Jump to content

Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на богослужењима и требама?


Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?  

189 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?

    • За црквенословенски.
      32
    • За српски.
      87
    • За оба језика.
      66


Препоручена порука

Narod nikada nije govorio crkvenoslovenskim.To je bio isključivo književni jezik.Zašto bi se Liturgija obesvetila kad bi se služila na narodnom jeziku?

Црквенословенски потиче од старословенскога, некада бившега народним йезиком наших йужнословенских предака. Према томе нийе тачно да он никада не беше йезик народа.

Што се тиче такозванога "народнога" йезика, прво би се морало одредити шта тай поям тачно представља. Да ли йе "народни" йезик, йезик становника Београда, Новога Сада, Пирота, или некога четвртога места? Не може се никако рећи да су они исти. Или йе то йезик некога села, рецимо Тршића? Данашњи тршићки народни говор се поприлично разликуйе од некадашњега Вуковога. Или се можда под народним сматра овай нови књижевни, вуковски? Па и он се поприлично разликуйе од говора народа било койега места наше земље.

Да не спомињем да се йезик становника истога места поприлично разликуйе спрам узраста, занимања и слично. Па чак и оних живећих у истом дому. Због тога се не може никако говорити о йединственом "народном" йезику, нити на истих вршити богослужење, йер би то онда довело да свештеници у сваком месту држе службе на различитих йезицих или наречях.

Православна црква не мења своя правила, а поготово не йезик како се коме свиди. У йедном повестном тренутку црквеним йезиком постаде тадашњи народни говор некога края и он се више не мења. Улични йезик, схватања и морал се мењайу, црквени не. Нийе православље секта са запада да йеднога дана позива народ на поштовање Господа Бога, његових заповести и морала а да следећега велича гадости попут мужеложништва или да йезик наших предака замењуйе уличним жаргоном овога или онога места. Нити да се одриче писма свойега и свойих предака, као што многи чине на овом форуму.

То што ти називаш тршићким јесте језик који се говорио у централној Србији, западној Србији, Босни и Херцеговини, као и Црној Гори. Југо-исток Србије и Војводина су имали значајније разлике. Војводина чак у незнатној мери. То да су се они разликовали међусобно јесте тачно, али у безначајним нијансама - акценат и неке речи. У суштини то је језик којим се говорило, а језик није мењан због историјских околоности и апсолутне немогућности Цркве да се бави ичим другим до голим опстанком.

Стављати мужеложништво и жељу да сваки човек разуме богослужење, превасходно Литургију је безобразно, да употребим еуфемизам.

Уосталом нико у Цркви и на богослужењу неће говорити ''врх'' и ''cool'', али ће уместо упувати и карати - рећи надати и грдти, односно опомињати.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 606
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Narod nikada nije govorio crkvenoslovenskim.To je bio isključivo književni jezik.Zašto bi se Liturgija obesvetila kad bi se služila na narodnom jeziku?

Ето докле нас је Јернеј Копитар и аустријски двор довео. Није ни чудо што се обрадовао када је после дуже потраге наишао на Вука С. Караџића.

Да можемо да се вратимо у прошлост сто педесет година и да се мало прошетамо Српском Војводином, или боље да напишем "Србском" Војводином, била би нам очигледна сличност говора образованих људи са очуваним црквенословенским језиком и не би уопште искрсавала оваква питања.

Камо среће да смо сачували српски језик од упрошћавања и латинизације.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Колико я знам, Христос говораше арамейским. Иако нисам неки велики познавалац.

A Aramejski ciji je jezik? Ko su Armejci illi Aramejci?

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ма дај молим те! Ово је таква празна флоскула да боли... Значи Вук је наметнуо обичном народу језик који се у његовом крају говорио, а наш сељак у Шумадији је био пун партиципа кад крене на њиву и прекраснога славјаносербскога јазика... Није тачно да је Вук крив. Он је прихватио реалност и спровео је у дело. Црквенословенско Свето Писмо је нашем човеку у Вуково време било јасно колико и латинско у Лутерово време Немцима... Уосталом 90 посто Вукове реформе, пре самог Вука, је извршио Саво Мркаљ у делу ''Сало дебело јери''.

Уличном језику!? Срамота!!! Христос је причао ''уличарски'' као и ап. Павле. Ја сам се надао да су те глупости о светим језицима уништила Света браћа својом акцијом против латинског утицаја и теорије о три богомдана језика - хебрејском, грчком и латинском...

Да, Вук наметну нашему народу йезик свойега села, а пре свега граматику! Због тога, човеку држећему се само окрњене граматике тих неписмених сељана йезик наших предака изгледа страно. То и беше циљ наведене особе и његових страних покровитеља.

Мало ћу пояснити, Вук хоћаше истребити из йезика србскога народа све чега у његовом селу не беше. Добрим делом он успе у той свойой уништавайућой намери. Али ипак не успе у свем: причастия (или што бисте ви господине Марко рекли вашим народним йезиком "партиципи"), забрањена књижевном односно тршићком граматиком, попут "идућа година", "лежећи полицаяц" или "освежавайући напитак" надживеше свойега прогонитеља. Да их не би у нашем народу, даље од Тршића, не бисмо их данас имали преко стотину (ко не веруйе нека пребройи, я их сам изброях).

И не схватам откуда у неких људи толика жеља за уништавањем и разарањем свега из традицийе нашега народа, наше цркве и њихове културе. Беше ли то стечено у школи, када беясмо изложени найцрњой пропаганди о добром и напредном Вуку и о злих и назадних црквењацих? Зашто йе неким толико стало уништити и последње уточиште црквенословенскога, йезика наших предака? Мислите ли да ћете лакше доћи до "ЕУ" ако се и то буде затрло?

Оним койим не разумейу црквенословенски могу рећи само йедно: покушайте научити тих неколико ситница отежавайућих разумевање истога. Веруйте ЦСЙ нийе кинески, каквим га Вук хоћаше начинити. И много га йе лакше научити од енглескога и осталих западних йезика. Србину барем. Веруйем да тих 2-3 падежа разлике, йедно причастийе и стотинак речи неће бити непремостива препрека ономе чийи ставови нису затровани Б92ом и сличнима глупостима.

То што ти називаш тршићким јесте језик који се говорио у централној Србији, западној Србији, Босни и Херцеговини, као и Црној Гори. Југо-исток Србије и Војводина су имали значајније разлике. Војводина чак у незнатној мери.

Нийе тачно да се у средишњой Србийи говораше истим наречйем као у Тршићу, ако се под тим сматра источно-херцеговачко наречйе, само у западной. А истим се не говораше ни у већем делу Црне Горе. Што се тиче Войводине, разлике са тршићким беху велике, а пре свега у падежном саставу, койи код њих беше много мање искварен и окрњен него у Вуковом селу. Зато Србе Войвођане Копитарев потрчко толико и вређаше, исмеяваше и прогањаше у бечких државних новинах, као и због оданости свойему народу и свойой заштитници Србской Православной Цркви.

В алтаpях святые плачyт, гyдит набат.

Битвы час yже назначен,

но это бyдет ад, тpижды ад, но ни шагy назад!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"...Ми говоримо о лепоти древних језика. Шта подразумевамо под тим? Ми мислимо, да је то неко тајно сазвучје ритмова срца са ритмовима древних језика и ту хармонију доживљавамо као посебну лепоту језика. Пажљиво прочитајмо наглас псалме на новом и на древном језику. Какву ћемо разлику видети у свом унутрашњем стању? Нови језик подобан је води која може утолити жеђ, но оставити душу хладном, а древни језик је вино које весели и радује срце човјека..."

Архумандрит Рафаил (Карелин)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"...Ми говоримо о лепоти древних језика. Шта подразумевамо под тим? Ми мислимо, да је то неко тајно сазвучје ритмова срца са ритмовима древних језика и ту хармонију доживљавамо као посебну лепоту језика. Пажљиво прочитајмо наглас псалме на новом и на древном језику. Какву ћемо разлику видети у свом унутрашњем стању? Нови језик подобан је води која може утолити жеђ, но оставити душу хладном, а древни језик је вино које весели и радује срце човјека..."

Архумандрит Рафаил (Карелин)

Сасвим лепо речено, односно написано. klapklap

В алтаpях святые плачyт, гyдит набат.

Битвы час yже назначен,

но это бyдет ад, тpижды ад, но ни шагy назад!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

razmislite o jednoj stvari.... na kom ste jeziku upoznali Hrista i prisajedinili se Crkvi Njegovoj...ja sam na srpskom... zar zaista mislite da Boga može ograničiti jezik.... učiniti ga nepotpunim.... kao i službu Božiju

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тако је! Увек треба развијати било који аспект наше вере, а самим тим подразумева се да је српски један вид напретка, а не назадовања или не дај Боже хуљења.

ЉУДИ зар неко може да мисли да неки језик може хулити на молитву, зар било шта може Цркву учинити мање светом?

Понављам, циљ је напредовање, а не назадовање, или као што рече Св. Григорије Палама(?) : стицање благодати за благодаћу!

Они који заговарају црквенословенски вероватно нису свештеници и не познају прост народ који није стално у цркви и који се заиста одушевљава када разуме оно шта свештеник изговара. Немојте браћо да затварамо уши онима који хоће да чују! А много их има који су жељни разумљиве речи! algabacaju :cheesy: :cheesy: crvenilo 4chsmu1 0228_hot 0228_hot 0228_hot 0228_hot

Бог ти не даје све што хоћеш, али ти увек да оно шта ти треба!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наш народ је нажалост у огромној већини нецрквен а зато није крив црквенословенски језик...код нас су службе углавном на србском језику па народа и поред тога нема у Цркви.

А што се тиче тога да црквенословенски заговарају људи који нису свештеници,то није тачно.Напротив знам многе свештенослужитеље који служе често на ЦСЈ а неки искључиво на њему !

Такође многи верници са радошћу долазе на такве службе..дакле има и другачијих примера од оних које овде наводи о.Горан.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Narod nikada nije govorio crkvenoslovenskim.To je bio isključivo književni jezik.Zašto bi se Liturgija obesvetila kad bi se služila na narodnom jeziku?

Црквенословенски потиче од старословенскога, некада бившега народним йезиком наших йужнословенских предака. Према томе нийе тачно да он никада не беше йезик народа.
Današnji crkvenoslovenski je ustvari ruskoslovenski.Da se vratimo u vreme Sv.Save ne bismo imali problema da razumemo tadašnje ljude,izuzev nekih arhaičnih izraza.

Domine, adiuva incredulitatem meam!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ма дај молим те! Ово је таква празна флоскула да боли... Значи Вук је наметнуо обичном народу језик који се у његовом крају говорио, а наш сељак у Шумадији је био пун партиципа кад крене на њиву и прекраснога славјаносербскога јазика... Није тачно да је Вук крив. Он је прихватио реалност и спровео је у дело. Црквенословенско Свето Писмо је нашем човеку у Вуково време било јасно колико и латинско у Лутерово време Немцима... Уосталом 90 посто Вукове реформе, пре самог Вука, је извршио Саво Мркаљ у делу ''Сало дебело јери''.

Уличном језику!? Срамота!!! Христос је причао ''уличарски'' као и ап. Павле. Ја сам се надао да су те глупости о светим језицима уништила Света браћа својом акцијом против латинског утицаја и теорије о три богомдана језика - хебрејском, грчком и латинском...

Да, Вук наметну нашему народу йезик свойега села, а пре свега граматику! Због тога, човеку држећему се само окрњене граматике тих неписмених сељана йезик наших предака изгледа страно. То и беше циљ наведене особе и његових страних покровитеља.

Мало ћу пояснити, Вук хоћаше истребити из йезика србскога народа све чега у његовом селу не беше. Добрим делом он успе у той свойой уништавайућой намери. Али ипак не успе у свем: причастия (или што бисте ви господине Марко рекли вашим народним йезиком "партиципи"), забрањена књижевном односно тршићком граматиком, попут "идућа година", "лежећи полицаяц" или "освежавайући напитак" надживеше свойега прогонитеља. Да их не би у нашем народу, даље од Тршића, не бисмо их данас имали преко стотину (ко не веруйе нека пребройи, я их сам изброях).

И не схватам откуда у неких људи толика жеља за уништавањем и разарањем свега из традицийе нашега народа, наше цркве и њихове културе. Беше ли то стечено у школи, када беясмо изложени найцрњой пропаганди о добром и напредном Вуку и о злих и назадних црквењацих? Зашто йе неким толико стало уништити и последње уточиште црквенословенскога, йезика наших предака? Мислите ли да ћете лакше доћи до "ЕУ" ако се и то буде затрло?

Оним койим не разумейу црквенословенски могу рећи само йедно: покушайте научити тих неколико ситница отежавайућих разумевање истога. Веруйте ЦСЙ нийе кинески, каквим га Вук хоћаше начинити. И много га йе лакше научити од енглескога и осталих западних йезика. Србину барем. Веруйем да тих 2-3 падежа разлике, йедно причастийе и стотинак речи неће бити непремостива препрека ономе чийи ставови нису затровани Б92ом и сличнима глупостима.

То што ти називаш тршићким јесте језик који се говорио у централној Србији, западној Србији, Босни и Херцеговини, као и Црној Гори. Југо-исток Србије и Војводина су имали значајније разлике. Војводина чак у незнатној мери.

Нийе тачно да се у средишњой Србийи говораше истим наречйем као у Тршићу, ако се под тим сматра источно-херцеговачко наречйе, само у западной. А истим се не говораше ни у већем делу Црне Горе. Што се тиче Войводине, разлике са тршићким беху велике, а пре свега у падежном саставу, койи код њих беше много мање искварен и окрњен него у Вуковом селу. Зато Србе Войвођане Копитарев потрчко толико и вређаше, исмеяваше и прогањаше у бечких државних новинах, као и због оданости свойему народу и свойой заштитници Србской Православной Цркви.
'Ајде буди хришћанин и реци причаш ли овако као што пишеш? Звучиш као из романа Стевана Сремца. Погледај црквене књиге по Шумадији па ћеш видети како су говорили. Ја ти могу гарантовати за књиге у младеновачкој и тополској општини, као и делу смедеревске. Тамо сам истраживао и видео. Иако азбука није била употпуности сређена говорило се као у Вуковом селу. А тврдња да се само тамо говорило као да је то некакво острво је благо речено смешна.

То што се наречје зове источнохерцеговачко не значи да се само тамо говорило, а то што је Његош био један од покретача чувене Вукове победе говори да је и у Црној Гори тај језик био у употреби.

Ако ти можеш да замислиш црногорске главешине како седе на цетињском гумну и говоре како их ''прогоњаше у бечких државних новинах'' и ''ах, какав ми плезир диван учињаше'' онда немамо о чему даље да причамо... То је толико смешно да је јадно... Као да је из ''Покондирене тикве'' Сремчеве искочило. А тек војвођанско паора или пиротској и зајечарског сељака.  bighugbighug

Уостало суштина је да нас Христос разуме и на свахилију, а камоли на српском. Џабе теби јоте и ите, ако ти форма победи суштину. Ништа мање и лепше се не моли и не пева Богу на српском, неголи на црквенословенском. Логика је јасна, да је црквенословенски био у широкој употреби међу становништвом, ни милион папа га не би раширило међу простим људима, који су чинили 99 посто популације, а камоли Беч, Копитар и сл.

Читај Стефановића-Венцловића, па ћеш видети какав нам је језик био пре епископа у бискупским капицама.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ма дај молим те! Ово је таква празна флоскула да боли... Значи Вук је наметнуо обичном народу језик који се у његовом крају говорио, а наш сељак у Шумадији је био пун партиципа кад крене на њиву и прекраснога славјаносербскога јазика... Није тачно да је Вук крив. Он је прихватио реалност и спровео је у дело. Црквенословенско Свето Писмо је нашем човеку у Вуково време било јасно колико и латинско у Лутерово време Немцима... Уосталом 90 посто Вукове реформе, пре самог Вука, је извршио Саво Мркаљ у делу ''Сало дебело јери''.

Уличном језику!? Срамота!!! Христос је причао ''уличарски'' као и ап. Павле. Ја сам се надао да су те глупости о светим језицима уништила Света браћа својом акцијом против латинског утицаја и теорије о три богомдана језика - хебрејском, грчком и латинском...

Да, Вук наметну нашему народу йезик свойега села, а пре свега граматику! Због тога, човеку држећему се само окрњене граматике тих неписмених сељана йезик наших предака изгледа страно. То и беше циљ наведене особе и његових страних покровитеља.

Мало ћу пояснити, Вук хоћаше истребити из йезика србскога народа све чега у његовом селу не беше. Добрим делом он успе у той свойой уништавайућой намери. Али ипак не успе у свем: причастия (или што бисте ви господине Марко рекли вашим народним йезиком "партиципи"), забрањена књижевном односно тршићком граматиком, попут "идућа година", "лежећи полицаяц" или "освежавайући напитак" надживеше свойега прогонитеља. Да их не би у нашем народу, даље од Тршића, не бисмо их данас имали преко стотину (ко не веруйе нека пребройи, я их сам изброях).

И не схватам откуда у неких људи толика жеља за уништавањем и разарањем свега из традицийе нашега народа, наше цркве и њихове културе. Беше ли то стечено у школи, када беясмо изложени найцрњой пропаганди о добром и напредном Вуку и о злих и назадних црквењацих? Зашто йе неким толико стало уништити и последње уточиште црквенословенскога, йезика наших предака? Мислите ли да ћете лакше доћи до "ЕУ" ако се и то буде затрло?

Оним койим не разумейу црквенословенски могу рећи само йедно: покушайте научити тих неколико ситница отежавайућих разумевање истога. Веруйте ЦСЙ нийе кинески, каквим га Вук хоћаше начинити. И много га йе лакше научити од енглескога и осталих западних йезика. Србину барем. Веруйем да тих 2-3 падежа разлике, йедно причастийе и стотинак речи неће бити непремостива препрека ономе чийи ставови нису затровани Б92ом и сличнима глупостима.

То што ти називаш тршићким јесте језик који се говорио у централној Србији, западној Србији, Босни и Херцеговини, као и Црној Гори. Југо-исток Србије и Војводина су имали значајније разлике. Војводина чак у незнатној мери.

Нийе тачно да се у средишњой Србийи говораше истим наречйем као у Тршићу, ако се под тим сматра источно-херцеговачко наречйе, само у западной. А истим се не говораше ни у већем делу Црне Горе. Што се тиче Войводине, разлике са тршићким беху велике, а пре свега у падежном саставу, койи код њих беше много мање искварен и окрњен него у Вуковом селу. Зато Србе Войвођане Копитарев потрчко толико и вређаше, исмеяваше и прогањаше у бечких државних новинах, као и због оданости свойему народу и свойой заштитници Србской Православной Цркви.
Стављати у исти контекст језик који нико у српском народу не говори са Б92 или ЕУ је доказ да истрајавање на ''високом језику'' у себи крије латентну душевну беду.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Andrijana Janevska i Marjan Stojanovski - Magdo Mori Magdaleno

pedagoška pauza... jes da nije crkvenoslovenski ...ali...

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...