Jump to content
  • Милан Ракић
    Милан Ракић

    ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Никада нећемо против Русије која је увек била наша подршка и нада (ВИДЕО)

      Поглавар Српске православне цркве Патријарх Иринеј говорио је екслузивно за “Раша Тудеј” о односима Србије и Русије.

       

    Он је рекао да високо цени пријатељство са Русијом која је увек долазила да спасе Србе.

    “Живимо у времену када наше односе са Русијом критикују многи. Ипак, ми одговарамо да никада нећемо против Русије, која је увек била наша подршка и нада, посебно када смо били под Отомаском чизмом”, рекао је Иринеј.

     

    Он је нагласио да је сарадња руске и српске православне цркве на нивоу дубоке историјске повезаности два народа.

    “Ми морамо да запамтимо да смо Словени. Још у 12. веку почела је сарадња наших цркава. Од тада наши односи само су јачани”, рекао је Иринеј.

    РТ




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 1 минут, Grizzly Adams рече

    Скините бре више те Слобине наочаре... Запад не тражи од нас ништа. Боли их д... за нас.

    Samo bih sugerisao da se ime tog govneta piše, kao što i pripada mu kao zločincu-malim slovom...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, елТорнеро рече

    Зато те питам за дух, дух који нас покреће је разлог свих наших размирица.

    Ima dosta istine u ovome.....:snoozer_11:
     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 27 минута, Августин рече

    Šta je u ovome suprotno Svetom Savi.

    Пре него је постао то што јесте окренуо се Богу, то је једино окретање себи које вреди.

     

    пре 28 минута, Августин рече

    Zar nisu Kosovo i Makedonija srpske zemlje,

    Нису "Божија је земља и све што је на њој", дате су нам привремено да би се видело како се односимо према дару.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 12 минута, Milan Nikolic рече

    Ау баш сте опасни. Штета што нисте били зрелији '90. година.

    Милане ми смо данас показали, љубазношћу твог имењака Ракића, да можемо да победимо, ако хоћемо. Нека је и политика, неупоредиво је мање јалова од оне којом смо се бавили протеклих дана. А, много волим победе, хвала вам свима, доста лепих мисли се чуло.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Milan Nikolic рече

    Смеш ли то рећи Израелцима?

    То нису моје речи, Божије су, и Он гледа како ћу их употребити. Закључи сам.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, елТорнеро рече

    Пре него је постао то што јесте окренуо се Богу, то је једино окретање себи које вреди.

     

    Нису "Божија је земља и све што је на њој", дате су нам привремено да би се видело како се односимо према дару.

    Немој да нешаш политички и духовни ниво.То је против правила разговора,тако долази до неспоразума.Јер ако кажеш да Косово није наше испашће да је Шиптарско.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 минута, Августин рече

    Немој да нешаш политички и духовни ниво.То је против правила разговора,тако долази до неспоразума.Јер ако кажеш да Косово није наше испашће да је Шиптарско.

    Уморан сам. Уморно је моје тело, ето послушао сам те, рекао сам моје тело, а знам да није моје.Опрости.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 21 минута, Августин рече

    Немој да нешаш политички и духовни ниво.То је против правила разговора,тако долази до неспоразума.Јер ако кажеш да Косово није наше испашће да је Шиптарско.

    Немој случајно да кажемо оно што је свима очигледно, ал` им се не свиђа...

    Царево ново одело...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 часа, елТорнеро рече

    Журба је ђавоља работа, што би ти замерао, не журим нигде. 

    Оно што мене погађа јесте то што смо ми некако растегнути између крајности, или за себе мислимо да смо најгори, или мислимо да смо најбољи. То таворење у нереалности нам не дозвољава да се мрднемо како треба. За мене је обичан, свакодневни живот наших људи, колико год да му фали гламур, у ствари врло инспиративан, јер се у свакодневним ситуацијама види колико су овде људи сналажљиви, спретни, духовити, ведри, оштроумни... Све велике приче су у ствари смешне у односу на то шта ми у свакодневном животу прегурамо и шта све у ходу решимо. Све најздравије што нам се дешава потиче из тог обичног домаћег окружења. Насупрот томе стоји она камиЈони-авиЈони култура где се само жваће до бесвести о великим подухватима али се не ради ништа. Ето, када бисмо престали да причамо велике и шупље приче и када бисмо оне мале, реалне приче поставили на место које им припада мислим да бисмо се осећали далеко боље. Овако звучимо као комплексаши. Видиш ја сам годинама радио класичну анимацију, и годинама нисам могао да укапирам зашто свако ко истрипује да може да гура сопствени пројекат одмах крене да мисли о дугометражном анимираном филму? Зашто одмах подухват за који ти треба најмање 100 врло добро обучених људи? Како то да се не крене од нечега што можеш да радиш у гаражи, зашто не прво низ анимираних џинглова, па онда можда да буде анимирана серија, па ако баш видиш да иде - онда дугометражни филм као круна свега? Али не, та ситнурија - то је нама испод части! Ко бре сирома'? Дај пет карата! На све стране срећем талентоване и паметне људе, потенцијала колико хоћеш, али то остаје неискоришћено јер стално зверамо у висине и чекамо велике знакове па нам промакну битни оријентири који су при тлу. Да се вратим на оно прво опажање - нисмо најгори, имамо потенцијал, али нисмо најбољи и треба малкице да спустимо дурбин да би потенцијал могао да се оствари. Да се мало опустимо и да се не понашамо вазда као да треба некога да фасцинирамо у кафани.

    Изузетно волим емотивност наших људи. Има ту и експлозивног темперамента, али није то увек лоша ствар, а емотивност и страственост је по мени ванредно битна за сваки креативни процес. Јесте, могли бисмо да будемо мало систематичнији, али не може ваљда све да се добије у пакету...

    Дакле када не глуматамо да смо величина недостижна и када се не стидимо себе какви стварни јесмо ми смо друштво страствених, раздраганих и способних људи, и треба тога чешће да се сетимо, да се не стидимо своје суштине јер нам је то најбоље издање. За мене је то нешто невиђено инспиративно. И сада када смо друштво у кризи ја и даље видим да има ванредно пожртвованог света који ради свој посао онако до коске поштено, и има и даље бистре и вредне деце која се својски труде и понашају се као да живе у неком врло уређеном друштву. Кад се гледају наше околности само кроз новију историју било би сасвим очекивано да смо један гигантски гето где су сви старији од 12 година наоружанi, а то није тако. Ето, мени је и то инспиративно. Ми напросто не умемо да се загледамо у своју суштину него вазда јуримо да нам неко поклони суштину. Капирам да у томе нисмо усамљени, али ето мене понајвише погађа што смо ми такви, не осећам на својој кожи последице тога што су рецимо и ко зна где исти такви.

    Свестан сам да ово не звучи спектакуларно, могуће је да неко тражи много више. Мени је ово сасвим добра стартна позиција, и више од тога.

    Истина, не могу да понудим неки општеприхваћени рецепт за ту афирмативну интроспекцију, и мислим да то и нису процеси који се дешавају очас посла. Шта знам, можда је кoрисно да повремено наиђе неко ко ће попут мене да квари забаву и да каже: "Ма шта бре Русија?!" :)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...