овај чин; остало је једино 15 пензионисаних и болесних свештеника. Није било цркава (биле су или уништене или претворене у овосветске грађевине), а није било ни финансијских средстава да се подигну усред превеликог сиромаштва, те држава није могла да узме на себе обавезу помагања верских заједница. Једном речју, свуда је владала мерзост и запушченије. У овим околностима једино је Васељенска Патријаршија могла преузети на себе обавезу и била у стању да учини прве кораке ка успостављању Православне Цркве у Албанији. Да би се удовољило потребама Цркве у Албанији, Васељенска Патријаршија је овде послала једног од најспособнијих личности добро познату широм православног света и шире, професора др Анастасија (Јанулатоса), који је у то време био митрополит Андрусе, модератор Комисије за светско мисионарење и евангелизацију ССЦ и архиепископ местобљуститељ Архиепископије за Кенију, Уганду и Танзанију. По приспећу у Албанију, Архиепископ је наишао на духовну и материјалну пустош преосталу од атеистичког режима, али се није дао заплашити. Био је решен да стање уреди набоље. Отпочео је са отварањем богословије за школовање младих свештеника и повраћајем постојеће црквене имовине, истовремено настојећи да подигне нове цркве. Био је то самопожртвовани рад који је убедио албанске православне хришћане да умоле Васељенску Патријаршију да постави тадашњег митрополита Анастасија за њиховог Архиепископа. У циљу обнове црквеног живота Архиепископ је започео нове програме на подручју здравства, друштвеног старања, просвећивања, пољоприведног унапређења, културе и екологије. Он је писац 24 књиге (истраживања афричких религија, есеји из богословња и историје мисионарства, проповеди и др.), укључујући и књигу „Ислам, општи преглед“, која је доживела 16 издања и превод на српски, затим Историја живих религија, Суочавање са светом, Мисонарење на Христов начин, До краја земаљског шара, Коегзистенција, Крст и Васкрсење у Албанији. Објавио је више од 200 студија и чланака из догматског и пастирског богословља. Његове студије и чланци објављени су до сада на 17 језика. Носилац је 27 ордена и награда многих православних сестринских Цркава и појединих земаља. Међународно је признат његов допринос хришћанском мисионарењу, богословљу и мирној коегзистенцији народâ и религијских заједница. Архиепископ Анастасије је присуствовао Светом и Великом Сабору Православне Цркве од 16. до 21. јуна 2016. године. Извор: Српска Православна Црква View full Странице