Дара из Јасеновца

[Просечан србенда]

пре 3 минута, cloudking рече

Jel mozes tacno da mi pokazes deo gde sam rekao da je film glup... to sto dajes irelevantne citate nista ne znaci.

Нисам написао да си рекао да је филм глуп него да спинујеш да су други у већини то рекли и да то овде пласираш као неки релевантан податак, поновивши то два пута то може да се назове убеђивањем .

[Ćiriličar]

 

[Просечан србенда]

пре 13 минута, Ioan рече

Sta bi bilo da je ovo obradjeno u filmu? Kakva bi ovo bila propaganda?

 

Има опширније у документарцу који се зове: Ожиљак. Има га на утјубу али не може да се дели. Видео сам коментар да се ова бака Зорка недавно упокојила.

Иначе је јадна носила ожиљак од ножа који јој је усташа зарио у грло.

[Вилер Текс]

пре 8 минута, Ioan рече

Sta bi bilo da je ovo obradjeno u filmu? Kakva bi ovo bila propaganda?

 

Скакали би "реалисти" ко опарени да докажу како се претерује.

[Просечан србенда]

пре 18 минута, cloudking рече

NE razumem ovaj sarkazam... mozda zato sto je glup sarkazam, ali moguce je i da je do mene.

Није сарказам, хрвати су ти бољи, мислиш да би они трпели ова твоја наклапања? Изволи пробај њих да провоцираш.

[Ćiriličar]

 

[Ćiriličar]

[Ćiriličar]

 

 

 

 

 

T T пре 9 сати

Dislike može bit samo od bezdušnog Hrvata. Onaj ko je čovjek suosjećat će se, bio Srbin il' ne.

 

92

 

 

 

 

Srki Srki пре 14 сати

Nedo bog nikome ! Ovo je jedan dio sta se sve desavalo u Jasenovcu!

 

68

 

 

 

 

Baba Raba пре 9 сати

Mi smo ljudi stoka! Ma ni zivotinje ovo ne rade! Boze daj mira dusama svim nastradalima i divno mestu u raju.

 

40

 

 

 

 

Milica Zivkovic пре 12 сати

Da se ne zaboravi. I kao majka, moram reci i da se nikad ne ponovi.💔

 

30

 

 

 

 

Bela Rada пре 13 сати

Ovo je kap u moru sta su nam radili . Nikad zaboraviti.

 

87

 

 

 

 

 

 

 

Nina Ristic пре 5 сати (измењено)

I PITAJU NAS ZAŠTO NE VOLIMO USTAŠE!NA KRAJ PAMETI MI NIJE PALO DA NEKO MOŽE BITI TOLIKO "BOLESTAN"!!!! SRAMOTA SRBI ŠTA SMO PREŽIVLJAVALI! NEKA OVO TREBA DA SE PUSTI,DA SE ISTINA NEZABORAVI!!!

 

27

 

 

 

 

KikirikiSemenke357 пре 7 сати (измењено)

Onaj "simpatični zaljubljeni par" su Nada i Dinko Šakić. Na žalost oni su najbolje prošli od svih koljača iz filma jer do 1995 nisu bili otkriveni.

 

22

 

 

 

 

Veki Lazarevix пре 9 сати

Boze sacuvaj svakog covjeka na ovoj planeti i pomiluj 😔

 

17

 

 

 

 

Katarina Curič пре 8 сати

Never forget Jasenovac

 

20

 

 

 

 

FINANSIJSKI OBRAZOVAN пре 8 сати

Treba da se širi da se zna, ceo svet neka zna. Da se opametimo jednom za uvek, da se okrenemo Bogu, jer on je jedini koji nas od ovoga u budućnosti zakloniti može.

 

20

 

 

 

 

Pera Peric пре 2 сата

Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. АМИН

 

4

 

 

 

 

Zijada Karic пре 10 сати

Muslimanka sam ali ovo je toliko zalosno😔🥺

 

45

 

 

 

 

 

 

 

Zerina Zerina пре 2 сата (измењено)

Cijeli film sam preplakala. Ne ponovilo se nikad, nikome, nijednom živom biću!!!

 

3

 

 

 

 

ahshsj fjka пре 10 сати (измењено)

Najezila sam se dok sam gledala💔

 

12

 

 

 

 

Jelena Jevremovic пре 4 сата

PLACEM KAO LUDA😭🥺

 

2

 

 

 

 

Ina Dautovic пре 4 сата

38:46 ne daj Bože nikome 🙏🥺💔

 

3

 

 

 

 

Pejda Mejda пре 4 сата

3 zaveta: Da se ne svetimo (jer ko se sveti taj se ne posveti), da ne zaboravimo (jer će Bog nas zaboraviti) i da ih proslavljamo kao mučenike (da celom svetu objavljujemo istinu, da se više nikom ništa slično ne desi) sveti vladika Nikolaj

 

8

 

 

 

 

Svetlana Ceca пре 8 сати

Isplakala se kao kisa

 

4

 

 

 

 

Bojanic Maya пре 9 сати

Da li neko zna gde mogu da nađem film sa engleskim prevodom? Nije za mene

 

11

 

 

 

 

Давид Марковић пре 9 сати

Пријатељу стари ма гдје био ти слике из дјетињства никад не заборавиии...

 

1

 

 

 

 

Ivica Niković пре 52 минута

Hvala do neba..

 

 

 

 

 

Alef Tav пре 5 сати

СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ Ти не знаде мријети крај сломљеног мача, На пољима родним, бранећи их часно Китио си цвијећем сваког освајача, Пјевајућ’ му химне, бестидно и гласно. Слободу си вјечно, закржљала раcо, Чек’о да донесу туђи бајонети, По горама својим туђа стада пас’о, Јер достојно не знаш за Слободу мријети. Покажи ми редом Витезе твог рода, Што балчаком с руку сломише ти ланце, Гдје је Карађорђе твојега народа, Покажи ми твоје термопилске кланце. С туђинском си камом пузио по блату, С крволоштвом звијера, погане хијене, Да би мучки удар с леђа дао Брату, И убио пород у утроби жене. Још безбројна гробља затравио ниси, А крваву каму у њедрима скриваш, Са вјешала старих нови коноп виси, У сумраку ума новог газду сниваш. Бранио си земљу од нејачи наше, Из колијевке пио крв невине дјеце, Под знамење срама уз име усташе, Ставио си Христа, Слободу и Свеце. У безумљу гледаш ко ће нове каме, Оштрије и љуће опет да ти скује, Чију ли ћеш пушку објесит’ о раме, Ко најбоље умије да ти командује. Јован Дучић

 

7

 

 

 

 

Marija Bajcetic пре 3 сата

Pocela sam plakati kako su mogli !🥺😭😭😭

 

1

 

 

 

 

Pavle Markovic пре 9 сати

E moj boze samo mije zao ove jadne djece 😭😭😭😭😭

 

4

 

 

 

 

Arturo Bandini пре 10 сати

Moj mozak ne moze ovo da primi. Ne da razumije, nego da primi. Kada kazem „ razumijem“ , tada mislim na neku tesku psihihijatrijsku bolest i totalni degenerativni poremecaj koju neki ljudi mogu da imaju. Ali moj mozak ovo ne moze primiti. Ne mogu da razumijem da neciji mozak moze da ovo uradi i da poslije zivi. Nema te droge. Niti da zamisli, a ne uradi. Vrag, djavo ili šejtan su, siguran sam, milostiviji. Sta to udje u covjeka da moze biti ovakav? I to ne jedan, nego skupina. I to ne mala, no velika. Najprimtivnije, monstruoznije, bezosjecajnije, bezkrupuloznije i na kraju, najbolesnije stvorenje na ovoj planeti je covjek. Boze ukloni me i sacuvaj od ljudi koji ovo mogu i pomisliti.

 

39

 

 

 

 

 

 

 

Tepid пре 4 сата

Bože oprosti im, ne znaju šta rade. Nisu svi Hrvati ustaše. Poginuse naša braća i sestre, zbog tuđih interesa.

 

12

 

 

 

 

Matej Sliepcevic пре 2 сата

vrijeme i doba kada je ljudskost uzela godišnji odmor.

 

1

 

 

 

 

neda tarundgioski пре 11 сати

istorijata da ne se zaboravi,no ne treba segashnite generacii da se obvinuvaat za togashnite sluchuvanje .Site treba da se trudime da ne se povtori

 

4

 

 

 

 

Milijana Kapetanovic пре 9 сати

Bože zar je ovo moguce?????

 

3

 

 

 

 

[cloudking]

пре 14 минута, Просечан србенда рече

Није сарказам, хрвати су ти бољи, мислиш да би они трпели ова твоја наклапања? Изволи пробај њих да провоцираш.

Probao. Sta mislis sto sam ipak ovde. Vi se mnogo brze, mnogo zesce i mnogo vise seksi- palite

Moje naciJonalsiticke hepo kockice  

[Ćiriličar]

Приступна беседа Његовог Преосвештенства Епископа липљанског Г. Јована

7. Септембар 2011 - 8:36

http://spc.rs/files/u5/2011/9/img_9904-z-s.jpgO ЈАСЕНОВЦУ, ПАДУ У ВРТЛОГ ЗАБОРАВА И ВАСПОСТАВЉЕЊУ

„Достојно јесте и праведно Тебе пјевати, Тебе благосиљати, Тебе хвалити, Теби благодарити, Теби се клањати на сваком мјесту владавине Твоје, јер си Ти Бог неисказан, непојмљив, невидљив, непостижан, Који увијек јеси, и на исти начин јеси, ти и Једнородни Син Твој и Дух твој Свети. Ти си нас из небића привео у биће, и када смо отпали подигао си нас опет, и ниси одустао да све чиниш док нас ниси узвео на небо, и даровао нам Царство Твоје будуће.“     

Ево ову вјеру у васпостављење и обновљење предлажем пред Вас ваша Светости и - од данас браћо - архијереји, чије су „красне ноге благовјесника мира и добара“,  како је говорио Григорије Богослов поздрављајући архијереје окупљене у Цркви Анастасији, цркви обновљења с којом се отоич опраштао, донијеле вас данас на Метохију, у Мајку свих српских Цркава, свештену Пећку Патријаршију, да хиротонијом запечатите то што ме изабрасте међу себе, на предлог мога архијереја, оца и учитеља Митрополита Амфилохија.

А избор је наш био у дан и дане опет новог страдања те се као никад испунише на нама ријечи пјесника наше народне теодицеје да „јошт нико чашу меда не попи да је чашом жучи не загрчи“,  на поуку нама призванима на архипастирско делање да смо ту да народу служимо, његово бреме носимо и њему рачун подносимо, као што је то био предодређен да чини сваки архијереј који је приклонио своју главу под овим сводовима испод којих стојимо. 

Како се и Свети Григорије, напуштајући Цариград, осјетио позван, како сам он вели, „да вам и сами јавно поднесемо одговор за ово чиме смо управљали“,  тако се и ја - иако тек се прихватајући дјела - осјећам дужан да посвједочим и повијест кажем одакле то долазимо и куда смо се намјерили.

А та је кажа је голема; и започиње – нечудним чудом – баш у данашњи дан прије двадесет и седам година, када су ноге српских архијереја, међу којима и неких од вас, дошавши да освештају обновљени храм Светог Јована Претече ступиле у Јасеновац и његову равницу, која како вели пјесник, „није Кнешпоље него поље невоље“. 

Покољење једно, исповиједам, покољење синова и кћери матера отетих с ножева и очева испузалих из јама, покољење којем су блажену ноћ ископали са сретнијем видом из очињих јама,  родило се из јасеновачке Градине, и наш први плач стапао се с јасеновачким јауком и јасеновачким муком. И умјесто „искони бје логос“ и „слово“ и „ријеч“, говорили смо „искони бје јаук“ и „искони бје мук“, и за пјесником из небића понављали: „Ми долазимо из Црних шума и њихова студен остаће у нама заувијек“,  јер наш мук бјеше сахрањен испод сивих стијена без смисла и без значења подигнутих на пољу нашег рађања, и бјесмо покољење за заборав и очај створено, покољење у коме је образ Божији био затомљен и заћутао, и лажју био прекривен.

Али „ако и матер заборави пород свој, ја те заборавити нећу“ вели Господ,  Он који „жижак тињајући неће утрнути“ . И дотаче се Вишњи оног покрета душе о коме говори Свети Максим Исповједник, покрета који се сачувао испод омамљујуће бајке о прогресу као исконски људски двиг, праобраз оне жудње ка напретку у којој „Бог прегаоцу даје махове“,  двиг који захтијева подвиг и жртву и који је у коријену Јовове  ријечи „није ли човјек на војсци на земљи?“  И у данашњи дан пред скоро три деценије, кад походише јасеновачку Нову Голготу и Ново Косово ноге архијерејске и кад се испуни вријеме, „као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина“,  и обновисмо се!

И огледнуше се мочваре јасеновачке у свеопштој крстионици, у Кинерету, језеру Галилејском, и Јордану; и Охриду, нашој словенској бањи крштења и ословесења, на којем смо сви први пут Богу рекли „Ти!“. И заблиста у њима као у горским очима Онај „који нас гледа кроза све звезде на небу и све ствари на земљи“  и познасмо јасеновачку жртву као Жртву Голготску и своје дједове и баке сараспете на Крсту Христовоме и саваскрсле Њиме и с Њиме у Дан невечерњи. 

И као што тек у свјетлости Христовој препознајемо свјетлост, тек када смо били лишени бремена лажи с наших плећа, могли смо се запитати где смо били, сагледати себе како куцасмо на врата најтамнијих одаја пакла и видјети себе као никада пре, слике траума и изопачења. 

И сазнали смо да „Онај од Кога смо и Онај што нас возљуби неће да нас остави“  и могли смо иступити из себе и познате нам долине суза, из бола за који је Владика Николај рекао да су  „громови слаби да га објаве“,  и за Авра'амом коме Господ нареди „лех леха“ – да изађе из дома свог - и на „акеда“, на Авра'амовом везивању Исаака, подиже храм, поћи да тражимо вољу Божју, непредвидиву и заумну.

Јер, како чух од блаженог спомена Патријарха Павла, Господ рече Саулу да изврши жестоки гњев Његов на Амалику – и то би воља Његова;  и Господ рече „Не убиј“ Мојсију – и то би воља Његова.  И тражити вољу Божију, за себе и народ мој, биће мој главни задатак као епископа, и ту се Ваша Свeтости и браћо архијереји нећу умарати тражећи Ваш савјет и мисао, јер ако чему учи Света Земља и свештена историја то је да пропаст долази где нема савјета и да је премудрост у савјету многих.

И зато, исповедајући благодат, проповедајући милост, не тајећи доброчинства,  са Исаијом, који „чу глас Господњи гдје рече: кога ћу послати? И ко ће нам ићи?“  одговарам Вашем свештеном позиву и говорим: „Пошаљи мене!“      

А онима који нам данас говоре Са Језекиљем „не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу“  и са Јеремијом „гдје је жито и вино?“  – мислећи да смо оборени и расути говоримо: гле овог народа окупљеног овде, који се као пшеница мљео зубима зверова, и сабрао се овде као што је овај хљеб који смо преломили и раздијелили био расијан по горама, и сабран постаде један.  Гле народа, умивеног, преображеног и освештаног, који Бога свога, Који га је обновио и васпоставио, а и ја с њима и пред њима, и с Никоном Јерусалимцем, благодарим и пјесмопјевам, прослављам и поштујем као Бога мојега, Тројицу Једносуштну и Нераздељиву, Једнослвну и Једнопрестолну, у вијекове. Амин.

[cloudking]

пре 23 минута, Просечан србенда рече

Нисам написао да си рекао да је филм глуп него да спинујеш да су други у већини то рекли и да то овде пласираш као неки релевантан податак

 

Ma jel to nama neko opet laze? Bući bući bući  

  

Пре сат времена, Просечан србенда рече

А да толико се трудиш да неког убедиш да је филм глуп а да га притом ниси ни одгледао

 

Dokel s to laganje bre braco pravoslavci? Uskoro vam niko nista nece verovati... kad kazete nekome dobar dan, morace covek da pogleda u nebo cisto da se uveri da nije noc kojim slucajem  

 

Ne stvarno. Sto tolko lazete? Jbt, laganje je greh... ima da čamim sam u eshatonu dok se vi provodite dole s luciferom  

[Prozor na krovu]

 

[Prozor na krovu]

 

[Ćiriličar]

Приступна беседа Његовог Преосвештенства Епископа липљанског Г. Јована

http://spc.rs/files/u5/2011/9/img_9904-z-s.jpg

 

 

 

 

 

 

 

7. Септембар 2011 - 8:36

O ЈАСЕНОВЦУ, ПАДУ У ВРТЛОГ ЗАБОРАВА И ВАСПОСТАВЉЕЊУ

"Покољење једно, исповиједам, покољење синова и кћери матера отетих с ножева и очева испузалих из јама, покољење којем су блажену ноћ ископали са сретнијем видом из очињих јама,  родило се из јасеновачке Градине, и наш први плач стапао се с јасеновачким јауком и јасеновачким муком. И умјесто „искони бје логос“ и „слово“ и „ријеч“, говорили смо „искони бје јаук“ и „искони бје мук“, и за пјесником из небића понављали: „Ми долазимо из Црних шума и њихова студен остаће у нама заувијек“,  јер наш мук бјеше сахрањен испод сивих стијена без смисла и без значења подигнутих на пољу нашег рађања, и бјесмо покољење за заборав и очај створено, покољење у коме је образ Божији био затомљен и заћутао, и лажју био прекривен.

Али „ако и матер заборави пород свој, ја те заборавити нећу“ вели Господ,  Он који „жижак тињајући неће утрнути“"

 

„Достојно јесте и праведно Тебе пјевати, Тебе благосиљати, Тебе хвалити, Теби благодарити, Теби се клањати на сваком мјесту владавине Твоје, јер си Ти Бог неисказан, непојмљив, невидљив, непостижан, Који увијек јеси, и на исти начин јеси, ти и Једнородни Син Твој и Дух твој Свети. Ти си нас из небића привео у биће, и када смо отпали подигао си нас опет, и ниси одустао да све чиниш док нас ниси узвео на небо, и даровао нам Царство Твоје будуће.“     

Ево ову вјеру у васпостављење и обновљење предлажем пред Вас ваша Светости и - од данас браћо - архијереји, чије су „красне ноге благовјесника мира и добара“,  како је говорио Григорије Богослов поздрављајући архијереје окупљене у Цркви Анастасији, цркви обновљења с којом се отоич опраштао, донијеле вас данас на Метохију, у Мајку свих српских Цркава, свештену Пећку Патријаршију, да хиротонијом запечатите то што ме изабрасте међу себе, на предлог мога архијереја, оца и учитеља Митрополита Амфилохија.

А избор је наш био у дан и дане опет новог страдања те се као никад испунише на нама ријечи пјесника наше народне теодицеје да „јошт нико чашу меда не попи да је чашом жучи не загрчи“,  на поуку нама призванима на архипастирско делање да смо ту да народу служимо, његово бреме носимо и њему рачун подносимо, као што је то био предодређен да чини сваки архијереј који је приклонио своју главу под овим сводовима испод којих стојимо. 

Како се и Свети Григорије, напуштајући Цариград, осјетио позван, како сам он вели, „да вам и сами јавно поднесемо одговор за ово чиме смо управљали“,  тако се и ја - иако тек се прихватајући дјела - осјећам дужан да посвједочим и повијест кажем одакле то долазимо и куда смо се намјерили.

А та је кажа је голема; и започиње – нечудним чудом – баш у данашњи дан прије двадесет и седам година, када су ноге српских архијереја, међу којима и неких од вас, дошавши да освештају обновљени храм Светог Јована Претече ступиле у Јасеновац и његову равницу, која како вели пјесник, „није Кнешпоље него поље невоље“. 

Покољење једно, исповиједам, покољење синова и кћери матера отетих с ножева и очева испузалих из јама, покољење којем су блажену ноћ ископали са сретнијем видом из очињих јама,  родило се из јасеновачке Градине, и наш први плач стапао се с јасеновачким јауком и јасеновачким муком. И умјесто „искони бје логос“ и „слово“ и „ријеч“, говорили смо „искони бје јаук“ и „искони бје мук“, и за пјесником из небића понављали: „Ми долазимо из Црних шума и њихова студен остаће у нама заувијек“,  јер наш мук бјеше сахрањен испод сивих стијена без смисла и без значења подигнутих на пољу нашег рађања, и бјесмо покољење за заборав и очај створено, покољење у коме је образ Божији био затомљен и заћутао, и лажју био прекривен.

Али „ако и матер заборави пород свој, ја те заборавити нећу“ вели Господ,  Он који „жижак тињајући неће утрнути“ . И дотаче се Вишњи оног покрета душе о коме говори Свети Максим Исповједник, покрета који се сачувао испод омамљујуће бајке о прогресу као исконски људски двиг, праобраз оне жудње ка напретку у којој „Бог прегаоцу даје махове“,  двиг који захтијева подвиг и жртву и који је у коријену Јовове  ријечи „није ли човјек на војсци на земљи?“  И у данашњи дан пред скоро три деценије, кад походише јасеновачку Нову Голготу и Ново Косово ноге архијерејске и кад се испуни вријеме, „као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина“,  и обновисмо се!

И огледнуше се мочваре јасеновачке у свеопштој крстионици, у Кинерету, језеру Галилејском, и Јордану; и Охриду, нашој словенској бањи крштења и ословесења, на којем смо сви први пут Богу рекли „Ти!“. И заблиста у њима као у горским очима Онај „који нас гледа кроза све звезде на небу и све ствари на земљи“  и познасмо јасеновачку жртву као Жртву Голготску и своје дједове и баке сараспете на Крсту Христовоме и саваскрсле Њиме и с Њиме у Дан невечерњи. 

И као што тек у свјетлости Христовој препознајемо свјетлост, тек када смо били лишени бремена лажи с наших плећа, могли смо се запитати где смо били, сагледати себе како куцасмо на врата најтамнијих одаја пакла и видјети себе као никада пре, слике траума и изопачења. 

И сазнали смо да „Онај од Кога смо и Онај што нас возљуби неће да нас остави“  и могли смо иступити из себе и познате нам долине суза, из бола за који је Владика Николај рекао да су  „громови слаби да га објаве“,  и за Авра'амом коме Господ нареди „лех леха“ – да изађе из дома свог - и на „акеда“, на Авра'амовом везивању Исаака, подиже храм, поћи да тражимо вољу Божју, непредвидиву и заумну.

Јер, како чух од блаженог спомена Патријарха Павла, Господ рече Саулу да изврши жестоки гњев Његов на Амалику – и то би воља Његова;  и Господ рече „Не убиј“ Мојсију – и то би воља Његова.  И тражити вољу Божију, за себе и народ мој, биће мој главни задатак као епископа, и ту се Ваша Свeтости и браћо архијереји нећу умарати тражећи Ваш савјет и мисао, јер ако чему учи Света Земља и свештена историја то је да пропаст долази где нема савјета и да је премудрост у савјету многих.

И зато, исповедајући благодат, проповедајући милост, не тајећи доброчинства,  са Исаијом, који „чу глас Господњи гдје рече: кога ћу послати? И ко ће нам ићи?“  одговарам Вашем свештеном позиву и говорим: „Пошаљи мене!“      

А онима који нам данас говоре Са Језекиљем „не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу“  и са Јеремијом „гдје је жито и вино?“  – мислећи да смо оборени и расути говоримо: гле овог народа окупљеног овде, који се као пшеница мљео зубима зверова, и сабрао се овде као што је овај хљеб који смо преломили и раздијелили био расијан по горама, и сабран постаде један.  Гле народа, умивеног, преображеног и освештаног, који Бога свога, Који га је обновио и васпоставио, а и ја с њима и пред њима, и с Никоном Јерусалимцем, благодарим и пјесмопјевам, прослављам и поштујем као Бога мојега, Тројицу Једносуштну и Нераздељиву, Једнослвну и Једнопрестолну, у вијекове. Амин.

[Дејан]

Ок, још једна порука препуцавања на ову веома важну тему, бановаћу вас без упозорења.