Eksperiment u kojem su tinejdžeri 8 sati bili bez telefona i interneta duboko će vas šokirati

[Trifke]

Jako zanimljiv članak i eksperiment. No ja sam ovo isto primetio ne samo kod dece nego i kod odraslih. 

Eksperiment u kojem su tinejdžeri 8 sati bili bez telefona i interneta duboko će vas šokirati | Luftika

LUFTIKA.RS

---

Često čujemo da današnju decu treba previše animirati, što za rezultat ima njihovu nesposobnost da se pozabave svojim...

 

[Bokisd]

Sa jednim drugarom izasli malo u grad i seli u kafic uvece i gledali polufinale u odbojci nasi igrali,.... i skoro prazan lokal, ali za jednim vecim stolom sede petoro mladica i u jednom trenutku svih pet gledaju u mobilni par desetina sekundi,....kazem drugaru pogledaj ovo,.... nadrealna scena stvarno i pomalo smesna,....

[Таша]

Sta 8 sati ?! Ja kad se naljutim bar dve sedmice je zabrana. 

Prvi, drugi dan su potpuno izgubljeni ali onda se polako snalaze. 

[Плаво Небо]

Летимично прочитах али не видим разлог зашто су им бранили у експерименту да разговарају са другом особом. Ок преко телефона забрана, али зашто ако би разговор водили уживо. Кад се само сетим, мобилни нисмо имали, компјутер такође, од телевизијских програма смо имали први, други, трећи и још један, два можда, поломили смо ко зна колико кошева за кошарку, играли баскет и фудбал и по киши, уживанција ми је била да правим од пластелина или од неког другог материјала авионе, да их цртам, да доправљам играчке, да их модификујем.. Једном сам код брата из фамилије играо неку игрицу да ми се касније вртело у глави и добио сам упалу палца десне руке и рекао сам јок више, џаба ти. И сад кад помислим да ли ми је жао што нисмо играли игрице, имали мобилне, друштвене мреже.. Не и не, није ми жао.

[Trifke]

пре 11 часа, Плаво Небо рече

Летимично прочитах али не видим разлог зашто су им бранили у експерименту да разговарају са другом особом. Ок преко телефона забрана, али зашто ако би разговор водили уживо. Кад се само сетим, мобилни нисмо имали, компјутер такође, од телевизијских програма смо имали први, други, трећи и још један, два можда, поломили смо ко зна колико кошева за кошарку, играли баскет и фудбал и по киши, уживанција ми је била да правим од пластелина или од неког другог материјала авионе, да их цртам, да доправљам играчке, да их модификујем.. Једном сам код брата из фамилије играо неку игрицу да ми се касније вртело у глави и добио сам упалу палца десне руке и рекао сам јок више, џаба ти. И сад кад помислим да ли ми је жао што нисмо играли игрице, имали мобилне, друштвене мреже.. Не и не, није ми жао.

I meni je bilo čudno zašto ne mogu da razgovaraju ali kada sam malo razmislio, štos je u tome da se proveri kreativnost. Makar mi se tako čini. Inače je činjenica da ekrani (televiziski ili kompjuterski stvaraju zavisnost)