Претражи Живе Речи Утехе

Поводом планске, координисане и клеветничке медијске кампање аутошовинистичких медија и група на друштвеним мрежама против Епархије бачке и Преосвећеног епископа бачког г. Иринеја, обавештавамо јавност да се Преосвећени владика Иринеј, као грађанин који спада у групу људи старијих од 65 година, налази у прописаној изолацији, односно да борави у свом дому у Новом Саду, одакле прати и свакодневна богослужења преко епархијског радија Беседа, а куда му свештеници и ђакони доносе свето Причешће кад год се служи света Литургија. Владика Иринеј обавља све редовне активности и црквене послове, али, поштујући у свему мере које је прописала Влада Републике Србије, не излази из свога дома. У њему се моли и ради и, као члан Светог Архијерејског Синода, у сталном је контакту са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем, другим члановима Светог Синода и осталим епархијским архијерејима Српске Православне Цркве, свештенством Епархије бачке и повереним му епархиотима. Клевете и увреде које горепоменути медији са сорошевског и ко зна још чијег платног списка, као и злонамерне групе и појединци, износе на рачун владике Иринеја, оптужујући га да се ,,сакрио у Владичански двор, а вернике изложио ризику од заразе”, представљају до сада невиђени говор мржње, позив на верску нетрпељивост и дискриминацију и директно се супротстављају уставним одредбама наше државе којима су загарантована права на слободу вере, као и сва друга фундаментална људска права. Поред овога, мрзитељи Цркве Божје и клеветници Епископа бачког г. Иринеја повређују мере одређене одлуком о проглашењу ванредног стања и друге важеће и обавезујуће мере јер преко друштвених мрежа изазивају панику и позивају на непоштовање мере изолације, односно самоизолације. Очекујемо да надлежни државни органи у овом случају брзо реагују јер последице оваквих напада и харанги у време трајања ванредног стања могу бити велике. Уосталом, када би Епископ бачки г. Иринеј послушао оне који га нападају и отишао у свети храм, исти би га први пријавили за кршење мере изолације у ванредном стању и тражили његово хапшење. Врхунац лицемерја оваквог, тобоже независног новинарства, чији центар није без разлога инсталиран усред Српске Атине, састоји се у томе што они који нападају епископе и противзаконито износе њихове личне податке у јавност јер су у такозваној ризичној групи, а свештенике и вернике Српске Православне Цркве за некакво ширење заразе јер се окупљају на молитву и причешћују се, на оба ока жмуре и остају безгласни када се њихов учитељ и промотер назовинезависног истраживачког новинарства шетка по новосадским продавницама без маске и рукавица и тиме угрожава и себе и друге. Разуме се да и неодговорни појединци са богословским академским звањима, али без реалног литургијског осећања и учешћа у црквеном животу, наносе велику штету, најпре себи, а онда и другима. Без обзира на то да ли су у питању поједини професори или неко други, њихове нецрквене и јеретичке ставове непријатељи Цркве користе за нападе на јединство Цркве и за збуњивање верног народа. О текстовима и изјавама неодговорних назовитеолога требало би да се посебно огласе и надлежне црквене институције. Јер, ако неко јавно тврди да је Причешће ризик по здравље, за њега не би смело бити места у црквеној просвети јер, будући да је незнавен, не може бити учитељ другима, а по канонској акривији такав би морао и да буде искључен из црквене заједнице. У новосадским храмовима је служена Литургија на исти начин као што је служена у свим црквама у Србији, уз поштовање прописа о максималном броју верника у затвореном простору и о размаку међу њима на отвореном, као и висок степен поштовања свих других прописаних превентивних мера, али је неко ипак одлучио да је ово погодан тренутак да се на овај начин нападне Епархија бачка и њен надлежни архијереј. Да ли је повод за напад намера Епископа бачког г. Иринеја да својим примером покаже верницима да треба поштовати све мере које је прописала Влада Србије и да нема разлога за конфронтацију са државним властима, или је у питању још једна у низу наручених медијских кампања због његовог става по другим важним канонским питањима свеукупног Православља, или је ствар локалног политичког карактера и недостатка морала и савести у душама наручилаца, уредника и аутора ових клеветничких текстова, коментара и твитова, или је, на крају, у питању обољење од вируса мржње, показаће време. До тада, Епископ бачки и његово свештенство и верни народ ће се молити за спасење свега света и да нам причешћивање светим Тајнама буде на исцељење душе и тела и на заједницу Светога Духа. Ко има уши да чује, нека чује, а ко нема, нека слуша, гледа и чита сорошевске медије! По народној мудрости, свака птица своме јату лети. Из Канцеларије Епископа бачког Извор: Инфо-служба Епархије бачке View full Странице

У Ермитажу је пронађен портрет блажене Ксеније у техници уље на платну. Истраживачи претпостављају да је то једина слика свете заштитнице Санкт-Петербурга начињена за њеног живота. Дело је рестаурирано и изложено у јавном делу Центра музеја Ермитаж за рестаурацију и чување "Старо село". -- Када неки музеј има огромну збирку, природна је ствар да неки предмети не улазе одмах у научни оптицај. Приликом систематизације фондова запазили смо један портрет на који раније нико није обраћао посебну пажњу. -- рекао је чувар у Одељењу историје руске културе, Дмитриј Гусев. Омање платно је доспело у Ермитаж из Руског музеја, у који ју је 1930. са Смоленског гробља донео сакупљач Фјодор Морозов, у чије је радне обавезе као запосленог у Руском музеју улазило проучавање гробаља у циљу проналажења уметичких дела. Морозов је слику у документима описао као "портрет Ксеније Блажене". Лабораторијска хемијска анализа грунда показала је да је слика настала крајем XVIII или на самом почетку XIX века. -- Скидајући пажљиво слојеве слике, остављао сам трагове различитих времена, зато што су сами по себи интересантни. Такође, платно је остало неравно. Када посматрате ово дело, ви видите да оно има своју историју. Види се да је портрет био поштован и чуван. У слоју боје било је много чађи и места ухваћених пламеном, што значи да је испред слике паљена свећа или уљано кандило. Пре доласка у музеј плато је више пута чишћено од патине, освежавано новим бојама, па чак и мењано -- рекао је рестауратор Николај Малиновски. Испоставило се да је неко накнадно продужио изрез беле кошуље, изменио рамена и додао женственију фризуру, зато што се на најстаријем слоју види контура краће косе. Приликом чишћења слике показале су се проседе власи. Интересантно је да је лице осликано конкретно, а позадина, груди са крстом и кошуља условније. -- Портрет је насликан спонтано, брзо и сигурно, у једном даху. Сликар је основне контуре вероватно скицирао док је Ксенија седела. У сваком случају, портрет је крајње индивидуалан. Очи сликара су засигурно виделе насликану особу -- сматра Малиновски. Иако је, како истраживачи претпостављају, био аматер, аутор портрета је успео да дочара и мудру сигурост у погледу, и дувоу усредсређеност, па чак и унутарњу светлост којом зрачи средовечна жена, погледа упућеног испред себе. Портрет је, свакако, лице, а не симболички лик. У томе и јесте разлог сензационалности. Блажена Ксенија је канонизована релативно недавно, 1988. године (у Руској заграничој Цркви десет година раније). Тек тада посвећена јој је иконографска пажња. А с обзиром на то да је аутор портрета највероватије видео блажену Ксенију, ово је, у извесном смислу, карика која повезује сакралу фигуру и реалну особу из XVIII века. Блажена Ксенија Петроградска била је супруга дворског појца царице Јелисавете Петровне. Са 26 година остаје удовица и узима на себе подвиг јуродства: имање дели сиромашнима, почиње да се представља мужевљевим именом, носи његову одећу, лута Петроградом. Умире са 71 годином. Тача датум рођења и смрти се не зна. Лик јуродиве Ксеније саткан је од прича које су се сачувале у народу. Црква је прославља 6. фебруара. Извор оргинала: http://izvestia.ru/news/662558 За Поуке.орг превели Иван и Јелена Недић View full Странице