Претражи Живе Речи Утехе

Априлски циклус Разговора о вери у конаку Капеле Свете Петке - на тему ОПРОСТИМО СВЕ ВАСКРСЕЊЕМ, у недељу, 23. априла, говорио је протојереј др Љубивоје Стојановић View full Странице

Часни оци, богољубива браћо и сестре, овај данас дан, најрадоснији је дан у животу сваког Хришћанина и исти је као онај дан када су ранога јутра жене Мироносице похитале ка Гробу гдје је Господ наш Исус Христос био погребен ,,тражећи живога међу мртвима“ (Лк. 24,5), док су се апостоли и ученици Господњи окупљали на Литургијама, чекајући да се увјере у радосну вијест да је Господ наш Исус Христос устао из мртвих (Мт 28,9) и да је смрт као послиједњи и прави непријатељ људскога рода, једном за свагда побјеђена (1 Кор 15,26). Тако и ми данас као жене Мироносице чекамо испред Христовог гроба. И ми данас дакле, једнако као апостоли и ученици Господњи у вријеме оно, окупљени смо на Светој Литургији, с нестрпљењем очекујемо да се наш Спаситељ појави и да нас спасе. Међутим, питање је да ли ми данашњи Хришћани уопште очекујемо нашег Спаситеља да дође. Ако Га и чекамо, шта ми то заиста очекујемо од нашег васкрслога Господа? Како, од чега и кога да нас спасе? Чекамо ли ми то, драга браћо и сетре, да нам Христос донесе један нови свијет, пун љубави и мира, у којем ће правда коначно бити задовољена? Ако жудимо за таквим свијетом, питамо ли се онда, драга браћо и сестре, да ли смо ми заслужили такав свијет. Јесмо ли ми праведни? Ко од нас може да каже за себе да свуда и у свим приликама шири мир око себе? И ко би се то од нас усудио да каже да има љубав; савршену и несебичну љубав Христову по којој је свако од нас ученика Христових, дужан љубити и своје непријатеље? Или ће можда бити, да ми заправо тражимо од васкрслога Господа један нови свијет, у којој љубав, правда и мир нису толико важни, колико је битно да Он нама дарује свијет „по нашој мјери“ у којој ће бити кажњени сви они људи који су нам током живота наносили зло и неправду, увриједили и огорчили наше поносно и многоцјењено „Ја“ ? Не варајмо се драга браћо и сестре, о општем Васкрсењу из мртвих устаће праведни и неправедни, добри и зли, и велика је то тајна недоступна људском уму, ко је заиста праведан а ко не, ко је чинио добро а ко није, и коме од нас ће бити даровано да уђе у радост непролазнога Царства Небекога. Зато, старајмо се да опростимо једни другима и да се измиримо док има времена, јер када Господ дође, васкрснућемо сви. Зато, боље је да се обрадујемо једни другима када Христос дође, него да нам се сва нада живота нашега претвори у пропаст и очајање које је ,,плач и шкргут зуба“ (Мт 22,13). Јер, како ћемо живјети са неким у вјечности, ако овдје нисмо могли ни пет минута? Не тражимо правду, мир и љубав мимо Христа. Јер, како пише св. апостол Павле: „јер Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељаство“ (Еф. 2, 14). Исус Христос је дакле наш мир, правда, вјера и љубав. Исус Христос је наш живот! О општем васкрсењу, зато, највише се обрадујмо Њему, нашем Господу Исусу Христу, јер ћемо Га видјети лицем у лице и сва нада, вјера и љубав показаће се на Њему; савршеноме Богу и савршеноме човјеку. А потом, обрадујмо се свим људима и створењима, што имају вјечни живот у Господу своме! Наши прави непријатељи нису људи , ако и јесу у највећем броју случајева то су непријатељи наше сујете и гордости. А заправо, наш једини прави непријатељ јесте смрт. Зато, радујмо се и веселимо се јер истински непријатељ је побјеђен. Отуда, драга браћо и сестре, јављамо Вам најрадоснију вијест свих времена: Христос васкрсе! Заиста васкрсе! Ваш молитвеник пред Васкрслим Господом Исусом ХристомЕпископ франкфуртски и све Немачке+СЕРГИЈЕ View full Странице

Да ли у епархијама Српске православне цркве у Србији и региону има довољно свештенослужитеља. Бригу задаје образовање и преданост клирика Зграда Патријаршије СПЦ у Београду ГДЕ год има православних Срба, служе и наши свештеници. Молимо се да што пре буде више и једних и других. Овако, у најкраћем, у београдској Патријаршији одговарају на питање има ли Српска православна црква довољно свештеника и монаха. Последњих година често се чују примедбе верника да су цркве у одређеним деловима Србије остале без клирика, па обреде обављају свештеници из других, удаљених парохија. У седишту СПЦ не негирају да у појединим крајевима, углавном слабије насељеним, недостаје свештенослужитеља, али објашњавају да црквени “кадровски план”, упркос нешто слабијем тренду прилива нових људи у мантијама, генерално одговара потребама верника. - Већина епархија СПЦ у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини добро је попуњена свештенством - наводе у Патријаршији. - Ситуација је нешто неповољнија у појединим деловима Босне и Херцеговине, као и у Хрватској. У тамошњим парохијама мање је верника, па у помоћ прискачу колеге из околних. Духовне службе у СПЦ, према расположивим подацима, обавља више од 2.500 свештеника и око хиљаду монаха. Највећи број њих је у епархијама у Србији, где је уз олтар око 2.000 клирика, као и већина монаштва. Упућени у црквена збивања наглашавају да је број свештеника задовољавајући, али да је већи проблем њихово образовање и преданост задужењима. Већина клирика има завршену тек средњу школу, док је диплома Богословског факултета привилегија само ужег круга, чије су парохије махом у већим градовима - Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Подгорици... Образовању свештенослужитеља у Цркви последњих година поклања се све већа пажња. Необразовани попови, са другим или трећим степеном стручне спреме, оличавали су време комунизма, када је потреба за кадром била већа него што је било кандидата. У већим и угледнијим епархијама, каква је на пример Архиепископија београдско-карловачка, данас готово сви новорукоположени клирици имају високо образовање. Међу њима није мало ни магистара, као ни доктора наука. Монашење у манастиру Бешенову 2016. године, прво после више од 80 година,Фото: Д. ДОЗЕТ Свештеничко звање често се преноси са колена на колено. Међу младим богословима велики део чине деца из свештеничких породица. Постоје чак и фамилије са дугим богословским педигреом који датира у прошлост и по стотину година. - Све је видљивији проблем са монаштвом, будући да све мање младих долази у манастире - каже саговорник “Новости” из врха СПЦ. - Међу њима је мало образованих и калуђера са искуством, који би могли да преузму важне црквене задатке. То би могао да буде велики проблем, јер се епископи који истински управљају Црквом бирају из круга монаха. Епископ би требало да има највише теолошко образовање, да има искуства са цивилном администрацијом и законима, говори стране језике, али и да има потребну ширину и општу културу. У монашком реду, међутим, таквих је све мање. Колико мањак монаштва може да прерасте у велики проблем говори и чињеница да се у врху СПЦ већ размишља шта треба учинити са манастирима који остану без обитељи. Једна од могућности јесте и њихово прерастање у неку врсту духовно-историјских центара, али без монашког братства као главног стуба манастира. Божићна литургија у Саборној цркви Фото: З.Јовановић - Није први пут да прилив монаштва опадне - објашњавају у Цркви. У прошлости се то дешавало више пута, а у појединим моментима овај проблем је доводио у питање и сам опстанак значајних манастира. Хиландар је примера ради после Другог светског рата остао готово без калуђера, а слично се крајем осамдесетих година догодило и са манастирима на Косову и Метохији. ДРЖАВА ПЛАЋА ДОПРИНОСЕ МАТЕРИЈАЛНИ положај свештеника СПЦ, као и других конфесија, поправљен је 2012. године када је држава преузела плаћање доприноса за пензијско осигурање, чиме је решен један од њихових највећих проблема. Он је посебно оптерећивао клирике у сиромашним епархијама и на селима, који су често треће доба дочекивали на рубу егзистенције. Доприноси за пензије свештеницима традиционалних цркава државу кошта око три милиона евра годишње. Ђаци са професором у дворишту Богословије у Призрену ПЕТ БОГОСЛОВИЈА СВЕШТЕНИЦИ СПЦ образовање стичу у средњим богословским школама. У Србији ради београдска Богословија Светог Саве, нишка Света Три јерарха, карловачка Свети Арсеније Сремац, крагујевачка Светог Јована Златоустог и Богословија Светих Ћирила и Методија у Призрену. Богослови се школују и у средњим школама на Цетињу, у Фочи и манастиру Крка у Далмацији. Дипломе ових образовних установа сваке године стекне више стотина младића, од којих већина бира свештенички позив. http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:647346-Svestenika-2500-monaha-sve-manje

У Тудоровићима одржана сједница Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске 3. јануара 2017. - 22:51 На празник Свете мученице Јулијане и Светог Петра Кијевског 03. јануара 2017.године, одржана је прва сједница Катихетског одбора за 2017. годину. Сједница је одржана у службеним просторијама црквеног дома парохије Паштровско Тудоровићке, који се налази у Тудоровићима при храму Светог Николе изнад острва Свети Стефан, гдје је домаћин био парох и члан Катихетског одбора протојереј Синиша Смиљић Сједницу је отворио координатор Катихетског одбора протојереј Мирчета Шљиванчанин, поздрављајући све присутне чланове и заблагодаривши свима на ажурности и преданости у раду и испуњавању свих активности у протеклој 2016. години. По отварању сједнице ријеч је преузео секретар Катихетског одбора јереј Драгослав Ракић који је поднио годишњи извјештај представивши у њему све активности и питања којима се Катихетски одбор бавио у протеклој 2016. години, затим и резултате које је остварио, као и благослове, одобрења и препоруке Његовог Високопреосвештенства Митрополита Црногорско – приморског господина Амфилохија за унапређење одвијања вјерске наставе, по чијем благослову се од његовог доласка на трон Светог Петра вјеронаука константно организује при свим парохијским храмовима у Митрополији, што је велика радост и благослов за цијелу Црну Гору. У наставку сједнице сви чланови су узели учешћа у дискусији те утврдили и нове предлоге и планове активности у наредној 2017. години. Констатован је предани рад вјероучитеља и све већи број ученика вјеронауке, што говори о томе да би већина родитеља и ученика жељела да се вјеронаука уведе тј.врати као предмет и у државним школама, и на тај начин жива ријеч Божија опет била присутна у свим облицима како просветног тако и друштвеног живота уопште. По завршетку сједнице, домаћин отац Синиша Смиљић је чланове Катихетског одбора повео у обилазак црквене зграде у којој се на три нивоа налазе три просторије за одржавање вјеронауке, за предшколски, школски узраст као и за одрасле, у којима је Катихетски одбор имао прилику видјети изванредне услове који су резултат и плодови његовог преданог рада као пароха и вјероучитеља. Сједница је завршена трпезом љубави уз дивно домаћинско расположење, са којом је несебично домаћин отац Синиша угостио своје колеге и чланове Катихетског одбора уз обалу Јадранског мора. Секретар Катихетског одбора Јереј Драгослав Ракић 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска

Драги пријатељи, Представљамо вам један леп, занимљив, веома функционалан и лак за употребу - пројекат који је везан за црквене фотографије - Churchpic.com Верујемо да ће се свима заљубљеницима у лепу црквену фотографију допасти, а оно што је битно да се каже јесте да могу да се подижу велике фотке, да се коментаришу, лајкују, преносе кодовима на друге сајтове, праве албуми итд... сајт је компатибилан са мобилним уређајима и таблетима Добро дошли ЛИНК: Churchpic.com

За почетак, шта заиста јесте, а шта није феминизам? Које групе и подгрупе феминизма постоје данас? Које су најприхваћеније и најзаступљеније? Од тих силних група, које јесу, а које нису компатибилне са православљем? И на крају, да ли нам је феминизам заиста неопходан као дефинисани покрет или је пак довољно бити само православац? Или зар није довољно залагати се да сваки човек и жена буду потпуно слободни да раде шта год им је воља све док не угрожавају друге људе својим поступцима (неки то зову либерализам)? Зар то не обухвата како равноправност жена, тако и равноправност свих других група?

У име Оца и Сина и Светог Духа "Ко претрпи до краја, тај ће се спасти". (Мт.24:13) Ове ријечи заузимају веома значајно мјесто у историји спасења рода људског. Ријечи кратке, али много значајне за нас људе овдје на земљи. На првом мјесту то је трпљење, на које Бог позива нас, који смо створени по слици и прилици Његовој, нас које је призвао из небића у биће, нас које је украсио многбројним даровима и разним врлинама, једном ријечју, нас које је призвао у живот вјечни. Образац трпљења дао нам је Он сам, који нас је и призвао на спасење, Господ наш, Исус Христос, који је сва страдања и унижења претрпио до краја, а притом не зароптавши ни у једном тренутку. За вријеме Часног Поста, у страсној седмици, ми пјевамо: ,,Слава долготерпјенију твојему Господи, то јест ,,Слава дуготрпљењу твоме Господе“, и заиста не само што је Господ као човјек претрпио сва страдања, него је Он и као Бог трпељив. Непрекидно чека и очекује човјека да се врати к Њему и да се врати на прави пут истинитог Богопознања. Без обзира колико се човјек удаљио од лица Божијег и колико је упоран у своме гријеху, Бог је онај који непрекидно чека човјеков повратак. Тако и ми, драга браћо свештеници, будући да смо рукоположењем директно добили благодат свештенства од светих Апостола, а за образац и критеријум живота имамо Христа, треба да будемо образац трпљења својој пастви, и то не само трпљења него и свих других врлина. Ви то знате, али ја још једном да поновим, да је свештеничка служба веома узвишена, али са друге стране и врло одговорна, јер, између осталог, и поред бриге за своје лично спасење, свештеник је дужан да се стара за своју паству и да је својим трпљењем и љубављу усмјери на пут ка Царству Божијем. Треба стално да се опомињемо, браћо, ове свештеничке одговорности, утолико прије, уколико знамо да ће се и на страшном суду од нас много више тражити него од наших парохијана. Наш патријарх Павле, када говори о свештенству, каже: ,,Онако како се свештеник брине о својој парохији и пастви, тако ће се и Христос старати о њему и његовој породици“. У току је и Часни Пост, вријеме када вјерници посебно испуњују храмове, исповиједају се, и траже од свештеника духовну помоћ и савјете како да побиједе гријех и одоле разним искушењима које вребају у ово смутно вријеме, да би што достојније приступили Светој Чаши и што спремније дочекали Празник који слиједи, Празник над Празницима, Васкрсење Христово. Прије свега, пастир ће најприје помоћи помоћи вјерницима својим личним примјером, молитвом и духовним савјетом, али не треба се зауставити на овоме, него као што милост и љубав Божија прате човјека у све дане живота његовог, како каже Свети Пророк: ,,Милост твоја Господе, пратиће ме у све дане живота мојега“, тако и свештеник треба непрестано по својој могућности да прати и надгледа животе вјерника и непрекидно им буде на услузи, и да својим примјером трпљења и љубави, научи вјернике да ове врлине постану њихове врлине. Без стрпљења нема спасења. Било у радости, било у жалости, или у болести или у било каквим опасностима које сналазе човјека, човјек је позван изнад свега да трпи, да до краја претрпи, да носи свој крст. Да га понесе, не у очајању или безнађу, него у дубокој нади да ће се Господ постарати. Колико је трпио праведни Јов, колико је само требало трпљења Праоцу Авраму, када је повео сина свог јединца да га принесе на жртву. Колико је требало вјере и љубави према Богу да на синовљево питање, гдје је жртва, одговори: ,,Господ ће се постарати за жртву“.И заиста, када је Аврам већ подигао нож, спреман да иде до краја, Господ је послао Анђела свог и спасао је дјечака, Аврам је угледао овна запетљаног у жбуње, узео га је и принио на жртву. Велика и света тајна жртве Аврамове, и најсветија тајна Христове жртве кроз коју је и откривена та тајна дуготрпељивости Божије и Божанске љубави и Божанског човјекољубља. Зато размишљајмо о свим тегобама свога живота и сјећајмо се тих ријечи Аврама праоца ,,Господ ће се постарати“, и никада немојмо посумњати да ће се Бог побринути за нас, јер брине се Бог и за траву пољску и за птице небеске, а да неће за људе који су дјеца Његова, и нека су нам увјек на памети Јеванђелске ријечи ,,ко претрпи до краја, тај ће се спасити“ љубављу Божијом, силом Христовом, коме нека је слава и хвала у вијекове. АМИН. Проповијед на свешеничкој исповијести, Цирих, 06. априла 2009.год. Свештеник Ђорђе Лукић,парох у Лугану http://kandilovere.blogspot.com/2011/10/blog-post_22.html

Carte expension du christianisme - Мапа ширења хришћанства

Kakva je situacija sada Za razliku od velikih serijskih proizvođača piva koji zbog potreba tržišta, a pre svega zbog svojih finansijskih potreba, ne mogu da ispoštuju osnovne zakne tehnološkog postupka, te su primorani, da zbog velike tražnje izbacuju piva koja nisu odležala ni minimum potrebnoga vremena da bi se PRIRODNI hemijski procesi fermentacije i jedinjenja završili kako je to potrebno!! Iz tih razloga, veliki industrijski proizvođači su primorani da na veštački i na neprirodan način potpomažu proizvodnju svoga piva. Dodavajući čitav arsenal hemijskih supstanci (aditivi, enzimi, sredstva za stabilizaciju, ubrzanje vrenja, i fermentacije) na žalost, umesto osnove...ječmenog slada, mnogi proizvođači sve više pribegavaju dodavanju kukuruzne krupice, pirinča i ostalih surogata...!! Da bi zadovoljili potrebe tržišta zbog takvog "kvaliteta" piva njihovi konzumenti i potrošači imaju čitav niz nus-pojava pri konzumiranju kao što su: gorušica (kiselina), nadimanja i naduvanja prilikom ispijanja piva, i naravno...staru poznatu boljku ljubitelja piva i pivopija, a to su velike glavobolje posle konzumiranja istog. Razlog je veoma jednostavan i prost, objasnićemo Vam ga u sledećih nekoliko rečenica. Valja znati...Još u srednjem veku, tačnije 1516. godine Bavarski vojvoda Vilhelm 4.u nameri da zaštiti i obezbedi kvalitet piva kao prehrambenog artikla namenjenog svojim tadašnjim sunarodnicima (obo bi bilo jako dobro da pročitaju i prostudiraju današnja takozvana "udruženja za zaštitu potrošača"..ne retko, a gotovo po pravilu lobisti, i produžene ruke velikih multinacionalnih kompanija i svetskih korporacija i monopolista) doneo je zakon o čistoći proizvoda tj. ZAKON O PROIZVODNJI PIVA (REINHEITSGEBOT) Ovaj zakon je u Bavarskoj, kada je proizvodnja piva u pitanju I DAN DANAS NA SNAZI..!! A on konkretno i jednostavno kaže da se :bla: proizvodi od: ječmenog slada, hmelja, kvasca i vode. Pored Bavarske, ovog zakona se danas pridržava još samo i Češka pivarska industrija...