Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на богослужењима и требама?

[Mиљан Танић]

На чему бре радим?  :group111:

Де, Медо, не шири дезинформације! 

[Sirena]

ma vidim ja da je on skroman   :group111:

ne, zbilja, svaka čast. ajde Bogu hvala da neko nešto radi

[Mиљан Танић]

Али заиста, то није ништа посебно. :cheesy2:

А благослов... ваљда мисли на благослов мог духовника, који ми доста помаже, као и разне колеге које цимам за мишљење и тако... a oнда сам то успут поменуо старешини храма где певам с хором и он ми је предложио да пробамо с хором - зато сад треба да прерадим већ поменуте ноте (а за то имам мало времена).

Ево заправо сад те херувимске песме. На црквенословенском сам снимио целу (давно), а на српском само до јако да царја...

Предложак музички је ова божићна песма, енглеска традиционална из 15. века. Ставићу - чисто поређења ради, више верзија:

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=DVcOBjzFuwk

затим моја омиљена верзија:

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=CoFxaCCJaLU

а онда она која ми је дала идеју - због не баш разрађене хармоније (која као да је само исон)

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=CCYSITWpKIk

Е, и ево мене (ја сам снимио 3 пута исон и 3 пута главни глас да звучи као хор), прво цсл, а онда српски:

http://www.sendspace.com/file/ku81ac

http://www.sendspace.com/file/4zjgph

[Sirena]

greengrin  greengrin  greengrin  klapklap  klapklap

e, ne da je dobro!!!

prvo sam vidjela da je na god rest ye... , mnogo je volim pa kontam biće i ovo dobro

onda sam čula na csv i sjajna je, a srpska je odlična, ali baš odlična! tekst se odlično uklopio sa melodijom, ne znam, ma mnogo mi se sviđa!

ajde završi i jako da carja i evo ja ću je vrlo rado pjevati svaka nedjelje... je l' mogu?

[Mиљан Танић]

Што не би могла ако ти твој свештеник дозволи?  greengrin

Мени негодују кад за певницом певам било коју другу.  greengrin

Морам да је напишем у ноте за један мушки хор, а могао бих да наговорим и мој мешовити да је пева с исоном (или да распишем хармонију).

Написаћу једном и ноте и уписати исон (то таман кад будем урадио за мушки хор), па ћу их окачити овде. Видећу да ноте напишем за обе варијанте.

[Sirena]

dozvoliće, što da ne, prevod je tačan a melodija je prelijepa

probaj sa ženskim vokalom u pratnji isona, poput divne i meloda, mislim da bi lijepo zvučalo

[Mиљан Танић]

Не ваља кад пева мушко мелодију, а женско горе држи исон, ваља само обрнуто. Ретко кад ваља тако. А из принципа не бих да будем као Дивна.  greengrin

А заправо највећи проблем: ја то снимам сам са собом код куће. Где сад да доводим још неко женско однекуд за комп само да би ми држала исон.  greengrin

[Mиљан Танић]

Хтео сам да напишем још нешто паметно ил' смешно, ал' немам сад појма шта...  prstgore

[Вуксан]

'Ајде буди хришћанин и реци причаш ли овако као што пишеш? Звучиш као из романа Стевана Сремца.

Наравно да говорим као што пишем. Итекако. Я, хвала Богу, нисам из Тршића.

То што се наречје зове источнохерцеговачко не значи да се само тамо говорило, а то што је Његош био један од покретача чувене Вукове победе говори да је и у Црној Гори тај језик био у употреби.

Ако ти можеш да замислиш црногорске главешине како седе на цетињском гумну и говоре како их ''прогоњаше у бечких државних новинах'' и ''ах, какав ми плезир диван учињаше'' онда немамо о чему даље да причамо...

Слабо слушам црногорске главешине йер ме не занимайу такви, али одлично знам како говори народ по селах около Подгорице и у старой Црной Гори и како говораху мойи стари. Йезиком мање исквареним од йезика тршићкога простака и плаћеника Беча. И сам живљах тамо и тай край зовем свойим завичайем. И не знам како то Његош помагаше Вука, када сам писаше старима писменима и йезиком средњега слога, поприлично различитима од тршићкога.

Читај Стефановића-Венцловића, па ћеш видети какав нам је језик био пре епископа у бискупским капицама.

Ево нечега од Венцловића. Мени ово поприлично одудара од тршићкога. Види се да човек немаше проблема са познавањем падежа.

Моли, пресвета дево,

сина свога,

койино йе рад нас свойу крв

излио на крсту,

да би ради источења његове крви,

остала у нас та крв войиштанска

и међусобна,

што се на земљи пролива

од злих људи.

Ти, благословена у женах...

исуши те крваве потоке

да би у той реки

сухима прошли ногами.

Буди нам небесном дугом,

знамењем,

да не буде више на нас потоп!

У злоби и оседесмо!

Дугорепа йе несрећа.

Боље йе мало сяње него велика помрчина.

Шапат не пролази узалуд.

Богатство на сиромаштву яше.

Мучно йе и тужно дуваровом бездушним говорити.

У корену су и гране с воћем родним.

Преславно миру торжество бивайет

васак чловек днес ва радост успевайет,

Христ бо, бог наш, коју нам садела

йегоже црков, мати наша, васпела.

Пострада за нас, плтаски умртви се,

вастав же из мртвих прослављен яви се.

В њем вси ожихом свобождше се смрти,

вас бо мира грех он изволи сатрти…

[marko_13]

'Ајде буди хришћанин и реци причаш ли овако као што пишеш? Звучиш као из романа Стевана Сремца.

Наравно да говорим као што пишем. Итекако. Я, хвала Богу, нисам из Тршића.

То што се наречје зове источнохерцеговачко не значи да се само тамо говорило, а то што је Његош био један од покретача чувене Вукове победе говори да је и у Црној Гори тај језик био у употреби.

Ако ти можеш да замислиш црногорске главешине како седе на цетињском гумну и говоре како их ''прогоњаше у бечких државних новинах'' и ''ах, какав ми плезир диван учињаше'' онда немамо о чему даље да причамо...

Слабо слушам црногорске главешине йер ме не занимайу такви, али одлично знам како говори народ по селах около Подгорице и у старой Црной Гори и како говораху мойи стари. Йезиком мање исквареним од йезика тршићкога простака и плаћеника Беча. И сам живљах тамо и тай край зовем свойим завичайем. И не знам како то Његош помагаше Вука, када сам писаше старима писменима и йезиком средњега слога, поприлично различитима од тршићкога.

Читај Стефановића-Венцловића, па ћеш видети какав нам је језик био пре епископа у бискупским капицама.

Ево нечега од Венцловића. Мени ово поприлично одудара од тршићкога. Види се да човек немаше проблема са познавањем падежа.

Моли, пресвета дево,

сина свога,

койино йе рад нас свойу крв

излио на крсту,

да би ради источења његове крви,

остала у нас та крв войиштанска

и међусобна,

што се на земљи пролива

од злих људи.

Ти, благословена у женах...

исуши те крваве потоке

да би у той реки

сухима прошли ногами.

Буди нам небесном дугом,

знамењем,

да не буде више на нас потоп!

У злоби и оседесмо!

Дугорепа йе несрећа.

Боље йе мало сяње него велика помрчина.

Шапат не пролази узалуд.

Богатство на сиромаштву яше.

Мучно йе и тужно дуваровом бездушним говорити.

У корену су и гране с воћем родним.

Преславно миру торжество бивайет

васак чловек днес ва радост успевайет,

Христ бо, бог наш, коју нам садела

йегоже црков, мати наша, васпела.

Пострада за нас, плтаски умртви се,

вастав же из мртвих прослављен яви се.

В њем вси ожихом свобождше се смрти,

вас бо мира грех он изволи сатрти…

То што се поцрнео женах и слично показује да немаш основна знања о Вуковим преводима. Код њега је истоветно. А сад узми Венцловића и прочитај, а онда узми било шта што се пева на Литургији (неки кондак или тропар на црквенословенском) и прочитај неком лаику па ћеш видети ко шта и како разуме.

Понављам - да није постојала широка употреба тог језика у народу, нико га не би могао наметнути простом сељаку који је чинио 99 посто нашег становништва. Та прича о језику ти је смешна и представља одсјај, нажалост, неке душевне туге. Поготово то и такво истрајавање и не прихватање реалности, већ некаква бајковито-магловита представа.

[Вуксан]

То што се поцрнео женах и слично показује да немаш основна знања о Вуковим преводима. Код њега је истоветно. А сад узми Венцловића и прочитај, а онда узми било шта што се пева на Литургији (неки кондак или тропар на црквенословенском) и прочитај неком лаику па ћеш видети ко шта и како разуме.

Понављам - да није постојала широка употреба тог језика у народу, нико га не би могао наметнути простом сељаку који је чинио 99 посто нашег становништва. Та прича о језику ти је смешна и представља одсјај, нажалост, неке душевне туге. Поготово то и такво истрајавање и не прихватање реалности, већ некаква бајковито-магловита представа.

Не видим везу овога управо написанога са ониме што я писах. И где то Вук коришћаше све падеже?

Што се наметања йезика тиче, како сваки сељак из йугоисточне Србийе може прилично течно говорити званичним йезиком, ако то хоће и по потреби? Како се онда йезик и граматика не могу наметнути?

Венцловића и остало ћу читати када будем хтео, а не када ми то неко покуша наредити.

[marko_13]

То што се поцрнео женах и слично показује да немаш основна знања о Вуковим преводима. Код њега је истоветно. А сад узми Венцловића и прочитај, а онда узми било шта што се пева на Литургији (неки кондак или тропар на црквенословенском) и прочитај неком лаику па ћеш видети ко шта и како разуме.

Понављам - да није постојала широка употреба тог језика у народу, нико га не би могао наметнути простом сељаку који је чинио 99 посто нашег становништва. Та прича о језику ти је смешна и представља одсјај, нажалост, неке душевне туге. Поготово то и такво истрајавање и не прихватање реалности, већ некаква бајковито-магловита представа.

Не видим везу овога управо написанога са ониме што я писах. И где то Вук коришћаше све падеже?

Што се наметања йезика тиче, како сваки сељак из йугоисточне Србийе може прилично течно говорити званичним йезиком, ако то хоће и по потреби? Како се онда йезик и граматика не могу наметнути?

Венцловића и остало ћу читати када будем хтео, а не када ми то неко покуша наредити.

У савременом српском језику и онако како је писао Бора Станковић јесте књижевно, тј. припада књижевном језику. Толико!

А што се тиче главешина Црне Горе морам појаснити, јер очигледно не разумеш баш најбоље језик којим причају Срби... Они, окупљени на цетињском гумну, и јесу били изданци народа, а не елита. Његош, Вук Мандушић, владика Данило и др. И они су говорили језиком којим и Вук говораше, што је потврђено посланицама Св. Петра Цетињског и његовом, као и Његошевом поезијом...

[NinaD]

У савременом српском језику и онако како је писао Бора Станковић јесте књижевно, тј. припада књижевном језику. Толико!

А што се тиче главешина Црне Горе морам појаснити, јер очигледно не разумеш баш најбоље језик којим причају Срби... Они, окупљени на цетињском гумну, и јесу били изданци народа, а не елита. Његош, Вук Мандушић, владика Данило и др. И они су говорили језиком којим и Вук говораше, што је потврђено посланицама Св. Петра Цетињског и његовом, као и Његошевом поезијом...

Слажем се, а такође и народном поезијом која се преносила кроз генерације, а коју је Вук записивао и тиме отео од заборава.

[Милан Меденица :)]

е ајде баталите ту папазјанију коме је дуже име - Вуку или Вуксану - на теми која се бави тиме и не спамујте ову тему која се бави далеко озбиљнијим стварима него уврнутим идејама.

[о. Горан]

Што не би могла ако ти твој свештеник дозволи?  0110_hahaha

Мени негодују кад за певницом певам било коју другу.  0110_hahaha

Морам да је напишем у ноте за један мушки хор, а могао бих да наговорим и мој мешовити да је пева с исоном (или да распишем хармонију).

Написаћу једном и ноте и уписати исон (то таман кад будем урадио за мушки хор), па ћу их окачити овде. Видећу да ноте напишем за обе варијанте.

Свака ти част!!!!!!!!!!

Бог нека те благослови и уможи таланте!!!

smej.gif smej.gif smej.gif

0110_hahaha smej.gif