Дара из Јасеновца

[Avocado]

пре 11 минута, Вилер Текс рече

Врло је јасно у ком контексту ми овде спомињемо ревизију историје. Да напоменем још једном: мисли се на усташку и нацистичку ревизију односно негирање и сакривање геноцида и холокауста. Нема ту времена и простора за било чије теорије о томе шта све ревизија може бити.  

Nisi ispratio konverzaciju... mi pričasmo o srpskoj reviziji u odnosu na jugoslovensku...

[Вилер Текс]

пре 2 минута, Avocado рече

Nisi ispratio konverzaciju... mi pričasmo o srpskoj reviziji u odnosu na jugoslovensku...

Југословенска историја када се ради о Другом светском рату је ишла у складу са политиком КПЈ, све једнако, све исто...братство и јединство. А Срби нису страдали, већ антифашисти и сл. У том смислу свакако треба бити јасан без братства и јединства и политичке корекности.

Усташа је усташа и кољач. Срби су жртве. Крај приче.

[J_a_n_a]

пре 17 часа, Avocado рече

Kraj trke

OGNJEN GLAVONIĆ12/02/2021

Spomenik u Jasenovcu, foto: Neda Radulović-Viswanatha

Na kvarno proguran za domaćeg kandidata za Oskara, film „Dara iz Jasenovca“ neslavno je završio svoju prekratku kampanju za nominaciju za Najbolji strani film. Akademija je 9. februara objavila užu listu od 15 ostvarenja koja će se boriti za 5 nominacija, i među njima, očekivano i očigledno svakome ko je ovaj slučaj pratio od njegovog začetka, nažalost nema srpskog kandidata.

Džaba su se rukovodstvo Filmskog centra Srbije (FCS), ekipa filma i državni vrh danima branili od jedne jedine kritike – doduše one veoma cenjenog kritičara najcenjenijeg svetskog filmskog magazina; džaba su ministri ukazivali na judeo-ustašku zaveru zapada tj. čoveka koji je jednom posetio festival u Sarajevu te par puta, zamislite, posetio i Hrvatsku; džaba je reditelj kukao o kampanji koja je krenula iz Beograda od strane domaćih izdajnika Srdana Golubovića, Jelene Mitrović i Mile ‘Turlajić’; džaba je omalovažavao stotine kolega i članova udruženja reditelja (čiji je i sam član), producenata i dokumentarista – koji su saopštenjem ukazali na njihove marifetluke i nameštanja – i svodio ih na ličnu armiju spomenutih podstrekača na hajku; džaba 144 miliona dinara koje je tzv. filmu dala tzv. Srbija i 500.000 konvertibilnih maraka koje je dala tzv. Republika Srpska za promociju u tzv. ‘Americi’, tzv. ‘Zapadu’, koji ne priznaje NAŠE žrtve i genocid u Jasenovcu (ovde bez tzv.); džaba hvalisanje o uspehu filma u SAD koji je kao rezultat imao dve negativne kritike u dva cenjena časopisa, nekoliko pozitivnih kritika na raznim, uglavnom opskurnim, sajtovima i blogovima, distribucije u 12 bioskopa sa oko par hiljada prodatih karti u toku prvog vikenda; džaba zgodno upakovane ’vesti’ o najgledanijem filmu u Americi; džaba kukanje ministarke Gojković da su zli novinari svojim mišljenjem o filmskim dometima našeg ostvarenja zapravo izbrisali već svuda najavljene i reklamirane nominacije za Zlatne globuse o kojima se – bez provere – razmetalo u domaćim medijima; džaba botova, plaćenih ali i onih iz uverenja, koji su danima sa desetinama hiljada glasova i ‘kritika’ na imdb-u dodali dozu apsurda na sramotnu suštinu; džaba toliko govorancije i opisivanja i odbrane filma (koji niko u Srbiji nije mogao da vidi!) od strane onih koji su film napravili i finansirali; džaba tišina 50-ak domaćih novinara i filmskih kritičara koji su film videli na specijalno za njih organizovanoj projekciji u decembru 2020., ali su pristali ili izabrali da o njemu ćute u trenutku kada je isti (ne samo filmska) tema broj 1 u Srbiji; džaba zamene teza i sluđivanje da je film politička žrtva – on to nesumnjivo jeste ali niko da kaže da je film žrtva upravo politike FCS-a i Vlade Srbije tj. političara na njihovom čelu; džaba svi ti stručnjaci, saradnici, savetnici i distributeri koji premijeru filma zakažu na dan kada se zatvara glasanje za Oskara; džaba gotovo svakodnevno medijsko ukazivanje reditelja i šmiranje o tome kako je film bio blizu Oskara, sve su imali (sem festivala, premijere, nagrada, pozitivnih kritika u relevantnim časopisima) – ali, eto, na zapadu ništa novo, jedan tekst je ubedio ceo Holivud, celu Ameriku, ceo svet, da ne treba da glasa za njegov (mislim, NAŠ) film, jer oni, naravno, poznato je, ne podnose Srbe i ne priznaju naše žrtve pa puštaju glasine o nacionalizmu i propagandi da bi film ogadili PC glasačima Akademije; džaba, dakle, sva kuknjava kojom se nacija danima moralno i psihički pripremala za ‘poraz’ za koji, eto, ni reditelj, ni ekipa filma, ni FCS kao finansijer, ni državni vrh kao promoter, nemaju apsolutno nikakvu odgovornost!

Ovo, naravno, nije nikakav ‘neuspeh’ samog filma, niti pokazatelj toga da li je film manje ili više vredan ili kvalitetan – jer nominacija odnosno ulazak u uži izbor bili bi pozitivni presedan, a ni dobitnici Oskara ne drže tapije na nesumnjivi nedodirljivi kvalitet. Filmu tek predstoji dug život u bioskopima i na online platformama. Sa nestrpljenjem se očekuje premijera u Srbiji kako bi se, pre svega, prestalo sa konstantnim agresivnim kampanjama kojima se vređaju žrtve, ali i kako bi ljudi imali šansu da sami, svojim očima, vide film, da sami steknu utisak i mišljenje o njemu, a ne da u nedogled bivaju bombardovani utiscima i informacijama te usmeravani šta i kako moraju da misle, vide i osećaju, čime nas danima zasipaju iz pravca državnog vrha i ekipe filma. Iako film nije prošao u trci za Oskara, to ne znači da je propao i plan ekipe koja je i zamislila i izvela to da baš ovaj film bude izabran kao naš kandidat. Od početka je, kako smo upozoravali, plan bio da naši vrli činovnici, filmski i partijski, preko ovog filma, a zapravo sakriveni iza samog Jasenovca i jasenovačkih žrtvi, stvaraju brojne kampanje za lokalnu upotrebu, da se u ime promocije filma izvuku ogromne količine našeg novca i da se na svaku kritiku filma, u Srbiji, agresivno i iz svih pravaca, suzbija sama ideja kritike te non-stop podgreva već odavno prokisla nacionalistička histerija. Sam kvalitet film sa time nema ništa, ali njegovi autori koji su pristali da bude deo te kampanje snose veliki deo odgovornosti za sve ono čemu svedočimo poslednjih nedelja.

Oni ne mogu reći: mi smo samo snimili film, a ostati nemi na sve ostalo za šta je njihovo delo, uz njihovu asistenciju, iskorišćeno. Tu pre svega mislim na silne marifetluke, nameštanja, agresiju, napade, uvrede, laži, propagandu na koje su, nažalost, ukazali samo malobrojni. Sve je izvedeno tako što je vrh FCS preuzeo celu proceduru konkursa, osmislio pravila i izabrao komisiju koja je, gle čuda, baš taj film koji niko nije video izabrala. Nepunih mesec dana kasnije, država Srbija „otvorila se“ za kampanju filma u SAD, uloživši, zvanično, 1.200.000 evra. Ta kampanja za Oskara trajala je svega par nedelja, film je, taktički besmisleno, počeo za zvaničnom distribucijom istog dana kada je glasanje Akademijinih glasača završeno (!) a bilans svega toga je da je film videlo oko par hiljada ljudi u bioskopu, nakon čega je objavljeno da nije prošao u uži krug. Postavlja se, onda, logično pitanje: Koja je odgovornost onih koji su sve ovo i na takav način izveli? Štaviše, ako je, zvanično, dato milion i po evra samo za američku turneju, koliko li je zaista uloženo u sam nastanak filma koji stručnjaci opisuju kao holivudski spektakl? I šta, uopšte, ta odrednica „holivudski spektakl“ u ovom kontekstu treba da znači za širu javnost?

Siguran sam da je baš zbog ovog, ali i drugih opravdanih pitanja, emisija Upitnik na RTS-u – emitovana iste večeri kada je Akademija objavila rezultate – bila posvećena našem kandidatu za Oskara. Šta smo tu mogli da čujemo?

Naravno, nikakve priče o budžetu nije bilo, niti o novcu izdvojenom za, videli smo, kratku trku. O opravdanosti izbora i slanja baš ovog filma kao našeg kandidata – takođe, ni reč. Profesorka Nevena Daković, jedna od retkih koja je Antonijevićev film pogledala i rešila da o njemu govori, opisuje film kao dosledan i uspešan uradak u žanru holivudske (ili holivudizovane) „melodrame o holokaustu“. Ovde se nećemo baviti etičko-političkim implikacijama simplifikovanog prihvatanja melodramskih klišea kao neprikosnovenih kriterijuma (svetih krava) pri kvalitativnoj proceni obrade tako ozbiljne teme kakva su ratni zločini i koncentracioni logori. Bitno je, međutim, ukazati da pozivanje na žanrovske formule i to da li ih određeni reditelj – Predrag Antonijević, na primer – dosledno sledi, lako postaju, kao u ovom slučaju, način da se izbegne jedna druga, nadasve važna diskusija: ona o kontekstu i ideološkoj perspektivi iz koje sam film nastupa. Jer ideologija filma – svakog filma, bio on žanrovski ili ne, holivudski ili ne – počiva u audio-vizuelnom jeziku, stilu i formi, kojima se koristi – a ne u temi koja se obrađuje.

Po onome što smo čuli u emisiji, namera je bila, izgleda, da se napravi domaći film koji će ostvariti prodor na zapad – film koji će, koristeći se „njima“ poznatim jezikom, narativnim i žanrovskim tropima, obznaniti istinu o užasno bolnoj temi i istorijskoj činjenici koja je „nama“ Srbima izuzetno važna. (To da je možda reč o tome kako reditelj Predrag Antonijević zamišlja holivudski rukopis nijednog trenutka ne dolazi na dnevni red, niti se iko osvrće na kvalitet i ‘prodor’ njegovih prethodnih radova.) Znači li to, onda, da je svojevrsna propaganda (koja ne mora nužno imati negativni predznak) ovde, zapravo, bila cilj? I je li zarad širenja istine o „našem“ stradanju, za jezik te propagande izabran jezik „neprijatelja“, Holivuda – tog mesta zla koje je toliko puta u nas prokazano jer je, popisivalo se redovno, Srbe prikazivalo samo kroz negativne stereotipove (kao koljače, ubice i teroriste, koji često pričaju albanski, bugarski ili ruski), a za NAŠE istine i činjenice nikad nije imalo razumevanja?

Da ne bi bilo zabune, ovde treba razdvojiti neke termine. Postoje Holivud i ‘Holivud’. Prvi je centar industrije koja je odgovorna za popularizovanje filmskog biznisa i filmske umetnosti, u okviru kojeg su snimljeni neki od najvećih i najboljih filmova svih vremena. Drugi termin je odrednica kojom se, sa ovim prvim, često žele uporediti, pozitivno ili negativno, određeni zanatski, stilski, budžetski uratci nastali drugde. Slično, kako je Nebojša Jovanović davno primetio, postoje Jasenovac, kao logor i mesto genocida, i ‘Jasenovac’, kao instrumentalizacija tog zločina, te patnje, od strane naših današnjih političkih elita. „Njih Jasenovac kao najmasovnije i najokrutnije stratište na prostoru Jugoslavije u Drugom svjetskom ratu i ne zanima. On za njih ima vrijednost jedino kao moneta u dnevnopolitičkom potkusurivanju“, kaže Jovanović.

Jezik holivudske fabrike snova se tokom decenija menjao. On je danas u velikoj meri jezik spektakla, stereotipova i binarnog pogleda na svet (dobri protiv loših), u kome se svakoj replici, junaku ili zlikovcu zna tačno mesto i vreme pojavljivanja i značenja. Zahvaljujući svojoj zabavljačkoj simplifikovanosti, holivudski rečnik može u nekim slučajevima biti i uvredljiv za izvesne teme, istine, događaje kojih se dotakne. Na teška pitanja, pa i ona koja se tiču holokausta, holivudski spektakli umeju – ali svakako ne moraju – da ponude isuviše pojednostavljene odgovore. Ali, kada se to desi, oni često bivaju i oštro sasečeni od strane perceptivnih kritičara, koji im zameraju tu narativnu i stilsku površnost i senzacionalizam. Pa, šta je onda čudno u tome da je „naša“ holivudski urađena „melodrama o holokaustu“ i sama naišla na osporavanje nekolicine kritičara koji joj, gle čuda, zameraju narativne i stilske simplifikacije, te to što od zločina (istinitih zločina koje, opet ističemo, nijedan od tih kritičara nijednog trenutka nije sporio) prave spektakl?

Braniti film koji Jasenovac provlači kroz mehanizme žanrovskih simplifikacija, od kritike koja ga optužuje da je nacionalistička propaganda, argumentima da je napravljen uzimajući u obzir činjenice i stvari koje su se zaista desile – takođe je simplifikacija, koja zanemaruje osnovni problem, suštinu, kada su u pitanju filmovi koji manje ili više uspešno pokušavaju da prekopiraju jezik ‘Holivuda’. Film nikada nije samo tema kojom se bavi, ili prosto, priča koju priča. Kao što smo već pomenuli, film je, iznad svega, jezik. A zločin uvek prvo nastaje – u jeziku. Holivudski spektakli, uopšte, te, konkretno, žanr „melodrame o holokaustu“, i sami su oblici filmskog jezika. Ono što je, na primer, u emisiji Upitnik pomenuto o „Dari iz Jasenovca“ – da je reč o fiktivnom liku provučenom kroz događaje zasnovane na činjenicama i dokumentima; ili, pak, raskošna filmska muzika koja savršeno prati radnju – takođe su specifični oblici upotrebe filmskog jezika. Ti filmsko-jezički tropovi, međutim, nijednog trenutka nisu analizirani. Njihove funkcije, uključujući i one ideološke, uopšte nisu uzete u obzir. U većini nastupa o kojima ovde pišem (a koje smo mogli da slušamo poslednjih nedelja) branila se isključivo samo priča, sadržaj, činjenice, istina o genocidu, patnje žrtvi – iako sve to niko nije ni napao, niti doveo u sumnju. Izostala je suština: diskusija o filmskom jeziku kojim se govori o zločinima, genocidu, Jasenovcu, žrtvama, politici i idejama koje su one najavile, inspirisale, omogućile i sprovele.

Političnost i propagandnost filma ne leži prevashodno u temi ili u priči, već u načinu na koji je ta priča ispričana – u odnosu, blizini, daljini, koje autor uspostavlja prema likovima i radnji; načinu na koji koristi i proizvodi značenja i emocije; u prostoru koji reditelj kreira i otvara za publiku, u izboru mesta na koje postavlja kameru i načina na koji posmatra ono što snima, ono što misli, ono što želi da kaže. Toliko je tekstova napisano, toliko je knjiga objavljeno, o reprezentaciji ratnih zločina i genocida, o prikazu holokausta na filmu. Prosto je neverovatno da se 2021. godine sam autor i ekipa filma „Dara iz Jasenovca“ prave naivni i nevešti kada ih neko iskritikuje za loše realizovanu temu, nesuptilno intoniranu priču, i konotaciju propagande i nacionalizma. Da, svakako je moguće kritikovati i način na koji izvesni filmovi ili reditelji prikazuju Aušvic. Niko se u dosadašnjim zgražavanjima nad načinom na koji su „njihovi“ kritičari primili „naš“ film o Jasenovcu nije, na primer, setio Stenlija Kjubrika, koji je za „Šindlerovu listu“ ispravno primetio da je problematična jer je Spilbergov holokaust film zapravo film o uspehu. A holokaust je neuspeh čovečanstva. Kjubrik tu nije mislio na prost sled događaja, zaplet, likove, rasplet, nego na ceo stilski, estetski – jezički – paket tog filma: način na koji reditelj Spilberg vidi i snima Holokaust. A ni Spilberg se, mora se priznati, nije od te kritike branio pozivajući se na neospornu činjenicu da se Aušvic jeste desio! Zato mislim da je veoma licemerno da neko ko sa ponosom pristane na instrumentalizovanje bolne teme u cilju pravljenja produkta koji će ‘zapadu’ objasniti neke stvari, neko ko pristane da napravi neku S (srpsku) verziju holivudskog holokaust spektakla, sebi daje za pravo da danima govori o hajkama i kampanjama iz Beograda, te da optuživanjem drugih za dve loše kritike i ‘neuspeh’ u trci za Oskara – na koji se upozoravalo i ukazivalo i pre nego što je konkurs na kojem je film ’izabran’ bio i završen – skine odgovornost sa sebe za tako, u medijima, simbolički predstavljen ‘poraz’ filma. A ako mu je cilj da holivudskim holokaust filmom obrazuje i rastuži ‘zapadni svet’ i mlade na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije (jer se, ako niste znali, o tome ovde decenijama ćuti), misleći da time radi nešto dobro za ‘srpsku stvar’ – onda o tome treba govoriti van kategorija uspeha i neuspeha (iako reditelj ponavlja da je film svakako već ‘uspeo’ samo zato što je otkrio Jasenovac zapadnom svetu!), nego u svetlu toga da li autor, ali i Vlada Srbije, imaju toliki problem sa sopstvenim odrazom u ogledalu, istinom i činjenicama, da im je potrebno jedno ovakvo blamiranje pred svetskom javnošću kako bi kod kuće, preko mrtvih, mučenih i klanih, skrenuli pažnju na sebe, svoju ’hrabrost’, svoja dela, svoje ideološke fantazme i fetiše.

Ili, što je verovatnija istina, sve ovo rade samo zarad poena na domaćem, lokalnom planu, i sve ovo je, kao i u slučaju spomenika Stefanu Nemanji, mogućnost da se u isto vreme postigne USPEH na više polja: da se jedni proglase za izdajnike i izrode, da se utvrđuje laž da nas svi mrze, da se kukavice proglase za hrabre, za heroje koji ruše izmišljenu tišinu, a, iznad svega, velika količina para prebaci na određene račune – gde, i za šta i kome tačno?

Dr Jelena Trivan, predsednica UO FCS i glavni izvođač radova na kontroverznom novembarskom konkursu, koja je nakon mnogo zapaženih nastupa u promociji i odbrani ovog filma od kritike, takođe bila gošća emisije Upitnik, povremeno je pozdravljala ono što gosti pričaju, ali dosta puta je ispravljala i goste u studiju, i voditeljku (kada ju je ova podsetila na njenu izjavu da je zadatak filma da promeni imidž Srbije) ali i sagovornike čije izjave su bile ranije snimljene. Nije propustila priliku da objasni kako kritike filma koje su izašle u inostranstvu služe da napadnu Srbiju, jer je ona postala regionalni i međunarodni igrač. Takođe, više puta je odsečno ponovila da je „Dara iz Jasenovca“ film koji apsolutno nema politički stav. Ona je u toku gostovanja iznela i niz drugih teza. Prvo je, na opasku voditeljke da publika u Srbiji nažalost nije mogla da vidi film, rekla da ni slovački kandidat za Oskara nije prikazan u Slovačkoj, a da film Jasmile Žbanić „Quo vadis, Aida“ još nije prikazan u Bosni. Ovo prvo nije nikakav argument, a ovo drugo je neistina. Pored prikazivanja u bioskopu u oktobru, film Jasmile Žbanić jeste – besplatno – bio dostupan i na online platformi publici iz Srbije i ostatku bivše Jugoslavije, još početkom decembra. Taj film je, što je još važnije, pre svih tih projekcija imao premijeru u takmičarskom programu filmskog festivala u Veneciji, nakon koje je dobio mnogo kritika, a i prodat je na nekoliko teritorija za distribuciju. Dakle, uzimati „Quo vadis, Aida“ kao primer je, u najmanju ruku, kontraproduktivno. Naš kandidat za Oskara – na šta je ukazivano puno puta i pre više meseci – ništa od toga nema, niti je imao kada je proguran za „kandidata“. A to su, da se lako zaključiti na osnovu filmova nominovanih u poslednjih nekoliko decenija, suštinski kriterijumi u trci za Oskara.

Jelena Trivan, dalje, u jednom trenutku emisije kaže da kada se film ‘Dijana Budisavljević’ (sic!) pojavio u Hrvatskoj, niko nije propitivao motive te autorke, niti ih je dovodio u vezu sa ratovima devedesetih i propagandom. Trivan se u sledećoj rečenici nadovezuje na to i doslovno kaže sledeće: „(A) kada Srbin prvi put radi film o Jasenovcu, za apsolutno svaki događaj će se tražiti njegova proverljivost, da mu se ne bi nazvao propagandom – zato taj film ima Jevreje kao konsultante, on se zbog toga gleda drugim očima, hteli vi to da prihvatite ili ne“.

Na stranu to što predsednica UO FCS u svom nastupu ponovo, po ko zna koji put, pokazuje zavidni nivo neznanja i nepoznavanja struke i umetnosti čiju krovnu instituciju već godinama vodi neometana pravilnikom i ušuškana kukavičlukom i ćutnjom velike većine naših filmskih radnika – Jelena Trivan je ovde, u samo dve rečenice, napravila puno grešaka, zamena teze, uzgredno skliznula u nagoveštaj antisemitizma, te nesvesno potvrdila neke od kritika na račun propagande i nacionalizma – od kojih u emisiji i javnosti (već danima) navodno brani film! Krenimo redom: Dana Budisavljević je snimila film koji se zove „Dnevnik Dijane Budisavljević“. Ona se za taj film, sa margine, borila deset godina, istraživala, skupljala sredstva i sa svojom malom grupom prijatelja, saradnika i saboraca napravila film – uprkos vladajućim strukturama, njihovim planovima i idejama. Sa druge strane, film „Dara iz Jasenovca“ je, kako Trivan sa ponosom ističe, državni projekat Vlade Srbije iza kojeg je stao Predsednik lično, dakle, neskriveno, to je film naručen od strane vladajućih struktura, i to onih koje su proizašle iz stranke čiji je vođa osuđeni ratni zločinac, od strane političara koji su prvu moć i funkciju dobili u najcrnje vreme služeći četničkog vojvodu i nacionalističkog klovna.

U najavi emisije rečeno je da je ovo prvi film o Jasenovcu posle 70 godina ćutnje i skrivanja te teme od javnosti u našoj zemlji. Ta laž je redovno ponavljana poslednjih par nedelja, a preksinoć je na nju afirmativno odreagovao treći gost u emisiji, istoričar i potpredsednik GO SPS, Predrag Marković, koji je izjavio da je „to bila tabu tema jer je režim (SFRJ) očajnički pokušavao da napravi priču o zajedničkoj borbi“, da su „u filmu „Kozara“ vojnici koji ubijaju Srbe Nemci, a tu se preskače činjenica da su to bile ustaše“, da „na mnogim spomenicima nije stajalo da su tu ustaše izvršile masakr nad Srbima“, jer je „režim pokušavao da stvori tu politiku bratstva-jedinstva“. Marković je takođe konstatovao, sasvim pogrešno, da su prva dva filma u kojima se spominju ustaše u Jugoslaviji nastala tek 1970-ih („Operacija stadion“ i „Okupacija u 26 slika“). Svesna laž ili neznanje? Samouverenost s kojom istoričar nastupa sugeriše da je ta dilema nebitna. Jer, suština je u revizionizmu. Marković možda zna, a možda i ne zna, za filmove „Zastava“ (1949), „Deveti krug“ (1960), „Crne ptice“ (1967)… Ekipa emisije, a čini se i ostali gosti, takođe se ovim pitanjem nisu želeli baviti. Jer, ono što od samog početka prati promociju Antonijevićevog filma jeste istorijski revizionizam. Dakle, nije problem u sadržaju, jer o ustašama, zločinima, koncentracionim logorima u NDH (ali i drugde) se jeste i ranije govorilo i snimalo. Suštinska razlika je u tome da je dominantni diskurs tada bio (pro)jugoslovenski i antinacionalistički. A sada se o tome govori prevashodno iz suprotstavljenih, reakcionarnih nacionalističkih tabora. Jelena Trivan u emisiji sa ponosom ističe da je ovo prvi film koji SRBIN pravi o Jasenovcu, kao da je to neka posebna vrednost sama po sebi, kao da su oni koji su ranije pravili filmove o toj temi (koje god nacionalnosti bili) manje vrede. Valjda nisu bili dovoljno NAŠI, nisu radili dovoljno za NAŠU stvar, pa sve te pređašnje filmove jednostavno treba proglasiti nevažnim, ništavnim i treba napraviti sve novo, ali, onako, NAŠE. Po toj logici jasno je da van Nacije i nacionalističkog ništa vredno mišljenja ni ne treba da postoji.

Autor je filmski reditelj iz Beograda.

Peščanik.net, 12.02.2021.

Da Dara nije bila kandidat, koji film bi bio srpski kandidat za Oskara? Šta kao snimamo 30 filmova godišnje pa imamo veliku mogućnost izbora...tekst je odličan spin.

[Avocado]

пре 8 минута, J_a_n_a рече

Da Dara nije bila kandidat, koji film bi bio srpski kandidat za Oskara? Šta kao snimamo 30 filmova godišnje pa imamo veliku mogućnost izbora...tekst je odličan spin.

Google... 

[J_a_n_a]

пре 2 минута, Avocado рече

Google... 

Pitanja su više odgovor na tekst koji si postavio, pratim vesti u filmskoj industriji, poenta je da nismo imali neki izbor oko kandidata za Oskara i generalno kinematografija nam nije jača strana, imamo pojedince koji su odlični ali celokupna slika je loša, i onda ovaj reditelj potencira kako je izbor namešten, ne branim, sigurno je politika umešala prste jer mora da umeša ipak je ovo Srbija, ali da smo poslali i neki drugi film situacija bi bila ista.

[Avocado]

пре 27 минута, J_a_n_a рече

Pitanja su više odgovor na tekst koji si postavio, pratim vesti u filmskoj industriji, poenta je da nismo imali neki izbor oko kandidata za Oskara i generalno kinematografija nam nije jača strana, imamo pojedince koji su odlični ali celokupna slika je loša, i onda ovaj reditelj potencira kako je izbor namešten, ne branim, sigurno je politika umešala prste jer mora da umeša ipak je ovo Srbija,

Koliko mogu da primetim to je standardna kuknjava svake godine... ove godine malo jače jer se zaista unapred znalo ko mora da ide, a u pitanju je bio film koji niko još nije ni video.... samo ne razumem šta je tu spin...

 

пре 27 минута, J_a_n_a рече

ali da smo poslali i neki drugi film situacija bi bila ista.

Pa nije ni rekao da bi neki drugi film dobio oskara... ali iz okolnosti da ni jedan naš stonoteniser neće uzeti medalju na sledećoj olimpijadi ne proističe da treba da pošaljemo stonotenisera kojeg Vučić odredi, a ne najboljeg... i da stonoteniseri neće (opravdano) pizdeti ako se unapred zna koji "mora" da ide...

[cloudking]

пре 1 сат, Вилер Текс рече

Усташа је усташа и кољач. Срби су жртве. Крај приче.

Sporio li je ovo neko na temi?

Kako uvek izvucete nesto sto niko nije reko i onda na tome graidte svoje emtovne neoborive stavove koji se obavezno zavrsavaju ili sa "tacka" ili sa "kraj price" ili sa "pametnome dosta"  

Totalno ste se odlemili od realnosti... kazes da film o Jasenovcu mozda i nije toliko dobar ("mozda" jer ga niko nije gledao pa niko ne moze ni da tvrdi suprotno) a ispadne da negiras srpske zrtve i pljujes po mucenicima (ovde ide par fotki nekih beba ili dece cisto da se ilustruje kolki si zlikovac sto si se usudio da pretpostavis da FILM mozda nije tolko dobar...)  

[Тражитељ]

пре 2 часа, Вилер Текс рече

Врло је јасно у ком контексту ми овде спомињемо ревизију историје. Да напоменем још једном: мисли се на усташку и нацистичку ревизију односно негирање и сакривање геноцида и холокауста. Нема ту времена и простора за било чије теорије о томе шта све ревизија може бити.  

Али, хрватски ревизионизам је победио, бар по питању процене броја жртава. Званичан сајт Спомен подручја Јасеновац наводи 80.000-100.000 жртава, Меморијални музеј Холокауста САД наводи 77.000-99.000, Википедија на енглеском преноси тај податак као званичан, чак је и са српске Википедије склоњен број 700.000 и стоји "најмање 83.000".

Остаје само питање због чега је хрватски ревизионизам победио и због чега су иза њега стали и Јевреји и Американци, па условно чак и ми и Руси јер га уводимо у своју литературу, свесни да је број од 700.000 немогућ? Ја мислим да знам одговор, а време ће показати да ли сам у праву.

[J_a_n_a]

пре 47 минута, Avocado рече

Koliko mogu da primetim to je standardna kuknjava svake godine... ove godine malo jače jer se zaista unapred znalo ko mora da ide, a u pitanju je bio film koji niko još nije ni video.... samo ne razumem šta je tu spin...

U pravu si, mi svake godine imamo neku aferu oko kandidata i uvek neko smatra da nije otišao film koje je trebalo. Ceo tekst je spin jer je vešto upakovan da vodi čitaoca u određenom smeru. Vešto koristi određene delove koji su istiniti da bi progurao druge koji baš i nisu.

пре 49 минута, Avocado рече

Pa nije ni rekao da bi neki drugi film dobio oskara... ali iz okolnosti da ni jedan naš stonoteniser neće uzeti medalju na sledećoj olimpijadi ne proističe da treba da pošaljemo stonotenisera kojeg Vučić odredi, a ne najboljeg... i da stonoteniseri neće (opravdano) pizdeti ako se unapred zna koji "mora" da ide...

Videli smo ostalih 6. Da se razumemo da mi imamo neko remek delo koje nismo poslali zbog Dare iz Jasenovca bilo bi mi žao, ali nemamo. A sve vreme se određena grupacija u društvu tako ponaša, kao da im je nešto uskraćeno. Ako imaš osrednje filmove, onda je svejedno koji će ići zar ne? Pošto ovaj film nismo gledali, u najgorem slučaju je u istom rangu sa ostalih 6, a postoji mogućnost da ipak nije, i ako tu dodamo važnost događaja oko kojih se odvija radnja filma, onda čemu osporavanje.

[Марек]

Možda je offtopic, ali živim za dan kad ćemo imati jedan film koji će da bude oslobođen bremena ratova i one ustaljene socijalne priče kojom su zaraženi domaći reditelji, pa da izbacimo neku novu Klopku recimo, ili neku komediju čiji se humor ne zasniva na slapsticku i forama sa kolokvijalizmima ?

[Вилер Текс]

пре 40 минута, Тражитељ рече

Али, хрватски ревизионизам је победио, бар по питању процене броја жртава. Званичан сајт Спомен подручја Јасеновац наводи 80.000-100.000 жртава, Меморијални музеј Холокауста САД наводи 77.000-99.000, Википедија на енглеском преноси тај податак као званичан, чак је и са српске Википедије склоњен број 700.000 и стоји "најмање 83.000".

Остаје само питање због чега је хрватски ревизионизам победио и због чега су иза њега стали и Јевреји и Американци, па условно чак и ми и Руси јер га уводимо у своју литературу, свесни да је број од 700.000 немогућ? Ја мислим да знам одговор, а време ће показати да ли сам у праву.

Videcemo...

[Вилер Текс]

пре 52 минута, cloudking рече

Sporio li je ovo neko na temi?

Kako uvek izvucete nesto sto niko nije reko i onda na tome graidte svoje emtovne neoborive stavove koji se obavezno zavrsavaju ili sa "tacka" ili sa "kraj price" ili sa "pametnome dosta"  

Totalno ste se odlemili od realnosti... kazes da film o Jasenovcu mozda i nije toliko dobar ("mozda" jer ga niko nije gledao pa niko ne moze ni da tvrdi suprotno) a ispadne da negiras srpske zrtve i pljujes po mucenicima (ovde ide par fotki nekih beba ili dece cisto da se ilustruje kolki si zlikovac sto si se usudio da pretpostavis da FILM mozda nije tolko dobar...)  

Ja govorim o ustaskom negiranju ako nisi primetio i komunistickoj bratstvo jedinstvo korektnosti. Izgleda imas neki unutrasnji poriv da branis i jedne i druge. Cesta je to pojava kod gradjana sveta zarobljenih u telo Srbina. 

[GeniusAtWork]

Мени се чини да је требало снимити документарац уместо играног филма.

Нађеш и добро платиш врхунске експерте који ће да направе документарац на светском нивоу. Нађеш кредибилне историчаре који ће изнети кредибилне историјске чињенице. А оне могу само да нам иду у корист, јер је факат да су усташе убиле (минимум) неколико стотина хиљада Срба на територији коју су контролисали у 2. св. рату. И јасно је да је у питању геноцид, јер највећи број убијених су били цивили, жене и деца. Што значи да је постојала намера истребљења Срба као народа, што је и сама дефиниција геноцида (уосталом, то је и био званичан циљ НДХ - трећину побити, трећину превести у РКЦ, а трећину протерати..инспирација им је била план нациста за окупиране словенске територије на истоку Европе, само су га мало модификовали за своје потребе). Убациш мало и понашање и званичне и незваничне хрватске државе по том питању.

Снимиш и пласираш га где год можеш - фестивали, јутјуб. Свуда. И онда ће некоме на западу бити много, много теже да га отпише као патетичну српску националистичку пропаганду која има за циљ негирање геноцида у Сребреници (што је колико видим тренутно омиљена мантра Хрвата и Бошњака по друштвеним мрежама кад год се помене овај филм). Мораће да покушају да га оборе чињеницама, а оне им никако не иду у корист.

[Avocado]

пре 48 минута, J_a_n_a рече

U pravu si, mi svake godine imamo neku aferu oko kandidata i uvek neko smatra da nije otišao film koje je trebalo. Ceo tekst je spin jer je vešto upakovan da vodi čitaoca u određenom smeru. Vešto koristi određene delove koji su istiniti da bi progurao druge koji baš i nisu.

Koje?

Da ne bude sporno, ne slažem se u svemu sa tekstom ali ne vidim da ima neku skrivenu agendu.

 

пре 48 минута, J_a_n_a рече

Videli smo ostalih 6. Da se razumemo da mi imamo neko remek delo koje nismo poslali zbog Dare iz Jasenovca bilo bi mi žao, ali nemamo. A sve vreme se određena grupacija u društvu tako ponaša, kao da im je nešto uskraćeno. Ako imaš osrednje filmove, onda je svejedno koji će ići zar ne? 

Nije... treba da ide najbolji od tih osrednjih... baš kao što i na Olimpijadu treba da odu naši najbolji sportisti i iz sportova u kojima sigurno nećemo uzeti medalju... 

 

 

пре 48 минута, J_a_n_a рече

Pošto ovaj film nismo gledali, u najgorem slučaju je u istom rangu sa ostalih 6, a postoji mogućnost da ipak nije, i ako tu dodamo važnost događaja oko kojih se odvija radnja filma, onda čemu osporavanje.

Zato što značaj događaja ne određuje značaj filma... suština i najbitniji deo onog teksta je o tome...

[Тражитељ]

пре 10 часа, GeniusAtWork рече

уосталом, то је и био званичан циљ НДХ - трећину побити, трећину превести у РКЦ, а трећину протерати..

Ми пре свега треба да се наоружамо знањем, и то добрим знањем, да Усташки покрет и политику НДХ знамо у душу, документовано и таксативно. То знање постоји, али је негде иза седам нивоа полуинформација и јавног знања које је у најмању руку хаотично.

На страну ове већ поменуте ствари око којих су информације хаотичне и контрадикторне (србосјек, Ђурђевдан, процена броја жртава), какво је наше знање о стварној политици НДХ? Са једне стране имамо тај план о трећинама, који је неспорна изјава Будака, а са друге стране имамо законе којима се забрањује православнима да се покатоличе, па са треће стране Степинчева инкогнито-писма где поручује да се не гледа строго ко је из убеђења постао католик, него да се спасава ко год може. Затим имамо пројекат Хрватске православне цркве који директно прокламује да циљ Хрватске нису римокатолички Срби, већ православни Хрвати. Затим приче како иза свега стоји Ватикан, а зидају онолику џамију у сред Загреба - шта год да је и каква год непријатељства да владају, за Ватикан су много већа опасност муслимани него православни хришћани, а у НДХ "Ватикан" негује ислам, још и ствара ХПЦ. Дакле, да ли је политички програм НДХ католичка држава, или хрватска држава сачињена од "Хрвата све три вјере"?

Ми смо веома склони да о усташама размишљамо као о неким фантомима, као о демонима који су 1941. изашли из пакла, па се 1944. вратили у пакао, а то су били људи од крви и меса чија политика постоји и даље. И не само што постоји и даље, него је активнија у, на пример, Црној Гори и Северној Македонији, него тренутно у Хрватској. Ђукановићева политика око цркве је идентична Павелићевој политици. Ми то не видимо управо зато што смо од усташа направили предимензионирани мит, па нам пред очима настаје нови усташки покрет а не пале нам се аларми за узбуну. Једина разлика је у томе што је тада део политике ЕУ било интернирање људи по логорима и масовна убијања, а усташа није ништа мање усташа ако му је једини мотив због ког се уздржава од насиља то што зна да ће му то омести циљеве.

У том смислу сматрам да било који будући филмови о Јасеновцу и НДХ, документарни или играни, треба да буду усмерени на едукацију нас самих. Да се прво јавни делатници усагласе са историчарима, па да онда направе неки програм едукације јавности. А не овако: историчари једну причу и нико их не консултује ни око чега; у уџбеницима друга прича, у медијима и политичким емисијама трећа, по новинским фељтонима четврта, као историчари и експерти за Јасеновац се представљају равноправно и стварни експерти и тотални шарлатани, а тек по Ју Тјубу колико варијанти свега има. Ми смо овде превелик залогај загризли, да ненаучени учимо друге и ја се надам да ће "Дара" бити први корак ка томе. Остаје да видимо само какав је филм. Ако се заиста испостави да је пропаганда која садржи неистине или искривљено приказује ствари или их намерно банализује, и то може бити искоришћено као повод да се направи нешто боље. (Само, ја нисам толико сигуран да ће људи уопште гледати тај филм масовно, више им се допада идеја да га други гледају.)