Agaton Vuzman

Квака је у томе што то уопште није занемарљива мањина, односно, то што га већина не практикује не значи да га не подржава.

@uomo del Ve.Te. вероватно сам једини на форуму који разуме твоје фрустрације што се тиче муслимана и уз тебе сам сто посто! Какво незнање влада међу нашим народом па то је невероватно! До скора ту укључујем и себе. Наиме, када сам отишао у Кину, на докторске студије, био сам смештен у дому са осталим докторантима. Испало је тако да је већина њих била из муслиманских земаља. Дакле из Пакистана, Саудијске Арабије, Бангладеша, Судана, Централне Азије и готово свих других. Пре тога нисам имао готово никаквог искуства са муслиманима тако да нисам имао ни предрасуда. Сви су ми били људи и делио сам их на добре и лоше. Међутим, кренула су предавања, паузе за ручак и генерално једна животна колотечина са тим људима. Мајко мила, какве су то психопате и испрани мозгови! Већина њих били су јако сиромашни, а толико самоуверени и убеђени да су изнад свих само зато што су муслимани да је то било невероватно. Какви нацисти! Нас белце, а нарочито вернике су презирали и на све начине и у свакој прилици су покушавали да прикажу хришћанство као зло. Јако брзо је кренуло да ми се повраћа од тога. Друга ствар. Као што си рекао, добар отац посаветује сина пре одлазак у град… Међутим има и злих очева… Пре напуштања своје земље сви су прошли кроз којекаква саветовања и „тренинге” како требају да разговарају са нама и да нас „усмере на прави пут”. Међутим, ко има само мало мозга могао је одмах да примети велику количину лицемерја и зла која избија из њих. Такође, уколико покажеш незаинтересованост, отпор или једноставно поставиш рационално питање као што је клањање камену, ух баки надрљао си га! Креће маса ад хоминем рафала и ревизија историје. Након неког времена, научио сам да анализирам њихов поглед и нажалост код већине њих сам видео оно што би их у датом тренутку навело да учине најгоре, само да се укаже прилика. Говорим овде о људима који студирају физику, хемију и математику за доктора наука. Просто, замислите чега све онда има у осталим слојевима њиховог друштва. Пре неку годину задесио сам се у Новом Пазару, са супругом Кинескињом, и отишли смо до Сјенице. (У Пекингу, иначе, има доста муслиманских ресторана тако да супруга има неког искуства са њима.) Био сам баш радознао да ли ћу тај поглед видети и у њима и био сам убеђен да нећу. Супруга није ни знала да идемо у муслиманску средину. Међутим, на моје разочарање тај поглед је био ту. Моја супруга је само рекла: „само лице је различито (алудирајући на европски, неазијски изглед) али поглед је исти.” То је онај поглед човекомрсца. Човека коме је ислам испрао мозак. Од тада, просто, не могу да се начудим да ми који смо вековима били под Турцима то не видимо, да ништа нисмо научили, и што је најгоре да ће нас због тога вероватно слична ствар задесити. Не знам шта да кажем, можда су људи из Републике Српске више свесни тога, док ми из Матице или неко као ја, из Баната, смо милион километара од тог схватања. Наши пастири, исто тако, нула. Ухвати ме тако колотечина живота и заборавим на све то али се јави на форуму неко као ти подсети ме тог важног проблема. Требало би више о томе разговарати.

Добро сте објаснили колега али можда овај видео може да помогне.

Допадају ми се ови видеи. Има сличних и за Кину:

Документарац о нашем добровољцу у том рату.

Донација информатичке опреме православном манастиру у Либану Нисам знао где да окачим ову слику па рекох хајде овде. Извор

Значи ухватио си ме са кашиком нутеле у устима док сам читао ово 😂 А још је и пост у току 😂

По мени, није толико страшно што нам број опада колико то што се однос старог и младог становништва значајно повећава. Ми постајемо једна старачка бездетна нација, са свим својим социо-економским последицама. Ко долази из мањег места он то нарочито може да осети. Једноставно та нека енергија коју старији људи доносе, уобичајене теме које врте, и њихове активности, махом имају спуштајући ефекат (на младог човека ако је стално тиме окружен). Да не помињем да нам је народ необразован, има нездраве навике, и вулгаран, па онда не може ни много нечег паметног да се научи. Кина, са друге стране, има исти проблем, међутим у великим градовима то ни близу не може да се осети. Овде је човек стално окружен младима и децом, и осећај је, право да кажем, стварно освежавајући. Деца су свуда, у градском превозу, кафићима, на улици, свуда. Међутим, када се вратим у Србију то је једна од првих разлика које приметим, не знам да ли је то само мој случај. Од мојих другара готово да нико није изродио децу, а сви су око 35; пар њих је ожењено. Бројке које сам пронашао на интернету потврђују моја запажања. Тренд ће се највероватније наставити и за неких тридесет година сваки трећи становник ће бити старији од 60, или 65 година, заборавих. Свакако, хаос.

Ако се ово усвоји, гласам за Вучића на следећим изборима.

@Марина Савковић Није директно одговор на твоје питање међутим, постоји страница на Фејсбуку, “Пријатељи Манастира Хиландара”, где између осталог објављују и информације о посетама током короне. Оставили су и мејл па се верујем могу и директно питати.

Занимљиво је и да поред свега тога, у сред центра тог града у подне, једна Српкиња буде избодена маказама док је откључавала бицикл и полиција после каже да не постоји ни један снимак. Тамна страна Кине која се да уочити након мало дужег боравка овде али ово све претходно што си рекао је 99 % тачно.

@Justin Waters Нису увели баш електронска документа, међутим ти Кјуар кодови су постали популарни од почетка пандемије. Пре уласка у било коју јавну установу треба да се покаже тај код и ако је зелен онда нема проблема. Такође, ако је црвене боје, онда си вероватно био у близини неког ко је заражен и онда би то требао да пријавиш што пре, мада мислим да би те они први нашли свакако. Још једна занимљивост, у ресторанима као што је Мекдоналдс или КФЦ све се чешће наручује преко апарата, и сада сам видео да постоји опција да ти скенира лице и да те запамти, тако да следећи пут када поручујеш аутомат те препозна и аутоматски ти наплати са твог налога.

У Кини је електронско плаћање толико уобичајено да ја у протекле две године у новчанику имам само једну новчаницу, а и тај новчаник је непрекидно код куће Што се тиче обедовања у ресторанима, које је овде готово свакодневница, све је чешће да се на столу налази мали код, који кад завршиш само скенираш, платиш и слободно напустиш објекат. Не мора оно да зовеш конобара, чекаш дође да наплати и врати кусур. Та опција је толико добра и нарочито се осети у великим ресторанима и када је гужва (а готово увек је гужва).

@uomo del Ve.Te. хвала ти на овим текстовима!