Мој интервју од пре 9 година... шта се од тада променило?

[Иван Ц.]

Малочас набасах на овај линк, тражећи неку пригодну слику за вибер групу и пронађох мој интервју за новине Политика од пре 9 година.

Волео бих да поразговарамо шта се од тада променило, не само на нашем форуму овде, него уопште у мисији Цркве на интернету? Да ли је полет нестао, да ли се раширио на другачије видове? Коме није ташко да прочита, па да мало коментаришемо...

 

Оче, да ли је грех бити на Фејсбуку?

 

уторак, 08.03.2011. у 22:00

Д. Стојановић

Шта мучи данашње вернике? Један од могућих приступа у потрази за одговором на ово питање може бити и: погледати која питања верници постављају по православним форумима. Ти форуми имају рубрике у којима је могуће упутити питање свештенику, затражити савет, тумачење или чути шта Црква мисли о неким савременим појавама, ситницама и „крупницама” са којима се сусрећемо у свакодневном животу. Да ли је грех бити члан Фејсбука? Треба ли дозволити деци да читају „Харија Потера”? Може ли хомосексуалац бити кум на црквеном венчању? Да ли је дозвољено пушити у време поста? Шта црква мисли о Најдановим круговима? Допушта ли Црква да девојка буде неудата или она мора бити супруга и мајка или монахиња? Какав је став цркве ако верник пожели да истетовира свеца на свом телу?

У духу веома присутне приче о родној равноправности поставља се питање зашто жена не може да слави славу, а у време великих искушења – дилема која је граница Божјег праштања за грехе које стално понављамо. Колико год ова питања сликовито приказују време и друштво у којем живимо, ништа мање интересантне дилеме и недоумице у вези са питањима вере и ништа мање сликовито показују однос верника према цркви. Радознали желе да сазнају више о њеним унутрашњим правилима (Да ли свештеник носи мантију и код куће?), а ту су и они који траже одговоре на „вечна питања” (Зашто човек мора да греши?), траже се и ставови по питању припадника других цркава (хоће ли припадници других монотеистичких религија бити спасени), али и Библије (да ли је грех ако неко иде у цркву, а не жели да чита Библију). Нема „најтежих” питања, најтеже је давање примереног и задовољавајућег одговора, каже јереј Иван Цветковић, уредник и оснивач форума „Живе речи утехе”, за који истиче да је највећи православни форум на Балкану.

– Позадина и природа безбројних питања се лако дају уочити и могли би, грубо речено, да се сврстају у неколико ставки. То су: духовна потрага, односно жеља за давањем смисла питању личног и општељудског постојања, глад и жеђ савременог човека за Богом, за смислом који не извире из сфере емпиријског. Присутан је и проблем (бес)смисла постојања зла, духовна и психолошка конфузија изазвана стављањем претераног акцента на чисто социјално-материјалну сферу живота, као и потреба оних који су верујући, али недовољно упознати са устројством црквеног живота, за дефинисањем и појашњењем значаја и одређених особености црквено-литургијског начина живота... Све то довољно речито сведочи колико је савремени човек, и поред свих постојећих открића и достигнућа, духовно осиромашен, раслабљен и уморан – истиче отац Иван.

Њему су, каже, посебно занимљиве теме које се тичу разговора са неправославнима и атеистима, али и теме које говоре о теолошким проблемима. Најчешће је чуо питање у вези са „литургијском реформом” и тражење објашњења какав је то процес, да ли са собом носи црту доброг или лошег, шта представља у животу цркве... Верници траже и савете личне природе, желе да чују мишљење свештеника како да помогну детету које је попустило у школи или кћерки која је безвољна, али и шта да раде када се заљубе у младића који њих не воли.

– Питања су увек личне природе, а проблеми које имамо су исти или слични код сваког од нас, јер просто делимо један живот, исте или сличне недоумице и носимо, на овај или онај начин, сличну животну тежину свеукупних проблема који нас окружују. Свештеник је дужан да буде и психолог. Он мора бити психолошки едукован и верзиран, кроз своје образовање, животни подвиг преображаја самога себе уз Божију помоћ, кроз искуство и делатну љубав према људима. У супротном је његов пастирски рад тотално обесмишљен и практично јалов. Реч психа, уопштено речено, значи душа, а она је један од најважнијих појмова у хришћанству – истиче отац Иван.

Форум „Живе речи утехе” има око 3.300 корисника, постоји у оквиру сајта pouke.org, основаног 24. маја 2009. године, под духовним је руковођењем епископа шумадијског Јована и има, дакле, благослов српске цркве за свој рад. У уредничком тиму осим свештеника има и професора, историчара, преводилаца. Хиљаде корисника овог форума, које отац Иван описује као „веома активне”, сведоче да ни цркву никако није заобишла „Интернет револуција”. 

– Непотпуност овог виртуелног вида комуникације међу верницима, по мишљењу многих, лежи у немогућности пуног остваривања живог односа међу вернима. Он, с друге стране, представља претпоставку, а често и основ, реализације нових и конкретних односа међу људима који би се, највероватније, тешко упознали и остварили живи контакт да нема Интернета, тако да оно што би неко именовао као ману, може бити веома лако, на основу претходно реченог, преображено у позитивну црту овог вида савременог међуљудског саобраћаја – каже отац Иван.

Са Интернетом су дошле нове могућности за мисију цркве, па је отац Иван најавио оснивање „православног фејсбука”, односно друштвене мреже која би повезала вернике и људи из цркве, али по том питању је за сада тајанствен, па открива тек да на томе ради много људи и да се нада да ће ускоро доћи време за реализацију ове идеје.

Јелена Чалија

 

 

Политика Online - Оче, да ли је грех бити на Фејсбуку?

WWW.POLITIKA.RS

---

<p>Шта мучи данашње вернике? Један од могућих приступа у потрази за одговором на ово питање може бити и: погледати која питања верници постављају по православним форумима. Ти форуми имају рубрике...

 

[Иван Ц.]

У коментарима се јавио и покојни о. Гаврило Лепавински, Бог да му душу прости... један, свакако, од највећих мисионара Цркве која странствује у овом времену...

[Milica Bajic]

пре 4 минута, Иван Ц. рече

У коментарима се јавио и покојни о. Гаврило Лепавински, Бог да му душу прости... један, свакако, од највећих мисионара Цркве која странствује у овом времену...

Otac Gavriloпре 9 година

,,Nakon višegodišnjeg iskustva u radu sa Internet tehnologijama i virtuelnog kontakta sa vernicima, blisko mi je pitanje misionarenja putem Interneta. Smatram da dostupnost informacijama, vezanim za pravoslavni svet, omogućava korisnicima Interneta da budu u centru dešavanja. Zato je u velikoj prednosti mlađa populacija, koja na raznim sajtovima, pa i lepavinskom, može da se informiše o aktuelnostima u pravoslavnom svetu. Kao primer za to jesu i svakodnevne najave sadržaja večernjeg programa na Radio Blagovesti, da bi posetioci bili pravovremeno upoznati i eventualno zainteresovani za emisiju. Svakodnevno dolazim u kontakt sa vernicima preko Facebooka, koji kroz takvu „virtuelnu“ veronauku putem svojih komentara i sami dobijaju priliku da iskažu mišljenje o verskim temama. Vernici se tako međusobno upoznaju i istovremeno aktivno uče o pravoslavnoj veri. Na kraju svoje znanje dele sa ostalima, jer se komentari objavljuju i na lepavinskom sajtu."

[Milica Bajic]

Mnogi od nas su, makar u nekom periodu, u nemogućnosti da drže živ kontakt sa Crkvom, tako da je ovaj vid komunikacije preko potreban i značajan.

Mnoge odgovore sam pronašla ovim putem, nisam sigurna da bi išlo tako glatko da sam čekala na duhovni razgovor od nekih par sati sa duhovnikom.

[Flojd]

" Citajuci nenapisane knjige zaboravio si one napisane..."

Internet je pokvario Sabotnost u crkvama i razdelio ljude, kao i druatvene mreze. Ljudi danas nemaju i cemu da pricaju jer au toliko vezani za telefon. Sedite sa nekim i videcete koliko ce puta u toku razgovora pogledati telefon, i koliko se ljudi u drustvu drze telefona cak i kad se drzi propoved ljudi je prekinu da bi bili oline. Totalan promasaj je takav vid komunikacije na relaciji Duhovnici narod.

Danas liturgija nema ama bas nikakav znacaj cim se prikazuje na televiziji, izgubila se ta posebnost liturgije i taj duh ulaskom kamere. Zeni je zabranjeno da udje u oltar i na Svetu giru a kameri nije. Gde je tu ta tajnovitos dobovnog zivota kada je sve na naizvolte. 

Ziva rec je giva rec, sve sto se pise moze se pogresno protumaciti a to vec ne moze biti toliko dusekorisno.  Razgovor sa duhovnikom je na prvom mestu pa onda fejs, viber i ostale mreze.

 

Niste oce u interviju dali odgovore na gore zadata pitanja. 

[Maslacak_]

пре 1 сат, Flojd рече

Internet je pokvario Sabotnost u crkvama i razdelio ljude, kao i druatvene mreze. Ljudi danas nemaju i cemu da pricaju jer au toliko vezani za telefon. Sedite sa nekim i videcete koliko ce puta u toku razgovora pogledati telefon, i koliko se ljudi u drustvu drze telefona cak i kad se drzi propoved ljudi je prekinu da bi bili oline. Totalan promasaj je takav vid komunikacije na relaciji Duhovnici narod.

Okej, stoji to da mladi neprestano gledaju telefon i sva ta prica, ali ne mislim da se tako nesto jos uvijek desava u Crkvi. Jos nisam vidjela da neko "visi" na internetu u toku Liturgije. 

Mislim da kao i sve i Internet ima i losih i dobrih strana, zavisi koliko i kako se koristi. Dok je umjereno onda je okej. 

Meni je npr knjiga koju sam nasla na internetu vrlo pomogla, a ne znam kad bih je ovako nasla. Jednostavno ima vise mogucnosti i za dobro i za lose.

пре 1 сат, Flojd рече

Danas liturgija nema ama bas nikakav znacaj cim se prikazuje na televiziji, izgubila se ta posebnost liturgije i taj duh ulaskom kamere. Zeni je zabranjeno da udje u oltar i na Svetu giru a kameri nije. Gde je tu ta tajnovitos dobovnog zivota kada je sve na naizvolte

Nadam se da ni ovo nisi mislio bukvalno. Liturgija nije izgubila nikakav znacaj. Zar se i danas ne pricescujemo kao i prije Interneta i svega?

Ima ovdje kopetentnijih da pisu na ovu temu, al eto morala sam prokomentarisati.

[Родољуб Лазић]

пре 13 часа, Milica Bajic рече

Mnogi od nas su, makar u nekom periodu, u nemogućnosti da drže živ kontakt sa Crkvom, tako da je ovaj vid komunikacije preko potreban i značajan.

Mnoge odgovore sam pronašla ovim putem, nisam sigurna da bi išlo tako glatko da sam čekala na duhovni razgovor od nekih par sati sa duhovnikom.

Да, ово је сигурно тачно. И што се тиче комуникације са другим људима из Цркве, и што се тиче текстова, јер стварно постоји обиље добрих православних сајтова и библиотека.

С друге стране, и ово што @Flojd каже у великој мери је тачно. Интернет у одређеној мери је користан и сврсисходан. Али када не успевамо да успоставимо контролу над собом, када он "загосподари" нашим временом и животом, када виртуелна реалност надвлада стварни живот, онда је то, наравно, лоше. А пошто смо сви мање-више слаби и "распуштени", онда је та "тамна" страна интернета често присутна.

Што се мисионарског аспекта тиче, чини ми се да је слично. Донекле се може мисионарити и преко интернета, јер има и текстова и клипова са интервјуима и проповедима. (Било би занимљиво направити неко истраживање или анкету колико је људи пришло Цркви преко интернета). Али живи контакт и заједништво у стварном животу дају још једну димензију, и то врло битну, коју контакт преко интернета никад не може дати. Никад не може пренети онај душевно-духовни садржај који свако има у живом односу са другим личностима и црквеним реалностима. Јер у контакту са неким ми  се и душом и духом "додирујемо" са другом личношћу. Тако, на пример, у видео снимку разговора са старцем Тадејем има можда само  30% оног душевно-духовног садржаја који је постојао у личном контакту са њим. Исто је и са благодатним опитом учествовања у црквеним богослужењима, који пренос Литургије преко неког медија никад не може са-општити било коме. И у том смислу је, са мисионарског аспекта, врло недостатан.

Шта год и колико год интернет могао да помогне (а може, није спорно), на крају се ипак дође на оно "дођи и види (доживи)".

[Нифада]

Раније је некако било више ентузијазма,и овде на Поукама,били су они православни мотивациони постери,па неки интрвјуи,уживо...

[Нифада]

[Нифада]

[Рапсоди]

[Рапсоди]

[Рапсоди]

[Рапсоди]

[Flojd]

пре 5 часа, Maslacak_ рече

Okej, stoji to da mladi neprestano gledaju telefon i sva ta prica, ali ne mislim da se tako nesto jos uvijek desava u Crkvi. Jos nisam vidjela da neko "visi" na internetu u toku Liturgije. 

Mislim da kao i sve i Internet ima i losih i dobrih strana, zavisi koliko i kako se koristi. Dok je umjereno onda je okej. 

Meni je npr knjiga koju sam nasla na internetu vrlo pomogla, a ne znam kad bih je ovako nasla. Jednostavno ima vise mogucnosti i za dobro i za lose.

Nadam se da ni ovo nisi mislio bukvalno. Liturgija nije izgubila nikakav znacaj. Zar se i danas ne pricescujemo kao i prije Interneta i svega?

Ima ovdje kopetentnijih da pisu na ovu temu, al eto morala sam prokomentarisati.

Sama cinjenica snimanja Bogosluzenja ti je kao da vidis na netu.

Dobro, bolje je reci da gubi smisao, cim postoje uzivo prenosi. Mozes gledati liturviju zavaljen u krevet i piti juternju kafu, to je tragicno. Cak te duhovni razgovori na taj nacin gube smisao, ti samo alusas a ako ti nije jasno ne mozes da putas, ne mozes da se konsultujes. Meni se ne svidja ta ideja o " duhovnom vodjstvu preko interneta a kamoli drustvenih mreza.

Ako duhovnik nema vremena da odvoji da se konsultujemo  uzivo to i nije duhovnik kakav treba da bude vec neki savremen, virtuelni tehno duhovnik.

Kako i cinjenica da zena ne sme na S. Goru, a koliko ima samo emisija snimljenih tamo, znaci kao da je zena krocila, zasto joj braniti da ide kad vec zna kako je gore?

Nasla si jednu knjigu i odma prosvecenje a koliko ti je pomogao razgovor sa duhovnikom? Knjigu si mogla i naopako da razumes a zivu rec ne.