Српска народна религија

[Božena]

Pročitala sam na rastko.org, ili već negde drugde, ako meni ne veruješ pitaj svog duhovnika da ti priča o Svetom Savi, jer da bi razumeo Srbe moraš da poznaješ svetosavlje i Svetog Savu.

Žao mi je, ali ja vas ne mogu učiti kako se prelazi ulica.

[Вилер Текс]

пре 4 минута, Božena рече

Pročitala sam na rastko.org, ili već negde drugde, ako meni ne veruješ pitaj svog duhovnika da ti priča o Svetom Savi, jer da bi razumeo Srbe moraš da poznaješ svetosavlje i Svetog Savu.

Žao mi je, ali ja vas ne mogu učiti kako se prelazi ulica.

Ја нисам неки зналац али ми је јасно шта је светло а шта је тама. Ово је 0 извор. Нит линка нит цитата нит из које је књиге преузето. Буквално, реко ми један човек. 

Наравно да не можеш да учиш јер и сама још ниси прешла улицу, бар по твојим одговорима. 

[Božena]

Čini ti se, svetlost je previše jaka, pa ti je pogled nejasan.

Sad sam proveravala: rastko.rs je prava adresa, e sad, gde je ovo što sam ja rekla o Svetom Savi, koji jasno odvaja crkvu od običaja ali ih i ne zabranjuje, ko bi znao

 

Programmable Search Engine

CSE.GOOGLE.COM

 

[Zayron]

пре 14 часа, Вилер Текс рече

Овде имамо низ нетачних података. Свети Сава није путовао у Рим да би добио аутокефалност за СПЦ него у Никеју.

No, u rRm putovao nije ali je tamo papi poslao vrlo emotivno pismo sa molbom da mu pošalje krunu bratu jer bez toga se nije moglo ništa uraditi dalje na osamostaljenju Srpske Pravoslavne Crkve. Inače to osamostaljenje je tumačeno kao hijerarhijsko osamostaljenje od istočnog apostolskog trona sv. Andrije a istovremeno je neko doba potom Srbija kao novoosnovana kraljevina provela de facto u nekoj vrsti labave unije sa Rimom sve do povišenja na pećku tj. pećko-žičku Patrijaršiju 1346 od strane cara Dušana čime se tim aktom dakle iz njegove inicijative prekidaju i sve veze sa Rimom tj. Svetom Stolicom i apostolskim tronom sv. Petra.  Narod je to malo pobrkao ali u principu bez krune iz Rima ne bi bilo ni Tomosa iz Nikeje. Inače slanje pisma u Rim podrazumijeva slanje oficijalne diplomatske delegacije srpske države i crkve sastavljene od visokih državnih i crkvenih činioca koja je potom tu molbu u obliku pisanog dokumenta predstavila i predala papi, zato je narod to mogao rastumačiti kao "putovaje u Rim".

Sveti Sava i autokefalnost Srpske crkve - Nekategorizovano - Ceopom Istina

WWW.CEOPOM-ISTINA.RS

---

Posle mongolsko-tatarskog pustošenja manastira Žiče, arhiepiskop Arsenije Prvi je podigao crkvu Svetih apostola u Peći

.  

Пећка патријаршија — Википедија

SR.WIKIPEDIA.ORG

 

[Božena]

Okovi da Turci ne poseku 

U selu Azane kod Berana žive borovi stari nekoliko vekova


Ljudi veruju u gorostasne četinare pa se zbog toga ni Bogu ne mole

Selo Azane, u beranskoj opštini, nalazi se na blagim padinama Miraj brda. Postojalo je, kažu, još pre Kosovskog boja i naseljavali su ga uglavnom Popovići, koji su u ovaj kraj došli sa Čeva. Starost sela potvrđuje i groblje sa ostacima grobova iz srednjeg veka.

U sredini groblja je nova crkva podignuta na temeljima stare, u čijim zidinama je pronađena nadgrobna ploča sa zanimljivim natpisom: "Ovdje leži Daboje, pod ovim kamenom ne nastrada ni ostari na ovom krasnom svijetu što je trebalo". Prof. Dušan Glumac tvrdi da ovaj napis nije klesan kasnije od 14. veka i da sadrži po koje glagoljsko slovo, što znači da je ispisivač znao i glagoljicu.

Zanimljivost ovog kraja zasigurno je i prastari bor koji se nalazi pored crkve i dominira nad čitavom okolinom. U njegovoj kori su zarasli okovi, bolje rečeno, panciri koje su mu napravili Crnogorci čuvajući ga od Turaka.

- Za vrijeme turskog vakta bor su htjeli da posijeku, pa su ga naši stari okovali gvožđem. Tu je nekada i crkva postojala, ali nju zapališe, a bor ostade. Koliko bor ima godina, to ti niko ne bi mog'o kazat. Otkad me je dao bog, ja ga ovakvog pamtim, a imam toliko godina da kada bi se predvostručili dan i noć, te moje godine ne bi mogao na konja natovariti. E sad, zamislite koliko je to - veli starina Vukosav Popović.

Od pamtiveka je ovom boru posvećivana velika pažnja i već je, pričaju meštani, postao zaštitni znak njihovog kraja. U njega kao svetinju gledaju i Crnogorci i muslimani. Mašo Durović, sedamdesetogodišnjak, kaže da od kada zna za sebe ljudi su ovom boru "vedeli" i uzgajali ga, tako da je on najstarije drvo u ovim krajevima. Kroz Azane su vodili važni putevi, prolazili karavani krećući se prema Bosni, Dubrovniku i Kosovu, a bor je oduvek bio tu. Zato Harun Bošnjak naglašava da je bor bio orijentir putnicima i karavanima koji su prolazili tim krajem.

Naselje Ibarac, na periferiji Rožaja, izolovano je od gradske vreve i fabričkih dimnjaka. I ovde pažnju prolaznika privlače stoletna stabla četinara. Najveću pažnju izazivaju "borovi blizanci", kako ih nazivaju meštani. Jedan u Donjem Ibarcu, na imanju Demića, drugi u Gornjem Ibarcu, na imanju Matovića. Doduše, po svom izgledu, visini i debljini, ova dva bora su sasvim ista. Među narodom postoji verovanje da su oni porasli koliko su hteli i od tada se ne menjaju već godinama.

Vlasnica bora u Donjem Ibarcu, Ćama Demić, kaže da se bor za njenog života nije nimalo promenio.
- Sa ovog bora su ljudi gulili luč, pa sam morala da ga branim jer je postojala opasnost da ga odseku. Pre dvadesetak godina su dolazili nekakvi stranci i uz pomoć nekih karti i papira obilazili su oko bora. Dve žene i jedan muškarac, obučeni u duge mantije, dolazili su ovde i tražili nešto. Valjda zlato, šta ti ja znam - priča ona.

Matovski bor u Gornjem Ibarcu pogodio je grom, a meštani kažu da je od njega opadalo iverje u obliku arapskih slova, koje su deca kasnije kupila i igrala se s njima. Među žiteljima ovog kraja preovladava mišljenje da su borovi ponikli sami od sebe i da su po nekom "Božjem davanju" ovako isti. Pričaju još da je dolazio neki hodža iz Novog Pazara i rekao da od ovih borova ne treba ni granu odseći, a kamoli čitav bor.

Osamdesetogodišnja starica Elmaza Matović pripoveda da su borovi stari najmanje trista godina. "I kad ih je grom pogodio, oni su ostali isti. Evo, ovaj naš bor je zadobio ožiljak od groma, pa je i zemlja naprsla i kao neka vena se protegla jedno dva metra od njegovog stabla", kaže ova starica.

Borovi stari po više vekova, visoki i uspravni, kao da bdiju nad njihovim skromnim životima. Otuda, valjda, u Azanu kažu da jedinu veru polažu u okovani bor, pa se zato i ne mole Bogu.

 

www.glas-javnosti.co.yu

ARHIVA.GLAS-JAVNOSTI.RS

 

[Božena]

Запис-место за молитве и исповедање

У периоду ширења хришћанства, веровање у светост дрвећа остало је непромењено. Тада је добило власништво светилишта, посвећеног појединим свецима. Обожавање дрвета у периоду примања хришћанства, које се код Срба задржало до данас, може се објаснити, с једне стране, попустљивошћу цркве према неким паганским обичајима који су били блиски народу, али преко којих је било могуће преносити хришћанску поруку. С друге стране, пошто није било једноставно подизати цркве на сваком месту, свето дрво је добило улогу храма. Ту су се људи окупљали и обављали релегиозну церемонију. Окупљање поред дрвета подсећа на Христова времена, када је он са својим апостолима, после забране окупљања по кућама, био приморан да се крије по шумама. 
Прихватање дрвећа као светих места од стране православне цркве још у средњовековној Србији, утицало је на појаву великог броја таквих светилишта. Српски светитељ Сава је, по писању хроничара Доментијана, у жељи да што више рашири хришћанство међу Србима, подизао цркве, а тамо где то није могао налагао је да се граде крстови, или урезују крстови у кори дрвећа. Готово да нема српског села у коме није постојало једно дрво-светилиште. Такво дрво се звало запис, због тога што је на њему био урезан или записан крст и било је освештано. Дрво-запис које се налазило у центру села било је главно култно место, али се изван села налазило и друго дрвеће за које се веровало да има моћ записа. Његова улога посебно је истакнута у време обележавања сеоске славе-заветине, када су се на том месту окупљали сељани као у цркви. Заветина или прослава у част свеца-заштитника села за заједницу је имала велики значај. Име јој потиче из времена када се село заветовао да ће прослављати име свеца који им је помогао да се спасу од великих невоља. Славље почиње окупљањем код "записа", где свештеник заједно са сељанима чита молитву. Том приликом се најпре поново урезује крст на месту где је од давнина стајао, затим се три пута обилази око крста, који се потом полива вином. Урезани крст је стајао на западној страни записа, тако да онај, који стоји испред њега, може да гледа према истоку, као према олтарском простору у цркви. Када се обави даривање записа цвећем и плодовима, креће литија око села и исти ритуал се понавља и код другог дрвећа које је проглашено светим. У току литија међу молитвама за заштиту села од болести и несреће, људи су се молили да помоћ да падне киша или да се заустави град и друге непогоде које су у том тренутку погађале село. Након литија сељани су се враћали у село, где се славље настављало гозбом и весељем. Често су се поред записа налазили тзв. трпезари направљени од неког већег камена или дрвета где су се остављали дарови. Понекад је простор око дрвета ограђен дрвеном оградом или само постављањем камена. Тај простор у Шумадији се зове порта. Поред трпезар подизане су и једноставне грађевине, "собрашице", нарочито карактеристицен за источну Србију. Оне су стајале поред дрвета-записа, нису имале зидове, већ само мали кров, који се налазио изнад клупа и стола где се вршило обедовање у време славе.

После Другог светског рата прослављање сеоске славе поред записа у неким селима је било забрањено, тако да се цео ритуал преместио у двориште цркве. Међутим, веровање, да ће свако ко оскрнави запис бити кажњен и да га чека велико зло, и даље је веома присутно у Србији. Истраживања етнолога на терену су показала, да становници села и данас знају које је дрво запис и готово сви се придржавају правила да оно не сме да се нарушава на било који начин. Колико је присутно поштовање светог дрвета показују и истраживања у источној Србији, где се поред записа не дира чак ни отпала кора са дрвета. У једном селу код Зајечара забележен је случај, да дрво које се срушило и пало на пут није померан зато што је запис. Сељани из тог места су чак изградили нови пут, да свето дрво не би померали.

Иако се прослава заветине поред записа више не уобичајава, проучавања тог лепог обичаја показују колико је заједништво међу људима некада било важно. Запис је имао значајну улогу како у религијском животу људи, тако и на социјални плану. Поред записа су се одржавали зборови мештана, на којима се одлучивало о важним стварима.Ту су некада вршена и суђења, јер на светом месту човек није смео да лаже и имао је прилику да се исповеди. Веровало се, да је и Други српски устанак 1815. године, подигнут поред храста-записа, који познат под именом "таковски грм".

Оливера Миловановић
koreni.net

[Zayron]

пре 7 часа, Božena рече

Запис-место за молитве и исповедање
У периоду ширења хришћанства, веровање у светост дрвећа остало је непромењено. Тада је добило власништво светилишта, посвећеног појединим свецима. Обожавање дрвета у периоду примања хришћанства, које се код Срба задржало до данас, може се објаснити, с једне стране, попустљивошћу цркве према неким паганским обичајима који су били блиски народу, али преко којих је било могуће преносити хришћанску поруку. С друге стране, пошто није било једноставно подизати цркве на сваком месту, свето дрво је добило улогу храма. Ту су се људи окупљали и обављали релегиозну церемонију. Окупљање поред дрвета подсећа на Христова времена, када је он са својим апостолима, после забране окупљања по кућама, био приморан да се крије по шумама. 

Ojašnjava se to takozvanim "dvojvjerstvom" što je prelazni period u kojem je većina slovenskih prvoobraćenika praktikovala uporedo i hrišćanstvo i neke elemente iz stare slovenske vjere. Istovremeno je taj period značio i početak odumiranja starog slovenskog paganstva koje je cijeli niz vjekova potom bilo potiskivano hrišćanstvom dok se nije zadržalo u reliktoj formi na Balkanu i još nekim slovenskim oblastima i običajima.  Crkva je više-manje tolerovala to, na istoku nešto više, na zapadu nešto manje a u svakom slučaju je to taj prelazak učinilo mirnijim i manje problematičnim.  Kod starih Slovena se kažnjavalo za odstupništvo, otpad od stare vjere slovenske smrću (slično kao što je to i danas u islamu), no, iroskotski i franački misionari a poslije i sveti Ćirilo i Metodije u svojim misijama su dosljedno praktikovali masovna krštavanja naroda, cijelih sela. plemena ili oblasti što je spriječilo primjenu tih pravila i odmazde za konvertovanje na hrišćanstvo. Naročito je tome pomoglo pokrštavanje vladajućeg sloja, knižat i vladyka, slovenskih plemenskih starješina, čeških i moravskih kneževa i vojvoda čime je spriječeno da dodje do takvih reakcija domorodih paganskih krugova i žreca, slovenskih šamana. Na primjer ovo hodočasničko mjesto na Moravi je po tom dogadjaju i nazvano Křtine jer su tamo sv. Ćiril i Metodije obavili najveće masovno krštenje na Moravi. Slično je to i na Svátém Hostýně.  Sami Sveti Ćirilo i Metodije za to dvojvjerstvo nisu imali nikakvo razumjevanje, veselo su sjekli i krčili cijele "svete gajove i lugove" i zaispali "svete pramene i izvore" pijeskom i zemljom svugdje gdje su naišli na njih i tamo postavljali crkve ili sveti izvor osveštali ako ga već nisu mogli zasipat i postavljali tamo votivne kapele.  Tek njihovi učenici prema tom dvovjerstvu naročito na Balkanu zauzimaju mnogo pomirljiviji stav. Svejedno je to na kraju ipak početak upadka staroslovenske religije i početak njenog odumiranja koje traje sve do danas kad neki neopaganski krugovi pokušavaju okrenuti točak istorije unazad i realizovati praktično nemoguću stvar, reanimirati i revitalizovati to slovensko paganstvo. No, kako se statistički, brojčano njihov taj sav trud ne može iskazati čak ni u promilima, ostaje marginalan , beznačajan, demografski na nivou statističke greške i osudjen na propast jer svi drugi antihrišćanski ili nehrišćanski smjerovi su danas utjecajniji, zastupljeniji brojčano i silniji od njega: ateizam, agnosticizam filozofski ili praktični, New Age i razne novodobe sekte i smjerovi kao Sajentološka crkva, Jehovini Svjedoci, Mormoni, istočne religije, razne sekte neslovenskog porijekla, islam, budizam,  itd. 

Jan Slavík: Z historie odumírání pohanství | Listy

Jan Slavík: Z historie odumírání pohanství | Listy

WWW.LISTY.CZ

APOŠTOLÁT SV. CYRILA A METODĚJE

http://scriptum.cz/soubory//scriptum/[node]/apostolat-svateho-cyrila-a-methoda_1927_ocr.pdf  

 

 

Kako je zaissta igledao sv. Konstantin - Ćirilo.

[Zayron]

 

Sjekli Svetogaj - Rubali Svatohaj 

Jedna poznata pjesma ali otpjevana u autentičnom staroslovenskom obrednom stilu

Autentični staroslovenski ritualni kultni stil sakralnog pjevanja - takozvani "bijeli spjev" .

Autentični staroslovenski ritualni stil pjevanja takozvani "bijeli spjev" .

Autentični staroslovenski ritualni stil pjevanja takozvani "bijeli spjev" .

Staroslovenska obredna pjemsa iz Bjelorusije (staroslovenska u smislu vjere, ne jezika)

Autentični staroslovenski ritualni stil pjevanja takozvani "bijeli spjev" .

Inače je ovo (Letjeli ždralovi) staroslovenska kultna ritualna pogrebna obredna pjesma koja se reliktno sačuvala slično kao i ova dole moravska.

Narodna moravska pjesma u kojoj su reliktno sašuvani fragmenti ritualnog spjeva pri adoraciji totema, drvenog kipa neke slovenske boginje, najvjerovatnije Morane, koji se obredno kitio zlatnim prstenovima, raznobojnim trakama, lančićima sa crvenim perlama i šarenim staklenim kuglicama a potom se to sve skidalo i on se spaljivao. (dan danas se praktikuje taj narodni običaj topljenja ili spaviljanja Morane na proljeće)

Mogla bi to bii i pjesma posvećena boginji Ladi jer Linda, Linduška je kod zapadnih Slovena i Njemaca, Bavaraca sinonimski naziv za Ladu i drvo lipu (bila je obožavana i kod Germana) a s njenim štovanjem su povezani "divlji obredi" pa je i ona mogla biti obredno spaljivana slično kao i Morana. 

Lada (bohyně) – Wikipedie

CS.WIKIPEDIA.ORG

 

[Božena]

Kod nas ne može da zažvi paganstvo, rodnoverje upravo zbog običaja, jer ne može neko da ti da nešto što je tvoje, a oni upravo tako rade, jer pisanih knjiga o slovenskoj veri nema, pa da bi na osnovu toga rekonstruisali prošlost. I da, njihovo shvatanjee istorije je kružno, a ne linearno.  Rusko rodnoverje već nazivaju ekstremnom desnicom i izrodima, valjda ih brojčano ima više. I ne mislim da je moguće pod rodnoverjem ujedinjenje Slovena, kao najveće etničke grupe u Evropi.

Ali Zayron ti možeš da postavljaš bez problema klipove o narodnim običajima i narodnim pesmam,a ti si daleko i ne predstavljaš opasnost , a ja za svaki post dobijem po prstima , ali šta ću Srbima nikad nije bilo lako 
 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Zayron]

пре 6 часа, Božena рече

Kod nas ne može da zažvi paganstvo, rodnoverje upravo zbog običaja, jer ne može neko da ti da nešto što je tvoje, a oni upravo tako rade, jer pisanih knjiga o slovenskoj veri nema, pa da bi na osnovu toga rekonstruisali prošlost. I da, njihovo shvatanjee istorije je kružno, a ne linearno.  Rusko rodnoverje već nazivaju ekstremnom desnicom i izrodima, valjda ih brojčano ima više. I ne mislim da je moguće pod rodnoverjem ujedinjenje Slovena, kao najveće etničke grupe u Evropi.

Ali Zayron ti možeš da postavljaš bez problema klipove o narodnim običajima i narodnim pesmam,a ti si daleko i ne predstavljaš opasnost , a ja za svaki post dobijem po prstima , ali šta ću Srbima nikad nije bilo lako 
 

Da, nažalost, kod Rusa, Bjelorusa, Ukrajinaca i Poljaka je to rodnovjerje najbrojnije ali se zvrtlo u trivijalni fenotipski rasizam i banalni naci-fašizam kod svih njih. No, jedna stvar bi mogla ako ne baš da odmah sad okupi sve Slovene onda barem da pripravi cestičku, put k tome a to je ovo: 

https://www.youtube.com/playlist?list=PLV_MXwNXAUydHNt-EJXLi-4VhJ1R8EpJH

https://www.youtube.com/results?search_query=interslavic+language 

Lombino je inače slijep ali mladi entuzijasta i aktivista u širenju medjuslovenskog jezika, na videu oni pričaju medjuslovenski 

 

 

 

 

 

 

 

[Božena]

Dok u Češkoj se oduševljavju nacizmom, tužno s obzirom kako su postradali od tog istog nacizma
Sumnjam u to...Engleski je zavladao uprkos svemu, a nekada se mislilo da je esperanto budućnost, kako sad to smešno zvuči.
A za vreme SFRJ ruski je bio prognan. Nema sloge među Slovenima, mogu samo da se sećaju nekad davno svoje slave,i Arkonu je more odnelo....

[Zayron]

пре 10 минута, Božena рече

Dok u Češkoj se oduševljavju nacizmom, tužno s obzirom kako su postradali od tog istog nacizma
Sumnjam u to...Engleski je zavladao uprkos svemu, a nekada se mislilo da je esperanto budućnost, kako sad to smešno zvuči.
A za vreme SFRJ ruski je bio prognan. Nema sloge među Slovenima, mogu samo da se sećaju nekad davno svoje slave,i Arkonu je more odnelo....

To su dezinformacije, u Češkoj ima neonacista isto toliko koliko i u Srbiji. Svugdje se može naći par retardiranih kretena za svaku glupost pa i u Češkoj i u Srbiji i dokonce u samoj Rusiji ali o nekakvom "oduševljavanju nacizmom" ne može biti ni govora. 

[Božena]

U Češkoj se prodaje kalendar sa likovima neonacistima, u Srbiji ne. Srbi i Rusi su braća, dok Česi smatraju da Rusi nisu ništa uradili za oslobođenje itd...