ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ФРАНКФУРТСКОГ И СВЕ НЕМАЧКЕ Г.СЕРГИЈА

Тако и ми данас као жене Мироносице чекамо испред Христовог гроба. И ми данас дакле, једнако као апостоли и ученици Господњи у вријеме оно, окупљени смо на Светој Литургији, с нестрпљењем очекујемо да се наш Спаситељ појави и да нас спасе. Међутим, питање је да ли ми данашњи Хришћани уопште очекујемо нашег Спаситеља да дође. Ако Га и чекамо, шта ми то заиста очекујемо од нашег васкрслога Господа? Како, од чега и кога да нас спасе? 

Чекамо ли ми то, драга браћо и сетре, да нам Христос донесе један нови свијет, пун љубави и мира, у којем ће правда коначно бити задовољена? Ако жудимо за таквим свијетом, питамо ли се онда, драга браћо и сестре, да ли смо ми заслужили такав свијет. Јесмо ли ми праведни? Ко од нас може да каже за себе да свуда и у свим приликама шири мир око себе? И ко би се то од нас усудио да каже да има љубав; савршену и несебичну љубав Христову по којој је свако од нас ученика Христових, дужан љубити и своје непријатеље? Или ће можда бити, да ми заправо тражимо од васкрслога Господа један нови свијет, у којој љубав, правда и мир нису толико важни, колико је битно да Он нама дарује свијет „по нашој мјери“ у којој ће бити кажњени сви они људи који су нам током живота наносили зло и неправду, увриједили и огорчили наше поносно и многоцјењено „Ја“ ? Не варајмо се драга браћо и сестре, о општем Васкрсењу из мртвих устаће праведни и неправедни, добри и зли, и велика је то тајна недоступна људском уму, ко је заиста праведан а ко не, ко је чинио добро а ко није, и коме од нас ће бити даровано да уђе у радост непролазнога Царства Небекога. Зато, старајмо се да опростимо једни другима и да се измиримо док има времена, јер када Господ дође, васкрснућемо сви. Зато, боље је да се обрадујемо једни другима када Христос дође, него да нам се сва нада живота нашега претвори у пропаст и очајање које је ,,плач и шкргут зуба“ (Мт 22,13). Јер, како ћемо живјети са неким у вјечности, ако овдје нисмо могли ни пет минута? Не тражимо правду, мир и љубав мимо Христа. Јер, како пише св. апостол Павле: „јер Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељаство“ (Еф. 2, 14). Исус Христос је дакле наш мир, правда, вјера и љубав. Исус Христос је наш живот!

О општем васкрсењу, зато, највише се обрадујмо Њему, нашем Господу Исусу Христу, јер ћемо Га видјети лицем у лице и сва нада, вјера и љубав показаће се на Њему; савршеноме Богу и савршеноме човјеку. А потом, обрадујмо се свим људима и створењима, што имају вјечни живот у Господу своме! Наши прави непријатељи нису људи , ако и јесу у највећем броју случајева то су непријатељи наше сујете и гордости. А заправо, наш једини прави непријатељ јесте смрт. Зато, радујмо се и веселимо се јер истински непријатељ је побјеђен.

Отуда, драга браћо и сестре, јављамо Вам најрадоснију вијест свих времена: Христос васкрсе! Заиста васкрсе!

Ваш молитвеник пред Васкрслим Господом Исусом Христом
Епископ франкфуртски и све Немачке
+СЕРГИЈЕ