СРПСКИ ПРАВНИЧКИ КЛУБ - Верујем цењена главо да си и учио право

[obi-wan]

https://srpskipravnickiklub.rs/2020/04/14/verujem-cenjena-glavo-da-si-i-ucio-pravo.html

...

Да сваком судиш поштено (…) вели песма, а шта би се могло рећи о функционисању нашег правног система у овом ванредном стању? Власт и „струка“ (лекари) отпочетка епидемије наглашавају да је „живот најважнији“, али мора се указати бар на неке примере неуставности, за бољи дан после. Да буде јасно, српски уставни систем није укинут (нема окупације, ни револуције), нити је Србија у рату - оружаном сукобу држава и људи, већ у ванредном стању где „јавна опасност“ (ковид-19), процењено је, „угрожава опстанак државе или грађана“ (чл. 200 Устава). Не треба нам ни метафора о рату, колико год да је употпуњује министар војни у униформи, можда заборављајући да се она у епидемијама не носи (као цивил, „теренску униформу“ може носити у другим, тачно наведеним приликама).

Прескачем одговор на питање је ли ванредно стање неуставно уведено, можда то каже Уставни суд, али већ првом „Уредбом о мерама за време ванредног стања“ (15. март) овлашћују се министарства унутрашњих послова и здравља да ограниче слободу кретања, иако то, по Уставу, може једино Влада. Влада сигурно зна да нема „промета надлежности“ међу највишим органима власти – не може, примера ради, Скупштина поверити суду доношење закона ни у ванредном стању - тако ни Влада своја уставна права у ванредном стању не може пренети на министарство. Влада је та која прописује мере одступања од људских права,уз супотпис председника Републике (чл. 200 Устава). Са Владином уредбом председник Републике се саглашава, потврђује је, отуда је нејасно зашто је он на овој и каснијим уредбама првопотписани доносилац.

Већи број наших грађана је неки дан пре или после увођења ванредног стања ушао у Србију, са пасошем или личном картом. Није било медицинског прегледа ни присуства санитарног инспектора који би тим грађанима, по Закону о заштити становништва од заразних болести, издао усмено или писано решење о карантину. Али накнадно донетом наредбом министра здравља о увођењу карантина (17. март) обухваћени су и ти грађани. Овде је неуставно повратно дејство наредбе (забрана ретроактивности, чл. 197 Устава) коју је донео неовлашћени орган – министарство (мора Влада), а грађани нису ни знали за своју обавезу - она и не постоји јер у време преласка границе нема правног акта, по закону обавезног. Ти грађани су евидентирани и против оних који нису нађени у самоизолацији покренути су кривични поступци за дело непоступања по мерама за време епидемије, у којима јавно тужилаштво предлаже одређивање притвора и суд га најчешће одређује. На овакву кривичну и прекршајну „строгоћу“ (министар је, а не Влада, донео и наредбу од 18. марта која уводи прекршајну одговорност за кршење „полицијског сата“) у којој се изричу затворске казне додатно компликује чињеница да поступци не могу правноснажно да се заврше за време ванредног стања (осим признањем кривице) јер не теку жалбени рокови (уредба од 15. марта). Питање је да ли ће поступци моћи да се окончају и по престанку ванредног стања јер тада престају мере одступања од људских права које су правни основ ових суђења (чл. 202 Устава, вид. уставно проблематичан чл. 5 ст. 3 Кривичног законика).

Следећи проблем нашег режима ванредног стања, посебно у вези са предстојећим Васкрсом (19. април), тиче се уставне одредбе да мере одступања од људских права ни у ком случају нису дозвољене у погледу слободе вероисповести (чл. 202 и 43). То значи да се „полицијским сатом“ или другим актом не могу спречити грађани да похађају верску службу. Ограничење или укидање слободе кретања не може се односити на одлазак и боравак на обреду у верском објекту јер би то значило ограничење слободе вероисповести, а за тако шта нужно је променити Устав (не може се мењати за време ванредног стања).

Ове и друге примере неуставности са којима живимо треба гледати управо у духу струковно-политичке пароле да је у борби са болешћу живот најважнији. Јер у дану после, када све ово прође, ако права и слободе остану гажене живот је заправо изгубио. Са оваквом правном праксом се не сме наставити.

[RYLAH]

По ономе што пишу, изгледа да јесу звшрили правни факултет, ал се не баве превише струком. 

Свакако да овакав текст неће да напише неко ко је у струци активан и у судници (судство, адвокатура, тужилаштво). 

[Срндаћ]

Нешто сам се површно бавио овим прије седмицу-двије када сам чуо ову аргументацију да је ванредно стање неуставно уведено. Није све овако црно-бијело, наравно.

15 hours ago, obi-wan said:

Прескачем одговор на питање је ли ванредно стање неуставно уведено, можда то каже Уставни суд,

Што се тиче овлашћења за увођење ванредног стања, чланом 99. став 1. тачка 5. Устава Републике Србије предвиђено је да проглашење ванредног стања спада у изричиту надлежност Народне скупштине. Такође, у поглављу које уређује ванредно стање стоји у члану 200. став 1. Устава да Народна скупштина проглашава ванредно стање. Са друге стране, ако се погледа исти члан 200. став 5. Устава видјеће се како исти предвиђа сљедеће:"Кад Народна скупштина није у могућности да се састане, одлуку о проглашењу ванредног стања доносе заједно председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе, под истим условима као и Народна скупштина." Даље, члан 200. став 6. Устава такође предвиђа:"Кад Народна скупштина није у могућности да се састане, мере којима се одступа од људских и мањинских права може прописати Влада, уредбом, уз супотпис председника Републике."

Дакле, Уставом је дозвољено да се прогласе ванредно стање без одлуке Народне скупштине. У том случају, за питање уставности поступка проглашења ванредног стања кључно је питање да ли се Народна скупштина (фактички гледано) могла састати како би прогласила ванредно стање?

Са једне стране, може се рећи да није било препрека да се Народна скупштина састане, јер стање није било такво да се онемогућавао њен рад. Народна скупштина је могла да се састане и прогласи ванредно стање у року од пар сати, без одуговлачења.

Са друге стране, пак, могу се истаћи два аргумента. Први аргумент је тај да се Народна скупштина није могла састати довољно брзо како би прогласила ванредно стање, јер је било неопходно да се што прије предузму превентивне мјере због изузетно високе вирулентности (заразности, преносивости) коронавируса. У том тренутку јавност је располагала подацима који су указивали да се коронавирус шири невјероватно брзо, те се у том смислу Народна скупштина није могла састати - тј. није се могла на вријеме састати како би благовремено обавила свој посао. Ово јесте "намицање мака на конац", али је свакако легитиман "булшит" аргумент. Други аргумент је тај да се Народна скупштина није могла састати због опасности по здравље и живот народних посланика које представља коронавирус због своје високе вирулентности. Овај аргумент, по мени, представља солидно оправдање за прескакање Народне скупштине у поступку проглашења ванредног стања.

Дакле, мислим да власти можемо "прогледати кроз прсте", макар за ово. Ако ишта, макар су прочитали Устав мало детаљније ( што ме не чуди с обзиром да је Правни факултет у Београду стожер СНС-а ).

15 hours ago, obi-wan said:

али већ првом „Уредбом о мерама за време ванредног стања“ (15. март) овлашћују се министарства унутрашњих послова и здравља да ограниче слободу кретања, иако то, по Уставу, може једино Влада. Влада сигурно зна да нема „промета надлежности“ међу највишим органима власти – не може, примера ради, Скупштина поверити суду доношење закона ни у ванредном стању - тако ни Влада своја уставна права у ванредном стању не може пренети на министарство. Влада је та која прописује мере одступања од људских права,уз супотпис председника Републике

Влада је овластила своје министарство да наведено уради. Министарство је дио Владе које само спроводи послове из свог дјелокруга, или који су му додијељени у ванредним околностима. Ово је као када би се рекло "Нисам ја подигао ову чашу са стола, него моја рука". Ако може Влада, може и Министарство у случају да је Влада на то овластила Министарство.

Самим тим нема овдје никаквог "промета надлежности". Влада је прогласила ванредно стање и наведеном Уредбом је предвидјела мјере ограничавања уставом зајемчених права, а потом је "детаље разраде" пренијела на министарства унутрашњих послова и здравља. То се може јасно видјети ако се прочитају релевантни чланови Уредбе. Па тако, члан 2 Уредбе о мерама за време ванредног стања предвиђа:"Министарство унутрашњих послова, у сагласности са Министарством здравља, може привремено да ограничи или забрани кретање лицима на јавним местима, као и да нареди појединим лицима или групама лица која су заражена или се сумња да су заражена заразном болести COVID-19 да бораве на адреси свог пребивалишта, односно боравишта, са обавезом јављања надлежној здравственој установи, до отклањања сумње, односно до добијања резултата тестирања на присуство вируса SARS-CoV-2". Овлашћење да се привремено на појединим мјестима, појединим лицима или групама забрани кретање док се не отклони сумња да су заражени коронавирусом није исто као и опште проглашење ограничавања уставом зајемчених права ( на што се и односи Устав када говори о овоме ). Влада није наведеним министарствима пренијела надлежност на општу забрану уставом зајемчених права, јер су та права већ ограничена самом Уредбом Владе, већ је истима само дала овлашћење да донесу и спроведу привремене мјере локалног карактера. 

Неће ваљда Влада да се састаје како би донијела Уредбу да се Миши и Васи из ул. Земунска 48б забрани слобода кретања, па да се онда чека да иста та Уредба изађе у Службеном гласнику и да се чека да иста ступи на снагу? Наравно да неће. Влада ће урадити као што је сада - она сама ће прогласити ванредно стање и ограничити одређена права уопштеним нормама, док конкретне норме за конкретне случајеве препушта нижим инстанцама којима је то управо у опису посла.

15 hours ago, obi-wan said:

Са Владином уредбом председник Републике се саглашава, потврђује је, отуда је нејасно зашто је он на овој и каснијим уредбама првопотписани доносилац.

Кажем ја да треба да престамо да лажемо себе као нација и да престанемо са овом фарсом од "скупштинског система". Уведимо систем да одсликава стварност - ми имамо неформални предсједнички систем. Уведимо лијепо да предсједник води Владу, тј. да он има свој "кабинет" као амерички предсједник и да се не лажемо више. 

Гласали смо увијек и гласаћемо увијек за човјека који ће моћ црпити из своје странке и преко ње управљати државом, па био он званично предсједник, премијер, први потпредсједник... 

16 hours ago, obi-wan said:

Већи број наших грађана је неки дан пре или после увођења ванредног стања ушао у Србију, са пасошем или личном картом. Није било медицинског прегледа ни присуства санитарног инспектора који би тим грађанима, по Закону о заштити становништва од заразних болести, издао усмено или писано решење о карантину. Али накнадно донетом наредбом министра здравља о увођењу карантина (17. март) обухваћени су и ти грађани. Овде је неуставно повратно дејство наредбе (забрана ретроактивности, чл. 197 Устава) коју је донео неовлашћени орган – министарство (мора Влада), а грађани нису ни знали за своју обавезу - она и не постоји јер у време преласка границе нема правног акта, по закону обавезног. Ти грађани су евидентирани и против оних који нису нађени у самоизолацији покренути су кривични поступци за дело непоступања по мерама за време епидемије, у којима јавно тужилаштво предлаже одређивање притвора и суд га најчешће одређује.

Грађанима који су прије 17. марта ушли у Србију накнадно је наређено да остано у самоизолацији. Они који нису поштовали Уредбу од 17. марта, након њеног доношења, тако што нису остали у самоизолацији након њеног доношења, санкционисани су. Дакле, ти непослушни грађани санкционисани су за преступ који су починили након доношења акта којег су прекршили.

Нема овдје никакве ретроактивности.

Што се тиче подебљаног у цитату, већ је речено. Ово је конкретан случај на који је министарство овлашћено од стране Владе, као њен интегрални дио, као њен орган.

16 hours ago, obi-wan said:

Следећи проблем нашег режима ванредног стања, посебно у вези са предстојећим Васкрсом (19. април), тиче се уставне одредбе да мере одступања од људских права ни у ком случају нису дозвољене у погледу слободе вероисповести (чл. 202 и 43). То значи да се „полицијским сатом“ или другим актом не могу спречити грађани да похађају верску службу. Ограничење или укидање слободе кретања не може се односити на одлазак и боравак на обреду у верском објекту јер би то значило ограничење слободе вероисповести, а за тако шта нужно је променити Устав (не може се мењати за време ванредног стања).

Тачно је да члан 202. став 4. Устава предвиђа сљедеће:"Мере одступања ни у ком случају нису дозвољене у погледу права зајемчених чл. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62 , 63, 64. и 78. Устава", међу које спада и слобода вјероисповјести из члана 43. Устава. Ако погледамо сам члан 43. став 3. Устава, он такође изричито предвиђа да:"Свако је слободан да испољава своју веру или убеђење вероисповедања, обављањем верских обреда, похађањем верске службе или наставе, појединачно или у заједници с другима, као и да приватно или јавно изнесе своја верска уверења".

Са друге стране, ако погледамо члан 43. став 4. Устава, он предвиђа сљедеће:"Слобода испољавања вере или уверења може се ограничити законом, само ако је то неопходно у демократском друштву, ради заштите живота и здравља људи, морала демократског друштва, слобода и права грађана зајемчених Уставом, јавне безбедности и јавног реда или ради спречавања изазивања или подстицања верске, националне или расне мржње".

На први поглед, може се рећи да је Устав противречан, али само на први поглед  Наиме, ако примјенимо начела тумачења правних аката може се рећи сљедеће. Прво, Устав је јединствен и интерно конизистентан акт који се мора узети у цјелини, а не тако да се сваки члан Устава гледа независно до других. Друго, у случају сукоба опште норме и изузетка од правила - изузетак се има тумачити у најужем могућем смислу и носи превагу над општим правилом. Зато се и зове "изузетак". Са тим на уму, овдје се може рећи да Устав првенствено поставља опште правило које би у конкретном случају ( забрана одласка на Литургију ) гласило да "одлазак на Литургију представља уставом зајемчено право које се не може ограничити мјерама донесеним у ванредном стању", па онда поставља изузетак од тог правила у члану 43. ставу 5. Устава уколико је ванредно стање и ограничавање права донесено "ради заштите живота и здравља људи".  Дакле, у том смислу није немогуће забранити и одлазак на Литургију. Слобода вјероисповјести, значи, није апсолутно неповрједиво право.

Са друге стране, ако се пажљиво погледа члан 43. став 4. Устава, јасно се види да се ограничење слободе вјероисповјести, из разлога које Устав предвиђа као изузетак од правила, мора донијети законом. С обзиром да не постоји такав закон ( макар колико сам ја свјестан и колико сам пратио ситуацију до сада ) - мислим да се може рећи да је повријеђена слобода вјероисповијести. Ипак, морам нагласити да се ова повреда огледа у непоштовању форме, а не у некој суштинској повреди уставног права.

@Avocado @RYLAH @Срђан Шијакињић , молим за контролу. Рекох ли шта погрешно, недовољно, непотпуно? 

[RYLAH]

6 minutes ago, Срндаћ said:

молим за контролу. Рекох ли шта погрешно, недовољно, непотпуно? 

TL;DR  

Превише си времена потрошио на текст салонских правника. Имаш део о председничком систему у тексту и о начину проглашења ванредног стања са којима се не бих сложио, ал ме сад мрзи да пишем. Ово око ограничења верских права - то је то.

Има и још једна небулоза у њиховом тексту - да ће аутоматски да се прекину сви поступци због непоштовања мера једном кад се укине ванредно стање, јер те мере више неће да буду на снази. По томе се види да у судницу нису крочили, и да није баш сигурно ни да се правом толико активно и баве, сем на нивоу неке дневне политике.

[Срндаћ]

1 hour ago, RYLAH said:

Превише си времена потрошио на текст салонских правника.

Досада је ђавоље игралиште  

Не знаш колико се знам унијети у далеко баналније ствари, као бројила и искључење струје да ми се и колеге смју 

Али мор'о сам због салонизма.

1 hour ago, RYLAH said:

Имаш део о председничком систему у тексту и о начину проглашења ванредног стања са којима се не бих сложио, ал ме сад мрзи да пишем. Ово око ограничења верских права - то је то.

Па, око проглашења ванредног стања је стварно сива зона, али не јер је власт нешто технички исправно урадила него да им "можемо прогледати кроз прсте". Ја бих лично рекао да су прекршили Устав, јер не могу понудити било какав нормалан разлог за овакво поступање, већ "булшит аргумент" или "оправдање" за које сви знају да је мрсимуђење.

А президенцијализам је моје умјерено стајалиште. Знаш моје право увјерење:

[GeniusAtWork]

20 minutes ago, Срндаћ said:

Дакле, Уставом је дозвољено да се прогласе ванредно стање без одлуке Народне скупштине. У том случају, за питање уставности поступка проглашења ванредног стања кључно је питање да ли се Народна скупштина (фактички гледано) могла састати како би прогласила ванредно стање?

Без улажења у ове заврзламе, скупштине свих европских земаља - осим македонске, која је још раније распуштена колико разумем - су се нормално састајале и још увек се састају за време ванредних мера које су тамо уведене. А ради се о истом вирусу свуда, па треба имати стварно бујну машту да би се само код нас направио било какав оправдани изузетак (ово наравно није упућено теби, неко причам о ситуацији уопште).

[Juanito]

пре 24 минута, RYLAH рече

TL;DR  

Превише си времена потрошио на текст салонских правника. Имаш део о председничком систему у тексту и о начину проглашења ванредног стања са којима се не бих сложио, ал ме сад мрзи да пишем. Ово око ограничења верских права - то је то.

Има и још једна небулоза у њиховом тексту - да ће аутоматски да се прекину сви поступци због непоштовања мера једном кад се укине ванредно стање, јер те мере више неће да буду на снази. По томе се види да у судницу нису крочили, и да није баш сигурно ни да се правом толико активно и баве, сем на нивоу неке дневне политике.

Мени је овде тотално безвезе што се уопште расправља да ли они све ово раде кршећи право или је пак све легално. Боли ме бре уво. Ово што они раде је тешко лудило и тоталитаризам веома високог нивоа. Ако је којим случајем легално, што једино ви правници можете да распетљате, онда ја као грађанин кажем да су закони који ово дозвољавају неприхватљиви. Правна држава треба да служи заштити слобода и права, а не за правдање масовног нарушавања истих тражећи техничке правне пукотине које то дозвољавају. 

[Avocado]

1 hour ago, Juanito said:

Мени је овде тотално безвезе што се уопште расправља да ли они све ово раде кршећи право или је пак све легално. Боли ме бре уво. Ово што они раде је тешко лудило и тоталитаризам веома високог нивоа. Ако је којим случајем легално, што једино ви правници можете да распетљате, онда ја као грађанин кажем да су закони који ово дозвољавају неприхватљиви. Правна држава треба да служи заштити слобода и права, а не за правдање масовног нарушавања истих тражећи техничке правне пукотине које то дозвољавају. 

Paaaaa.... rasprava "да ли они све ово раде кршећи право или је пак све легално" je upravo rasprava o tome da li "су закони који ово дозвољавају неприхватљиви" ili pak zakoni to ne dozvoljavaju, a neko ih je prekršio.... 

Međutim, čini mi se da si možda ovo hteo da kažeš (ili bar ja hoću to da kažem) - ovde se i argumenti salonskih pravnika i argumenti ljubitelja bureka bave više formom, izostavljajući celishodnost tj. opravdanost... u smislu da li neka odluka uopšte sme da se donese, a ne da li u datim okolnostima treba da se donese... da li je primerena okolnostima, celishodna i opravdana... Ustavni sud takođe najčešće preskače to razmatranje, čak i kada nikako ne bi smeo da ga preskoči... te o takvim stvarima odlučuju birači... uglavnom pogrešno... naročito u Srbiji...

[Срђан Шијакињић]

пре 2 минута, Avocado рече

Međutim, čini mi se da si možda ovo hteo da kažeš (ili bar ja hoću to da kažem) - ovde se i argumenti salonskih pravnika i argumenti ljubitelja bureka bave više formom, izostavljajući celishodnost tj. opravdanost... u smislu da li neka odluka uopšte sme da se donese, a ne da li u datim okolnostima treba da se donese... da li je primerena okolnostima, celishodna i opravdana...

Да ли је ово суштински, или бар добрим делом, ван-правничко питање? 

[Juanito]

пре 24 минута, Avocado рече

ovde se i argumenti salonskih pravnika i argumenti ljubitelja bureka bave više formom, izostavljajući celishodnost tj. opravdanost... u smislu da li neka odluka uopšte sme da se donese, a ne da li u datim okolnostima treba da se donese... da li je primerena okolnostima, celishodna i opravdana... Ustavni sud takođe najčešće preskače to razmatranje, čak i kada nikako ne bi smeo da ga preskoči... te o takvim stvarima odlučuju birači... uglavnom pogrešno... naročito u Srbiji...

Да, то хоћу да кажем. Али овај део ми је најзанимљивији:

Цитат

te o takvim stvarima odlučuju birači... uglavnom pogrešno... naročito u Srbiji...

Опет, ја нисам правник, причам као мислећи грађанин. Требало би да постоји скуп права која се никада и ни под којим условима не смеју нарушити. Како је уопште могуће да неко може да изгласа да власт може пчелару да забрани да оде у припиздину током пандемије умерено опасног респираторног вируса и брине о кошницама?!

Управо из ових разлога готивим САД. Њихов устав, други амандман, свест људи о томе да влада не даје права, него штити она која су гарантована уставом итд. Наравно да је све несавршено, па и САД, јер су људи несавршени. Ал тамо бар већини не може да падне на памет да гласају око одређених основних права. То је сумануто европско гледање на државу. 

[Срндаћ]

1 hour ago, Срђан Шијакињић said:

Да ли је ово суштински, или бар добрим делом, ван-правничко питање? 

Ја сам ово питање запазио као изразито правничко.

Ванправно гледано, исто би све било, само упаковано у уставну и закониту форму. Чак и за Литургију.

1 hour ago, Avocado said:

Paaaaa.... rasprava "да ли они све ово раде кршећи право или је пак све легално" je upravo rasprava o tome da li "су закони који ово дозвољавају неприхватљиви" ili pak zakoni to ne dozvoljavaju, a neko ih je prekršio.... 

Međutim, čini mi se da si možda ovo hteo da kažeš (ili bar ja hoću to da kažem) - ovde se i argumenti salonskih pravnika i argumenti ljubitelja bureka bave više formom, izostavljajući celishodnost tj. opravdanost... u smislu da li neka odluka uopšte sme da se donese, a ne da li u datim okolnostima treba da se donese... da li je primerena okolnostima, celishodna i opravdana... Ustavni sud takođe najčešće preskače to razmatranje, čak i kada nikako ne bi smeo da ga preskoči... te o takvim stvarima odlučuju birači... uglavnom pogrešno... naročito u Srbiji...

Ту ће лагано да се убаци аргумент:"Поступили смо у складу са савјетом струке, што све ово чини цјелисходним" 

[Срђан Шијакињић]

Управо сада, Срндаћ рече

Ја сам ово питање запазио као изразито правничко.

Ванправно гледано, исто би све било, само упаковано у уставну и закониту форму. Чак и за Литургију.

Мислим на то да ли је питање да ли је ограничење одређене слободе целисходно у контексту одређене животне ситуације у којој се друштво налази. Нпр. да ли опасност коју овај вирус носи оправдава ограничење слободе коју Устав гарантује - рецимо слободе испољавања вере кроз посећивање верских служби? Мени се чини да ово није само правно питање.

[Срндаћ]

1 hour ago, Juanito said:

Опет, ја нисам правник, причам као мислећи грађанин. Требало би да постоји скуп права која се никада и ни под којим условима не смеју нарушити. Како је уопште могуће да неко може да изгласа да власт може пчелару да забрани да оде у припиздину током пандемије умерено опасног респираторног вируса и брине о кошницама?!

Ту се онда мора поставити питање "шта ако два неповрједива права дођу у сукоб"?

Да ли међу њима постоји нека хијерархија? Која права над којима имају превагу, ако је уопште и имају?

А то је тек отварање Пандорине кутије.

[Juanito]

пре 3 минута, Срндаћ рече

Ту се онда мора поставити питање "шта ако два неповрједива права дођу у сукоб"?

Да ли међу њима постоји нека хијерархија? Која права над којима имају превагу, ако је уопште и имају?

А то је тек отварање Пандорине кутије.

Па зато имаш други амандман. Знаш кад би неки тупави пандур за глупост дрндао пчелара који највероватније има арсенал...

[Срндаћ]

1 hour ago, Срђан Шијакињић said:

Мислим на то да ли је питање да ли је ограничење одређене слободе целисходно у контексту одређене животне ситуације у којој се друштво налази. Нпр. да ли опасност коју овај вирус носи оправдава ограничење слободе коју Устав гарантује - рецимо слободе испољавања вере кроз посећивање верских служби? Мени се чини да ово није само правно питање.

Можда није само правно питање, али се свакако са правом почиње и завршава, јер се такво фундаментално питање о устројству државе мора испољити кроз некакав правни акт. А и читава ова прича је почела као правничка критика непоштовања Устава, који опет дозвољава да се суштински све ово исто одигра - само уз нешто другачији поступак.

Но, схватам сад на шта мислиш. Ја лично не видим суштински проблем ако су угрожени живот и здравље људи. Оно гдје ја видим проблем јесте претјерана реакција власти. Нпр. нису могли да нареде да се богослужења могу одржати само под условом да сви држе примјерену удаљеност једни од других, да се предузму неке конкретне мјере предострожности и сл, а не да овако одмах лупе потпуну забрану?

1 hour ago, Juanito said:

Па зато имаш други амандман. Знаш кад би неки тупави пандур за глупост дрндао пчелара који највероватније има арсенал...

Значи, има превагу оно право са пушком иза себе?

То није одговор, јер Други амандман је одговор на тиранију која одузима основна права тек тако, а не као превентиву против вируса који је захватио читав свијет.

Једно је када се забрањује одлазак на Литургију јер желиш да трајно уништиш Цркву у својој држави како би поставио неку лажну НВО на њено мјесто - то је скоро па "школски примјер" неоснованог ускраћивања једне основне слободе што Ђукановић ради. Али, потпуно је друга ствар када се неко основно право привремено ограничи без било какве политичке или идеолошке позадине иза такве мјере. У том случају је свакако оправдано и једини проблем јесте процијенити да ли конкретна ситуација спада у један такав случај. А ваљда епидемија вируса који хара свијетом и невјероватно брзо се преноси спада у такво нешто?