Руска Црква ДЕЗИНФИКУЈЕ КАШИЧИЦУ после сваког причесника?

[obi-wan]

[obi-wan]

Nego, meni mi najzanimljivo kako sad to da se deklarisani bezvernici, rugaci Svetinje i mrzitelji Crkve odjednom slazu sa jednim brojem verujucih ljudi. Ne znam otkud ta podudarnost...

...

https://www.facebook.com/ninonline/

[Zoran Đurović]

пре 8 минута, obi-wan рече

Nego, meni mi najzanimljivo kako sad to da se deklarisani bezvernici, rugaci Svetinje i mrzitelji Crkve odjednom slazu sa jednim brojem verujucih ljudi. Ne znam otkud ta podudarnost...

https://www.facebook.com/ninonline/

Коментар ти је бесловесан. Јер ови ругачи не верују у Ис Хс, док код мене нема никаквог негирања да је он у причешћу. За друге не знам. И исти ови ругачи подржавају модерне и напредне владике. 

[kopitar]

7 minutes ago, Zoran Đurović said:

Коментар ти је бесловесан. Јер ови ругачи не верују у Ис Хс, док код мене нема никаквог негирања да је он у причешћу. За друге не знам. И исти ови ругачи подржавају модерне и напредне владике. 

To što su " moderni i napredni" ne znači automatski da su loši.

Onda je KC loša jer odobrava evoluciju itd.

 

[Zoran Đurović]

пре 13 минута, kopitar рече

To što su " moderni i napredni" ne znači automatski da su loši.

Onda je KC loša jer odobrava evoluciju itd.

Ово је неки потпуно други контекст. Не разумеш те динамике у ПЦ. 

[Desiderius Erasmus]

Mišljenje teologa Aleksandra Milojkova:

• 

  Aleksandar Milojkov Ава је у овом тексту беспрекоран. Чак, спреман сам да се са њим сложим да се преко причешћа МОЖЕ пренети зарази. Али МОЖЕ, али не мора. То МОЖЕ ја бих схватио у духу речи Светог Кавасиле који каже да се неки причешћују Телом и Крвљу а неки хлебом и воном. Дакле, то МОЖЕ зависи чиме се ко причешћује - по вери бива свакоме.

   

[Zoran Đurović]

пре 9 минута, Desiderius Erasmus рече

Mišljenje teologa Aleksandra Milojkova:

• 

  Aleksandar Milojkov Ава је у овом тексту беспрекоран. Чак, спреман сам да се са њим сложим да се преко причешћа МОЖЕ пренети зарази. Али МОЖЕ, али не мора. То МОЖЕ ја бих схватио у духу речи Светог Кавасиле који каже да се неки причешћују Телом и Крвљу а неки хлебом и воном. Дакле, то МОЖЕ зависи чиме се ко причешћује - по вери бива свакоме.

   

Милојици треба времена док схвати. Пре ме је каштигао као туђег. Ја нисам човек једног текста, него градим причу. Наставиће се, далеко од тога да сам завршио. 

[Срђан Шијакињић]

Моје неко размишљање, дај Боже да нисам у праву је следеће - највећи број држава може да обустави нормалан живот само на одређено време. После тога, економија и уопште друштвени поредак прете да се потуно распадну. Дакле, и ми можемо да будемо у овом режиму још само одређено време. Нажалост, од почетка се најављује да ће епидемија достићи врхунац око Васкрса - у 6. недељи од првог регистрованог случаја. У том тренутку, бићемо већ око 4 недеље у блокади. Плашим се да држава неће смети да ризикује да се у том тренутку, након 6 недеља епидемије и 4 недеље ванредног стања, епидемија изнова или додатно распламса (под условом да до Васкрса епидемија уопште достигне врхунац и крене да опада), будући да би продужетак строгих ограничења за додатних 4 до 6, или потенцијално и више недеља, значио ризик да се друштво какво познајемо просто распадне. Према томе, нажалост, предвиђам да се још строже мере уведу следеће недеље (како је Вучић и помињао) и да трају до после Васкрса, чиме би се спречила кретања људи и окупљања и за време празника. За Цркву то може значити да људи неће моћи да присуствују литургијама и/или да се причесте за Васкрс. Према томе, било би заиста верујем добро да Црква што пре и што јасније, изађе са предлогом како да се овај потенцијални проблем превaзиђе. Да већ сада буде проактивна и планира на време. И при том, сматрам да треба ставити на страну, ако хоћете жртвовати, све разматрања да ли је нешто ризик или није, и увести причешћивање на неки алтернативни, ("безбеднији" или безбеднији начин - неважно шта мислимо о наводницима), да бисмо учинили све да не дођемо у ситауцију да се за Васкрс онемогући свим или већини или неким људима да се причесте. Дакле, да се иде на максимално снисхођење свима (да се саопшти, ако треба буквално - причешће није ризик, али као мера икономије људским страховима, неверју, а како бисмо сачували од греха оне који неоправдано осуђују Цркву, пристајемо на то и то), јер, верујем, да је боље да се причестимо посебним кашичицама, или "у руку" или како год, него да се не причестимо уопште на Васкрс. Мислим да је ово боље и од тога да се евентуално иде на неке "партизанске" и "илегалне" варијанте окупљања и слично, што би само изазвало додатне поделе како унутар Цркве, тако и у односу Цркве према људима ван ње.

[Desiderius Erasmus]

пре 5 минута, Срђан Шијакињић рече

Моје неко размишљање, дај Боже да нисам у праву је следеће - највећи број држава може да обустави нормалан живот само на одређено време. После тога, економија и уопште друштвени поредак прете да се потуно распадну. Дакле, и ми можемо да будемо у овом режиму још само одређено време. Нажалост, од почетка се најављује да ће епидемија достићи врхунац око Васкрса - у 6. недељи од првог регистрованог случаја. У том тренутку, бићемо већ око 4 недеље у блокади. Плашим се да држава неће смети да ризикује да се у том тренутку, након 6 недеља епидемије и 4 недеље ванредног стања, епидемија изнова или додатно распламса (под условом да до Васкрса епидемија уопште достигне врхунац и крене да опада), будући да би продужетак строгих ограничења за додатних 4 до 6, или потенцијално и више недеља, значио ризик да се друштво какво познајемо просто распадне. Према томе, нажалост, предвиђам да се још строже мере уведу следеће недеље (како је Вучић и помињао) и да трају до после Васкрса, чиме би се спречила кретања људи и окупљања и за време празника. За Цркву то може значити да људи неће моћи да присуствују литургијама и/или да се причесте за Васкрс. Према томе, било би заиста верујем добро да Црква што пре и што јасније, изађе са предлогом како да се овај потенцијални проблем превaзиђе. Да већ сада буде проактивна и планира на време. И при том, сматрам да треба ставити на страну, ако хоћете жртвовати, све разматрања да ли је нешто ризик или није, и увести причешћивање на неки алтернативни, ("безбеднији" или безбеднији начин - неважно шта мислимо о наводницима), да бисмо учинили све да не дођемо у ситауцију да се за Васкрс онемогући свим или већини или неким људима да се причесте. Дакле, да се иде на максимално снисхођење свима (да се саопшти, ако треба буквално - причешће није ризик, али као мера икономије људским страховима, неверју, а како бисмо сачували од греха оне који неоправдано осуђују Цркву, пристајемо на то и то), јер, верујем, да је боље да се причестимо посебним кашичицама, или "у руку" или како год, него да се не причестимо уопште на Васкрс. Мислим да је ово боље и од тога да се евентуално иде на неке "партизанске" и "илегалне" варијанте окупљања и слично, што би само изазвало додатне поделе како унутар Цркве, тако и у односу Цркве према људима ван ње.

Sve se to može preduprediti tako što bi se Liturgije organizovale napolju, ispred Crkava, sa razmakom od 2 metra između ljudi, i tako što bi se ljudi pričestili zasebnim kašičicama (ili dobili Pričešće u ruku).

[Desiderius Erasmus]

Inače, Srđane, ovaj stih koji imaš u potpisu je baš za ovo vreme. Čovek shvati da sva udobnost u kojoj uživa može da nestane preko noći. I ukapiraš da ti je jedina prava sigurnost Gospod. Dosta nam je Njegova blagodat.

[grigorije22]

 

[Срђан Шијакињић]

пре 36 минута, Desiderius Erasmus рече

Inače, Srđane, ovaj stih koji imaš u potpisu je baš za ovo vreme. Čovek shvati da sva udobnost u kojoj uživa može da nestane preko noći. I ukapiraš da ti je jedina prava sigurnost Gospod. Dosta nam je Njegova blagodat.

Нисам размишљао овако о томе, али се слажем... Цитат је неки одговор на опште питање што уопште постоји свет са оволико патње, више поетски одговор него логички, очигледно.  

[jovanstanic]

Mislim da onaj deo kod ap. Pavla o nedostojnom pričešćivanju može da da i konkretniji odgovor na to može li (direktno) preko pričešća da se dobije zarazna bolest. Pavle kaže da su oni koji se nedostojno pričešćuju krivi telu i krvi Gospodnjoj. Dakle, krivi su samom telu i krvi, i još kaže da ne razlikuju Telo od hleba i vina. A ako ih je mnogo zbog toga bilo bolesnih i mrtvih, i budući da je reč o vremenu kada su zarazne bolesti harale, razumno je pretpostaviti da među mnogima ima i onih koji su oboleli i preminuli i od zaraznih bolesti.

Dakle, ako su oni krivi Telu i Krvi zašto baš preko njih, o koje su se tako ogrešili da zasluže smrt, ni bi bili i zaraženi? Pogotovo jer to za njih i nije Telo nego hleb i vino a nema prepreka da (običan) hleb i vino prenesu neku zarazu. Dakle, ono što je nekome Telo to je drugome hleb. I baš zbog toga što se jedući Telo kao hleb ogrešio o Telo ono mu kao hleb i biva na smrt, a budući da je to za njih običan hleb onda može da im prenese i zarazu.

Ako bi se dala primedba da Gospod preko pričešća ubija možemo sa tim da uporedimo događaje da Gospod ubija neplodnu smokvu kao i da Ananija i Sapfira umiru od jedne laži Duhu Gospodnjem. A ako me sećanje ne vara ubijao je i kažnjavao Gospod i prekog najveće starozavetne svetinje tj. kovčega Zaveta. A ako je u ono vreme direktno preko svetinje kažnjavao (izazivao bolesti i slično na neprijateljima Jevreja) zašto ne bi kažnjavao preko još veće svetinje one o kojima govori ap. Pavle?

Dakle, mislim da je ovakvim tumačenjem moguće pokazati da Telo, ako se nedostojno jede (kao hleb), može po volji Božijoj da direktno prenese zarazu na nedostojnog, kao i svaki drugi hleb.

[Desiderius Erasmus]

пре 1 минут, jovanstanic рече

Mislim da onaj deo kod ap. Pavla o nedostojnom pričešćivanju može da da i konkretniji odgovor na to može li (direktno) preko pričešća da se dobije zarazna bolest. Pavle kaže da su oni koji se nedostojno pričešćuju krivi telu i krvi Gospodnjoj. Dakle, krivi su samom telu i krvi, i još kaže da ne razlikuju Telo od hleba i vina. A ako ih je mnogo zbog toga bilo bolesnih i mrtvih, i budući da je reč o vremenu kada su zarazne bolesti harale, razumno je pretpostaviti da među mnogima ima i onih koji su oboleli i preminuli i od zaraznih bolesti.

Dakle, ako su oni krivi Telu i Krvi zašto baš preko njih, o koje su se tako ogrešili da zasluže smrt, ni bi bili i zaraženi? Pogotovo jer to za njih i nije Telo nego hleb i vino a nema prepreka da (običan) hleb i vino prenesu neku zarazu. Dakle, ono što je nekome Telo to je drugome hleb. I baš zbog toga što se jedući Telo kao hleb ogrešio o Telo ono mu kao hleb i biva na smrt, a budući da je to za njih običan hleb onda može da im prenese i zarazu.

Ako bi se dala primedba da Gospod preko pričešća ubija možemo sa tim da uporedimo događaje da Gospod ubija neplodnu smokvu kao i da Ananija i Sapfira umiru od jedne laži Duhu Gospodnjem. A ako me sećanje ne vara ubijao je i kažnjavao Gospod i prekog najveće starozavetne svetinje tj. kovčega Zaveta. A ako je u ono vreme direktno preko svetinje kažnjavao (izazivao bolesti i slično na neprijateljima Jevreja) zašto ne bi kažnjavao preko još veće svetinje one o kojima govori ap. Pavle?

Dakle, mislim da je ovakvim tumačenjem moguće pokazati da Telo, ako se nedostojno jede (kao hleb), može po volji Božijoj da direktno prenese zarazu na nedostojnog, kao i svaki drugi hleb.

To je otprilike i moj stav.

[jovanstanic]

Razmišljao sam i o ovome. Na čemu su pre hiljadu godina hrišćani zasnivali svoju veru u Telo? Jer oni tada nisu znali ni za bakterije ni za kašičicu. I da su znali za kašičicu nisu znali za bakterije pa nisu ni znali da ih Gospod čudotvorno štiti. Koji su argument imali da kažu nešto kao neki danas: Evo 1000 godina to i to i zato mi verujemo da je ovo Telo? Ja ne znam kakav su oni dokaz ili "dokaz" u to vreme imali o ovakvom (maltene automatskom) čudotvornom dejstvu pričešća.

Zbog toga mi se ovih dana motala misao po glavi da je svođenje hrišćanstva, tačnije naše vere, na dezinfekciju i čudo protiv bakterija u stvari znak nekog specifičnog maloverja a ne jake vere.

Jer ako su naša braća pre 1000 godina, i bez dezinfekcije, imali nešto zbog čega su čvrsto verovali u Telo gde je to nešto nama danas? Ispada da ga nema, da nema te vere u Telo koju su oni imali pre svesti o dezinfekciji. Zato danas nekima, kada im se poljulja dezinfekcija, pada sve. Pada vera, pada Telo, pada Hristos. A da li je baš tako?

Zato ja pomišljam da je (pre)naglašavanje vere u dezinfekciju u stvari znak maloverja, svođenja Hrista na meru naše vere, a ne znak jake vere (kakvu su naši imali pre 1000 godina).