За све љубитеље пива

[Јаков.]

Upravo sam kupio novi Jelen brend - Belo (facenew22222222 od pšenice). Svoje utiske ću vam preneti u toku večeri...

[Анастасија]

Je li?Baš upravo sad piješ?! 0203_cool

A ne zoveš  

Mogao si i mene da pitaš za utiske,uštedela bih ti trud do prodavnice,a i ne bi pio sam  womens.gif' class='bbc_emoticon' alt='facenew22222222' />

U društvu je uvek lepše i zabavnije  

[Јаков.]

Razmišljam između čiste 5-ice i jake 4-orke.

Zaista sjajno pivče. Uživam pogotovo u njegovoj boji, koja je mutna, jer valja napomenuti.. Jelen - Belo pivče je nefiltrirano. Nefiltrirano pšenično pivče.

Ne može se porediti sa svojim starijim rođakom - klasičnim Jelenom. Drugi je to ukus, i kao da su iz različitih pivara izašli.

Evo i sastava: ječmeni slad, KUKURUZNA KRUPICA, PŠENIČNI SLAD, hmelj, voda, KORIJANDER, PEKTIN. (sadrži gluten).

Valja probati. Mislim da će ovo pivče imati uvek mesta u mojem frižideru.

Cena mu je za oko 6-10 dinara skuplja od klasičnog Jelena.

[Guest]

Sve o pivu sto niste znali

1405_love je alkoholno piće koje se pravi od kvasca, hmelja, ječma i vode. Spada u slabija alkoholna pića, sa 3 - 13 procenata alkohola. Jedno od najstarijih pića koje se koristilo u Egiptu. Danas je veoma zastupljeno u celom svetu, pa i kod nas. bendoff ili piva se proizvodi u pivarama a služi se u pivnicama ili pivanama, raznim kafićima i kafanama. Najčešće ga služi pivničar ili pivonoša, ako nema pivničarke, a ispijaju ga pivopije ili pivovari.

Pod pivom se podrazumeva slabo alkoholno piće, koje se proizvodi u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca. Voda je glavni deo napitka i služi kao rastvarač. Slad se dobija od žitarica, najčešće od ječma i daje pivu sastojke ekstrata od kojeg zavisi punoća ukusa i koncentracija osnovnog ekstrata piva. Hmelj konzervira pivo i daje mu ugodan miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje u kome šećer prelazi u alkohol i ugljen dioksid. pivo je potpuno prirodan i biološki uravnotežen proizvod, pa se s pravom smatra "tekućom hranom". Energetska vrednost jedne litre standardnog piva odgovara energetskoj vrednosti jedne litre punomasnog mleka.

Istorija

pivo je jedno od najpopularnijih alkoholnih pića. Tokom 1985. ekipa Nacionalnog škotskog muzeja iz Edinburga iskopala je u Rimu, na jednom od hebridskih ostrva, posudu od terakote s nepoznatim sastojcima, iz neolitskog doba. Analizom tog nalaza dobijen je napitak za pivo, koje se pravilo iz zobi, ječma, meda i paprati. Ovo piće, za koje mnogi tvrde da je zapravo jelo, koristilo se već u predistorijskom razdoblju. Proizvodili su ga Kelti, Germani, Sloveni i Skiti... Proizvodio se iz ječma, pšenice, zobi i heljde, a mnogi stari narodi začinjavali su ga raznim mirođijama i medom. Današnji glavni sastojak hmelj počeo se koristiti tek u 13. veku. Pivopijska središta u starom veku bila su u Jermeniji, Mesopotamiji i Egiptu. Iz tih su područja pivo posle preuzeli Grci i Rimljani.

Sastav piva

Sastojci dragocene tečnosti: voda, etanol, ugljen dioksid i neprevreli deo ekstrakta (suve materije) sladovine. Udeo etanola zavisi od koncentracije suve materije u sladovini od koje je pivo proizvedeno i stepena vrenja. Zavisno od vrste piva, zapreminski udeo alkohola može da bude različit, tj. manji od 0,5% kod "bezalkoholnih" piva i veći od 8% kod ječmenih vina. Lager piva sadrže do 0,5% ugljen-dioksida, koji mu daje svežinu, te bitno utiče na penušavost. Stabilnost pene zavisi od koncentracije i hemijskog sastava neprevrelog dela ekstrakta, pa pivo s više ekstrakta mahom jače peni. Sposobnost držanja pene zavisi od količine i hemijskog sastava ekstrakta. Od piva se traži da pri sipanju u čašu peni tako da se ova gusta i čvrsta pena zadrži na površini najmanje 3 minuta. Mehurići ugljen dioksida koji se dižu od dna ka površini pomažu održavanju pene. Ekstrakt piva pretežno čine ugljeni hidrati i manja količina proteina, aminokiselina, glicerina i sastavnih delova hmelja. Od sastava ekstrakta zavisi punoća ukusa piva. Hemijski sastav ekstrakta ne zavisi samo od vrste slada, nego i od načina proizvodnje sladovine i vođenja fermentacije, odnosno stupnja konačnog prevrenja na kraju fermentacije.

Poreklo

Prema starim iskopinama i zapisima arheolozi su utvrdili da su stari Vavilonci proizvodili pivo u domaćinstvu još 7000 godina p. n. e. Imali su 16 sorti piva, a za vrenje su koristili ječmeni šećer i pšenicu. Odavde se prenela proizvodnja piva u stari Egipat, Persiju, Grčku i druge zemlje. Egipćani su znali da prave pivo već 2000 godina p. n. e., a Grci su, primajući civilizaciju od njih, naučili i veštinu proizvodnje piva, za njima Rimljani, pa stari Germani i onda ostale evropske zemlje. U tim vremenima pivo je pravljeno iz šećera, ali bez hmelja, tako da je dobijen proizvod bio vrlo kiseo. Tada su u pivo dodavali različite trave - pelin, lupin glog, šafran i dr. Primena hmelja predstavlja važno otkriće i čini osnovu savremene tehnologije piva. Hmelj se prvi put počeo koristiti u Novogorodskoj Rusiji. Usavršavanje parne mašine vrlo se povoljno odrazilo na razvoj pivarstva. Najvažniji tehnički pronalazak predstavlja pronalazak mašine za hlađenje. Zahvaljujući najvažnijim naučno-tehničkim dostignućima u 19. veku, stvorene su osnove za pretvaranje usitnjenih preduzeća u velike fabrike piva.

Temperatura piva

Različiti proizvođači piva preporučuju optimalne temperature na kojima se piju njihova piva. Međutim, u zavisnosti od vrste, podvrste i od sastojaka piva mogu se dosta precizno odrediti temperature na kojima pivo daje najbolji kvalitet. Na primer, pilsneri se služe na dosta niskim temperaturama, oko 0°C, dok većina britanskih aleova, portera i stouta na temperaturama podruma ("British Cellar Temperature"), od 5°C do 11°C, neki čak i do 13°C.

Temperatura dosta utiče na ukus piva. Što je hladnije, manja je i količina ugljen dioksida, samim tim manje je izražen ukus i miris piva. Hladnije pivo utiče i na to da receptori ukusa i mirisa u ustima i nosu izgube čulnost. Temperature na kojima se služe glavne vrste piva su:

* Pilsneri na 0°C

* Lageri od 5°C do 9°C

* Ejlovi od 7°C do 11°C

* Stouti od 8°C do 13°C

* Stari ejlovi na sobnoj temperaturi

Čaše iz kojih se pije pivo

Da bi pivo, dok se pije, duže vreme zadržalo svoj kvalitet, odnosno temperaturu koja je optimalna za određenu vrstu, najpogodnije su čaše koje imaju debelo staklo. Takva čaša služi kao izolator od spoljašnje temperature. Zbog toga su krigle vrlo popularne, jer imaju debelo staklo i vrlo dugo mogu održati optimalnu temperaturu. Osim krigli koriste se i čaše sa "stalkom" jer sprečavaju da ruka, koja drži čašu, greje pivo. Takve čaše se hvataju za stalak, a ne za telo. U svakom slučaju, i krigla i čaša moraju biti dovoljno velike da može stati celo pivo iz boce, sa penom. Mnogi ne vole penu tako da pivo ulivaju duž ivica čaše. Pena je veoma bitna i mnogo utiče na opšti utisak o nekom pivu. Sprečava zagrevanje piva i nalazi se kao izolator između piva i spoljašnje sredine, te daje pivu neophodnu gorčinu, ukus pivskog kvasca i miris.

Važan je i oblik čaše koji mora biti prilagođen vrsti piva. Pijete li "lager" pivo, koje se pije brzo i ima manji procenat alkohola, ono se toči u kruškoliku čašu bez dugačke nogice. Kako se brzo pije, ono ne stigne da se ugreje. Nasuprot tome, posebna, sortna piva toče se u čaše tipa pehara, s dužom nogicom. Ona su, naime, jača, polako se pijuckaju jer sadrže veći postotak alkohola, a duža nogica omogućuje da ne zagrevamo pivo držeći rukom čašu.

Sada se čaše za pivo prave isključivo od stakla. Ranije se pivo pilo iz volujskih rogova, iz pehara od metala ili kamena, iz posuda koje su pravljene od drvenih daščica ili od drveta na neki drugi način, i najčešće od terakote. Krigle su, u to vreme, često imale poklopac, koji je štitio pivo od muva, koje su se rojile u pivnicama.

Zabluda o pivu...

Iz neobjašnjivih razloga često se čuje mišljenje da pivo piju ljudi plićeg džepa i slabijeg obrazovanja, dok oni drugi, bogatiji i ugledniji, uživaju u drugim pićima, pre svega, u vinu. Ovo mišljenje pobijaju sportisti kao što su Boris Beker i Jirgen Klinsman, političari Roman Hercog i Helmut Kol, manekenke Eva Hercigova i Naomi Kembel, glumci Šon Koneri, Klint Istvud, Kevin Kostner i Bred Pit, pevači Tom Džons, pa čak i pripadnici plemstva - Elizabeta II i princ Čarls, princ Viljem Aleksander iz Danske - svi oni uživaju u krigli, čaši ili boci ovog "soka" posebne vrste.Piće "rokera" "metalaca" i "bajkera" je pivo.

Recepti protiv mamurluka

Alkohol je poznat po tome što izaziva dehidraciju tela. Zbog toga je dobro da posle pijančenja popijete dosta vode, a i čim se probudite poželjno je da ponovite postupak, jer je naravno velika količina iste, prethodne noći "dehidrirala" vaša tkiva. Normalno, mamurluk prati i velika glavobolja. Da bi se sprečila glavobolja najbolji je običan aspirin. Važno je da ne popijete aspirin pre pijančenja jer je dokazano da aspirin povećava absorpciju alkohola u krvi od 40% do 100%. Rešenje se možda krije u belgijskom načinu točenja piva! Važno je pivo natočiti tako da na vrhu čaše ima "tri prsta" pene. Penu koja nadvisuje ili prelazi rub čaše, treba obavezno odstraniti jer je puna ugljen dioksida koji je suvišan i izaziva gorušicu, podrigivanje i glavobolju. pivo bez te suvišne pene, lakše se vari i lakše se pije. Majka svih recepata je naravno: dupla turska kafa!

pivo u zakonu

pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu - Hamurabijevom zakoniku (uklesanom klinastim pismom na stubu od crnog diurita (vrsta kamena vulkanskog porekla). Hamurabi, vavilonski kralj (1729 - 1686. g. p.n.e.) kaže: "pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni"

U zakonu još stoji: "Ako ne naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toči loše piće, treba biti pozvana na odgovornost i bačena u vodu. U pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali."

Zna se da je tada pivo bila jedna od svakidašnjih potreba da bi se ugasila žeđ, a i zbog njegove energetske vrednosti. Kopači kanala i muškarci zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dve do tri litre.

Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima negde između šestog i sedmog veka, u vreme kad se pivu pri varenju počeo dodavati hmelj. U srednjem veku proizvodnjom pive bavili su se kaluđeri, a danas je to snažna grana industrije. Najveći proizvođači su Nemačka, Velika Britanija, SAD, zatim Češka, Belgija i Irska.

Istorija piva se nastavlja kroz Sumere, Etrurce, Rimljane, nordijske varvare i posle toga hrišćansku Evropu. Kaluđeri su bili prvi koji su pivu pridodali hmelj - iz "medicinskih" razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom", da bi se uključilo u kaluđersku hranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima.

Današnji običaji

pivo se pije u svakoj prilici. Ali dok je kod nas gotovo nezamislivo piti pivo uz ribu, to je sasvim uobičajeno u Belgiji, Nemačkoj, Engleskoj... Uzgred, u tim zemljama jede se češće i više ribe nego kod nas. U spomenutim zemljama gotovo svaki bolji kafić ili restoran ima svoju vlastitu proizvodnju veoma dobrog piva. Kad se pije puno piva, jednostavnije je piti točeno. Ali, poznavaoci tvrde da je ipak ukusnije pivo iz boce.

Degustacija

1. Prostor u kom ćete degustirati pivo treba da bude dovoljno osvetljen kako biste ocenili bistrinu i boju piva. Do vas ne bi smeli da dopiru nikakvi strani mirisi.

2. Čaša u koju se uliva pivo mora biti savršeno čista, bez ogrebotina i dovoljno velika da u nju stane i vaš nos dok ispijate gutljaj dragocene tečnosti. Na taj način ćete najbolje osetiti i miris piva.

3. Pre degustacije piva ne jedite jako začinjenu i masnu hranu. Takođe, ne koristite afteršejv, parfem, ruž za usne i druge kozmetičke preparate.

4. Pre otvaranja, proverite rok trajanja piva, kao i ima li u boci taloga.

5. Osetite bocu! Naravno, pivo mora biti hladno, ali ni tu nije dobro preterivati. Idealna temperatura za pivo kreće se između 22-25 Celzijusova stepena. Ostavite se mitske predrasude o "ledenom pivu" jer na preniskoj temperaturi nećete osetiti nikakvu aromu piva.

6. Kada otvarate bocu obratite pažnju na količinu pene i kako reaguje ugljendioksid prilikom otvaranja čepa.

7. Kada ulivate pivo samo ga pustite da klizne niz unutrašnjost čaše. Tek kad ste ispunili otprilike dve trećine čaše možete ispraviti bocu kako biste na kraju dobili i penu. Uz pivo uvek mora da ide pena, a pena se mora uzdizati i preko ivice čaše.

8. Kad ste pivo natočili u čašu smesta ispitajte miris (slično kao i kod vina). Naime, mnogi aromatični sastojci piva ispare vrlo brzo u dodiru sa vazduhom. Osećate li aromu slada? Vuče li na limun, cveće ili na sveže pokošenu travu?

9. Zatim ispijte jedan veći gutljaj. Za razliku od vina, pivo se ispija u većim gutljajima i usna šupljina mora biti puna. Osetite i usporedite odnos između temperature, arome i stepena zapenjenosti.

10. Nikad ne mućkajte pivo u ustima! Samo pustite da klizne u vaš stomak. Pokušajte uporediti odnos temperature, arome i stepena zapenjenosti pre i posle gutljaja. Pričekajte 15-tak sekundi i ponovo pokušajte odrediti ukus piva nakon gutljaja. Da li je sladak ili suv? Zadržava li se u ustima ili brzo nestane?

11. Još jedanput pomirišite pivo. Neke arome dolaze do izražaja minut do dva nakon otvaranja boce. Zatim ponovno ispijte jedan dobar gutljaj i uporedite rezultate s onima na početku testa.

12. Kako biste "resetovali" svoja čula koja učestvuju u testiranju piva, dovoljni su nezasoljeni krekeri ili običan hleb.

13. Ponovite još jedanput ceo postupak.

14. I, kada ste se već odlučili da je to pivo baš za vas, pijte ga dok ne padnete...

Ocenjivanje kvaliteta piva

Postoji mnogo načina ocenjivanja kvaliteta piva. Jedan od najprihvatljivijih metoda je metoda po Fredu Ekhartu koji se tretira kao jedan od najvećih poznavalaca piva. Napravio je nekoliko kategorija koje su bitne u analizi i koje pojedinačno ocenjuje. Zbir tih ocena daje broj koji označava kvalitet određenog piva. Maksimalan broj bodova po ovoj metodi je 20.

Postoje sledeće kategorije koje se ocenjuju:

1. Izgled (maksimum 3 boda):

* ocenjuje se izgled i stabilnost pene

* proverava se sediment na dnu boce

* ocenjuje se izgled piva u čaši

2. Miris (maksimum 4 boda):

* ocenjuju se opšti miris, bouquet i prisustvo mirisa hmelja

3. Ukus (maksimum 10 bodova):

* ocenjuje se kvalitet hmelja

* proverava se odnos slada i alkohola

* odreduje se karakter piva

* ocenjuje se ukus koji ostaje u ustima

* gustoća

4. Opšti utisak (maksimum 3 boda)

Izvor: http://www.pivopija.rs/

Strpljivost je velika stvar, ali i ona neće pomoći petlu da snese jaje.

[Andre Williams]

Видиш с' каквим предзнањем се иде у кафану!

[Guest]

pivo.gif' class='bbc_emoticon' alt=':drugarstvo:' /> pivo.gif' class='bbc_emoticon' alt='1405_love' /> pivo.gif' class='bbc_emoticon' alt='bendoff' />

[Анастасија]

Marti još samo da dođeš pa da konzumiramo  1405_love  bendoff.gif' class='bbc_emoticon' alt=':drugarstvo:' />

[Andre Williams]

[Andre Williams]

Лав. Ајд живели.

[Guest]

[Andre Williams]

[Анастасија]

   1405_love.gif' class='bbc_emoticon' alt=':drugarstvo:' />

[Andre Williams]

прија

[Guest]

[Andre Williams]

Upravo sam kupio novi Jelen brend - Belo (facenew22222222 od pšenice). Svoje utiske ću vam preneti u toku večeri...

Веома добро пиво. Управо сам га пробао и укусност му је одлична!