Изидина најновија прича

[Изида]

Добила сам инспирацију и не могу да чекам Осми март. Тачно је да сам се ја као локал патриота и као жена увек дивила једној Ерцовки. Зато што је у прошлом веку као млад правник ставила главу у торбу и каријеру на коцку. Ја сам та, која студентарији пре више од деценије није дозвољавала да је зову Никол Кидман. Ја сам та, која је тада говорила с гнушањем да није фер што јој новине сликају целу фигуру с посебним осњвртом на ноге, а њеним колегама мушкарцима само главу. Ја сам та, која није дозвољавала колегама да професорке старе гарде називају мушкобањастима. Ја сам их звала хајдук женама. Зато што су се пробијале у науци када је женама у целом свету, па и на брдовитом Балкану било тешко. Ја сам та, која сматра Божијим благословом то што јој је прва жена кривичар у нашој земљи пружила руку и одвојила време за њу. Зато што је она та, за коју су колеге и представници народа утврдили да неће плакати и повраћати због кривичних дела против полних слобода и због насиља у породици. Али, мили моји, ја вам се сад не обраћам као она, којој су професионални политичари док јој је младост обећавала да ће променити свет, наденули има Анђелија, јер су сматрали да је Ангелина исувише нежно за мене. Ја вам се обраћам као она за чији псеудоним су прогонитељи хришћана прикачили синтагму верски фанатик. И као проста жена из народа, којој су лепо васпитани вршњаци наденули епитет филозофа, а они малициозни лудака. А заправо хоћу давам кажем да је на мој шашави ум нешто пало. Највећа, најважнија и наравно најсветија особа од кад се пише историја људског друштва није мушкарац већ ЖЕНА. Она је та, која је родила Бога. Она је та, која је женама пре више од два миленијума вратила достојанство, које је Ева пољуљала. Слажем се да треба болесну децу водити у Тумане и у Острог. Али исто тако мислим да се за њих морамо молити Богородици. Она је та, која нас као Мајка, која је гледала патње јединца, која нас је толико волео да је умро за нас, разуме. Оријана Фалачи је још у прошлом веку писала о томе да Исус није само Син Бога Оца, већ и Син Жене, која Га је родила. И знам да ће ме кукољ вербално линчовати. Али ће ме жито разумети. Не тангирам се. Са житом ћу провести вечност, а са кукољом само понеке делове овоземаљског битисања.

[Натан]

Хе, како жене воле да глуме жртве, то им представља посебан ужитак, али нека, лакше је ваљда кад се искукаш.

Може, евентуално, да се прокоментарише овај део о светости:

пре 2 часа, Изида рече

Највећа, најважнија и наравно најсветија особа од кад се пише историја људског друштва није мушкарац већ ЖЕНА. Она је та, која је родила Бога. Она је та, која је женама пре више од два миленијума вратила достојанство, које је Ева пољуљала.

Не, него је најсветији икада Мушкарац кога је она родила. Тиме не желим да величам улогу мушкараца у свету, јер мислим да смо створени једнаки, само у овом случају је то чињеница.

Ако хоћеш и да изузмеш Њега, зато што је и Бог, опет је питање светости међу ''обичним смртницима'' нешто што не може да се измери.

Зашто би Богородица била ''светија'' од Мојсија и пророка и апостола?

пре 3 часа, Изида рече

И знам да ће ме кукољ вербално линчовати. Али ће ме жито разумети. Не тангирам се. Са житом ћу провести вечност, а са кукољом само понеке делове овоземаљског битисања.

О, па наравно да смо кукољ сви који се не слажемо са вашим најсветијим женским мислима, али зато је жито ту да ћути, слуша и да вас разуме.

Него, добро, ту смо са вама привремено, док је простора и времена, па издржите још мало. Поууу1!!  

[Smaragdni kamičak]

пре 7 минута, Натан рече

Зашто би Богородица била ''светија'' од Мојсија и пророка и апостола?

Pitanje je, nadam se, postavljeno u afektu. 

[Стаљиново унуче]

пре 3 часа, Изида рече

Добила сам инспирацију и не могу да чекам Осми март. Тачно је да сам се ја као локал патриота и као жена увек дивила једној Ерцовки. Зато што је у прошлом веку као млад правник ставила главу у торбу и каријеру на коцку. Ја сам та, која студентарији пре више од деценије није дозвољавала да је зову Никол Кидман. Ја сам та, која је тада говорила с гнушањем да није фер што јој новине сликају целу фигуру с посебним осњвртом на ноге, а њеним колегама мушкарцима само главу. Ја сам та, која није дозвољавала колегама да професорке старе гарде називају мушкобањастима. Ја сам их звала хајдук женама. Зато што су се пробијале у науци када је женама у целом свету, па и на брдовитом Балкану било тешко. Ја сам та, која сматра Божијим благословом то што јој је прва жена кривичар у нашој земљи пружила руку и одвојила време за њу. Зато што је она та, за коју су колеге и представници народа утврдили да неће плакати и повраћати због кривичних дела против полних слобода и због насиља у породици. Али, мили моји, ја вам се сад не обраћам као она, којој су професионални политичари док јој је младост обећавала да ће променити свет, наденули има Анђелија, јер су сматрали да је Ангелина исувише нежно за мене. Ја вам се обраћам као она за чији псеудоним су прогонитељи хришћана прикачили синтагму верски фанатик. И као проста жена из народа, којој су лепо васпитани вршњаци наденули епитет филозофа, а они малициозни лудака. А заправо хоћу давам кажем да је на мој шашави ум нешто пало. Највећа, најважнија и наравно најсветија особа од кад се пише историја људског друштва није мушкарац већ ЖЕНА. Она је та, која је родила Бога. Она је та, која је женама пре више од два миленијума вратила достојанство, које је Ева пољуљала. Слажем се да треба болесну децу водити у Тумане и у Острог. Али исто тако мислим да се за њих морамо молити Богородици. Она је та, која нас као Мајка, која је гледала патње јединца, која нас је толико волео да је умро за нас, разуме. Оријана Фалачи је још у прошлом веку писала о томе да Исус није само Син Бога Оца, већ и Син Жене, која Га је родила. И знам да ће ме кукољ вербално линчовати. Али ће ме жито разумети. Не тангирам се. Са житом ћу провести вечност, а са кукољом само понеке делове овоземаљског битисања.

Daj neke fotke da vidimo

[Натан]

пре 2 минута, Smaragdni kamičak рече

Pitanje je, nadam se, postavljeno u afektu. 

Не, то стање је мени непознато, скроз сам смирен.

[Flojd]

пре 4 часа, Изида рече

Добила сам инспирацију и не могу да чекам Осми март. Тачно је да сам се ја као локал патриота и као жена увек дивила једној Ерцовки. Зато што је у прошлом веку као млад правник ставила главу у торбу и каријеру на коцку. Ја сам та, која студентарији пре више од деценије није дозвољавала да је зову Никол Кидман. Ја сам та, која је тада говорила с гнушањем да није фер што јој новине сликају целу фигуру с посебним осњвртом на ноге, а њеним колегама мушкарцима само главу. Ја сам та, која није дозвољавала колегама да професорке старе гарде називају мушкобањастима. Ја сам их звала хајдук женама. Зато што су се пробијале у науци када је женама у целом свету, па и на брдовитом Балкану било тешко. Ја сам та, која сматра Божијим благословом то што јој је прва жена кривичар у нашој земљи пружила руку и одвојила време за њу. Зато што је она та, за коју су колеге и представници народа утврдили да неће плакати и повраћати због кривичних дела против полних слобода и због насиља у породици. Али, мили моји, ја вам се сад не обраћам као она, којој су професионални политичари док јој је младост обећавала да ће променити свет, наденули има Анђелија, јер су сматрали да је Ангелина исувише нежно за мене. Ја вам се обраћам као она за чији псеудоним су прогонитељи хришћана прикачили синтагму верски фанатик. И као проста жена из народа, којој су лепо васпитани вршњаци наденули епитет филозофа, а они малициозни лудака. А заправо хоћу давам кажем да је на мој шашави ум нешто пало. Највећа, најважнија и наравно најсветија особа од кад се пише историја људског друштва није мушкарац већ ЖЕНА. Она је та, која је родила Бога. Она је та, која је женама пре више од два миленијума вратила достојанство, које је Ева пољуљала. Слажем се да треба болесну децу водити у Тумане и у Острог. Али исто тако мислим да се за њих морамо молити Богородици. Она је та, која нас као Мајка, која је гледала патње јединца, која нас је толико волео да је умро за нас, разуме. Оријана Фалачи је још у прошлом веку писала о томе да Исус није само Син Бога Оца, већ и Син Жене, која Га је родила. И знам да ће ме кукољ вербално линчовати. Али ће ме жито разумети. Не тангирам се. Са житом ћу провести вечност, а са кукољом само понеке делове овоземаљског битисања.

Da, Bogorodica se uzidigla iznad svih serafima i andjela. ? I ona je najbrza pomocnica, kao i S. Ksenija, Matrona itd, ali se ne pominju mnogo. 

Ali Bogorodica se pominje samo na tri mesta u Bibliji i uzdigla se na takve velicine, kolika je blagodat data zenama, blagodat darivanja zivota majcinstva. A ove savremene zene koliko se ugledaju na nju? ?

[Sanja Т.]

пре 12 минута, Flojd рече

blagodat darivanja zivota majcinstva. A ove savremene zene koliko se ugledaju na nju

( Bog da mi oprosti , al lanuću)

Kako se nisu ugledale?! Pa dobra većina je rodila  jedno dete.  

[Orion]

пре 2 часа, Натан рече

Зашто би Богородица била ''светија'' од Мојсија и пророка и апостола?

Bogorodica nije nikoga ubila, niti bilo koga progonila.

Mojsije je ubio čoveka i prekršio zapovest "ne ubij".

"I kad Mojsije beše velik, izadje k braći svojoj, i gledaše nevolju njihovu. I vide gde nekakav Misirac bije čoveka Jevrejina između braće njegove.

I obazrev se i tamo i amo, kad vide da nema nikoga, ubi Misirca, i zakopa ga u pesak.

I sutradan izadje opet, a to se dva Jevrejina svađahu, i reče onomu koji činjaše krivo: zašto biješ bližnjega svojega?

A on reče: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama? Hoćeš li da me ubiješ kao što si ubio Misirca? Tada se Mojsije uplaši i reče: Zaista se doznalo."

 

Apostol Pavle je progonio hrišćane.

"Tako i ja mišljah da mi valja mnoga zla činiti protiv imena Isusa Nazarećanina,

Kao što i učinih u Jerusalimu; i mnoge od svetih ja zatvorah u tamnice, primivši vlast od glavara svešteničkih; i kad ih ubijahu, pristajah na sud.

I po svim zbornicama mučeći ih često, nagonjah da hule na Isusa; i odviše mrzeći na njih gonjah ih tja i do tuđih gradova."

 

Takodje, pominje se sa onima koji ubijaju Stefana.

"A Stefan budući pun Duha svetoga pogleda na nebo i vide slavu Božiu i Isusa gde stoji s desne strane Bogu.

I reče: Evo vidim nebesa otvorena i Sina čovečijeg gde stoji s desne strane Bogu.

A oni povikavši glasno zatiskivahu uši svoje, i navališe jednodušno na nj.

I izvedavši ga iz grada stadoše ga zasipati kamenjem, i svedoci haljine svoje metnuše kod nogu mladića po imenu Savla.

I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse! Primi duh moj."

[Flojd]

пре 54 минута, Сања Т. рече

( Bog da mi oprosti , al lanuću)

Kako se nisu ugledale?! Pa dobra većina je rodila  jedno dete.  

Haha da znas da je tako. ?

Cus mene i ja svasta pricam. Ccc

[Milica Bajic]

@Изида баш ти је лепа прича. Тако како ми саме себе поштујемо, тако ћемо и једна другу и све око нас гледати као мајку, сестру, брата. Ми прве саме себи морамо опростити прародитењски грех и избавити се из окова недостатка поуздања, слабости и сл.

Неким мушкарцима ће површно заличити на феминизам, али погрешно. Да је среће да заиста овим путем идемо, и они би много више уживали уз нас.

Уосталом, зар се не молимо Господу - Богородице ради, помилуј нас?

 

[Изида]

Цео дан чекам слободно време да вам се обратим. Када сам добила старачку далековидост схватила сам да имам право да мислим другачије, будем или не будем у праву и да се због тога никоме не морам правдати. Али сам свесна да се иза сваког ника овде крије људско биће. Зато ћу покушати да оправдам своју причицу, коју нисам умела ни насловити. Како нисам довољно интилигентна и писмена вероватно у томе нећу успети..."Све су Дрине овог света криве и ми никада нећемо успети да их исправимо. Али то није разлог да престанемо да покушавамо". Андрић

Никако не ниподаштавам светитеље мушкарце. Кад год се мој првенац суочио с неком тешком и озбиљном дијагнозом ја сам се молила Светом Јакову Туманском. Увек би му помогао. Једно од три наша крсна имена је Илиндан. Наиме, мом сину је када је напунио два месеца ургентно за 4.август заказана операција плућне артерије у Тиршовој. Не дао вам Господ Бог да на улици прођете поред детета, које се као новорођенче лечило на кардиологији у УДК "Тиршова". Зато што нећете моћи да контролишете сузе када чујете са чиме су се све суочиле храбре мајке пратиље. Господ и Свети Илија су нас погледали. Тог Илиндана је мом сину УЗ урадио професор Милан Ђукић, Бог му свако добро дао, који међу дечијим кардиолозима на Балкану има најбоље референце и љубичасто срце преко целих груди да у њега свако балканско чедо стане. Погледао ме и рекао да се стеноза спонтано повукла, да се операција отказује, да сутра идемо кући и да малецки има рупицу у срцу...Његов колега, који се "случајно" ту нашао ми је у императиву саопштио да обавезно славим тај дан. И ми смо се договорили с нашим парохом, који кад смо први пут славили није хтео да узме сићу за прекађиваење тврдећи да не мора...ја сам му рекла да мора узети. Али сам се уз дужно поштовање поменутих светитеља молила и Богородици.

Појаснићу и зашто. Док сам чекала да индукција почне деловати гледала сам младу жену, која је рађала близнакиње, од којих је једна била карлично окренута. Ја сам то својим очима гледала уживо и својим ушима слушала њене крике,  грдње бабица и смирене инструкције лекара. Ја сам прва видела како се у делићу секунде смирила, почела плакати и смејати се симултано кад су јој показали њене девојчице...Чим су јој узели муштулук моја мама, неки одавде су је упознали уживо, ме позвала. Са осмехом ми честитала и рекла да је чула да сам била јунак. А нисам била. Кад су ме сколили болови здушно сам прихватила епидурал. Ја сам мајци тада рекла да је много волим, да је она моја најбоља другарица и извинили јој се. Рекла сам јој да сам свесна да сам је ја својим несташлуцима довела до шлога, да знам да је цео живот доводим на ивицу лудила, али да сам се ја по њеним речима метнула на оца, кога ми је сама одабрала. А знате шта ми је она рекла? Није плакала. Рекла ми је да то више никада не смемо ни помислити, а камоли гласно рећи. Да је она кад се шлогирала целу ноћ била будна и мислила како је М. пред дипломом доктора медицине и чека друго дете, да ће се Т.запослити у ЕПС и да једино брине шта ће јој бити с макањом. Рекла ми је да кад сам ја ујутру побегла из школе, дошла код ње заплакала се и рекла да ме не оставља да ми је потребна, она сву своју снагу упрла у то да оздрави да мене изведе на пут. Такве су мајке. Зато је мој фаворит Богородица. Иако сам једном послала папирно писмо у Смоленски храм где почивају мошти Свете Ксеније Петроградске. Тражила сам од њих молитвену подршку.

Свака жена сад разуме. И сваки отац, који није колац, већ тата.

[Flojd]

Ksenija pomaze, dosta je svedocanstava i kod nas u crkvi. Poceli smo da ih zapisujemo.

A majci Bozijoj se mole i na Hilandaru i celoj S. Gori. Mozete onda zamisliti kolika je njena velicina pred Bogom i koliko je ona brza pomocnica u svim nevoljama. I svake majke, zene, i nase Hriscanke koliko su one samo borci za svoju decu i kolike su samo njihove duse. Ali se ne treba za boraviti da je ipak Bog taj koji iznad svih nas i njih. 

[Изида]

Нисам желела да пишем наредне редове, јер су они сувише лични, али морам. Желим да истина о Изидином нестанку из света уметности угледа светло дана. И желим да правдам своје скорашње шкработине...То је зато што су ми неки од вас више, неки мање драги, али вас све одреда у Христу волим и поштујем време, које издвајати за писање у мом омиљеном форуму. Зато што кажу да мајка највише воли прво дете, а ово је први форум у чијим расправама сам учествовала.

Најпре не мислим да кукољ залази овде. Зато што то Брат Господњи, чије је име овај сајт носио након оснивања не би дозволио. Нека вам доказ тога буде чињеница да сам у осмој недељи трудноће одлучила да ако буде дечак носи име Јаков. Зато што сам овде и писмено и уживо упознала много дивних људи. Пет жена су музе мог писања и оне су обележиле мој живот. Две су из овог форума. Наиме, добила сам налет делића некадашње инспирације, мало слободног времена и потрчала да то испишем на једном другом сајту. Отуда последње реченице. Зато што сам се током вишегодишњег експонирања замерила одређеним структурама људи. Зато што сам добијала поруке понижавајуће, увредљиве, претеће често и ласцивне садржине. Наивно сам веровала да ће причица бити и вама интересантна. Зато сам је само копипастовала и нисам обрисала задње редове.

И да. Итекако сам свесна факта да више нисам кристално јасна. Имам ситно, болешљиво и несташно дете. Имам мужа с којим волим да испијам кафе, обедујем и што не рећи држим се за руке док шетамо, љубим се и грлим и с којим време брзо пролази. Имам старе и болесне родитеље. Радим два посла. Свесна чињенице да кућа није операциона сала не могу да дозволим да ми дете склоно респираторним инфекцијама спава у прашини и игра се на неусисаном тепиху. Знам да велика већина жена све то има и ради. Покушавам да кажем да заиста немам времена да се коректно распишем. Немам некадашњу инспирацију, јер кад сам срећна нисам креативна. Зато не могу сваку написану реч темељно да образложим без иједне граматичке или правописне грешке. И сматрам да би било екстремно болесно да наследник кад тражи ношу или њам њам кажем да ме пусти да морам да пишем. И ја свог мужа нисам упознала због писања. Он није ни чуо за форуме у којима се појављивала Изида, никада није налетео на моје блогове, нисмо чак били ни виртуелни пријатељи. Никада га нисам виделе у Цркви, библиотеци или позоришту. Ја сам њега упознала захваљујући његовом бритком уму, чистом срцу и што се не нашалити и рећи добром укусу.

Искрено жалим што ретко обављам интелектуалну размену с неким људима. Детету у мени је жао што сам потиснула Изиду. Професорци, која је открила мој назови таленат не смем у очи да погледам. Неким писцима, који су ме прво читали, па тек онда упознали не смем да назовем Бога.

Али...Ја сам била довољно вредна и заслужна да ми Господ повери на чување два драга камена! Ја сам то поверење стицала више од три деценије. Ја сам њих двојицу од Бога испросила. И као жена мислим да је боље да ретко и лоше пишем, да на друштвеним мрежама будем ко фатаморгана, час ме има час јок, него да њих запостављам. И исто тако се тешим сопственом мишљу да ми на Страшном суду неће причати библијску причу о талентима, да ме неће питати како и колико сам писала. Већ ће ме питати јесам ли волела и поштовала своја два дуката и своје сребрњаке. Јер се ми за Христа не везујемо пискарајући под ником. Ми се за Христа везујемо тако што се везујемо једни за друге.

Праштајте и помените!

[Изида]

Пажљиво сам читала ваше постове. Два коментара су ми убола очи и на неки начин ујела за срце.

Први је да су неке жене родиле бар једно дете. Пре него на њих баците камен попричајте са неким свештеником или лекаром. Наиме, постоје жене, које су гранично фертилно способне, тј. могу да остану трудне само једном у животу. Зато гинеколози, свештеници, мудре старине и чланови наша четири Етичка одбора буквално на коленима преклињу младе девојке да не прекидају намерно прву трудноћу. Познајем жену, која није каријериста, која је имућна и која воли децу. Жарко је желела али није добила више од једног детета. Слава Господу то једно је сјајно васпитала. Познајем жену, којој је током одрастања еталон породице био брачни пар са најмање троје деце. Она је толико успешна и има толико добру репутацију да зарађује довољно да туце деце носи брендирану гардеробу и обућу. Али не лези враже до зелене траве. Бог је на њена плећа ставио више него тежак крст. Дао јој је тешку, озбиљну и неизлечиву болест. Али она је подноси са стоичким миром. Захвална је Богу што јој је дозволио да подари свету два здрава, права, златна, више него успешна детета, способна да поднесу мајчино страдање. Захвална је Богу што су генерисани лекови захваљујући којима може да ради три посла и да хлебом храни и школује децу. Она и материјално и морално помаже и потомство жена, које су имале мање среће од ње.

За други коментрар ћу поставити други пост, зато што тражи дубљу анализу. Надам се да се не љутите. А и да се љутите шта ћу кад сам повучена за језик.

 

[Изида]

Други коментар је био да је најлакше изигравати жртву. Уз дужно поштовање саговорника, то није тачно. 

Најпре, захваљујући зрелом и искреном односу, који имам са својим оцем и који сам имала са покојним дедом ја никада нисам била жртва. Чак сам у 15. години вешто избегла да будем жртва бруталног злочина, на коме Нечастиви завиди мушкарцима, од стране једног странца. Када је један свештеник то прочитао у једној мојој причи рекао је да га не мрзим, јер међу њима има 80 000 православаца. Рекла сам му да сам га одавно престала мрзети, да га не презирем због националности већ зато што је педофил. Тог дана сам дрхтала и плакала у теткином наручју. Мили моји, нисам ја оплакивала себе и женски род, ја сам жалила човека, који је насрнуо на дете. Позвала сам оца и извинила се што сам више пута док ми је делио мудре савете говорила да је школски пример параноје...

Дао слатки Господ никада није било разлога да манипулишем људима својим ожиљцима, којих је моја душа препуна. Ја сам своје патње преточила у нешто лепо, у уметност. Тачно је да сам се више пута нашла на погрешном месту у погрешно време са погрешним људима. Неколико тих ситуација су наместили други. Господ је то дозволио да бих ја постала ако не мудра као змија, а оно макар за нијансу мудрија него што сам била. Неке од тих ситуација су последице мојих погрешних корака. Али младост је варљива и мора бити бар упола опроштена. Тачно је да сам галопирала трновитим путем у тесним ципелама, које су пропуштале воду. Али је исто тако тачно да ме је на том путу раширених руку чекао неко ко заслужује да корача са мном.

Е, сад поента. Нису успешне жене жртве. Али јесу неправедно запостављене. Колико пута сте у новинама видели слику жене, која гледа у микроскоп? Будите људи па признајте да је та жена битнија за здравље и опстанак наше деце од масе голих певачица. И које занимање би радије подржали да изабере ваше женско чедо. 

Ево два пластична примера. За моју професорку криминологије сви су питали је ли жена оног архитекте. Да бар питаше је ли кћерка оца, који се хлеба одрекао и дроб у рукама носио док је школовао, па ни по јада. Нико није говорио да се она најлепших година одрекла и провела их над књигом. Нико није говорио да је толико храбра да се прихватила функције декана у једној тешкој ситуацији. Нико није говорио да је она прелепа и права дама.

Други пример је личан, али поучан. У месту из кога потиче мој отац стоји камена, који се зове Лазарева столица. Лазар је био мој прадеда, који се на том камену одмарао враћајући се с посла. Пре онога рата је обављао доста у то време часних функција. Али његова жена Даринка је та, која га је свако јутро пратила ситог, чистог и опшегланог. Она је та, која је ноћу остајала сама са троје деце кад њега зовну на увиђај. Она се молила да преживи рану из Првог светског рата. Она је плакала кад су га једне кобне ноћи ухапсили комунисти и однели сав намештај из куће због реченице на слави. Кажу да је робију добро поднео. Са њим је био његов најбољи пријатељ свештеник. То је било оно време кад поп није морао ништа да каже или уради. Било је довољно да обуче мантију, прекрсти се па да буде ухапшен, често и стрељан. А нико не прича о њеним сузама и тајним молитвама. Иначе, тај мој прадеда је кад су му комунисти дошли на ноге и због његовог угледа молили да промени страну. Он им је рекао да је дао заклетву краљу и да то не може у себи да преломи. Често сам се питала колико би било мојењ материјално богатсво да он није био идеалиста. А онда бих се прекорела рекавши себи да Бог не би његовим потомцима дао толико среће да је он продао веру за вечеру. Тачно је да сам од њега наследила доста способности. Веровали или не некада сам умела да их користим. Али ја нисам само изданак његове лозе. Ја сам потомак жене, која је девет месеци испод срца носила мајку мога оца.