Katolička crkva i Trulski sabor

[Bernard]

пре 40 минута, Bokisd рече

ako su vestacki ukinute anateme

Onda su bile i veštački napravljene!

[Bokisd]

Nou,....nisi zapazio, vestacki ukinute, ne zato sto su same anateme vestacke, .... nego sto se nije nista postiglo jer je ostalo i dalje ono sto nas razdvaja, ....znaci i dalje postoji ono sto nas razdvaja ....a, kao skinute anateme, daklem vestacki skinuto .... 

veštački (ćirilica вештачки)

Značenja:

(značenje izvedeno preko sinonima) lažan, tobožnji, neautentičan, neistinit, falsifikovan, pogrešan, artificijelan, podmetnut, izveštačen, lažljiv, nepravi, pretvoran, krivotvoren, nenaravan, patvoren, faličan, prividan, samozvani, fam. falš neprom. fam., ret. apokrifan ret., hrv. umjetan hrv. [1]
(značenje izvedeno preko sinonima) usiljen, krut, uštogljen, ukočen, izveštačen, neprirodan, zavezan, suzdržan, stisnut, artificijalan, fig. služben fig., fam. uštirkan fam., izr. kao svinjska noga fam. izr., ret. zauzlan ret. [1]
Sinonimi:

lažan, tobožnji, neautentičan, neistinit, falsifikovan, pogrešan, artificijelan, podmetnut, izveštačen, lažljiv, nepravi, pretvoran, krivotvoren, nenaravan, patvoren, faličan, prividan, samozvani, fam. falš neprom. fam., ret. apokrifan ret., hrv. umjetan hrv. [1]
usiljen, krut, uštogljen, ukočen, izveštačen, neprirodan, zavezan, suzdržan, stisnut, artificijalan, fig. služben fig., fam. uštirkan fam., izr. kao svinjska noga fam. izr., ret. zauzlan ret. [1]

[Bernard]

пре 18 минута, Bokisd рече

znaci i dalje postoji ono sto nas razdvaja

Tako su razmišljali ikonoborci pa je bio građanski rat u Carigradu približno 120. god.  Sad imate starokalendarce, pa predkaldonce. Šta ćete sa njima, predkaldonskim crkvama? Tako su razmišljali katolici i protestanti u 16. veku pa je samo jedan rat od ne znam koliko trajao 30. god. Ej, burazeru, probudi se! Živiš u 21. veku. Razlike mogu da postoje, to je sasvim normalno i ništa što nas razdvaja.

[Bokisd]

пре 2 минута, Bernard рече

Tako su razmišljali ikonoborci pa je bio građanski rat u Carigradu približno 120. god.  Sad imate starokalendarce, pa predkaldonce. Šta ćete sa njima, predkaldonskim crkvama? Tako su razmišljali katolici i protestanti u 16. veku pa je samo jedan rat od ne znam koliko trajao 30. god. Ej, burazeru, probudi se! Živiš u 21. veku. Razlike mogu da postoje, to je sasvim normalno i ništa što nas razdvaja.

Pa, ko je kriv za taj gradjanski rat (malo preterujes), da se nisu pobunili pravoverni ko zna sta bi imali danas, mozda (danas) ne bi ni imali pravoverje i ikonopostovanje u crkvi.

I, ko prica o nekom ratovanju, pricamo o stvarima vere, ii niko ne namece nekom drugom kako ce da veruje i sta ce da radi, nego samo pricamo da postoje razlike i postoje ljudi i vernici koji nece da prihvate da su nebitne razlike koje nas razdvajaju. 

I, sta me briga za 21.vek....

[Bernard]

On 9.2.2020. at 21:00, Bokisd рече

Pa, ko je kriv za taj gradjanski rat (malo preterujes), da se nisu pobunili pravoverni ko zna sta bi imali danas, mozda (danas) ne bi ni imali pravoverje i ikonopostovanje u crkvi.

I, ko prica o nekom ratovanju, pricamo o stvarima vere, ii niko ne namece nekom drugom kako ce da veruje i sta ce da radi, nego samo pricamo da postoje razlike i postoje ljudi i vernici koji nece da prihvate da su nebitne razlike koje nas razdvajaju. 

I, sta me briga za 21.vek....

Političko i teološko nasleđe koje vam je ostavila bizantska država i Pravoslavna crkva najmanje je bilo u znaku teološkoga i političkog dijaloga, verske tolerancije i teološkog pluralizma. Poznati nemački bizantolog Hans Georg Bech piše: "Od oko devedesetorice careva, kojima su se do zadnjega trenutka pevale himne, barem je jedna trećina bila zbačena, dok je pola od te trećine sa strašću i zanosom iznakažena. Ovome treba dodati i činjenicu da tako o Bizantu ne piše samo ovaj poznati nemački bizantolog, predstavnik munchenske bizantološke škole koju je osnovao Karl Krumbacher, već u neku ruku i sam Hegel u svojoj Filozofiji Istorije. Iz takvog nasleđa nije se mogla iznedriti želja za dijalogom, verskom tolerancijom i crkvenim zajedništvom u kojemu bi se teološke i druge razlike između vas (pravoslavnih) i katolika prevazišle. Razmišljanja i razgovore o jedinstvu Crkava zbog toga više smatrate kanonskim i dogmatskim nego verskim i evanđeoskim pitanjem.

 

 

 

[Bokisd]

пре 56 минута, Bernard рече

Političko i teološko nasleđe koje vam je ostavila bizantska država i Pravoslavna crkva najmanje je bilo u znaku teološkoga i političkog dijaloga, verske tolerancije i teološkog pluralizma. Poznati nemački bizantolog Hans Georg Bech piše: "Od oko devedesetorice careva, kojima su se do zadnjega trenutka pevale himne, barem je jedna trećina bila zbačena, dok je pola od te trećine sa strašću i zanosom iznakažena. Ovome treba dodati i činjenicu da tako o Bizantu ne piše samo ovaj poznati nemački bizantolog, predstavnik munchenske bizantološke škole koju je osnovao Karl Krumbacher, već u neku ruku i sam Hegel u svojoj Filozofiji Istorije. Iz takvog nasleđa nije se mogla iznedriti želja za dijalogom, verskom tolerancijom i crkvenim zajedništvom u kojemu bi se teološke i druge razlike između vas (pravoslavnih) i katolika prevazišle. Razmišljanja i razgovore o jedinstvu Crkava zbog toga više smatrate kanonskim i dogmatskim nego verskim i evanđeoskim pitanjem.

 

 

Pa, teolosko nasledje koje bastini Istocna crkva (koje je bilo kao najmanje u znaku teoloskog dijaloga) jeste upravo ono dogmatsko i teolosko nasledje nastalo na temelju otaca i 7.Vaselj. i 10. Pomesnih sabora koje je u prvom Milenijumu zajednistva prihvatila i cela Rimska Zapadna crkva i cela Istocna crkva.

A, to teolosko nasledje svih sabora i otaca jeste dijalog sa onima koji imaju drugaciju teologiju od crkve i ako na kraju dijaloga ne prihvate veru sabora i otaca onda sledi iskljucenje iz crkve i anatemisanje jeresi i jeretika. To je ta teoloska prica koju je prihvatala cela Crkva i Zapad i Istok...... i dijalog i pregovori, ali i na kraju netolerancija ako jeretice nece da prihvate veru sabora i cele Crkve, ..... znaci Bernard, nema tu pluralizma kada se dodje do toga ili vera ili jeres....ili ako oces da te podsetim kako se Rimska crkva obracunavala kroz srednji vek sa jeresima i jereticima,...

Tako da, ako ovi pisci optuzuju Istocnu crkvu za neku versku i teolosku netoleranciju i neko gusenje pluralizma, ....u stvari samim time i sami sebe i Zapadnu i Rimsku crkvu optuzuju za isto ,.... jer smo mi zajedno naslednici Vaselj. i Pomesnih sabora i otaca koji su ovako gore opisano branili veru i dogme crkve. I, Istocna crkva je posle raskola samo nastavila da teoloski primenjuje ono sto je nasledila od otaca i Sabora crkve i tako se i teoloski i crkveno ponasala prema Zapadu koji je za Istok pao u raskol ....i zato to posmatramo vise kanosnkim i dogmatskim pitanjem, ali i evandjeljskim pitanjem kako da dodjemo ponovo do jedinstva koje smo imali.

I, opet ova prica o ratovanju i carevima, opet nema neke velike veze sa temom teologije, to je druga prica.

[Bokisd]

пре 10 минута, Pontifex Emeritus рече

Ште се тиче политичке стране, и често бруталних кончина ромејскиг царева, треба имати на уму да је Византијско царство и у том смислу било доследан настављач традиција старог Римског царства, па и оних суровости којим су политичке борбе у Риму обиловале. Ромеји су били привржени не само правном и идеолошком наслеђу старог Рима, него, нажалост, и његовим крвавим расплетима. 

Ma, da, to je u stvari bilo svojstveno u to vreme mnogim carstvima i carevima i borbama za politicku i drzavnu vlast, jednostavno takvo je vreme bilo i civilizacija i svest ...itd...