Претражи Живе Речи Утехе

View full Странице

Са званичне интернет презентације Епархије захумско-херцеговачке и приморске доносимо видео запис интервјуа Његовог Преосвештенства Епископа захумско-херцеговачког и приморског, изабраног Епископа франкфуртског и све Немачке г Григорија, који је дао за "Грађанско новинарство". View full Странице

На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, 2018. године, за епископа упражњене епархије франкфуртске и све Немачке изабран је досадашњи Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије (Дурић). Епископ Захумско-херцеговачки и приморски Григорије (Дурић) је рођен 17. децембра 1967. године у Варешу, у централној Босни, у православној српској породици, од оца Здравка Дурића и мајке Савке рођ. Јовић. Дјетињство је провео у селу Планиница, гдје је живјела његова породица, иначе поријеклом из херцеговачког села Бањани из околине Билећког језера. Основну школу завршио је у Варешу 1981. године, а 1984. Електроничарску (у то вријеме тако названу) школу у Варешу. Средњу Богословску школу је уписао 1984. и завршио је 1988. у Београду, након чега уписује Богословски факултет, и потом 1989.г. одлази на одслужење војног рока у Загреб. Замонашен је у манастиру Острог 23. јуна 1992. године, одакле одлази са епископом Атанасијем (Јевтићем) у обновљени манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош код Требиња. Рукоположен је за јерођакона 17. јула 1992.г., а за јеромонаха 19. августа 1992.г. Тврдошки игуман постаје 12. маја 1996.г., а архимандрит 19. августа 1997. Богословски факултет је завршио 1994. године и од 1995-1997.г. био је на постдипломским студијама у Атини. На владичанском трону Херцеговачке епархије епископ Григорије је устоличен по благослову Свјатјејшег Патријарха Павла, од стране Митрополита Црногорско-Приморског Амфилохија 3. октобра 1999. године, када је стао на чело српског народа у Херцеговини и постао његов духовни вођ. Насљедник је претходних јерарха ове Епархије, осам стотина година старе, од којих је први Иларион, а за њим слиједе седамдесеторица великих црквених пастира, попут Светог Данила Хумског, Светог Василија Острошког и Тврдошког, Светог Петра Зимоњића и других, до владике Атанасија Јевтића. Епископ Григорије је још раних деведестих година као монах у првим сабрањима обновљене Цркве у Херцеговини благовијестио јеванђељску ријеч, говорећи, нарочито пред младим људима, у школама, библиотекама, епархијском дому и другим мјестима. Данас активно учествује у јавним трибинама и културним кретањима у Републици Српској и Србији, а разговори са владиком Григоријем и његове бесједе и предавања објављују се у различитим новинама, часописима и књигама. У издању Епархије ЗХиП 2004.г. изашла је књига која дијелом обједињује ову његову пастирску дјелатност под називом “Долази час и већ је настао”. Од устоличења епископа Григорија до данас у Епархији ЗХиП обновљено је и обнавља се више десетина цркава и манастира, од којих су многе порушене у претходном рату, попут манастира Житомислића и Завале, а граде се и нове цркве за потребе литургијског живота све бројнијег вјерног народа. Са благословом еп.Григорија у Епархији се обнавља црквени живот, активности у епархијском и парохијским домовима, одржавају се предавања, конференције, научни, мировни и други скупови и трибине, саборно се прослављају празници и славе. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска View full Странице

Часни оци, богољубива браћо и сестре, овај данас дан, најрадоснији је дан у животу сваког Хришћанина и исти је као онај дан када су ранога јутра жене Мироносице похитале ка Гробу гдје је Господ наш Исус Христос био погребен ,,тражећи живога међу мртвима“ (Лк. 24,5), док су се апостоли и ученици Господњи окупљали на Литургијама, чекајући да се увјере у радосну вијест да је Господ наш Исус Христос устао из мртвих (Мт 28,9) и да је смрт као послиједњи и прави непријатељ људскога рода, једном за свагда побјеђена (1 Кор 15,26). Тако и ми данас као жене Мироносице чекамо испред Христовог гроба. И ми данас дакле, једнако као апостоли и ученици Господњи у вријеме оно, окупљени смо на Светој Литургији, с нестрпљењем очекујемо да се наш Спаситељ појави и да нас спасе. Међутим, питање је да ли ми данашњи Хришћани уопште очекујемо нашег Спаситеља да дође. Ако Га и чекамо, шта ми то заиста очекујемо од нашег васкрслога Господа? Како, од чега и кога да нас спасе? Чекамо ли ми то, драга браћо и сетре, да нам Христос донесе један нови свијет, пун љубави и мира, у којем ће правда коначно бити задовољена? Ако жудимо за таквим свијетом, питамо ли се онда, драга браћо и сестре, да ли смо ми заслужили такав свијет. Јесмо ли ми праведни? Ко од нас може да каже за себе да свуда и у свим приликама шири мир око себе? И ко би се то од нас усудио да каже да има љубав; савршену и несебичну љубав Христову по којој је свако од нас ученика Христових, дужан љубити и своје непријатеље? Или ће можда бити, да ми заправо тражимо од васкрслога Господа један нови свијет, у којој љубав, правда и мир нису толико важни, колико је битно да Он нама дарује свијет „по нашој мјери“ у којој ће бити кажњени сви они људи који су нам током живота наносили зло и неправду, увриједили и огорчили наше поносно и многоцјењено „Ја“ ? Не варајмо се драга браћо и сестре, о општем Васкрсењу из мртвих устаће праведни и неправедни, добри и зли, и велика је то тајна недоступна људском уму, ко је заиста праведан а ко не, ко је чинио добро а ко није, и коме од нас ће бити даровано да уђе у радост непролазнога Царства Небекога. Зато, старајмо се да опростимо једни другима и да се измиримо док има времена, јер када Господ дође, васкрснућемо сви. Зато, боље је да се обрадујемо једни другима када Христос дође, него да нам се сва нада живота нашега претвори у пропаст и очајање које је ,,плач и шкргут зуба“ (Мт 22,13). Јер, како ћемо живјети са неким у вјечности, ако овдје нисмо могли ни пет минута? Не тражимо правду, мир и љубав мимо Христа. Јер, како пише св. апостол Павле: „јер Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељаство“ (Еф. 2, 14). Исус Христос је дакле наш мир, правда, вјера и љубав. Исус Христос је наш живот! О општем васкрсењу, зато, највише се обрадујмо Њему, нашем Господу Исусу Христу, јер ћемо Га видјети лицем у лице и сва нада, вјера и љубав показаће се на Њему; савршеноме Богу и савршеноме човјеку. А потом, обрадујмо се свим људима и створењима, што имају вјечни живот у Господу своме! Наши прави непријатељи нису људи , ако и јесу у највећем броју случајева то су непријатељи наше сујете и гордости. А заправо, наш једини прави непријатељ јесте смрт. Зато, радујмо се и веселимо се јер истински непријатељ је побјеђен. Отуда, драга браћо и сестре, јављамо Вам најрадоснију вијест свих времена: Христос васкрсе! Заиста васкрсе! Ваш молитвеник пред Васкрслим Господом Исусом ХристомЕпископ франкфуртски и све Немачке+СЕРГИЈЕ View full Странице