Српска народна религија

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2021/03/14/7144752_bele-t.jpg

Данас су Беле покладе, зашто се негде организује венчање са обавезно мушком младом

WWW.RTS.RS

---

Последња седмица пред Велики ускршњи пост назива се Бела недеља, по белом мрсу који се једе, а последњи, данашњи дан, Беле покладе. То су најсвечаније и...

 

[Božena]

[Božena]

SAHRANE LEGLO KORONE: Poštovanje tradicionalnih običaja uzima danak u Crnoj Gori

WWW.NOVOSTI.RS

---

ČETIRI sahrane u jednom danu - rekle su nam sve.

 

[Božena]

 

[Božena]

Iz 1930-ih godina prošlog veka.

[Božena]

Praznik Mladenci

Naš narod je taj dan uzeo kao praznik na koji mladi supružnici (mladenci) u svome domu primaju goste, a ovi im donose poklone i na taj način im pomažu na početku njihovog života u bračnoj zajednici.

Ovakav način praznovanja Mladenaca je najpre održavan u gradu, a kasnije ga je prihvatilo i selo.

Tu važi pravilo reciprociteta - "oni su bili kod nas, moramo i mi kod njih" - materijalni pokloni su potpuno zamenili sve druge i lepše strane običaja.

U "teoriji" na Mladence moraju doći svi koji su bili na svadbenom veselju. 
Čak i oni koji su bili pozvani na svadbu, a nisu joj prisustvovali, obavezni su da dođu na Mladence. Međutim, u praksi je to drugačije. Bračnom paru koji slavi Mladence u goste uglavnom dolazi najuža porodica i prijatelji.

Međutim, postoje i restoranska slavlja. A taj događaj već iziskuje drugačiji bonton - poziv, dolazak u predviđeno vreme, kafanski jelovnik...

Svi ovi banalni "običaji" tek su senka onih pravih, utemljenih u kulturi i tradiciji, koji nam daju neprekinutu vezu sa precima i postojbinom.

Mladenci su se u davna vremena slavili na dan prolećne ravnodnevnice koja može biti 19, 20. ili 21. derikože (marta). Kako to nije zgodno za crkveni kalendar, datum je fiksiran na 22. mart.

Naš praznik Mladenci sličan je istočnoslovenskom prazniku Maslenica.

Na praznik ravnodnevnice ukazuje i narodni običaj paljenja vatre uveče na Mladence, jer paljenjem vatre pomažemo Suncu da ojača i pobedi tamu i pomažemo danu da postane duži od noći. I drugi običaj ukazuje na smrt zime" - paljenje lutke od slame simboliše smrt Morane (zime) i rođenje Vesne (boginje proleća). Pepeo od spaljene lutke u nekim krajevima se zakopovao u zemlju – oranicu ili pod sneg (ukoliko se nije otopio). Smatralo se da će obezbediti bolje prinose, odnosno, veću plodnost.

Za Mladence su vezani i običaji teranja zmija, negde čak Mladence nazivaju "zmijskim danima". Zmija je, opet, u vezi sa kultom predaka jer "u zmiji je inkarnirana duša umrlih predaka. Zmija odgovara htoničnom - starijem i praslovenskom mitološkom supstratu...“ (Sreten Petrović/Sistem srpske mitologije).

MLADENČIĆI

Sa mrtvima, tj, precima su vezani i mladenčići. Običaj je da žene ujutro na Mladence mese kolače od presnog pšeničnog testa. Mladenčići se mese u obliku pravougaonika, a još češće u obliku elipse. Svaki se kolač šara cevkom, kojom se tka. Te se šare sastoje u tome, što se ozgo, na kolaču, cevka utiskuje te napravi nekoliko kružića. Pravljenje ovih kružića ima dvojako značenje. Prvo, time žele da označe mrtvima, da su došli Mladenci, a drugo, da bi se patili jaganjci i da bi im bile prave noge kao cevka.

"...Ove mladenčiće neće niko okusiti u kući, dok se prvo od njih po susedstvu ne podeli za dušu umrlih. Pošto se podeli, onda se jedu kako oni što su tu, u kući, mešeni, tako i oni, koji su u razmenu dobiveni.“(Savatije M.Grbić/Srpski narodni običaji iz sreza boljevačkog)

Mladenčići mogu biti i okrugli, a negde se premazuju medom. Crkva nije mogla da iskoreni stari narodni običaj pa mu je dala drugi smisao: pravi se 40 kolača zbog 40 hrišćanskih mučenika čiji se praznik poklapa sa Mladencima, plus jedan "za prinovu koju će mlada doneti u kuću".

Simbolizuju dug, srećan i sladak život. 

[Božena]

http://www.politika.rs/thumbs//old/uploads/rubrike/251063/i/1///757z468_Cacak---svestenik-Vlade-Kaplarevic---G--Otasevic.jpg

Политика Online - Нико се сем Срба не гости на гробљу

WWW.POLITIKA.RS

---

<p><b>Чачак –</b> Изношење хране на гробове предака је својствено многобожачким религијама, не приличи православним Србима, нити то данас ради иједан други...

 

[Božena]

 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2016/04/13/4166562_kaljavi-konj-tvjpg

"Каљави коњ" - дечја књига о словенској митологији

WWW.RTS.RS

---

"До када ћете ви из Србије продавати књиге о грчкој митологији, зар је могуће да немате књиге о својој" - питање једног Италијана на сајму књига у Болоњи упућено нашем...

 

[Božena]

 

[Božena]

 

Народни празници: месецослов

Српски народ је, поред званичних црквених празника, развио читав систем веровања и обичаја везаних за одређене празнике и дао им своје специфично обележје. Током стварања тих обичаја, био је инспирисан званичним црквеним правилима и тумачењима али је често и одступао од њих, и у мањој или већој мери, мењао их и прилагођавао својим старим веровањима и традицији.

Јануар:    2. Кокошији Божић, 5. Туциндан, 6. Бадњи дан, 7. Божић, 7—19. Некрштени дани, 9. Стевањдан, 14. Васиљевдан, 18. Крстовдан, 19. Богојављење, 20. Јовањдан, 27. Савиндан, 29. Верижњаци, 31. Чумин дан

Фебруар:    12. Три јерарха, 14. Тривундан, 15. Сретење, 24. Власовдан, Теодорова субота
Март:    14. Летник, 22. Младенци
Април:    7. Благовести
Мај:    6. Ђурђевдан, 8. Марковдан, 14. Јеремијиндан, 22. летњи Никола
Јун:    28. Видовдан
Јул:    7. Ивањдан, 12. Петровдан, 13. Павловдан, 26. летњи Гаврило, 28. Ћириловдан, 30. Огњена Марија
Август:    2. Илиндан, 4. Блага Марија, 8. Трнова Петка, 9. Пантелијевдан, 15. Стеван Ветровити, 19. Преображење, 28. Велика Госпојина
Септембар:    11. Усековање, 12. Лесендрован, 14. Црквена нова година, 21. Мала Госпојина, 27. Крстовдан јесењи
Октобар:    12. Михољдан, 19. Томиндан, 20. Срђевдан, 27. Петковдан, 31. Лучиндан
Новембар:    8. Митровдан, 11. Аврамијевдан, 14. Врачеви, 16. Ђурђиц, 21. Аранђеловдан, 24. Мратиндан
Децембар:    4. Ваведење, 9. Алимпијевдан, 13. Мечкин дан, 18. Савица, 19. Никољдан, Детињци, Материце, Оци (или Очеви)
Ускршњи празници:    Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Спасовдан, Тројице

https://www.wikiwand.com/sr/Српски_народни_календар