Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'премијера'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. На званичном јутјуб каналу продуцентске куће “Александрија Филм” објављена је кратка најава (тизер) за дугометражни играни филм “Света Петка – Kрст у пустињи” у режији Хаџи-Александра Ђуровића, чија премијера ће бити одржана 6. септембра 2022. године у МТС дворани у Београду, известила је Епархија зворничко-тузланска. Филм о животу најпоштованије светитељке православља настао је по роману “Петкана” (2001) Љиљане Хабјановић Ђуровић која је и сценаристкиња филма уз редитеља Хаџи-Александра Ђуровића. Извршни продуцент је Милован Ђуровић, а копродуцент је Khaled Haddad. Продуцентске куће “Александрија Филм” из Београда и “Јордан Пионеерс” из Јордана су овом сарадњом оствариле прву српско-јорданску копродукцију, а филм је сниман на локацијама у јорданским пустињама, Србији и Румунији у Јашију, где се данас налазе мошти Свете Петке. Пројекат је 2018. године на предлог Филмског центра Србије подржала Влада Републике Србије – Министарство културе и информисања Републике Србије. На конкурсу за филм 2017. године, средства је доделио и Секретаријат за културу АП Војводине, а подржан је и од стране Kраљевског филмског центра Јордана (РФЦ). Снимање је завршено крајем 2019, али је услед пандемије постпродукција филма окончана тек 2021. године. Фото: Епархија зворничко-тузланска
  2. Са благословом Патријартха српског г. Порфирија и уз подршку Катихетског одбора АЕМ представљање прве сезоне библијских цртаних филмова „Супер књига" биће приређено вечерас, 17. марта 2022. године, у 19 часова, у Дому омладине града Београда, рекао је за Радио "Слово љубве" Јован Благојевић из Библијског културног центра. Реч је о цртаним филмовима које је, по благослову Епископа топличког Јеротеја, прегледала четворочлана комисија (два професора са Православног богословског факултета, један вероучитељ и једна особа из Министарства просвете) и потом доставила позитиван суд о њима у погледу адекватности њихове примене као помоћног наставног средства у извођењу Верске наставе. На основу тог мишљења је Његова Светост благословио да вероучитељи могу да користе "Супер књигу" као помоћно наставно средство. Извор: Радио "Слово љубве"
  3. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Господин Стефан, викар Патријарха српског и старешина Храма Светог Саве на Врачару у Београду, дочекао је у среду 3. новембра, премијера Црне Горе Здравка Кривокапића, који је дошао у прву званичну посету Храму. Посети је присуствовао и министар Спољних послова у Влади Републике Србије Никола Селаковић. Извор: Телевизија Храм
  4. Филм „Божији човек“ редитељке Јелене Поповић, посвећен Светом Нектарију Егинском, свечану премијеру имаће 14. октобра у Великој Сали Комбанк Дворане од 20 часова. Остварење српске редитељке забележило је енормне успехе у Грчкој, где већ пет недеља држи прво место гледаности, док га је погледало преко 300.000 гледалаца. Главне улоге у филму носе грчки глумац Арис Серветалис, амерички суперстар Мики Рурк, као и руски глумац, домаћој публици познат из филма „Лед“ Александар Саша Петров. Живот Светог Нектарија Егинског (Арис Серваталис) из Грчке био је праћен прогонима и гоњењем. Свештеник обичног народа, његова понизност иритирала је одређени круг свештенства, а његова преданост додатно побуђивала њихове сумње и клевете. Упкос томе што је лишен цркве и прогнан из Египта и парохијана који су га волели, Нектарије се препустио томе да његова вера у Бога буде најбоља одбрана. Интернационална глумачка постава, као и продукција филма допринели су томе да „Божији човек“ не буде схваћен искључиво као црквени филм, већ прича о доброчинству, вери, истинској доброти и надању. Остварење је рађено на енглеском језику што због глумаца, што због тога што је у питању једна универзална прича, без обзира на верску припадност, напомиње ауторка Јелена Поповић. „Арис Серваталис је одличан глумац и имала сам срећу да радим са њим јер је он човек такође посвећен вери, самим тим има ту неку ауру која на први поглед одаје утисак да он може да буде Свети Нектарије Егински“, додаје редитељка. Биографска драма је приказивана на бројним фестивалима широм света и освајала награде, најновија је Гран при награда у италијанском граду Тренту на Филмском фестивалу. Након свечане премијере 14. октобра у Комбанк Дворани, филм „Божији човек“ биће на редовном биоскопском репертоару у биоскопима широм Србије. За више информација о картама за премијеру филма можете позвати број телефона Комбанк дворане: 011 42 50 100. Прес служба Манастир Света Жича http://zica.org.rs/
  5. Премијера документарног филма о Светом Василију биће сабрање под светитељевим молитвеним омофором, рекао је катихета Бранислав Илић у оквиру разговора за Радио-Глас, Епархије нишке. Аутор документарног филма "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења" истиче да је предстојећа премијера филма прилика да се сви саберемо на Световасилијевски сабор у Зајечару, да прославимо име Божје и узнесемо благодарност Светом Василију Острошком који нас свакога дана милује својом љубављу и очинском бригом. Повезана вест: Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Фестивал хришћанске културе нас укрепљује и обогаћује благословеним садржајима Звучни запис разговора Овај документарни филм свакога човека хришћанина подстиче и позива да усрдно следи пут и пример Светог Василија, позива нас да ходимо том благословеном и свештеном духовном стазом која је утабана молитвама и чудесном љубављу Светог Василија Острошког, закључио је катихета Бранислав Илић позивајући све на Световасилијевско сабрање у оквиру шестог Фестивала хришћанске културе у Епархији тимочкој. Извор: Радио Глас
  6. Дара из Јасеновца, филм о коме се говори са обе стране Атлантика. Српски кандидат за Оскара, историјска драма која је покренула лавину коментара од позитивних до негативних. Припремила Сандра Перовић Филм је премијерно приказан 25. новембра у Грачаници. Београдска премијера уз присуство ауторске и глумачке екипе, заказана је за 22. април када се обележава 76 година од пробоја последњих заробљеника из логора Јасеновац. Историјска драма о стравичним злочинима у Другом светском рату, од 5. фебруара са успехом се приказује у биоскопима широм Америке. На ред је дошла и публика Србији. „Одлука да се филм прикаже на телевизији пре нормалног живота у биоскопима је независно донета од редитеља Антонијевића и мене, а проузрокована је свом причом која се дешава око филма, његове номинације за нашег кандидата за Оскара, а поготово на пар неумесних и неоснованих критика – где је филм наша пропаганда и да Срби нису били жртве у Јасеновцу. Тако да је наша жеља била да прикажемо филм пре времена да га што више људи види“, истакао је продуцент филма Макса Ћатовић. „Значајно је да Радио телевизија Србије у овом тренутку емитује филм Дара из Јасеновца. Било је доста контроверзи у вези са овим филмом од друштвених, историјских, уметничких и мислим да је прави тренутак да грађани Србије погледају овај филм и донесу свој суд. Сматрамо да је веома значајно што се ова трауматична и болна тема нашла на филмском платну односно у једном филму и да се проблем и траума Јасеновца сагледа из перспективе српских жртава“, навела је главна и одговорна уредница Забавног програма, Оливера Ковачевић. Филм Дара из Јасеновца снимљен је на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша, после званичне премијере у Београду, наћи се на репертоару биоскопа у Србији. Извор: https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/4259536/dara-iz-jasenovca-premijera-rts-20-februar.html
  7. Драга браћо и сестре, на јутјуб каналу манастира Тумане ће у недељу 15. новембра у 19:30 бити емитован документарни филм "Сведочанства", по сценарију и режији Бранке Бешевић Гајић, а по мотивима књиге "Тајне туманских светитеља" архимандрита Димитрија (Плећевића). Пре емитовања филма, вама ће се обратити игуман ове свете обитељи архимандрит Димитрије. Погледајте трејлер
  8. У осамнаестој по реду „Интернет литији“ протојереј-ставрофор Гојко Перовић дао је широк осврт на обраћање премијера Душка Марковића. Том приликом је нагласио да је то излагање премијера нажалост препуно неистина од којих је главна да је Црква позвала народ на окупљање у Никшићу и другим градовима. „Ми имамо аудио запис са службе тога дана гдје Владика Јоаникије дословно каже да ове године нећемо моћи да спроведемо литију као свих година до сада“ рекао је отац Гојко додавши да је тог истог дана и Митрополит рекао нешто слично. „Премијер или није добро обавијештен или из неког разлога неће да каже истину“ објаснио је Перовић објаснивши како је дошло до догађаја који је премијер означио као ударац на Црну Гору. „Народ је дошао по навици јер то је тај дан и то је тај град – Свети Василије острошки и град Никшић“ још једном поновивши да је за празник острошког чудотворца већ 25 година у Никшићу једна од највећи литија у Православном свијету. Ректор цетињске богословије је нагласио да Црква поштује норме и ми није позвала народ да се окупи у чему је слична и другим важним иституцијама у Црној Гори. Отац Гојко је је рекао да би добро било запитати се јесу ли они из Владе или локалне самоупаве поштовали мјере које су сами прописали. „Да ли је било могуће размаћи људе испред болнице у Никшићу, када је долазио Предсједник“ рекао је Перовић указваши на чињеницу да се ради о спровођењу селективне правде. „Ако су они из власти кршили мјере па их народ није каснио иако су све преносили уживо, онда сада на исходу ове епидемије нека оставе Цркву на миру“ нагласио је прота Перовић. Своје излагање у наставку отац Гојко је усмјерио у правцу негирања оптужби да је Црква допринијела евентуалном ширењу епидемије. „Цркви не треба похвала али нико није ни поменуо све што је Црква помогла у вријеме ове кризе, већ Премијер каже да су сви држали мјера осим Цркве“ рекао је Перовић нарочито апострофирајући мјере које Црква предузела као што су обустава литија, присуства вјерника на службама, часова вјеронауке, проба хорова и готово свих активности. „Нико не спомиње и хуманитарне активности које Црква стално реализује као што је бројна медицинска опрема која је донирана, рад народних кухиња, других хуманитарних организација и сл.“ закључио је отац Гојко. Било је помена и инсуниација премијера да Црква служи другим државама. „Ја не знам чијој држави служи Премијер који говори неистину“ упитао је Перовиж упитавши да ли више воли Црну Гору власт која прима велике плате и привилегије за све што ради или поштени народ који једва саставља крај са крајем и који је протествовао против ове неправде. Отац Гојко се на крају осврнуо и на назив екстремисти који користи премијер Марковић када говори о вјерницима. „Ми јесмо екстремисти јер волимо и премијера Марковића када говори неистине“ закључио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. Замјеник предсједника Демократске партије социјалиста и предсједник црногорске Владе Душко Марковић је јуче учинио груб покушај манипулације грађанима прогласивши Митрополита Амфилохија за челника неког политичког покрета, узевши као аргумент за то своју тврдњу да се Митрополит састао са дијелом црногорске опозиције. Он није објаснио да ли би то у исто вријеме значило да се Митрополит ставио на чело Владе Црне Горе, кад се сусрео са њим на дан изгласавања дискриминаторског и антиуставног законског прописа о обрачуну са Српском Православном Црквом или се ставио на чело Велике Британије, кад се јуче срео са амбасадорком те земље у Црној Гори, или се сам господин Марковић ставио на чело Сједињених америчких држава, кад је, као предсједник Владе Црне Горе, разговарао са предсједником те земље у, како је саопштено из Владе, ”краћем и срдачном разговору” у септембру 2018. године. Сви грађани Црне Горе, без обзира на етничко и национално опредјељење, имају своје мјесто на Литијама које Црква организује, нарочито они којима је на срцу образ и достојанство Црне Горе. Политичко опредјељење је потпуно неважно за оне који су у Литијама, а оне су само утолико политичке колико је њихова молитва усмјерена на промјену законског неправа које је установила скупштинска већина (уз хапшење опозиционих посланика), увјерена у своју месијанску улогу и заогрнута идеолошко-политичким интересима. Не може се сматрати озбиљном тврдња господина Марковића да у Литији нема мјеста за Црногорце. С обзиром на то да је господин Марковић изузетно добро обавјештен човјек, а имајући у виду и његове раније дужности, као и резултате посљедњег пописа, он и сам сасвим поуздано зна да је потпуно немогуће да у овако масовним окупљањима не учествује и велики број оних који су се на том попису изјаснили као Црногорци. Његово повјерење у ”грађанску и демократску” Црну Гору морало би се исказати и у поштеном односу и поштовању људских права свих оних, Црногораца и Срба и oних, који учествују у Литијама од момента усвајања закона, који је усмјерен против њихових заједничких светиња. Старање о духовним потребама православних Срба и Црногораца би господин Марковић требао да препусти Православној Цркви, а своју озбиљност и приврженост ”грађанској и демократској” Црној Гори би Марковић најбоље показао водећи рачуна о животном стандарду свих грађана Црне Горе. Молебани и Литије се одржавају да би Црна Гора била боља и напреднија, јер што је више таква и што је праведнија – то је јача њена сувереност. Мјесто гдје је господин Марковић изрекао своју манипулативну тврдњу о митрополиту и Литијама – град Пљевља – је једно од најслободнијих и најнезависнијих мјеста у Црној Гори ових седмица, јер његови грађани у великом броју не пристају на политички диктат и безакоње, а такво непристајање је, без сумње, најочигледнија одлика слободе појединца и друштва. Врховни државни и национални интереси Црне Горе могу да се дефинишу само у најширем могућем консензусу грађана Црне Горе, а не простим прегласавањем и мајоризацијом, како је то учињено са овим несрећним законом, али и у случају неких ранијих одлука. Нема на Литијама никакве пропаганде о томе да ће Црна Гора бити српска, јер је она једнако свих нас – и Срба и Црногораца и свих других који у њој живе. Не очекујемо од замјеника предсједника једне грађанске партије, а поготово не од премијера једне државе која себе назива грађанском, да ту стварност оспорава. Што се тиче алузија на сликање тробојки по Црној Гори, уз ограду да Митрополија није ни организатор ни учесник тих акција и подсјећање да гласно и активно обесхрабрујемо ношење било каквих застава у Литијама, можемо само да помогнемо господину Марковићу да се присјети да је управо партија којој он припада на више избора излазила са тробојкама него без њих. Тробојка јесте основа за заставу Србије, али исто тако и Хрватске, и Словеније, и Словачке, и Русије… Показивати такву одбојност према застави под којом је проглашена Краљевина Црна Гора (а тиме ужива и заштиту у складу са важећим законодавством Црне Горе), у најмању руку је врло необично, особито кад долази са тако високог мјеста државе која жели да баштини континуитет са том истом Краљевином. Понављамо став Епископског савјета: остајемо отворени за почетак правог, истинског и транспарентног разговора са црногорским властима о свим отвореним питањима, а прво и најважније од њих је дискриминаторски закон о слободи вјероисповијести, који је, овакав какав је, већ произвео нежељене посљедице по наше друштво. Све чему смо досад свједочили представљало је само симулацију дијалога, без икакве жеље за истинским договором са стране власти. Из Митрополије црногорско-приморске
  10. На данашњем састанку премијера Душка Марковића и Митрополита Амфилохија, одржаном у Кабинету предсједника Владе на Митрополитов захтјев, закључено је да ће Влада и Митрополија црногорско-приморска наставити дијалог у вези са препорукама Венецијанске комисије које су дате на Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, саопштено је из Владе Црне Горе. Премијер Марковић је саопштио да „Влада жели да уобличи правни систем у складу са данашњим потребама Црне Горе као вишевјерског и мултикултуралног друштва“. Истакао је и да је њихова обавеза да оставе „амбијент и насљеђе које неће бити оптерећење генерацијама које долазе“ истакнуто је на сајту Владе. Премијер је казао да Влада исказује поштовање према православној Митрополији црногорско-приморској и њеним вјерницима, те да је заједнички интерес да се на вјерским питањима и у процедури испуњавања препорука Венецијанске комисије постигне највиши степен консензуса. „Због тога сам прихватио Митрополитову иницијативу да се састанемо, као и његов захтјев да се у вези Предлога закона, након што смо добили мишљење Венецијанске комисије, разговара уз присуство правних савјетника које је ангажовала Митрополија“, додао је Марковић. Састанку је присуствовао и потпредсједник Владе за политички систем, унутрашњу и вањску политику Зоран Пажин, који ће у наставку овог дијалога предводити Владин стручни тим током даљег рада на испуњавању препорука Венецијанске комисије, наводи се на сајту Владе. Подсјећамо, Влада је у мају мјесецу утврдила спорни Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, чијим усвајањем у Скупштини Црне Горе би држави био отворен пут за озакоњење отимања црквене имовине. Након Тројичинданског црквено-народног сабора у Подгорици, на којем се више десетина хиљада вјерника завјетовало да ће бранити православне светиње, Скупштина Црне Горе, упркос најавама из Владе, још увијек није расправљала о овом предлогу. Извор: Радио Светигора
  11. Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије посетио је 18. марта 2019. године у Банским дворима у Загребу председника Владе Републике Хрватске г. Андреја Пленковића. Састанку је присуствовао и министар унутрашњих послова г. Давор Божиновић. Премијер Пленковић и митрополит Порфирије су изразили жељу за наставком дијалога и партнерства између представника Владе и државних институција са представницима Цркава и верских заједница у Хрватској. Митрополит Порфирије се заложио за заједничко деловање у решавању питања која су од важности за вернике Српске Православне Цркве и српску националну мањину. Премијер Пленковић је нагласио да хрватска Влада ради на јачању заштите права свих националниух мањина, укључујући и већа издвајања за привредни развој и решавање питања која су се годинама одгађала. Извор: Српска Православна Црква
  12. Филм „Тихи кутак Христов“ је снимљен по благослову Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија у продукцији манастира Острог. Извршни продуцент и дистрибутер је Делиус филм, а сценарио и режију потписује Радисав Јеврић. Ово играно-документарно остварење је о Светом Мардарију Либертвилском, првом српском епископу на тлу Америке и његовом путу из родних Корната надомак Подгорице, одакле је кренуо још као дечак, до далеког Либертвила. Филм је снимљен поводом представљања његових светих моштију након 82 године од његовог упокојења. – Идеја овог пројекта је да филм „Тихи кутак Христов“ буде савремено Житије светитеља, како би васколики српски народ сазнао о животу Ивана Ускоковића, монаха Мардарија, данас Светитеља признатог од стране Српске, Руске и Молдавске православне цркве – каже извршни продуцент Ивана Костић из „Делиус филма“. Светска премијера филма била је 16. јула 2017. у Либертвилу (Чикаго) на свечаној канонизацији. Филм је приказан на Православном фестивалу у Краснодару и Сретењском православном фестивалу у Подмосковљу на коме је награђен. Сада ће бити одржана и српска премијера, 4. маја, у крипти Храма Светог Саве. Улаз је слободан. У главним улогама су Радивоје Раша Буквић (владика Мардарије); Небојша Глоговац (отац Жика); Кристина Стевовић (мајка Ивона); Лазар Шћекић; Вук Бундало; Слобода Мићаловић; и Симо Требјешанин. Директор фотографије је Миодраг Миша Јелић. Музика за филм урадили су Матеа Прљевић и Елени Караиндроу. IMdB link: https://www.imdb.com/title/tt7187782/?ref_=ttmi_tt
  13. После светске премијере прошлог лета у Чикагу, играно-документарни филм „Тихи кутак Христов“ први пут ће бити приказан и у Србији. И то, 4. маја у крипти Храма Светог Саве. Филм „Тихи кутак Христов“ је снимљен по благослову Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија у продукцији манастира Острог. Извршни продуцент и дистрибутер је Делиус филм, а сценарио и режију потписује Радисав Јеврић. Ово играно-документарно остварење је о Светом Мардарију Либертвилском, првом српском епископу на тлу Америке и његовом путу из родних Корната надомак Подгорице, одакле је кренуо још као дечак, до далеког Либертвила. Филм је снимљен поводом представљања његових светих моштију након 82 године од његовог упокојења. – Идеја овог пројекта је да филм „Тихи кутак Христов“ буде савремено Житије светитеља, како би васколики српски народ сазнао о животу Ивана Ускоковића, монаха Мардарија, данас Светитеља признатог од стране Српске, Руске и Молдавске православне цркве – каже извршни продуцент Ивана Костић из „Делиус филма“. Светска премијера филма била је 16. јула 2017. у Либертвилу (Чикаго) на свечаној канонизацији. Филм је приказан на Православном фестивалу у Краснодару и Сретењском православном фестивалу у Подмосковљу на коме је награђен. Сада ће бити одржана и српска премијера, 4. маја, у крипти Храма Светог Саве. Улаз је слободан. У главним улогама су Радивоје Раша Буквић (владика Мардарије); Небојша Глоговац (отац Жика); Кристина Стевовић (мајка Ивона); Лазар Шћекић; Вук Бундало; Слобода Мићаловић; и Симо Требјешанин. Директор фотографије је Миодраг Миша Јелић. Музика за филм урадили су Матеа Прљевић и Елени Караиндроу. IMdB link: https://www.imdb.com/title/tt7187782/?ref_=ttmi_tt View full Странице
  14. Документарни филм у продукцији Музеја жртава геноцида Музеј жртава геноцида у оквирима својих активности започео је продукцију дугометражних документарних филмова. Први у планираној серији био је филм „Пакао Независне Државе Хрватске“. Вредност филма потврђена је емитовањем на програмима Радио телевизије Србије и Радио телевизије Републике Српске, на неколико мањих локалних телевизијских програма и доступан је на Интернету. Продукцију настављамо дводелним филмом о логору Сајмиште: први је под насловом „Judenlager Semlin“ („Јеврејски логор Земун“), а други „Anhaltelager Semlin“ („Прихватни логор Земун“). Филм је урађен у оквиру обележавања 75-годишњице страдања српског народа на Козари (1942–2017) од којих је више од 8.000 особа било депортовано на Сајмиште. Овим филмом подсећамо и на страдање припадника јеврејског народа са територије Краљевине Југославије са посебним освртом на Сајмиште. Екипа која је урадила филм „Пакао Независне Државе Хрватске“, урадила је и овај: аутор филма је др Вељко Ђурић Мишина а режију потписује Драган Ћирјанић. Пројекција филма ће бити 21. октобра 2017. (дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941) у простору Дома Војске Србије, у 13 часова.
  15. Документарни филм у продукцији Музеја жртава геноцида Музеј жртава геноцида у оквирима својих активности започео је продукцију дугометражних документарних филмова. Први у планираној серији био је филм „Пакао Независне Државе Хрватске“. Вредност филма потврђена је емитовањем на програмима Радио телевизије Србије и Радио телевизије Републике Српске, на неколико мањих локалних телевизијских програма и доступан је на Интернету. Продукцију настављамо дводелним филмом о логору Сајмиште: први је под насловом „Judenlager Semlin“ („Јеврејски логор Земун“), а други „Anhaltelager Semlin“ („Прихватни логор Земун“). Филм је урађен у оквиру обележавања 75-годишњице страдања српског народа на Козари (1942–2017) од којих је више од 8.000 особа било депортовано на Сајмиште. Овим филмом подсећамо и на страдање припадника јеврејског народа са територије Краљевине Југославије са посебним освртом на Сајмиште. Екипа која је урадила филм „Пакао Независне Државе Хрватске“, урадила је и овај: аутор филма је др Вељко Ђурић Мишина а режију потписује Драган Ћирјанић. Пројекција филма ће бити 21. октобра 2017. (дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941) у простору Дома Војске Србије, у 13 часова. View full Странице
  16. Најконтроверзнији филм године стиже у домаће биоскопе понедељак, 16. окт 2017 Извор: РТС, Дексин филм Премијера најишчекиванијег овогодишњег руског филма „Матилда“, заказана је за 2. новембар у Центру „Сава“. Најконтроверзнији филм године стиже у домаће биоскопе Контроверзно остварење славног редитеља Алексеја Учитеља биће приказано у оквиру друге по реду ревије филмова „Синемафест“, коју ће свечано отворити главна глумица из филма Михалина Ољшанска. У сумрак царске Русије родила се једна од љубави које мењају свет. Примабалерина „Бољшој театра“ Матилда Кшесинска и последњи руски цар Николај Александрович, у вртлогу страсти, уметности и забрањене љубави створили су легенду која превазилази све границе времена и простора. Трејлер за филм „Матилда“ Избор срца увек је исправан, али сме ли се њиме водити и владар империје на коленима. Да ли је могућа љубав племића плаве крви и обичне плесачице? Матилда је контроверзна историјска сага, заснована на истинитој причи о наличју руског царског двора, последњим данима највеће модерне светске империје, али и о балету, стварању чувеног „Бољшој театра“ и љубави која никада не умире. Од романа „Доктор Живаго“, писца Бориса Пастернака, ниједно уметничко дело није на такав начин узбуркало и поделило руску, али и светску јавност. Мада се премијера потенцијалног руског кандидата за награду Оскар, у чију продукцију и гламурозне костиме је уложено више од 25 милиона евра, очекује 25. октобра у Русији, медијске најаве овог филмског пројекта, публику већ месецима држе у стању неизвесности – од Њујорк тајмса преко Би-Би-Сија до српских медија. Док су Американци двоминутни трејлер филма, који је покупио одличне критике, окарактерисали као најаву за биоскопски спектакл какав не памти европска кинематографија, у Русији се због њега затресла политичка и културна сцена. Традиционално настројени критичари тврде да се режисер Алексеј Учитељ изругује руској историји, а да су сценаристи фалсификовали чињенице из живота последњег руског цара кога је црква прогласила мучеником, јер су га бољшевици зверски убили. Упркос контроверзама, Министарство културе Русије је, након што су његови чланови погледали филм, одобрило његово приказивање, а 50 највећих руских режисера дало је подршку Учитељу.
  17. Премијера филма "Косово–моменат у цивилизацији" у Паризу петак, 15. сеп 2017, 21:28 -> 23:55 Извор: Танјуг У Српском културном центру у Паризу одржана је премијера филма "Косово–моменат у цивилизацији", а директор канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић је поручио да је српска борба за КиМ планетарног карактера и да је ово остварење важан допринос очувању истине о томе чије је Косово. "Филм говори о културној и духовној баштини која треба да буде приказана европској и светској публици и ово је важан допринос за очување истине о томе чије је Косово и да је историја и култура на КиМ српска", истакао је Ђурић. Maрко Ђурић Навео је и да је важно да путем филма, интернета, друштвених мрежа и свих других видова комуникације прича о српској баштини доспе до што више људи. Указао је и на значај премијере филма у Паризу, седишту Унеска, организације где Србија води одлучну борбу да заштити свој статус и своје светиње, цркве и манастире. "Овде се води борба за подршку оних који одлучују, а они који одлучују треба да буду информисани и овај филм је сјајан начин за то", указао је Ђурић. Додао је да се борба Србије огледа у томе да што више људи из академских, дипломатских и интелектуалних заједница у Француској и другим земљама света види истину о нашим светињама како би допринели формулисању ставова значајних друштвених група и земаља које утичу на могућности Србије да сачува своје светиње. "Наш посао је да пред сваког од њих изнесемо чињенице, а они треба да донесу свој суд према савести. За људе који се воде по савести, историји и поштењу нема дилеме да су светиње на КиМ хришћанске, православне, српске", навео је Ђурић. Нагласио је да одбраном интегритета Косова не бранимо само нашу територију, већ и универзалне законе и вредности на којима почивају Уједињене нације, а које поштују милиони људи широм света. "Када се држимо тих принципа ми одржавамо међународни поредак безбедности и закона, као универзалне вредности света. На Косову се и данас сусрећемо са тежњом ка сепарацији одређених група које мисле да ће притиском на мањинске народе своје циљеве остварити. Проглашење илегалне независности и даље уважава подршку међу нацијама које сигурно не би волеле да се то деси на њиховој територији, морамо да се сетимо да исти принципи важе за све, јер такав сценарио може да се деси свакоме. На примеру Косова лежи порука за све нације", поручио је Ђурић. Редитељ филма Борис Малагурски каже да је идеја филма да се прикаже угроженост, али и лепота српске баштине на КиМ. "Филм је снимљен са циљем да се прича о манастирима представи кроз личну причу водитеља Стефана Поповића који је аустралијски водитељ, али је одрастао на Косову и тамо је провео детињство. Сценарио је писао Милош Нинковић, а овај документарни филм није класична форма документараца, већ је испричан тако да буде пријемчив свима, младима и старима", објаснио је Малагурски. Истиче да је од 1990. године до данас на подручју КиМ уништено више од 150 цркава и манастира и да то треба да изазове реакцију у свету као што је изазива рушење културне баштине у, на пример, Ираку. "Желимо да мотивишемо светску јавност да се више бави овом темом, да се види да се на територији КиМ угрожава наше наслеђе и вредносне поруке које манастири носе. Важно је видети да се у случају поништавања наше прошлости у великој мери угрожава и будућност цивилизације", закључио је Малагурски. Многобројни представници дипломатских, културних и интелектуалних кругова дошли су да виде филм који приказује српску културну баштину на Косову и Метохији као део шире кампање Србије против чланства Косова у Унеску. Канцеларија за КиМ пројектно је подржала снимање овог филма.
  18. SVETSKA PREMIJERA PSALMA 78 ISIDORE ŽEBELJAN Četiri vodeća svetska kamerna hora – Holandski kamerni hor, Triniti hor iz Njujorka, Norveški solisti i Talis skolars iz Velike Britanije – osmislili su izuzetan projekat koncertnog izvođenja svih 150 psalama, komponovanih tokom 10 vekova, od Hildegard fon Bingen do savremenih stvaralaca. Samo sedam kompozitora iz celog sveta dobilo je porudžbinu da napišu po jedno novo delo na stihove psalama, a među njima i Isidora Žebeljan. Ona je izabrala stihove iz 78. psalma i to u prevodu na portugalski jezik. Premijera njene kompozicije Psalm 78 (Salmo 78) održana je 2. septembra u čuvenoj sali Fredenburg u Utrehtu, na završnom koncertu Festivala stare muzike, najznačajnijem svetskom festivalu te vrste. Kompoziciju su izveli Holandski kamerni hor i dirigent Peter Dejkstra, jedan od internacionalno najistaknutijih horskih dirigenata današnjice. Psalm 78 Isidore Žebeljan biće tokom ove godine izveden još na koncertima u Njujorku (Linkoln centar) i Briselu.
  19. Фејсбук објава композиторке Исидоре Жебељан, редовне чланице САНУ. (3.09.2017.22.20 ч) Надамо се да ћемо композицију уважене ауторке имати прилике да чујемо и код нас, на концертима и медијима, веома су ретка извођења, а још ређа преношења њених дела, јер припадају класи најскупљих светских програма музике, а и поред све своје отворености за љубитеље музике академик Жебељан не може да обезбеди права за наше тржиште. SVETSKA PREMIJERA PSALMA 78 ISIDORE ŽEBELJAN Četiri vodeća svetska kamerna hora – Holandski kamerni hor, Triniti hor iz Njujorka, Norveški solisti i Talis skolars iz Velike Britanije – osmislili su izuzetan projekat koncertnog izvođenja svih 150 psalama, komponovanih tokom 10 vekova, od Hildegard fon Bingen do savremenih stvaralaca. Samo sedam kompozitora iz celog sveta dobilo je porudžbinu da napišu po jedno novo delo na stihove psalama, a među njima i Isidora Žebeljan. Ona je izabrala stihove iz 78. psalma i to u prevodu na portugalski jezik. Premijera njene kompozicije Psalm 78 (Salmo 78) održana je 2. septembra u čuvenoj sali Fredenburg u Utrehtu, na završnom koncertu Festivala stare muzike, najznačajnijem svetskom festivalu te vrste. Kompoziciju su izveli Holandski kamerni hor i dirigent Peter Dejkstra, jedan od internacionalno najistaknutijih horskih dirigenata današnjice. Psalm 78 Isidore Žebeljan biće tokom ove godine izveden još na koncertima u Njujorku (Linkoln centar) i Briselu. View full Странице
  20. Данас је новоизабрани председник Србије рекао да ће се до лета Синиша Мали повући са места градоначелника, а да је сузио листу кандидата за премијера. На кога "типујете" да ће да заузме реално 2. и 3. место по политичкој моћи у Србији?
×
×
  • Креирај ново...