Претражи Живе Речи Утехе

Првог октобра 911 године у време цара Лава Мудрога било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј видећи то јављење показа руком Епифанију блаженом, и упита га: "Видиш ли, чедо, Госпођу и Царицу света, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: "Видим, свети оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама. РЕЧ на ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ПОСЛЕДЊА тешка времена, када се са умножењем грехова наших умножише невоље наше, опасности наше, те се испуњују речи светог апостола Павла: опасности од разбојника, опасности од родбине, опасности од незнабожаца, опасности у градовима, опасности у пустињи, опасности на мору, опасности међу лажном браћом (2 Кор. 11, 26); када се испуњују речи самога Господа, те устаје народ на народ, и царство на царство, и бивају глади и помори, и земља се тресе по свету (Мт. 24, 7); када нас притискују најезде туђинаца, међусобни ратови и смртоносне болести, - Пречиста и Преблагословена Дјева Марија, Мати Господња даје нам у заштиту покров свој, да нас ослободи од разноврсних опасности, да нас заштити од глади, помора и земљотреса, да нас закрили од рата и болештина, и да нас својим покровом сачува неповређене. Потврда овога би дата у царском граду Цариграду у славној цркви Пресвете Богородице у Влахерни,[1] за царовања Лава Мудрога.[2] Тамо, за време свеноћног бдења уочи недеље, 1 октобра,[3] у четврти сат ноћи, у присуству огромно много народа, свети Андреј, Христа ради јуродиви,[4] подиже очи горе и угледа Царицу Небеску, покровитељку целога света, Пресвету Дјеву Богородицу, где стоји у ваздуху и моли се, и сија као сунце и покрива људе својим чесним омофором. Видећи то свети Андреј рече своме ученику, блаженом Епифанију: "Видиш ли, брате, Царицу и Госпођу свих како се моли за сав свет?" Епифаније одговори: "Видим, свети оче, и ужасавам се". Као што некада свети Јован Богослов виде на небу велико знамење, жену обучену у сунце,[5] тако и свети Андреј у Влахернској цркви, сличној небу, угледа Невесту Неневестну, одевену у сунчану порфиру. Знамење које виде свети Богослов прасликује Премилостиву Покровитељку нашу, пошто се то знамење показало у време када је светом тајновидцу била откривена погибао која прети свој твари: и бише, говори он, севања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики: и знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце (Откр. 11, 19-12, 1).[6] Зашто се овај знак, који прасликује Пречисту Дјеву, не показа пре севања муња, громова, гласова, земљотреса и града, када све стихије још беху мирне, него за време страшне пометње на небу и на земљи? Зато, да се покаже да Преблага Заштитница наша притиче нам у помоћ у најтеже време, када нам прети погибао, и заштићује нас од блеска обманљиве, кратко блистајуће светске таштине, од гласова житејске гордости и сујете, од громова изненадног напада вражијег, од буре страсти, и од града одозго наилазеће на нас казне за грехе. Јер када нас све те невоље притискују, тада се, као велики знак, појављује Брза Помоћница роду хришћанскоме, штитећи нас и закриљујући нас невидљивим заступништвом. Овај знак даде Господ онима који Га се боје, да утекну од лука (Пс. 59, 6); јер у овоме свету ми смо постављени као мета за стрељање. Са свих страна лете стреле на нас: једне од лука видљивих непријатеља, који хитно затежу лук свој и у гордости својој ниподаштавају нас; друге из лука невидљивих непријатеља, да бисмо се жалили како не можемо да подносимо демонско стрељање; неке - од тела нашег које војује против духа; неке - од лука праведног гњева Божјег и претње, као што о томе говори пророк Давид: Ако се не обратите, Бог оштри мач свој, затеже лук свој и наперује га; и запиње смртне стреле, чини стреле своје да пале (Пс. 7, 13-14). Да нас све те стреле не би смртно раниле и да бисмо избегли опасност, нама се даде знак: покров Пречисте и Преблагословене Дјеве. Заштићавани њеним покровом као штитом, ми остајемо неповређени од стрела. Јер наша Заштитница има хиљаде штитова за нашу заштиту, као што јој о томе говори Дух Свети: Врат ти је као кула Давидова; хиљаде штитова висе на њој, све стреле јуначке (Песма над песм. 4, 4).[7] Некада Давид сазида прекрасну и превисоку кулу између Сиона што стоји на високој гoри ниже Јерусалима који се назива кћерју Сиона.[8] И бејаше та кула између њих као врат између тела и главе, јер висином својом надвишаваше Јерусалим и досезаше до Сиона. На тој кули беху обешени штитови и сва оружја, потребна за рат и одбрану Јерусалима. Дух Свети упоређује Пречисту Дјеву са кулом Давидовом: јер Она, кћи Давидова, посредује између Христа, Главе Цркве, и верних који сачињавају тело Цркве, надвишујући Цркву пошто је ваистину виша од свих чланова њених, а досежући и до Христа као Она која My је дала тело. Она посредује и сада када стоји на ваздуху између неба и земље, између Бога и човека, између подвигоположника Христа и земаљске Цркве, као Давидова кула између Сиона и Јерусалима, начичкана јаким штитовима. Под штитовима пак разумем свемоћне молитве њене за нас Богу, које достојни чуше у време виђења чесног Покрова њеног: јер се Она мољаше са умилењем као Мати Сину своме и Творцу, изговарајући у молитви речи самилосне и свемилостиве, и говорећи: Царе Небесни, прими сваког човека који слави Тебе и призива пресвето име Твоје на сваком месту; - и где се спомиње име Твоје, то место освети; прослави оне који прослављају Тебе и с љубављу почитују мене, Матер Твоју, примајући сваку молитву њихову и завете, и избављајући их од свих невоља и зала. Такве молитве Пресвете Богородице нису ли штитови који штите Цркву? Заиста су оне неразориви штитови. О њих можемо угасити све распаљене стреле. Свети Амвросије каже за Давидову кулу[9] да је била саграђена са два разлога: да се заштити град и да се украси. "Давид сагради кулу, вели свети Амвросије, да буде и заштита и украс граду: заштита, јер се са ње надалеко могао угледати непријатељи бити прогнат од града! а украс, јер висином својом надвишује све високе зграде Јерусалима". - Стога, није без разлога упоређена са овом кулом наша Покровитељка, која нам је кула тврђава пред лицем непријатеља, јер нас заиста штити и украшава: штити - када далеко одгони од нас видљиве и невидљиве непријатеље, када заробљенике ослобађа од уза, када мучене од нечистих духова избавља, када утешава жалосне, брани злостављане, храни гладне, посећује болне, када бива пристаниште витланих буром; а украшава нас - покривајући пред Богом срамну голотињу душе наше својим превисоким заслугама као најскупоценијом одећом, и обогаћујући нашу убогост превеликом благодаћу као непотрошивим богатством чини нас благопријатнима у очима Господњим. Украшава нас Пресвета Богомајка - када нас који немамо свадбено рухо покрива својом ризом, те тако за Свевидеће Око чини као невидљивом срамну голотињу душе наше, чега је одискони била праслика земља безоблична и неукрашена по, покривена водама (1 Мојс. 1, 1-2). Јер земља неукрашена и пуста бејаше праслика грешне душе која је погубила своју духовну красоту, лишила себе добрих дела и постала туђа благодати Божје. Воде пак које су покривале неукрашену земљу прасликоваху милосрђе Пресвете Богородице, неисцрпно као море, које се богато излива на све и покрива све. И када се Дух Божји носио над водама, носио се и над земљом, покривеном водама и неукрашенoм, као не видећи њену некрасоту. Ово је тајанствено праoбразовало то да душа, пoкривана премилостивим покровом Дјеве Богородице, ако и не буде украшена врлинама, неће бити лишена благодати Светога Духа, јер покров Пресвете Богородице покрива њену некрасоту, као што је вода покривала неукрашену земљу, и украсиће је благољепијем своје благодати и привући ће к њој Светога Духа. Пречиста Дјева украшава нас када грешне чини праведнима а нечисте чистима, као што о томе говори Анастасије Синаит:[10] "Она волхе чини апостолима и царинике еванђелистима, а блуднице - вредноснијима од девојака. Тако Марију Египћанку[11], некадашњу блудницу, Она учини сада вредноснијом од многах девојака; и Марија, која раније беше тамна и нечиста, сада сија као сунце у Царству Христовом - молитвеним посредовањем Пречисте Дјеве Марије, која је покров и украшење свима који јој прибегавају. Украшава Она и сав духовни Јерусалим, тојест Цркву Христову, која јој на данашњи празник овако пева: О, Ти си чудесно украшење свима вернима, испуњеше пророштава, слава апостола и красота мученикa, похвала девства и предивни покров целоме свету.[12] На кули Давидовој са штитовима беху све стреле заштитника земље; тако и Пречиста Дјева, та одуховљена кула, има при себи стреле силних, тојест молитве светих који се моле са Њом. Јер се Она јави у храму стојећи у ваздуху не сама него са анђелским војскама и са мноштвом Светих, који је у белим хаљинама побожно окружаваху. Свих тих Светих молитве за нас к Богу јесу као стреле силних које су у стању прогнати све пукове демона. Зна Пречиста Госпођа Богородица да је живот наш на земљи рат: јер против нас ратује враг са свима својима силама; он је кренуо на нас све своје пукове и опколио нас свима својим легионима, по речи псалмопевца: Опколише нас пси многи, чете зликоваца круже око нас; развалише на нас уста своја, као лав који је гладан лова и риче (Пс. 21, 17. 14). Тога ради и Небеска Царица, желећи нам помоћи, крену против врага нашег све Небеске Силе, позва пророке и апостоле, сабра мученике и девственике, сакупи преподобне и праведне, и са њима дође да нам помогне, да нас окружи силном војском, и да нам дa победу над непријатељима: Јер се њоме односе победе, њоме обарају непријатељи".[13] Она дође са анђелским војскама, јер је Она лествица коју Јаков унапред виде, коју окружује мноштво анђела. Спомињући овде Јаковљеву лествицу, неко се може са чуђењем питати: зашто анђели на њој не стајаху мирно, него непрестано узлажаху и силажаху по њој? Но дознавши да је та лествица била праслика Дјеве Марије, по речи црквене песме: "радуј се мосте који на небо преводиш, и лествице висока коју Јаков виде" - он ће схватити зашто анђели на њој не имађаху мира. Јер в молитвах неусипајушчаја Богородица[14] = у молитвама неуспављива Богородица наређује анђелима да заједно с њом непрестано помажу људима: да узлазећи к Богу узносе молитве оних што се моле, а низлазећи - да доносе од Бога људима помоћ и дарове. Та Лествица и сада низведе са собом с неба мноштво анђела, доносећи нам одозго покровитељство и заштиту. Она дође са анђелима, да им заповеди да нас чувају на свима путевима нашим; Она доведе са собом и саборе свих светих да, сатворивши за нас саборно мољење, саборно узнесе и наше грешне молитве к Сину свом и Богу нашем. Међу свима светима који се јавише у храму са Пречистом Дјевом, беху два најодабранија изабраника: свети Јован Претеча, од кога ниједан између рођених од жена није изишао већи (Мат. 11, 11), и свети Јован Богослов, кога љубљаше Исус, који и леже на прси Исусове (Јн. 21, 20). Њих обојицу, као оне који имају велику слободу пред Богом, наша Молитвеница покрену са собом на молитву за нас, да би с њима што пре приволела Бога на милост: јер молитва праведнога много може помоћи (Јак. 5, 20). И стаде Пречиста Дјева између два девственика, као између два херувима, као престо Господа Саваота између серафима, као Мојсије са подигнутим рукама између Аарона и Ора; тада паде адски Амалик са свом тамном влашћу и силом својом. Тако дакле ми празнујемо покров Пресвете Богародице Дјеве, сећајући се преславног јављања њеног у Влахернској цркви, које виде свети Андреј и Епифаније. Ми празнујемо, благодарећи Покровитељки нашој за такво превелико милосрђе њено, јављено роду хришћанском, и усрдно је молећи да и сада и свагда мислостиво закриљује нас који иштемо њено покровитељство. To чинимо, јер без њеног покрова и заступништва немогуће је живети нама који стално разгневљујемо Бога. Грешећи много, ми падамо под многе казне, по речи псалмопевца: Многе муке има грешник (Пс. 31, 10). И ми бисмо већ пропали због безакоња наших, да нас не закриљује Премилостива Владичица: јер када ова Заступница не би предстојала молећи, ко би нас избавио од толиких беда? ко би нас сачувао до сада слободне? Пророк Исаија саветује: Прикријте се за час, докле прође гњев Господњи (Ис. 26, 20). Но где се можемо прикрити од гњева Господњега? У време страдања ми нигде не обретосмо заклона осим једине Владичице света, која кроз уста Духа Светога говори о себи: Ја као магла покрих земљу (Сирах. 24, 3). Стварно, ми се скривамо под покривало Оне која као магла покрива земљу. Но зашто, о Свескупоцена Дјево Богородице, упоређујеш себе са тако ништавном ствари као што је магла? Нема ли Теби сунца, месеца, звезда за упоређење, утолико пре што је о Теби са дивљењем рекао Премудри: Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце? (Песма над песм. 6, 9). А магла какву има лепоту, те се Ти не гадиш упоредити се са њом? Но ево у чему је тајна: магла када се згусне над земљом и покрије је, онда су све звери заштићене од ловаца, јер их нико не може ловити. Зато Пречиста Дјева и назива себе маглом, јер нас скрива од ловаца. А ми грешни, ми смо, по расуђивању светог Златоуста,[15] због своје нечовечности - стока и зверови: угађамо стомаку као медведи, утовљујемо тело као мазге, злопамтљиви смо као камиле, отимамо као вуци, љутимо се као змије, уједамо као скорпије, лукави смо као лисица, отров злобе носимо у себи као аспида. Такве зверове какви смо ми сустижу разни ловци: сустиже нас праведни гњев Божји, кажњавајући нас за рђава дела наша, по речи Светога Писма: Бог је Господ освете (Пс. 93, 1). Постижу нас и безакоња наша, те сваки од нас може рећи: Сустигоше ме безакоња моја, и не могох гледати (Пс. 39, 13). Сустиже нас и невидљиви враг: Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји (Плач Јерем. 3, 10). Сустиже нас и видљиви враг. Он говори: Тераћу, стигнућу, убићу мачем својим, рука ће моја господарити (2 Мојс. 15, 9). - Али, не бојмо се: ми имамо мислену маглу која нас покрива - Пречисту Дјеву Марију. У њу се ми уздамо, к њој прибегавамо; под покривалом њеним ни длака с главе наше неће погинути, само с умиљењем завапимо к њој: покриј нас покровом твојим, Покровитељко наша, Пресвета Дјево: У зло доба закрили нас (Пс. 26, 5). Сви дани живота нашег јадни су, као што некада рече патријарх Јаков: Мало је дана живота мога и зли су били (1 Мојс. 47, 9). Нарочито су јадни они наши дани у које видимо зло, и они у које сами чинимо много зла, сабирајући себи гњев за дан гњева (Рм. 5, 2). Стога сви ови дани наши јадни, О Пресвета Дјево, потребују твој милостиви покров. Покривај нас, закриљуј нас у све дане живота нашег, а нарочито у љути дан када се душа буде разлучивала од тела. Дођи нам у помоћ и закрили нас од ваздушних духова зла поднебесног; а у дан Страшнога суда сакриј нас у тајном скровишту Покрова твога! Амин. Архимандрит ЈУСТИН Поповић ЖИТИЈА СВЕТИХ 1. ОКТОБАР, ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НАПОМЕНЕ: Влахерна - крај у Цариграду у западном делу града. У време цветања Византијске царевине тај крај био је чувен са својих светиња по целом Истоку. Нарочито је Влахерна била позната по Богородичној цркви, подигнутој од цара Лава I Великог (457 - 474 год.), за чије владавине у њој би 474 године положена риза Пресвете Богородице, пренесена из Палестине. Поред те ризе, ту су у златом окованом ковчегу чувани омофор Пресвете Богородице и део њеног појаса. Под омофором Пресвете Богородице, или тачније мафоријем (грчки: μaφοριον), подразумева се њен убрадач, велико покривало које је Она носила на глави. Лав VI Мудри - царовао од 886. до 912. године. Ово се догодило у првој половини десетога века; при крају живота светог Андреја Јуродивог (†2. окт. 936). У Влахернској цркви налазила се икона Мајке Божје онаква како се Она јавила светом Андреју. Спомен његов празнује се 2. октобра. Жена обучена у сунце (Откр. 12, 1) прасликује Пресвету Богородицу. Под женом, обученом у сунце, подразумева се и Црква, а под сунцем - Господ Исус Христос. Кула Давидова, начичкана победоносним оружјем и штитовима, праобразовала је Пресвету Богородицу. Сион - југозападно брдашце, највеће и најшире од четири брдашца, на којима је изграђен Јерусалим. Јевреји су Сион почитовали као светињу, и првобитно им је служио као верски центар и тврђава Јерусалима. Зато Свето Писмо често назива Јерусалим кћерју Сионовом (Пс. 9, 15; Ис. 1, 8; 67, 11; Јерем. 6, 23; Мт. 21, 5). У Беседи на Псал. 119. - Свети Амвросије Медиолански (Милански, у Италији), знаменити отац Цркве и хришћански писац († 397 г.). Спомен његов Црква празнује 7. децембра. Преподобни Анастасије, игуман Синајске Горе († око 685 год.): "Анагогичка созерцања", књига 8. Спомен његов Црква празнује 20. априла. Спомен њен празнује се 1. априла. Служба Покрову Богородице, на Госп. возвах, стих. 3. Акатист, икос 2. Успеније Пресвете Богородице, кондак. Беседа 3. Антиохијском народу. Извор: Светосавље Тропар покрову, глас 4. Данас као Православни народи светло празнујемо, осењени твојим богомати доласком, и гледајући твој пречисти лик, умилно говоримо: Закрили нас славним твојим покровом и од свакога зла нас избави, молећи Сина твога, Христа Бога нашега, да спасе душе наше. Кондак покрову, глас 3. Дјева данас у цркви предстоји и са светима се невидљиво моли Богу за нас. Анђели са архијерејима се клањају, Апостоли са пророцима се веселе: Јер превечнога Бога за нас моли пресвета Богородица.

Живот и акатист светом Алексију човеку Божијем (слави се 30/17.марта) Кратко житије светог Алексија човека Божијега Преподобни Aлексије човек Божији родио се у Риму од веома угледних и побожних родитеља. Његов отац Јевтимијан био је сенатор, и одликовао се душевном добротом. Био је милосрдан према болеснима и страдалнима.Свакодневно постављаше у дому своме три трпезе: за сирочад и удовице, за путнике, одн,странце и за сиромашне. Јевтимијан и његова жена Аглаида дуго нису имали деце, и то је кварило њихову срећу. Међутим, побожна Аглаида није била без наде – и Бог је услишио њене молитве, и дао им је сина. Дали су детету име Алексије[1]. Свети Алексије је порастао здрав дечак, добро и усрдно је изучио школу. Када се опунолетио Јевтимијан и Аглаида су решили да га ожене. Одабрали су сину девојку царскога рода, веома лепу и богату. После свадбе оставши насамо са својом младом женом, свети Алексије јој је дао свој златни прстен и скупоцени појас речима: „Чувај ово,и нека буде Бог између тебе и мене докле нас Господ не састави благодаћу Својом“. После тога он је изашао из брачне собе и те ноћи напустио је очев дом. Сео је на лађу која је пловила на Исток и отпутовао је у Лаодикију, у Сирији.А одатле је заједно са трговцима стоком отишао до града Едесе, где се чувао Нерукотворени лик Господа,који се урезао на убрусу. Распродавши драгоцености што су му остале које је понео од куће, младић се обукао у просјачке рите и почео је са осталим просјацима да моли милостињу у притвору (припрати) цркве Пресвете Богородице. Сваке недеље причешћивао се светим Тајнама Христовим. Ноћи пак, он је проводио у бдењу и молитви. Јео је по мало хлеба и пио само воду. После његовог одласка од куће родитељи и жена, ожалошћени његовим нестанком послали су слуге своје да га пронађу. Неки од њих били су и у Едеси, ушли су у цркву Пресвете Богородице и дали су милостињу светом Алексију не препознавши га. Кроз неко време слуге су се вратиле у Рим не нашавши светога Алексија. И ниједном од његових рођака није било ништа откривено о њему. Тада су се они смирили, жалећи и жалостећи се за њега ,али ипак полажући наду на вољу Божију. Преподобни Алексије је провео у Едеси просећи милостињу у припрати цркве Пресвете Богородице седамнаест година. Сама Пречиста јавила се у сну црквеном стражару и открила да је сиромашни Алексије човек Божији. Када многи становници Едесе сазнаше за свети живот његов, преподобни Алексије је тајно напустио град. Мислио је да оде у град Тарс,у области Киликији,у Малој Азији,одакле је био свети апостол Павле, али брод на коме је био преподобни Алексије, због веома јаке буре скренуо је са курса,дуго је пловио и на крају је стао на обали Италије, недалеко од Рима. Свети Алексије видевши у томе промисао Божији, пошао је дому оца свога,јер био је уверен да га неће препознати. Сретнувши оца свога Јефтимијана,замолио га је да га прими и да се сети својих рођака који негде странствују. Он га је примио у малој кућици у дворишту свога дома, заповедио је слуги да му доноси храну са своје трпезе и ако има неку потребу да му се помогне. Остале слуге су га из зависти ниподаштавали и малтретирали,али преподобни Алексије је видео да то они раде научени од ђавола и примао је њихова исмејавања смирено и радосно.Он се као и раније хранио само хлебом и водом а ноћу је бдео и молио се Богу. Тако је прошло још седамнаест година. Када му је дошао час смрти, преподобни Алексије је написао цео жвот свој на папиру описујући и неке тајне познате оцу и мајци, и речи које је казао жени у брачној соби на растанку. У недељу после свете литургије у цркви светог апостола Петра десило се чудо.Изнад светога престола чуо се глас: „Тражите човека Божијег да би се он молио за Рим и за сав народ његов“. Сав присутан народ у страху и усхићењу је пао ничице на колена. У четвртак увече у цркви апостола Петра молили су Господа да им открије тога човека Божијег – и из светога престола чуо се глас : „У дому Јефтимијана је човек Божији,тамо тражите“. У цркви су били присутни римски цар Хонорије (395-423) и папа римски Инокентије I (402-417). Они су се обратили Јефтимијану, али он ништа није знао. Тада слуга који је био одређен да служи светог Алексија је испричао Јефтимијану о његовој праведности. Јефтимијан је послао слуге преподобном Алексију, али га нису затекли живога. Лице блаженопочившега светога је сијало неземаљском светолошћу. У руци преподобни Алексије је чврсто држао савијени свитак. Тело светога Алексија су са доличним почастима пренели и ставили на ложи. Цар и папа римски су приклонили колена, молећи светога да отпусти руку. И свети Алексије је испунио њихову молбу. Свитак са житијем светога прочитао је чтец цркве светог апостола Петра. Отац, мајка и жена светог Алексија су са плачем пришли и поклонили си и целивали су га. Видевши шта се то збива многи су плакали. Одар са телом светог Алексија је био постављен на сред града. Њему је почео да долази народ како би се очистио и ослободио од својих болести. Неми су почели да говоре,слепи да виде,бесомучни и душевно болесни да оздрављају. Видећи такву благодат,цар Хонорије и папа Инокентије I су сами понели тело светога до цркве.Часне мошти светогАлексија човека Божијег положене су у цркви светог Вонифатија 17.марта 411.г. 1216.г. су откривене мошти светога. Његово житије је од старине било једно од најомиљенијих у Русији. Акатист светом Алексију човеку Божијем Кондак 1 Изабрани угодниче Христов, са неба названи човек Божији, свети Алексије, похвалне песме ти приносимо, љубављу поштујући твоје подвиге, трпљење и велико страдање који си угодио Богу и јавио се раван анђелима на земљи;т и пак,пошто имаш смелост пред Господом, молитвама твојим ослободи нас од свих невоља да ти кличемо: Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Икос 1 Био си анђео земаљски и човек небески, блажени Алексије, од детињства си сачувао чистоту душе и тела и усрдно си љубављу пошао за Христом, Кога си тражећи оставио све красоте овога света и достигао си духовно савршенство. Због тога од нас слушаш ове дужне похвале које ти приносимо: Радуј се, рођење старога Рима! Радуј се, разрешење неплодства бездетних родитеља! Радуј се, богодаровани плоде усрдних молитава! Радуј се, од детињства са висине предизабран на богоугодна дела! Радуј се, добро васпитани у страху Божијем! Радуј се, верно научени закону Господњем! Радуј се, јер размишљаш о небеском више од земаљскога! Радуј се, јер си прехвално показао самоодрицање! Радуј се, јер си непорочно сачувао девствену чистоту Христа ради! Радуј се, јер си оставио Христа ради заручницу, процветалу красотом! Радуј се, мудри странцу који тражиш небеско отечество! Радуј се, Божији изабраниче, који си победио све нападе света,тела и ђавола! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 2 Видевши непостојаност красота овога света, које су прибројане трулежи, богомудри Алексије, заволео си нетрулежна вечна добра, обећана од Христа у Јеванђељу верним слугама Његовим. Због тога си оставивши све богатство родитеља твојих, изабрао добровољно сиромаштво да би угодио Христу и да би могао незабрањено да Му певаш: Алилуја! Икос 2 Добро си схватио, блажени Алексије, да живећи у свету, у браку и богатству, тешко ћеш задобити спасење, стога кад је дошло свадбено весеље, ти си се изнедада уклонио од брака, волећи више да у девственој чистоти угодиш Богу. Дивећи се томе, похвално ти кличемо: Радуј се, љубитељу Христов, неуловљен мрежом љубави према овоме свету! Радуј се, следбениче Исусов, који си побегао од угађања телу! Радуј се, јер си задивио анђеле висином подвига твојих! Радуј се, јер си посрамио демона снагом твоје воље! Радуј се, јер си оставио град отачаства твога, да би пронашао наслеђе Вишњега града! Радуј се, јер си пошао на далеки и многострадални пут да би био заједничар спаситељнога пута! Радуј се, јер си добровољно заволео сиромаштво! Радуј се, много пута мучени глађу и жеђу! Радуј се, јер си био у даноноћним молитвама! Радуј се, јер си лице твоје квасио сузама умиљења! Радуј се, непоколебљиви стубе трпљења! Радуј се, чврсти дијаманте вере! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 3 Укрепљаван силом Божијом отишао си на далеки пут, стигао си достохвални Алексије, где си као један од просјака боравио у патњама и сиромаштву, боравећи непрестано у цркви где си са сузама приносио усрдне молитве Христу Цару и Богу: Алилуја! Икос 3 Имао си свече Божији, небо као покров и земљу одар починка, старо пак,и подерано одело многоподвизаваноме телу твоме, паљено знојем и смрзаваном мразом,коме ни мало ниси дозволио угађање да не би овладало тело над духом твојим, који је пламтео љубављу према Господу. У таквом подвигу твоме једину утеху имао си Христа, Који нас побуђује да певамо теби: Радуј се, јер си са Запада дошао на Исток да тражиш Сунце Правде - Незалазну Светлост! Радуј се, јер си пронашао Њега у дубини твога богољубивога срца! Радуј се, светиљко Божанске светлости која осветљаваш све крајеве земље! Радуј се, јер си твојим идењем за Христа осветио Едесу! Радуј се, примеру истините вере! Радуј се, обрасцу духовнога сиромаштва! Радуј се, јер су у души твојој узрасле високе врлине! Радуј се, јер си сачувао драге ризнице целомудрија! Радуј се, добри чувару Јеванђеља Христовога! Радуј се, усрдни испунитељу заповести Христових! Радуј се, јер си на земљи поживео небески! Радуј се, јер си Богу савршено угодио! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 4 Буру младићских страсти укротио си уздржањем, свети Алексије, и због строгог поста увела је лепота твога лица; због тога у души твојој засија нетрулежна красота благодатног безстрашћа која је угодна најлепшем од свих синова људских, Христу, Коме си у умртвљеном (страстима) телу певао слатку песму хвале и благодарења: Алилуја! Икос 4 Један свештеник цркве Едеске чувши у виђењу речи из иконе Богомајке којима те називаше човеком Божијим, достојнога Царства Небескога,ч ија молитва се као миомирисно кађење уздиже пред лице Божије, оји заповеди да те уведе у цркву из притвора,где си стајао као сиромах, веома се удиви таквој светости твојој, богоблажени Алексије, уведе те у Цркву Господњу, прослављајући те овим речима: Радуј се, станиште Духа Светог украшено чистотом! Радуј се, стану благодати Божије које сија врлинском красотом! Радуј се, похвалне речи Мајке Божије! Радуј се, названи од Царице неба и земље човеком Божијим! Радуј се, јер си од Владарке света добио ново и тајанствено име! Радуј се, јер си смирењем задобио висину! Радуј се, јер си сиромаштвом стекао нетрулежно богатство! Радуј се, јер си достојно примио почаст вишњега звања! Радуј се, моиомирисно кађење молитава! Радуј се, ревносни тражитељу горњега Царства! Радуј се, јер си у припрати цркве молитвено проводио дане и ноћи! Радуј се, јер си часно уведен у унутрашњост цркве заповешћу Богомајке! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 5 Постао си сличан боговођеној звезди, када си бежећи од славе људске, отишавши из Едесе пошао да идеш у другу земљу, али промислом Божијим брод на коме си ти био отпловио је у отачаствени град твој Рим. Ти пак, разумевши у томе вољу Божију да се тамо подвизаваш, дошао си у дом родитеља твојих, и као један од сиромашних настанио си се испред врата њихових, сузама квасећи лице твоје кличући Господу: Алилуја! Икос 5 Видевши те богољубиви родитељ твој, свети Алексије, у виду странца и сиромашнога, сажали се на тебе и нареди да направе малу кућицу у дворишту наспрам дома свога, у којој те прихвати Христа ради, никако не препознавајући у теби сина свога. Ти пак, боравећи у сиромаштву у родитељскоме дому, трпећи сваку немаштину и понижавање слугу,побућујеш нас да те овако хвалимо: Радуј се, јер си показао велику храброст! Радуј се, јер си узнапредовао у великом трпљењу! Радуј се,јер си у дому родитеља твојих боравио непрепознат! Радуј се, јер си свагда слушао њихову жалост због твога нестанка! Радуј се, јер си гледао јадиковање оца твога! Радуј се, јер си видео сузе твоје мајке! Радуј се, јер си познао плач твоје заручнице! Радуј се, јер је овим срце твоје било рањено! Радуј се, јер си без злобе прихватао понижења и укоравања од слугу твојих родитеља! Радуј се, јер си ћутљиво подносио од њих шамаре и ударце! Радуј се, јер си се непрестано молио Богу за оне који су ти чинили неправду! Радуј се, јер си заиста био добровољни мученик! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 6 Проповедник јеванђељске кротрости био си, свети Алексије, примером твога многотрпељивога живота показујући свима, јер све је могуће човеку у Богу који му даје снагу, чијом силом си у слабом телу чинио велике подвиге и многа стадања си претрпео ради љубави Христове, достојно и праведно певајући Пресветој Тројици, серафимску песму: Алилуја! Икос 6 Засијао си у старом Риму неуобичајеним подвизима твојим блажени Алексије, и њима си благодатно озарио целу Цркву Христову: ко се неће скрушити чувши твоје натприродно трпљење многа страдања,која си добровољно преузео у дому родитеља твојих,и како си као наследник тога дома, од слугу његових радосно подносио прекоре и шамаре. Због тога ти од нашега усрђа приносимо ове песме: Радуј се, велики угодниче Христов, који си у свету премирно поживео! Радуј се, равноангелни слуго Господњи, који си многостадално провео живот! Радуј се, јер си бешчашће урачунао себи у славу! Радуј се, јер си трпељиво подносио ране на телу твоме! Радуј се, јер ниси окретао образе твоје од шамара! Радуј се, јер си плећа твоја предао на ударање! Радуј се, јер си христоподражаватељно примио пљувања! Радуј се, јер си ћутањем одговарао на прекоре! Радуј се, јер си једино у Христу нашао утеху! Радуј се, јер си сећањем на крсна страдања Христова насладио твоје болове! Радуј се, великодушни страдалниче! Радуј се, добропобедни подвижниче! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 7 Имао си једину жељу човече Божији, да угодиш Богу; зато си привремено богатство сматрао у ништа, и као наследник великог богатства оставио си га, и као странац и сиромашан боравио си у родитељскоме дому непознат и много понижаван, увек уздишући ка Господу и молећи се са сузама, да те удостоји да у земљи вечнога блаженства певаш Њему са светима: Алилуја! Икос 7 Нов и необичан ток живота си провео, свети Алексије, јер си се усред света показао странац пристрасности свету и сваке греховне нечистоте; због тога си примио у души твојој савршени дар богопознања и био си духовни храм Трисветлоснога Божанства, у коме Христос са Оцем и Светим Духом начини себи станиште себи, и нас научи да певамо теби: Радуј се, слични анђелима и красото људи! Радуј се, јер си духовну ризу девства убелио чистотом! Радуј се, јер си ушао у радост Господа твога! Радуј се, преузвишени добровољним сиромаштвом! Радуј се, јер трпљењем твојим можеш да се упоредиш са многострадалним Јовом! Радуј се, јер си понижењем твојим подражавао јеванђељскога Лазара! Радуј се, јер си многим болестима стекао души здравље! Радуј се, јер си небројеним страдањима пронашао Царство Христово! Радуј се, благодатно обновљење старога Рима! Радуј се, Божанска похвало Цркве Христове! Радуј се, наследниче Христових обећања! Радуј се, поверениче Пресвете Тројице! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 8 Странац и дошљак био си у граду отачаства твога свети непрестано тражећи Вишњи град, Небески Јерусалим; када пак, дође време одласка твога к Богу, ти си написао на хартији тајну живота твога ради познања твојим родитељима и неослабно боравећи у подвизима поста и молитве, спремао си се за одлазак скрушеном песмом Богу: Алилуја! Икос 8 Сав си био у Богу, свети Алексије, са молитвом у устима предао си праведну душу твоју у руци Божијој, мирно и без метежа, јер си уснуо; смрт пак, теби је била заиста на починак од непрестаних страдања и подвига, и пролаз од лошег на боље .Због таквога блаженог успења твога, радујући се приносимо ти ове прикладне песме: Радуј се, јер си свето и праведно завршио твој земаљски живот! Радуј се, јер си у миомиру светиње отпочинуо смртним сном! Радуј се, однешени у наручје Аврамово! Радуј се, дочекани неземаљском песмом од светих становника неба! Радуј се, од Господа овенчани венцем бесмртнога живота! Радуј се, са славом примљени у рајске станове! Радуј се, непрестано гледаш пресветло лице Владара Христа! Радуј се, јер неућутно певаш трисвету песму Пресветој Тројици! Радуј се, јер молитвама твојим умилоствљујеш Саздатеља земаљских и небеских! Радуј се, јер заступништвом твојим обухваташ сав хришћански свет! Радуј се, радости Анђела и људи! Радуј се, верни посредниче оних који поштују свети спомен твој! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 9 Сви становници Рима уплашише се чувши глас у саборној цркви града свога за време Божанске литургије изнад олтара који говори и заповеди да те пронађу, човече Божији,да би се удостојили твојих светих молитава. Стога задивљени и уплашивши се молитвено завапише Господу, да им јави тебе, изабраника Свога, кличући дивноме у светима Својим Владики: Алилуја! Икос 9 Многоречити говорници не могу те достојно похвалити, свети Алексије, похваљени са висине Божанским речима чијим обавештењем пронађоше те становници Рима, како мртав лежиш на одру са хартијом на лицу које сијаше зрацима сличним сунцу, и велики миомир излажаше од многоподвижничкога твога тела. Стога обрадовани проналаском твојим, цар и сав народ завапише теби: Радуј се, светли зраку Тросунчане светлости која оживљава сав свет! Радуј се, звездо данице, која си узашла да просвећујеш Цркву Христову многим чудесима! Радуј се, миомирисни крине светлости и чистоте! Радуј се, ризнице дарова Божијих! Радуј се, јер си себе јавио хартијом родитељима твојим! Радуј се, јер си њихов горки плач претворио у радосни! Радуј се ,јер си оседелост оца твога прославио прослављењем твојим! Радуј се, јер си благодатно наградио сузе мајке твоје! Радуј се, јер си духовно утешио часну заручницу твоју која је теби сачувала верност! Радуј се, јер си веома обрадовао становнике града Рима пронасласком твојим! Радуј се, јер си изобилно излио чудесна исцељења од светих моштију твојих! Радуј се, јер си достојно примио почасти после смрти на небесима и на земљи! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 10 Онима који хоће да се спасу је добар пример твоје житије, свети Алексије, који све нас поучаваш да се ослободимо пролазности света и да тражимо само једно потребно, а то је пак, угађање Богу. Помози нам, дакле, човече Божији, да у томе тебе подражавамо, укрепи слабу ревност нашу, удахни у нас духовну храброст, украси нас врлинама и јави нам да будемо наследници Царства Небескога, да би са тобом у земљи живих певали Саздатељу нашем: Алилуја! Икос 10 Био си верни следбеник Цара Небескога Христа, блажени Алексије, пред чијим страшним престолом сада стојиш у слави небеској, међутим,побеђени љубављу према теби, духовно промишљамо о теби, који се за нас на небу молиш пред лицем Божијим за нас и земаљским устима ти узносимо ове песме: Радуј се, брзи помоћниче оних који те верно поштују! Радуј се,усрдни заштитниче оних који те молитвено призивају! Радуј се, праведнику Господњи, чија правда незалазно засија! Радуј се, со земље, која никада не обљутави! Радуј се, јер си добрим делима твојим Бога прославио и анђеле задивио! Радуј се, јер си животом твојим анђеле прославио и посрамио духове таме! Радуј се, украсе горњега света! Радуј се, заштито доњега света! Радуј се, славо и похвало Рима! Радуј се, узвишење хришћанскога рода! Радуј се, јер си засијао у чудесима! Радуј се, неисцрпни у милостима! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 11 Надгробне песме са славом ти отпеваше, свети Алексије, цар, папа и сава народ римски са родитељима твојим и заручницом твојом, који су ишли за часним телом твојим које је побожно однешено у саборну цркву, из кога си излио мноштво чудеса: слепи прогледаху одузети иђаху, болесни постајаху здрави додиром моштију твојих, сви пак,видевши то певаху Богу песму: Алилуја! Икос 11 Светао и радостан би погреб твој човече Божији, светао лицем лежао си у гробу и сладосни миомирис си испуштао из нетрулежнога твога тела, показујући тиме незалазну светлост свете душе твоје, надоласком мира миомира Христовога и испуњење Божанским миром од чије пуноће и душама нашим благодатно дајеш да би са духовном утехом теби клицали: Радуј се, неугасива свећо, запаљена у молитвама ка Богу горе! Радуј се, златно кандило,које уљем милости помазујеша све који живе доле! Радуј се, драги алабастру, који изливаш исцелитљно миро болеснима! Радуј се, многоводна реко чудеса! Радуј се, наставниче доброга подвига монасима! Радуј се, примеру богоугађања оним који живе усвету! Радуј се, чисто огледало праведнога живота! Радуј се, мирно пристаниште оних који су по Богу положили наду на тебе! Радуј се, силни ратниче против невидљивих непријатеља! Радуј се, добри сапутниче оних који траже духовно спасење! Радуј се, јер милостиво посматраш са небеских висина земаљске! Радуј се, ер брзо испуњаваш молбе свих који те поштују! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 12 Измоли нам благодат и милост од Христа, Цара и Бога нашега, достохвални Алексије, јер знамо да молитва твоја много може пред лицем Његовим, и Он се помирљиво приклања на молитве твоје. Стога смирено прилазимо теби и смирено те молимо: заступништвом твојим управи нас у тихо пристаниште Христово и удостој да се наслађујемо нетрулежном радошћу светих,који неућутно певају песму славослова Тројединоме Богу: Алилуја! Икос 12 Прослављајући подвиге многострадалног и предивнога живота твога, човече Божији, хвалимо, славимо и прослављамо те усрдном љубављу, као небескога многомоћнога заштитника нашега; ти пак,свети,д аном ти благодаћу са висине ,нас грешне освети, просвети и упути да певамо неосуђено теби: Радуј се, увек сијајући зраку незалазнога сунца! Радуј се, јер си васељену испунио чудесима твојим! Радуј се, јер моштима твојим преславно чиниш чудеса! Радуј се, јер чиниш предивна дела примерима твога живота! Радуј се, бесплатни лекару болесних! Радуј се,благи утешитељу жалосних! Радуј се, благодатно ободрење малаксалих! Радуј се, изненадно укрепљење изнемоглих! Радуј се, јер хиташ на помоћ онима у невољама! Радуј се, јер јављаш твоју велику заштиту умрлима! Радуј се, даваоче духовне радости богољубивим душама! Радуј се, усрдни молитвениче пред Господом за привремена и вечна добра! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 13 О, свети и Богом прослављени човече Божији Алексије, теби који се за нас молиш пред престолом Господа славе, ми грешни приносећи ти ове мале молитве молимо се из све душе и свом мишљу:молитвама твојим измоли нам од Христа Бога опроштај сагрешења и после смрти наше да будемо примљени у небеским становима Небескога Царства, да бисмо са тобом у векове певали Њему: Алилуја! (Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1) Молитве светом Алексију човеку Божијем Молитва прва О, велики Христов угодниче, свети Алексије човече Божији,д ушом на небесима стојиш пред престолом Господњим, на земљи пак благодаћу даном ти са висине чиниш различита чудеса. Милостиво погледај на људе који су стали пред светом иконом твојом, који се скрушено моле и траже од тебе помоћ и заштиту. Молитвено рашири пред Господом часне руке твоје и измоли нам од Њега опрошај сагрешења наших знаних и незнаних, страдалнима у болестима исцељење, онима у невољама заштиту, жалоснима утеху, онима у невољама брзу помоћ, свима пак, који те поштују миран и хришћански крај живота и добар одговор на Страшном Суду Христовом. О, свече божији, немој посрамити наду нашу коју по Богу и Богородици положисмо на тебе, но буди нам помоћник и заштитник за спасење, да би молитвама твојим задобили благодат и милост од Господа, прослављали човекољубље Оца и Сина и Светога Духа, у Светој Тојици слављенога Бога, и твоју свету заштиту, сада и увек и у векове векова. Амин! Молитва друга О, угодниче Христов, свети Алексије човече Божији, милостиво погледај на нас, слуге Божије (имена), и молитвено рашири ка Господу Богу часне руке твоје, и измоли нам од Њега опроштај сагрешења наших, намерних и ненамерних, миран и хришћански крај живота нашега и добар одговор на Страшном Суду Христовом. О, угодниче Божији, не посрами наду нашу, коју по Богу и Богородици положисмо на тебе, но буди нам помоћник и заштитник ка спасењу, да би твојим молитвама добили благодат и милост од Господа прослављали човекољубље Оца и Сина и Светога Духа, и твоје свето заступништво,сада и увек и у векове векова. Амин! Акафист святому Алексию человеку Божию http://akafist.narod...?AlexyChBoz.htm Са црквено-словенског језика превео протојереј Животије Милојевић [1] Алексије – на грчком језику значи заштитник

(Слави се 30/17.јануара) Светом Антонију је било око двадесет година када су му умрли родитељи, после чега је морао да се стара о својој малолетној сетри. Посећујући стално црквене службе, младић је био ганут побожним страхом о оним хришћанима који су, како се говори у Делима Апостолским, продавали своју имовину и доносили новац и стављали пред ноге апостолима (Д.ап.4,34-35). Чувши у цркви Јеванђељске речи Христове упућене богатом младићу: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди,продај све што имаш и подај сиромасима,и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“ (Мат.19,21). Антоније их је примио као да су оне упућене лично њему. Продао је имовину која му је остала после смрти родитеља, разделио новац сиромашнима, оставио је сестру на старање побожним девственицама у манастиру, оставио је родитељски дом и настанио се недалеко од свога села у бедној колиби и почео је подвижнички живот. Делима руку својих издржавао се и давао је храну и милостињу сиромашнима. Некада је свети младић посећивао друге подвижнике који су живели у околини и старао се да од свакога добије поуку и корист. Једном од њих обратио се за руковођење у духовном животу. У том периоду живота преподобни Антоније је био подвргнут тешким искушењима од ђавола. Непријатељ рода људскога смућивао је младога подвижника помислима, сумњама о изабраном путу, тугом за сестром, трудио се да Антонија склони на телесни грех, али је преподобни чувао чврсто веру, непрестано је творио молитву и присиљавао себе на подвиге. Антоније се молио да му Господ покаже пут спасења и он је имао виђење. Подвижник је видео човека који је наизменично вршио молитвено правило и радио, а то је био Анђео кога је Господ послао да би уразумио свога изабраника. Тада је преподобни установио строги поредак свога живота. Он је узимао храну једном у току дана, некада једном у два три дана, целе ноћи проводио је у молитви, предајући се кратком сну само треће или четврте ноћи после непрестаног бденија. Али ђаво није оставио своја лукавства и старао се да уплаши преподобнога јављајући се под видом чудовишта, али свети је непоколебљивом вером ограђивао себе животворним крстом. На крају непријатељ му се јавио у виду страшнога црнога младића и лицемрно је признао се бе побеђеним рачунајући да ће тиме навести преподобнога на хвалисање и гордост, али преподобни је отерао непријатеља молитвом. Ради веће самоће свети се преселио далеко од села у једној гробници. У одређене дане његов пријатељ му је доносио скромну храну. И овде су демони напали подвижника са намером да га убију и нанели су му тешке ране. Међутим, Господ није допустио да Антоније умре. Пријатељ светога доневши по обичају храну, видео га је да лежи на земљи као мртав и однео га је у село. Светога су сматрали да је умро почели су да припремају све потребно за сахрану. Али преподобни је у касно ноћу дошао к себи и замолио је свога пријатеља да га однесе натраг у гробницу. Чврстина светога Антонија је била јача од лукавства непријатеља. Узевши вид дивљих животиња,зли духови су га опет наговарали да напусти њихово изабрано станиште, али их је он опет отерао силом Животворнога Крста. Господ је укрепио свога угодника: у жару борбе са силама таме, преподобни је видео како се према њему са неба спушта светли зрак и тада је ускликнуо: „Где си био, милосрдни Исусе? Зашто се ниси јавио да од самога почетка исцелиш моје ране? А Господ му је одговорио: „Анотоније, ја сам био овде, али сам чекао да видим твоју храброст, сада после овога када си ти чврсто издржао борбу, ја ћу ти увек помагати и прославићу те у целоме свету“. После тог јављања преподобни Антоније је био исцељен од рана и спреман за нове подвиге. Тада му је било тридесет и пет година. Пронашавши духовно искуство у борби са ђаволом преподобни је хтео да иде у дубину Тиваидске пустиње и да у пуној самоћи послужи Господу молитвом и радом. Замолио је старца – подвижника ,коме се обраћао у почетку свога монашкога пута, да се удаљи заједно са њим у пустињу, и старац је благословио преподобнога на нови, до тада још непознати вид подвига – отшелништво, али по старачкој слабости одлучио је да са њим не отпутује. Преподобни Антоније је отишао у пустињу сам. Ђаво се старао да га заустави: бацао је пред њим скупоцености и злато, али свети не обраћајући пажњу прошао је поред њих. Дошавши до једнога брда, преподобни је видео како на њему има једна запуштена ограђена зграда у коју се уселио затворивши врата камењем. Његов верни пријатељ му је доносио два пута у години храну, а воде је било у дворишту. Донешени хлеб преподобни је узимао не проговоривши ни једну реча са пријатељем. У пуној самоћи и непрестаној борби са злим духовима преподобни Антоније је прожиовео двадесет година. и пронашао је на крају спокојство духа и мир у мислима. Када је настало време, Господ је открио људима свога великога подвижника. Дошло је време да преподобни почне да упућује многе монахе и мирјане и да руководи монасима. Људи који су се скупили пред оградом преподобнога насилно су отворили врата његовога дома и ушли су пред светога Антонија молећи га да их узме под своје руководство.Ускоро брдо на коме се подвизавао свети Антоније је било окружено мноштвом манастира и преподобни је са љубављу упућивао све који су се у њима настанили,учећи духовноме животу све оне који су дошли у пустињу да се спасу. Учио их је пре свега истрајности у прихваћеном на себе подвигу, да несмањеном жељом угоде Господу,милосрдном и несебичним односу према раду, понесеним од раније. Он је убеђивао да се не плаше демонских напада, и да прогоне врага силом Животворнога Крста Господњега. 31. г. Цркву је напало велико искушење – жестоко гоњење против хришћана које је подигао источни римски цар Максимин Дака. Желећи да пострада заједно са светим мученицима, преподобни Антоније је напустио пустињу и отишао у Александрију. Отворено је служио мученицима у њиховим затворима, присуствовао је суду и судским ислеђењима, али мучитељи га нису ни дотакли. Господу је било угодно да га сачува на корист хришћанима. По завршетку гоњења преподобни се вратио у пустињу и продужио подвиге. Господ је подарио своме изабранику дар чудотврства: преподобни је изгонио зле духове и исцељивао болесне силом својих молитава. Мноштво људи му је долазило и ометало је његову самоћу и преподобни је отишао још даље, у такозанву „унутрашњу пустињу“ и настанио се на врх брда. Међутим, братија из пустињских манастира су тражили преподобнога и молили га да их посети. Још једном је преподобном Анотонију дошло да напусти пустињу и да оде хришћанима у Александрију, да би заштитио православну веру од манихејске и аријеве јереси. Знајући да се име преподобнога Анотонија поштује у целој Цркви аријанци су измислили за њега клевету – да се он придржава њиховог јеретичкога учења. Дошавши у Александрију, преподобни Антоније је свенародно, у присуству епископа проклео аријанство. У време свога краткога боравка у Александрији он је обратио Христу велики број незнабожаца. Преподобноме су долазили незнабожачки философи желећи да својим умовањем поколебају његову чврсту веру, али их је он простим и убедљивим речима довео до тога да су заћутали. Равноапостолни цар Константин Велики (+337) и његови синови су веома поштовали преподобногАнтонија и молили га да их посети у престоници, али преподобни није хтео да остави своју братију – пустињаке. У писму које им је послао он је написао цару да се не горди својим високим положајем и да се увек сећају да је и над њима праведни Судија - Господ Бог. Осамдесет и пет година свога живота преподобни Антоније је провео у пустињској самоћи. Мало времена пре своје смрти, преподобни је причао братији да ће он убрзо преминути. Још их је поучио да у чистоти чувају православну веру, да избегавају свако општење са јеретицима, да не ослабљују у монашким подвизима. „Старајте се да изнад свега имате јединство између себе а посебно са Господом, и после са светима, да и вас приме у вечно своје утеочиште, као пријатеље и познанике“-, тако је предана предсмртна поука преподобнога у његовом житију. Преподобни је завештао двојици од својих ученика који су били са њим последњих петнает година његовог живота у пустињи да сахране тело његово у путињи и да не спремају свечану сахрану његових остатака у Александрији. Једну своју мантију је завештао светом Атанасију, архиепископу Александријском,а другу светом Серапиону,епископу Тмуитском. Преподобни Антоније је мирно сконачо 365.г у сто петој години живота и сахрањен је од својих ученика у прослављеној им пустињи на скривеном месту. Живот преподобног подвижника,преподобнога Антонија Великог опширно је написао свети Атанасије, архиепископ Александријски. То дело светог Атанасија, прво дело правослалвне агиографије, сматра се једним од најбољих његових дела. Свети Јован Златоусти каже да то житије треба да читају сви хришћани. „Ово кратко излагање је значајно у поређењу са Антонијевим врлинама, пише свети Атанасије, међутим из њега закључите какав је био Божији човек Антоније.Од младости до таквог узраста је сачувао равно усрђе према подвжништву, ни у старости није се разболео од старачких болести, ни у болести тела свога није изменио начин свога одевања ни у чему. Међутим,он није претрпео штете. Очи су му били здрави и неповређени и добро је видео. Није му испао ниједан зуб, једино они на деснима због дубоке старости. Здрав је био у рукама и у ногама. Ашто су сви говорили о њему, сви су му се дивили, и они који га нису видели волели су га - то служи као доказ његовој врлини и богољубивој души“. Од књижевног дела самога преподобнога Антонија до нас су стигли његових Двадесет говора,одн.трактата о хришћанским врлинама посебно монашких, Седам посланица манастирима о жељи према моралном савршенству и духовној борби: „Правила живота и поуке монасима“. 544.г. мошти преподобног Антонија су пренешене из пустиње у Александрију, а потом после освајања Египта од Сарацена у VII в.у Цариград. Из Цариграда су свете мошти пренете у епархијски округ Венски а у XV в.у граду Ари (Француска), у цркви светога Јулијана. Стопа преподобног Антонија чува се у Неапољу, у манастиру свете Кларе. Акатист преподобном Антонију Великом Кондак 1 Изабрани чудотворче и предивни угодниче Христов, преподобни оче Атноније, љубављу хвалећи богоугодни твој живот, приносимо због тебе благодарне песме Богу. Ти пак пошто имаш велику слободу пред Господом, ослободи нас од свих невоља да ти радосно кличемо: Радуј се ,преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Икос 1 Заволевши од младости анђелски живот жељно си хтео да ходиш у заповестима Божијим, преподобни оче, и горећи срцем ка Господу сила, узвео си ум ка Божанским стварима, у ништа сматрајући привремена и земаљска блага. Због тога дивећи се Божијем промислу о теби, са вером ти кличемо: Радуј се, достојни сине побожних родитеља! Радуј се, од њих васпитани у побожности! Радуј се, јер си од младости пошао за Христом! Радуј се, јер ни ушта си сматрао славу земаљску! Радуј се, усрдни делатељу винограда Христовога! Радуј се, велики наставниче пустиножитеља! Радуј се, јер свима желиш спасење! Радуј се, јер си показао пут истинскога монаштва! Радуј се, светиљко упаљена Божанским огњем! Радуј се, непобедиви камену вере у Христа! Радуј се, обасјани благодаћу Духа Светога! Радуј се, облагодаћени даром чудотворства! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Kондак 2 Непријатељ рода људскога виде тебе, богоносни оче, који си се вазнео на духовну висину хтеде да те погуби, али постиде се твога усрђа и смирења, јер ти си се непрестано подвизавао у посту и молитви, разбијајући главу невидљиве змије, појући скрушено Богу: Алилуја! Икос 2 Срцем и умом схвативши да су сва блага овога света брзопролазна и краткотрајна, затворио си себе у тамној пећини, умртвљујући страсти и служећи јединоме Господу. Зато похваљујући равноангелни твој живот, личемо ти: Радуј се, јер си сву наду положио на Господа! Радуј се, јер си посрамио безумље непријатеља! Радуј се, неустрашиви разоритељу ђаволских обмана! Радуј се, јер си чистотом и светошћу постао сличан анђелима! Радуј се, јер си подвизима твојим осветио пустињу! Радуј се, јер си многе упутио у Царство Небеско! Радуј се, јер си уништио омрзнуту гордост! Радуј се, јер поучаваш смерности! Радуј се, свети, јер све просвећујеш побожношћу! Радуј се, светла звездо која све осветљаваш светлошћу подвига твојих! Радуј се, јер си поживео у славу Божију! Радуј се, добри и дуготрпељиви пастиру! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 3 Сила Вишњега укрепљаваше те, преблажени Антоније, јер ти си пак, боравио у посту и молитви, непрестаним напорима и бдењима побеђујући сва ђаволска искушења певао си Богу који те је покривао благодаћу: Алилуја! Икос 3 Имајући чисте помисли и непорочну душу, блажени оче, увидео си пролазност и непостојаност овога света, и зажелевши вечна одрекао си се привремених добара. Стога прослављајући те, кличемо: Радуј се, ревнитељу доброга смирења! Радуј се, тражитељу духовне мудрости! Радуј се, јер си узашао на висину безстрашћа! Радуј се, јер си целога себе предао Богу! Радуј се, јер си незлобивошћу постао сличан Господу! Радуј се, јер си твојим сиромаштвом постао богат! Радуј се, благодатни украсе пустиње! Радуј се, пресветли светиониче свету! Радуј се, страшни прогонитељу злих духова! Радуј се, уништитељу њихових обмана! Радуј се, мудрији од мудраца овога света! Радуј се, најусрднији подвижниче! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 4 Утишавши буру великих невоља, уселио си се у пустињу, преблажени Антоније, у којој си провео тешки пут монашког живота, уништавајући сва вражија лукавства и сасецајући његове обмане, кличући Христу који те је крепио: Алилуја! Икос 4 Чувши за твој богоугодни живот, преподобни, долажаху ти људи из свих крајева тражећи правду Божију, ти си их све са љубављу примао и руководио ка спасењу. Ми пак, скрушеном душом хвалећи те певамо овако: Радуј се, правило и основе пустиножитеља! Радуј се, добри наставниче стада Христовога! Радуј се, украсе Цркве Христове! Радуј се, славо монаха! Радуј се, јер си целога себе принео на жртву Господу! Радуј се, јер си умртвио греховне страсти у себи! Радуј се, весеље анђела! Радуј се, свепагубно уништење демона! Радуј се, становнику пустиње! Радуј се, љубитељу безмолвија ( молитвенога ћутања )! Радуј се, јер упућујеш на прави пут! Радуј се, јер објављујеш Царство Небеско! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 5 Јавио си се боговођена звезда монашком чину, преподобни оче Антоније, и био си пример животом, речју, љубављу, вером и чистотом, певајући Господу: Алилуја! Икос 5 Непријатељ рода људскога виде чисти и свети твој живот, оче Антоније, много пута је подизао оружје против тебе; ти си победивши га ниси скренуо са спаситељнога пута. Ми пак, најући то,кличемо ти: Радуј се, заједничару вечнога живота! Радуј се, велики наставниче спасења! Радуј се, јер си животом твојим послужио јединоме Богу! Радуј се, јер си узео на себе бреме Христово! Радуј се, укоритељу лукавства демона! Радуј се, јер упућујеш на пут спасења! Радуј се, чувару чистоте! Радуј се, гледаоче Тројичне светлости! Радуј се, устајање палих! Радуј се, прогнање демонских сила! Радуј се,утврђени стубе вере! Радуј се, савршени учитељу ! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 6 Чувши јеванђељске речи: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде замном“(Мат.19,21), ослободио си себе, оче Антоније, од земаљских богатстава и уселивши се у пустињу, проживео си испоснички живот, стекао си себи подвизима твојим ризницу на небесима. Уразуми и нас, милосрдни оче, да се срцем не прилепљујемо за брзопролазне ствари, него да изнада свега мислимо о небесима, кличући Господу сила: Алилуја! Икос 6 Засијао си као богосветла светиљка у Египатској пустињи, оче Антоније, озаравајући све зрацима врлина и чудеса твојих. Ми пак, помињући подвиге твоје, прослављамо те говорећи: Радуј се, јер тобом се овенчавају преподобни! Радуј се, јер тобом се спасавају људи! Радуј се, благодатна посето болесних! Радуј се, помоћниче оних који тешко страдају! Радуј се, разрушитељу непријатељстава! Радуј се, истребитељу непријатеља! Радуј се, миру и утврђење вернима! Радуј се, брзо избављење од невоља! Радуј се, уништитељу злобе и лукавстава! Радуј се, посетитељу очајника! Радуј се, поборниче православнима! Радуј се, помоћниче хришћанима! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 7 Желећи да се достојно подвизаваш добрим подвигом сва привремена блага сматрао си за ништа, био си убог и сиромашан, у пустињу си се уселио да у самоћи разговараш са Богом непрестано Му певајући: Алилуја! Икос 7 Господ те заиста јави као новога наставника монасима, оче Антоније, многи пак, препознавши богоугодан и праведан живот твој и схвативши високу духовну мудрост твоју, слушаху речи твоје као речи великога Божијега угодника, коме приличи да се пева овако: Радуј се, јер си подражавао Авраама у вери! Радуј се, јер си у кротости постао сличан Давиду! Радуј се, јер си стекао ревност Илијину! Радуј се, јер си ишао стазама Крститеља! Радуј се, јер си молитвом извео воду у пустињи! Радуј се, јер си подигао одузетог од болести! Радуј се, јер си даровао прогледање слепима! Радуј се, јер си исцелио многе болесне! Радуј се, предивни и богомудри наставниче монаха! Радуј се, усрдни служитељу Христа Бога! Радуј се, премирна утехо ожалошћених! Радуј се, прељубазна похвало монаха! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 8 Блажени Антоније, видевши необичан и натприродан живот преподобнога Павла, дивио си се висини подвига и врлина његових. Душу пак, његову видео си да окружише анђели и узнеше на небеса, клицао си Богу дивноме у светима Својим: Алилуја! Икос 8 Обрадовао си се великом радошћу, оче Антоније, видевши узлазак на небо душе преподобног Амона,коју си видео прозорљивим очима. Због тога са великим дивљењем кличемо ти овако: Радуј се, јер си узводио очи твоје на небо! Радуј се, јер си изнада свега заволео славу небеску! Радуј се, јер си срце своје осветио непрестаним молитвама! Радуј се, јер си мисао твоју утврдио у Богу! Радуј се, јер си будуће догађаје видео као садашње! Радуј се, јер си смирењем твојим стекао високе дарове! Радуј се, ослободитељу мучених од злих духова! Радуј се, даоваоче душевног и телеснога здравља! Радуј се, преславни заступниче оних у невољама и недаћама! Радуј се, брзи заштитниче оних у болестима и напастима! Радуј се, јер не остављаш нас који смо на земљи! Радуј се, јер приносиш Богу молитве за нас грешне! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 9 Сва природа задиви се висини подвига твојих, преподобни, јер у слабом људском телу у свему си постао сличан анђелима и укрепљаван силом Вишњега, изобиловао си у свима врлинама.Због тога присаједињен анђелским чиновима, певаш Свесилном Богу: Алилуја! Икос 9 Красноречиви говорници не могу достојно прославити живот твој, оче Антоније: ко ће исказати сав пост, бдења, болести и напоре твоје? Ко ће исказати сузе и уздахе твоје к Богу? Но љубављу побуђени према теби: осмељујемо се да ти овако певамо: Радуј се, велики пустиножитељу! Радуј се, учитељу савршенства! Радуј се, служитељу истинитога Бога! Радуј се, прогонитељу злих духова из пустиње! Радуј се, громе који поражаваш ђаволе! Радуј се, јер изобличаваш лукавство његово! Радуј се, стану Божије благодати! Радуј се, обитавалиште Духа Светога! Радуј се, украсу постника! Радуј се, похвало преподобних! Радуј се, основе монаха! Радуј се, славо отаца! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 10 Онима који хоће да се спасу био си учитељ, преподобни, и сада нам грешнима који желимо спасење помози светим твојим молитвама, да би помагани тобом задобили Царство Небеско, где анђели неућутно певају: Алилуја! Икос 10 Чврста и необорива тврђава био си својим ученицима, чувајући их од демонских напада, и сада буди тврђава и покров од свих обмана ђаволских нама који овако вапијемо: Радуј се, анђеле земаљски! Радуј се, човече небески! Радуј се, чисти и часни стану светиње! Радуј се, станиште великих врлина! Радуј се, ревнитељу побожности! Радуј се, критиковатељу јереси! Радуј се, испуњење љубави Христове! Радуј се, поуко монаха! Радуј се, чврсто прибежиште верних! Радуј се, силно узвођење палих! Радуј се, укрепљење немоћних и болесних! Радуј се, утехо малаксалих и безнадежних! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 11 Умилне песме које ти из љубави и усрђа на похвалу теби приносимо, прими милосрдни оче Антоније, и милостиво нам се приклони, и удостој да успемо у покајању, да би твојим молитвама непрестано певали Богу: Алилуја! Икос 11 Јавио си се нама на земљи као светлоносна светиљка истинске Светлости, преподобни Антоније, јер подвизима и чудесима просвећујеш срца верних упућујући на пут врлинског и богоугоднога живота. Због тога слушаш од нас овакве похвале: Радуј се, премудри учитељу! Радуј се, благонадежни вођо! Радуј се, јер си целога себе предао вољи Божијој! Радуј се, јер си изнад свега заволео Господа Исуса Христа! Радуј се, јер си просијао трпљењем различитих недаћа! Радуј се, јер си добровољним сиромаштвом стекао вечно богатство! Радуј се, јер си живот твој провео у трпљењу и у невољама! Радуј се, јер си храбро подносио пустињачка страдања! Радуј се, будитељу лењиваца према подвизима! Радуј се, поверљиво исправљење грешника! Радуј се, сабеседниче анђела и свих светих! Радуј се, усрдни молитвениче за цео свет! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 12 Знајући од Бога дану ти благодат, побожно целивамо светлонсно насликану твоју икону, угодниче Божији и молимо се: Немој нас оставити твоје молитвене заштите пред Христом Богом, Коме благодарно певамо: Аллилуја! Икос 12 Прослављајући твој живот, хвалимо мирни твој крај, преподобни оче Антоније, и молимо ти се: буди у свему на добро брзи помоћник нама који ти овако кличемо: Радуј се, небески житељу! Радуј се, јер стојиш пред престолом Једносушне Тројице! Радуј се, весеље анђела! Радуј се, сабеседниче светима Радуј се, истинити угодниче Божији! Радуј се, изабрани слуго Господњи! Радуј се, топли посредниче за све оне који призивају твоје име! Радуј се, учитељу и надо свих оних који те поштују! Радуј се, насићени благодаћу Божијом! Радуј се, напојени из Божанског извора! Радуј се, орошени потоком спаситељних суза! Радуј се, одевени одећом нетрулежности! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 13 О, преподобни оче наш Антоније Велики, који вечно живиш у незалазном дану Царства Христовог, умоли Владара свих да се избавимо од невоља, болова, и вечних мука, да би у векове певали Њему у Царству Његовоме: Алилуја! Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1 Молитва О, преподобни и богоносни оче наш Антоније, верујемо да ти стојећи пред престолом Пресвете Тројице имаш велику смелост у молитвама пред Свемилостивог Господа, Који свагда чује тебе, вернога слугу и угодника Свога. Због тога са скрушеношћу смирено прилазимо теби, светитељу Божији, немој престати да се за нас молиш Господу Богу, у Светој Тројици слављеном, да милостиво погледавши на нас, не допусти нам да пострадамо у гресима нашим, него да нас пале подигне, да подари исправљење лошем и јадном животу нашем, отимајући нас од надолазећих падова у грех, и да нам опрости све што сагрешисмо помислима,речима и делима од рођења до овога часа. Ти подвижниче врлине знаш немоћ и жалост садашњега времена, моли дакле,непрестано Христа Бога,да нас никада не остави од Његовог неисказаног милосрђа, него да нас сачува од искушења овога света, од ђаволских замки, од телесних пожуда, да добијемо од Њега тобом и све потребно за привремени живот, ослобођење од невоља и недаћа, и непопустљиво трпљење до краја. Измоли нам да у миру и покајању окончамо живот наш, да би несметано прешли са земље на небо, да се избавимо митарстава и злих ваздушних духова и вечних мука и да се удостојимо Царства Небескога са тобом и са свима светима који су угодили Господу Богу и Спаситељу нашем Исусу Христу, коме приличи свака слава, част и поклоњење, са Беспочетним Оцем Његовим и са Пресветим и Благим и Животворним Духом Његовим, сада и увек и у векове векова. Амин! По благослову архиепископа Херсонског и таврическог Јована Написали: архепископ Херсонски и Таврически Јован и Валентина Бершадскаја Акафист преподобному Антонию Великому,Херсон,2010. http://pravoslavie.ks.ua./ruric/akafisty/article/akafist/prepodobnomu-antoniyu-velikomu.htm http://boguslava.in.ua Превео са црквено-словенског језика протојереј Животије Милојевић https://www.pouke.org/forum/topic/21119-%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/page-3#entry765965 https://www.pouke.org/forum/topic/18182-%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98/page-6#entry765966

Већ сам раније напоменуо да су историчари књижевности и сами посредно истицали религијски апскет читаве епохе средњег века као пресудан, коју називају никако другачије но црквена књижевност. Уколико се трага за смислом богословске књижевности, најједноставније је трагати путем савремених богослова, јер се у слободном књижевном интерепретирању губи много од есенцијалног. Атанасије Јевтић каже: „ О Светом Сави је иначе код нас писано веома много, али је писано о свему другоме само не о његовом богословљу, о њему као богослову Православне Католичанске Цркве Српске. Разлог томе треба тражити пре свега у општој богословској незаинтересованости нашег новијег доба, тј. конкретно наша два последња века. Јер од како се у прошлом веку почело научно бавити нашим средњевековним текстовима , па према томе и текстовима Светог Саве и о Светом Сави, одмах је с почетка била очигледна одсутност било каквог интересовања за богословље и богословску науку садржану у старим светосавским текстовима“.[1] Дакле, Атанасије Јевтић истиче незаинтересованост богословске науке за питања текстова средњег века, у овом случају Доментијанових. Упоредно са овим истичем и следеће мишљење Бичкова: „Данас када су публиковани радови из области византијске и староруске естетике, време је да се окренемо и систематском изучавању конкретних форми пројављивања и функционисања естетичких схватања и других православних региона“.[2] Два кључна момента, један владике Атанасије Јевтића о незаинтересованости, а други Бичкова који инсистира на систематском проучавању текстова византијске те самим тим српске средњевековне књижевности. О теми Светог Саве говорили су: Фрањо Рачки (1828-1894), Ватрослав Јагић (1838-1923), Светислав Вуловић (1847-1898), Станоје Станојевић (1874-1937), Стојан Новаковић (1842-1915), патријарх Димитрије Павловић (1846-1930), митрополит Сава Косановић (1839-1903), Владимир Ћоровић (1885-1941), Павле Поповић (1868-1939), Никола Радојчић (1882-1964) и многи други. Међу набројаним именима постоје они који су допринели разумевању светосавског учења, али и оних који су се трудили жестоко да оспоре било какву вредност, конкретно Доментијановог Житија Светог Саве. Вођени различитим разлозима (верским, политичким, теолошким, историјским, књижевним) допринели су свако на свој начин томе да је и после неколико векова Доментијаново стваралашто равноправно са савременим књижевним питањима. Владика Атанасије Јевтић се залаже за теоцентричну концепцију и приступ и наводи оне радове који су тим правцем ишли. Али то не значи да Житије нема и антропцентричну жицу која се такође може подредити дубљој анализи. Мислим да спор, на релацији књижевно-црквено, почива баш на различитим приступима (теоцентризму и антропоцентризму), а негде на средини је потребан баланс. Многобројност мишљења се може дати у кратком прегледу тек шачице аутора. Фрањо Рачки, иначе припадник доминканског реда, је сматрао Житије опширним и помало испразним богословским расправама која немају нимало историчности у себи. На тај начин је Рачки сам себи контрирао тражећи у хагиографијама факте и чињенице, а у историји богословље. То би било исто као када бисмо Стари Завет оспоравали јер Ноја није могао сам направити своју барку са три сина. У сваком случају водити полемику са мишљењем које је настало пре више од једног века делује неукусно. Ватрослав Јагић је указао на доиста озбиљан проблем, а то су преводи: „У преводима (старосрпским), који су редовито чињени са грчкога језика, владају иста начела ропске сапетости, која су се већ одавно удомаћила у бугарско-словенској књижевности“.[3] Највећи је проблем синонимије именица грчког језика, а које се у преводу на српски језик своде на један или евентуално два појма. Тако да је данас пред нама двоструки или троструки превод светоотачких цитата а који имају посебну функцију у Житију. Светислав Вуловић Доментијана сматра ученим теологом, али богословско учење ће утицати на „век трајања“ самога Житија (каква грдна погрешка!), истовремено оцењујући да је препуно „измишљеним чудесима“ и „легендарним бљутавостима“[4]. Професор историје Станоје Станојевић није желео у свом раду Свети Сава (1935) да претерано коментарише теолошку страну Савине мисије, сматрајући да историја треба да остане ван било каквог слободног тумачења, а да при томе историја књижевности није систематизована и недоречена. На тај начин се само наставио манир истаживања средњевековне културе који је оштро делио легендарно, историјско и теолошко. Књижевна тумачења су и даље стидно ослушкивла резултате не желећи да упадну у замку заосталог и наивног. Са почетка 20. века се много више тежило западним уметничким идеалима, а било која веза са националним романтизмом, народном књижевношћу или још даље периодом немањићке културе био би чиста декаденција. Павле Поповић и Никола Радојчић су двојица проучавалаца који су озбиљније приступили читању светосавских текстова: „У свом Прегледу српске књижевности Поповић говори већ боље о „учености и просвећености“ наших средњевековних писаца, следбеника византијске књижевности. А у својој опширној студији о Светом Сави он хвали и Свету Гору и њену образованост, изучену и усвојену од стране Св. Саве и затим од њега пренету у српску земљу и народ. По мишљењу Павла Поповића, свештенство и монаштво је тада у Србији - сигурно било све неуко, с примитивним појмовима о вери, без познавања праве хришћанске и православне науке“[5], мада се овакво мишљење уваженог историчара књижевности, данас мора узети са резервом. Никола Радојчић истиче важност Свете Горе као епицентра српске православне етике, те сходно томе и Светог Саву на првом месту као некога које познавао суштину православне догме. Радојчић каже: „Свети Сава је био, пре свега богослов, а о њему као богослову има најмање научних радова...“[6] Учитељство Светога Саве је оно што Атанасије Јевтић назива богословљем, и не сме да чуди јер друге друштвене науке наш средњи век није ни познавао. А ако треба да се још јасније илуструје међусобна синонимија богословља и учитељства, послужимо се примерима наставних предмета који постоје у данашњем образовању, али су сви обједињени називом просвете. Никола Радојчић је усмерио будуће нараштаје у правцу проучавања Савиних беседа што му признаје Атанасије Јевтић али и пресуђује: „Наиме, реч је о Радојчићевом тамо изнетом мишљењу о „исихазму“, затим о његовом заступању неког „посебог типа српскох монаштва“ и најзад о приписивању Св. Сави „науке о предестинацији. Међутим ко познаје ове проблеме – питање исихазма,предестинације и типова монаштва – одмах ће му бити јасно одакле је Радојчић позајмио, или боље рећи непроверено прихватио, таква погрешна мишљења и затим их приписао Светом Сави. Та мишљења несумњиво потичу из радова западних научника, које је читао и за којима се повео“.[7] Иако млађи од Поповића ни Радојчић се није могао изузети лако од утицаја позитивизма које се почео дубоку укорењивати у српску науку. Тендеција је била да уколико се Доментијановом стваралаштву не може дати научни призвук, а да је плетеније словес само одлика једне епохе, онда то и није књижевност, јер тако запад мисли. На тај начин је наука силом покушавала да од Доментијана начини Анатола Франса (1844-1924), а од лика Светог Саве начини лик Пафнуција[8], што је незамислив терор[9] над самом књижевношћу. Значај проучавања средњевековне књижевности је вишеструк, тим путем се омогућава непосредна комуникација са наслеђем, стиче се бољи увид у развој аутономне национале уметности, као и увид у последице и погрешке, које су се поткрале. [1] Атанасије Јевтић, Богословље Светог Саве, Врњачка Бања, 1991, 8. [2] Милорад Лазић, Естетика Доментијановог житија, Предговор В.В. Бичков, Октоих, Подгорица 1997, 7. [3] Атанасије Јевтић, Богословље Светог Саве, Врњачка бања, 1991, 9. [4] Исто, 11. [5] Исто, 21. [6] Исто, 25. [7] Исто, 27. [8] Пафнуције, калуђер и пустињак, је главни лик романа Таида , бива заведен лепотом жене те постаје највећи грешник. Али да не буде забуне, овим поређењем се не инсистира на сличностима два дела Житија и Таиде, већ на индентичним приступима књижевног тумачења једном и другом. [9] Европски средњи век са правом носи надимак „мрачни“. Међутим, то се не односи нужно и на Средњи век српске историје, јер је постојало неколико периода који се везују за владаре лозе Немањића који су умногоме унапредили српску државу и српску културу. У претераној жељи да постанемо оно што историјски па и географски нисмо, почели смо присвајати и оно чему логично нема места код нас а што се тиче појединих социјалних феномена. Период владавине Немањића је оставио значајне споменике и одреднице нашег идентитета. О сличној тематици су говорили Зоран Мишић Шта је то косовско определење (1961) и Борислав Михајловић Михиз у чланку Књижевни разговори (1952). Поменута двојица су у периоду комунистичке идеолошке превласти истицали важност културног наслеђа. Њима су се касније придружила и највећа имена српске поезије и прозе тога времена окупљени око часописа Дело. Вековна разлика је била премошћена, а најзад је и створен аутентични израз модерне српске поезије. Свети Сава

(слави се 21/8.фебруара и 23/10.јуна на дан празновања Сабор Рјазанских светих) Љубав Семеновна Сухановска родила се 10.септембра/28.августа 1852.г. у Рјазану, у породици сиромашнога мештанина Семена Ивановича Сухановског и његове супруге Марије Ивановне. У то време они су имали два детета: Василија и Григорија (умро 1855.г.) .После три и по године родила им се још једна девојчица. Млађу Љубовину сестрицу су назвли Олга. Љубушку су крстили два дана после рођења,-30.августа у Никољској цркви, коју су после тога, зато што је њена купола до реконструкције, 1904.г. била највећа у граду, у народу називали Николај Дуговрати или Николај Високи. Крштење у Николаевовисокој цркви је обавио старешина цркве протојереј Петар Димитријевич Павлов, отац познатога научника Ивана Петровича Павлова. Познато је да је 1873.г. Марија Ивановна са породицом живела у петом кварту, у Астраханској улици. 1881.г на углу Владимирске и Воскресењске у крилу зграде број 660. која је припадала црквењаку Анисији Александровној Лебедовој. Почетком 1903.г. до своје смрти Љубушка је заједно са мајком и сестром живела у улици Затиној, бр.646. поред куће њиховог духовнога учитеља претојереја Јована Космича Добротворског, који је био у цркви посвећеној Уласку Христа у Јерусалим. У дому о. Јована у време гоњења цркве живео је неко време и свештеномученик Јувеналије (Масловски) ,архиепископ Рјазански и Шацки. Сухановски су живели веома бедно и скучено.Марија Ивановна, Љубушка и њена сестра Олга су биле смештене на 4,4 квадратних хвати[1]. Тако мале стамбене површине није било ни у једној породици града Рјазана.Семен Иванович Сухановски је у то време умро. Оставши без хранитеља, породица Суханових је постала једна од најсиромашнијих у Рјазану и зато је њихов духовик о.Јован Добротворски често посредовао код градских власти за материјалну помоћ за њих. Сухановски су живели побожно. И Господ их није оставио. Кроз Љубушку је Он излио благодат Своју не само на Сухановске, него и на све Рјазане. Ево како описује схимонахиња Серафима (у свету Јелена Александровна Масалитинова) вољу Божију јављену кроз блажену Љубов Рјазанску: „Љубов се винула духом ка Господу, а тело је било одузето: у току петнаест година она није могла да хода нити да стоји на ногама. У соби где је она лежала била је икона светога Николаја Чудотворца и Љуба му се молила и свом душом је волела светитељ. Она је знала, колико многих добрих дела је он учинио људима. Но, ево дошло је време и Господ је погледао на немоћну слушкињу и кроз угодника јој је открио вољу Своју. Једном када је Љуба у дому била сама,јавио јој се сам свети Никола Чудотворац. Њена мајка кад се вратила, ушла је у собу, и видела Љубу како стоји на ногама. Видевши је она је задивљено упитала: „Кћери моја, да ли си то ти. Како си стала на ноге? Љуба је подигла реке ка икони светитеља и казала:„Јавио ми се угодник Николај и каже ми: „Устани Љуба и ходи, и јуродствуј“, - и ја сам стала чврсто на ноге, а он је постао невидљив“. Мајка је била веома обрадована тим догађајем, али заједно са тим се и ожалостила пред назначеним јуродством кћери. Не размишљајући одмах је отишла свештенику своје цркве. Све му је казала и затражила савет. Свештеник чувши одговорио је: „Воља Божија, не задржавај кћер, нека иде и јуродствује,о д Господа се исправљају кораци човеку“. Мајка се покорила вољи Божијој... Од тога времена Љуба је почела да се усрдно моли у Рјазанским црквама, посебно у Казанском женском манастиру, где је дуже време живела код неких сестара, а често и код игуманије, умне, образоване и духовне жене племићкога порекла. Под сенима камених сводова у тајанственом полумраку светлуцавих кандила гледали су на Љубу светли ликови угодника Божијих и позивали су је наподвиг и чули су речи које јој је казао Спаситељ ... и сазревала је у њеном срцу жеља ка подвижништву. И по вољи Божијој, она је примила на себе подвиг затвореништва при чему је тај затвор био необичан. Љуба је закључала себе у своме дому између пећи и зида. У суштини то и није био само затвор него и подвиг столпништва. Несумњиво је да се у том период у код ње формирала личност јаке воље и узвишене душе. Како се она молила, шта је у то време видела и чула, све је то само Богу познато. Али прошло је време... Љубушка провевши у затвору три године, изашла је из њега. Можда је на то она имала упутство са висине, јер када би прошло време, подвижници су по вољи Божијој остављали своју самоћу и ишли су да служе људима. Молитва за друге, добри савет, ласка, нежност, жеља да упозори некога на опасност, састрадање са људима постали су јој судбина. Љубу су често виђала на улицама Рјазана. Она је улазила у продавнице трговаца и узимала је без питања оно што јој је потребно. Трговци јој нису бранили, нису је терали, они су се радовали: па то је било тачно приметно, зато што им је тога дана трговина била успешна. Врата се нису затварала. Поједини трговци су је сами позивали, али блажена претварајући се да их не чује само би прошла поред њих. Понекад би Љуба уморно од ходања села на терасу нечијега дома и људи би јој давали нешто од хране. Од једних би радо узимала,а од других није. Оно што је узела, кући није доносила – раздавала би другим сиромашанима. Бедни и сиромашни су је познавали и волели. Љубушка је овладала даром предвиђљања. Било је много људи који су се бојали Љубине прозорљивости. Било је и таквих који нису веровали и смејали се над њом. Она је све трпељиво подносила, осмех јој се никако није скидао са лица, који је уобичајеном љубазношћу изражавао велику снагу воље. Љубов Семеновна, или како су је у народу душевно називали, Љубушка облачила се просто. Носила је одећу украшену цвећем и мараму, једном плаву, други пут ружичасту. Посебно је волела ружин цвет и хтела је, после смрти да њен ковчег буде постављен материјалом розе боје. Љубушка је према свима била добра, нежна, али једна девојка, како се сећају очевидци, плашила се Љубушкине прозорљивости. Девојка је била прилично добра, али се у њој појављивао нехотичана страх. Некако она је устала рано ујутру и почела је да потпаљује самовар. Почела је да распаљује треске, и погледала је на прозор и види, да на капију улази Љубушка. Девојка се пренеразила, потрчала је брзо да затвори врата, да не би ушла блажена. Али Љуба је стала на праг и почела да говори: „Е, ја сам пожурила, бојећи се да не затвориш врата“. Затим је извадила из џепа чололадну бонбону и дала јој је рекавши: „Ево ти бонбона,обавезно је поједи. Сама је поједи и никоме не давај. Девојка је урадила како јој је рекла Љубушка, и од тада је код ње нестао страх, и она је сваки пут радосно сретала блажену. Посећујући некада своје познанике и знајући где у дому стоје маказе и папир, Љубушка их је узимала и изрезала би некакву фигуру. И после је њему то давала, и та ствар би била предсказање. А онај ко се плашио ових прорицања он би претходно сакрио маказе. У таквим случајевима блажена би исцепала фигуру од папира рукама и свеједно би је дала одређеној особи претсказање. Некоме ко је кретао на пут дала би коња или локомотиву, ко је требао да ступи у брак – круну, ономе пак ко ће умрети – ковчег. Ове фигуре је правила веома вешто. Дала би их ћутећи и одлазила би. И дешавало се како је предсказивала. Искушеница Ефросинија је живела у Казанском манастиру у Рјазану са монахињом Артемијом. Понекада ју је посећивала сестра, која је много желела да буде примљена у манастир, али је нису примили јер је била још врло млада. Једном је дошла та девојка у манастир и поново је почела да прича о својој жељи да буде монахиња. У то време је дошла матушки Артемији и Љубушка. Она је узела са комоде маказе и велики лист папира и спретно почела нешто да реже. И то изрезано је потом ставила на сто. А шта је тамо било? Круг, као манастирска ограда, и клирос (певница). Тада показујући младој девојци, Ефросинијиној сестри на клирос, рекла: „ево,где ћеш певати, ту ћеш и читати“. Прошло је време и та девојка је отишла у манастир. Дали су јој послушање за певницом. Показало се да оно има ретки глас женски бас. Поред певања за певницом она је имала још једно послушање: – читање „Апостола“, тј.,Дела апостолских и посланице светих апостола. Само су две монахиње у манастиру имале такав глас и оне су се међусобно смењивале за певницом, а друга је читала на литругији „Апостол“.А када су затворили манастир,она је певала у другој цркви све до своје смрти. Љубушка је далеко раније предвидела затварање Казанскога манастира.Неким остарелим монахињама је рекла: „Ви ћете своје кости оставити у манастиру, али друге неће“. И дошао је тај тужни дан кад је манастир затворен. Колико је само суза проливено, колико је бола поднето“. - Шта да очекујемо убудуће“,невољно су постављале себи то питање свака од монахиња, напуштајући драги им манастир. Након манастирске тишине, живот у свету је плашио многе од њих. У срцима њиховим била је забринутост а пред њима неизвесност. Тога дана у манастир је дошла Љубушка. Узнемирене и потресене сестре су је окружиле. Она је била озбиљна и усредсређена, скоро да ништа није рекла, само је рукама радила спретно, и као и обично: парче папира, маказе... По лику изрезаних фигура све је постало јасно – ко ће се удати, ко ће умрети, ко ће живети сам, а ко ће живети поред цркве и радити. Једној матушки Љубушка је изрезала цркву са колибом и звонаром и рекла јој је: „Ту ћеш живети и неће ти недостајати хране“. Десет година је та монахиња живела поред цркве Ваведења Пресвете Богородице, радећи различите послове. Њен посао је био да звони. Многе сестре су се после тога сретале и сетиле се шта им је изрезала Љубушка и потврдиле су да су се њена предсказања испунила. Било је и других случаја прозорљивости блажене Љубови. „У нашу породицу“, причала је једна жена, која је познавала Љубушку, - „она је долазила као у своју и све нас је волела. У то време у Москви је умро мој отац. Моја мајка је решила да га превезе у Рјазан и сахрани га на Лазаревском гробљу. И поред највеће жеље тешко је то било да се учини, али пренели смо га и сахранили у Рјазан. На сахрани је била и Љубушка. Почели су да копају раку, а она је отишла сама недалеко у страну и почела да копа јаму. Видела је то наша бака и прекорно јој је рекла: „Љубушка, шта то радиш ? Копаш други гроб, а ми ни овај нисмо ископали“. Она је одговорила: „А ми ћемо ту сахранити врапца“. Ускоро је у нашој породици умро дечак стар само два месеца. Тада смо разумели за кога врапца је она копала гроб. У једној породици било је троје деце, а четврто је било на путу. Једном је отишла код њих Љубушка и рекла је домаћину:„Константине Павловичу, узмите ме за жену“ и пријатно се насмешила. Он се такође насмејао на њене речи и одговоријо је: „Да, ја би вас Љубов Семјеновна, радо узео за жену, али шта да радим са мојом женом. Пелагијом Федоровном? Овога пута Љубушка је као што се дешавало и раније, сасвим отворено рекла: „Она ће умрети“. И стварно жена је умрла на порођају, оставивши иза себе четворо деце. После сахране била је велика даћа. Била је позвана и Љубушка. Седела је немо за столом ћутећи, не гледајући ни у кога, а када је устала од стола и отишла, од тада никад више није ушла у ту кућу. Позивали су Љубов Семеновну не само на сахране него и на свадбе, сматрајући да ће њено присуство донети младенцима срећу. Али није увек било тако. Један богати рјазански трговац удавао је своју кћер. Позвано је много гостију са невестине и младожењине стране. Свадба је била раскошна: богато сервирани столови музика, цвеће. Младожења је веома вешто скривао своју страст према пићу, и нико у њему није видео пијаницу. Како је било велико запрепашћење свих гостију и невестиних рођака, када је Љубов Семеновна, не познавајући од раније младожењу рекла веома гласно за столом: „Младожења је тешка пијаница, а ова млада неће бити срећна“. То је покварило весеље и покајали су се што су позвали блажену. Али касније, када су се уверили у истинитост тих речи, волели су је и уважавали као и раније. Једном је Љубушка дошла у свој дом. Тада је још био жив њен деда. Десило се тако да када је код деде дошао кум, у то време је дошла и Љубушка. Кум је одлучио да се мало нашали са Љубушком и упитао је: „Дакле, Љубов Семеновна, кажи нам, када умреш коме ћеш оставити своју кућу“. Блажена се насмејала и одговорила: „Војницима“. Они су почели да се смеју над њеним речима. Тада нико није могао ни да замисли да ће њена кућа бити срушена и да ће на том месту бити подигнут војни магацин за војну опрему. И тако, место где је стајала кућа, остало је војницима. Једном су се три девојке пријатељице спремале за испит. Чуле су за Љубушку и решиле су да је питају како ће проћи на испитима. Замишљено учињено. Дошле су, и још нису прешле ни праг њеног дома, она их је пријатно дочекала: „Ево дошле су код мене... Катја, Шура и Лида“. И све их је правилно по именима назвала, иако их раније никада није видела. Рекла је : „Убрзо ћете имати испите, а ви се плашите. Ничега се немојте плашити, све ће бити добро“. Девојке су отишле смирене и успешно су положиле испите. Двема малим девојчицама Љубушка је прорекла далеку судбину. Она је често посећивала њихове родитеље. Једном је дошла да их види. Чисте дечије душе ничега се нису плашиле и тако су се са пуно поверења прибиле уз блажену: „Тета Љуба, кажи нам шта знаш“. Љубушка се насмејала, из џепа је извадила невелики смотуљак, одвила га и у њеним рукама су биле две папирне иконице: једну иконицу са ликом светог благовернога кнеза Александра Невског дала је старијој девојци, а млађој иконицу свете благоверне кнегиње Ане Кашинске. Касније се старија сестра удала. Муж јој се звао Александар, у част светог благовернога кнеза Александра Невског, и они су живели у Москви близу метро станице „Александар Невски“. Живот пак, млађе сестре био је сличан благоверној кнегињи Ани Кашинској :рано је изубила мужа, и остала је удовица са двоје деце. Пре револуције 1917. блажена је ишла по улицама града и понављала: „Зидови Јерихонски падају, зидови Јерихонски падају“. Тада је он већ била позната као видовита, и питали су је шта то значи. Али Љубушка није објашњавала своје речи, и када се све завршило постало је јасно њихово значење. О последњим данима живота и смрти блажене Љубови причала је Јелисавета М. која је добро познавала блажену: „Три недеље пре своје смрти дошла је у нашу кућу Љубушка. Наша породица је била велика и она нас је све волела. Ја сам у породици била најмлађа, и мене је посебно волела. Тај пут ме је нежно позвала по имену и казала: „Лизонка, ја ћу убрзо умрети. Моли се за мене Богу, дођи на мој гроб, узми мало земље са њега. Обложи мој гроб розим платном“. Питала сам је: „ Зашто ми је потребна земља“. Замислила се на тренутак и рекла је: „Узми земљу и стави је у теглу са цвећем и у кући твојој биће благодат“. Када је Љубушка умрла, ја сам била на послу. Враћајући се кући чула сам да је умрла, и одмах сам отишла њеној кући. Лежала је усрдно одевена у ковчегу који је био добро припремљен, али ничим постављен. Сетила сам се тада њене молбе да обложим њен ковчег розе платном, и растужила се: како да испуним њену молбу. Она је умрла 21.фебруара 1921.г. У то време у продавницама ничега није било. Материјал се куповао купонима, и наша породица их је одавно све искористила. Више од тога – моли не моли, ништа нећеш добити. Шта да се ради? Добро, размишљам, поћи ћу у продавницу, потражићу па макар и газу. Ма шта било, боље је него непостављен раван ковчег. Ушла сам у продавницу, и почела да молим пословођу: „Хтела би да купим материјал од вас, чак и газу, треба ми да поставим ковчег моје познанице, старије жене. Ово ми је затражила пре смрти“. Пословођа је позвао младог ученика: „Миша, тамо на полици имамо неку розе газу, иди и донеси је“. У себи сам помислила: „Да ли ми се он то подсмева, да ли заиста постоји ружичаста газа“. Али видим:; дечак носи целу трубу газе прелепе розе боје. Таква газа никада није била у продаји. Тако смо обложили њену „кућицу“ розом бојом. Било је доста украса и машни около. Тако се испунила Љубушкина предсмртна жеља. Зима 1921.године била је веома тешка. Беснео је грађански рат. Људи су страдали на фронту, страдали су у позадини; није било довољно хлеба, керозина, дрва за огрев. У кућама је било хладно као на улици. Уместо лампе увече су људи палили свеће и при таквом осветљењу деца су учила школске лекције. Одрасли су били уплашени како да издржавају своје породице. Једном речју, сваки је мислио једино о себи. Али, када су чули да се Љубушка преставила у Господу, и да је требало да се сахрани, сви су остављали своје бриге и похитали су да отпрате блажену на њен последњи пут. Сабрало се толико много људи, тако да је чак и полиција била принуђена да преузме мере да очува ред. Тако је народ поштовао спомен Љубушкин. Након смрти своје мајке, Љубушка је живела са сестром Олгом, која се понашала према њој надмено. Није је угњетавала, ни вређала, али није јој ни веровала, говорећи: „Наша Љуба претвара се да је блажена“. И заиста, „нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме“(Мат.13,53). Али када је Олга видела огроман број људи који су спроводили Љубушку на њен последњи пут, орко се заплакала: „Колико људи је познавало моју сестру, само ја једна је нисам знала“. Олга је надживела Љубушку само три године, скончавши у децембру 1923.г. И после смрти блажена Љубушка није оставила Рјазанце – мноштво чудеса и исцељења десило се по молитвама на њеном гробу. После Љубушкине смрти њени поштоваоци су на њеном гробу подигли невелики споменик. Али са годинама он се урушио и гроб је запуштен. И ево, један војник је од својих средстава поставио крст и металну ограду. О себи је он причао да је његов живот текао веома несрећно, осим тога он је био болестан и лекари му нису могли помоћи. И у сну му се јавила Љубушка и рекла: „Иди у Рјазан, нађи гроб Љубове Сјеменовне Сухановске, постави оградицу око њега, после чега бићеш здрав и срећан“. Он је учинио све како му је она казала и добио је спасење. Од тада је он сваке године долазио на њен гроб и дао да јој се одслужи парастос. А ево једног недавног чудесног догађаја који се десио 2002.године. Слушкиња Божија Татјана из града Александрова се разболела од упале штитне жлезде. Она је дошла у Рјазан код своје мајке. Сазнавши за њену болест, рођака је дала Татјани освећено уље на моштима блажене Љубови, иконицу и акатист. Татјана се помолила,прочитала акатист, али није се помазивала уљем. Ноћу видела је она у сну, као да је она дошла са својом мајком у цркви. По цркви иде свештеник са иконом у рукама и говори Татјани: „ти уљем врат мажеш, мажеш...“ . Татјана је почела да се помазује уљем и убрзо је приметила да јој је много боље. Има врло много таквих сличних сведочанстава. 12.јануара 1987.године Љубов Сјеменовна Сухановска је била прибројана Сабору Рјазанских светих као месно поштована света - блажена Љубов Рјазанска. Сагласно одлуци Најсветијега патријарха Пимена, установљена је дан спомена 21/8.фебруар дан њенога престављења и 23/10 јуни дан празновања Сабора Рјазанских светих. 1992.г. ревношћу намесника Свето Јовано-Богословског манастира,архимандрита Авеља (Македонова) на Скорбјашченском гробљу на гробу блажене Љубушке направљена је капела, а један дан пре тога дана, на јубилеју 800.-годишњице Рјазанске епархије, 23. јуна 1998.г.њене свете мошти су пренесене у Николо-Јамски храм у граду Рјазану. Зато што је крштена у цркви светог Николаја,исцељена од Светога Николаја,Љубушка и почива у цркви свога љубљенога светога кога је свом душом поштовала у овом животу и са којим се сада налази у Небеским становима. Део моштију је остао у капели над њеним бившим гробом на Скорбјашчем гробљу. Ту такође многи долазе на поклоњење блаженој. Акатист светој блаженој Љубави Рјазанској Кондак 1 Oд детињства изабрана Христовом љубављу, ради кога си у подвигу јуродства просијала, дивна молитвенице и заштитнице земље Рјазанске, света блажена мати наша Љубови, приносимо ти похвалне песме, поштујући свети спомен твој. Ти пак пошто смело стојиш пред Цара и Владара свега, немој престати, да молиш милостивога Спаситеља за нас који ти кличемо: Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Икос 1 Ти која си подражавала анђелима у земаљском животу твоме, још на крштењу си била названа Љубов, и ту врлину заволевши (љубав) још од детињства, оним који се сматра безумље презрела си безумље света. Због тога погледај на молитве који ти са љубављу узносимо овако: Радуј се, на светом крштењу названа Љубов! Радуј се, јер си том врлином изобилно обогаћена! Радуј се, јер си трпела бол у страдалноме твоме телу! Радуј се, јер си узносила молитве пред иконом светога Николе! Радуј се, јер си се преко светога угодника Божијег удостојила исцељења! Радуј се, јер си се по заповести његовој обукла у ризу јуродства! Радуј се, јер си тај подвгиг као крст на раме своје понела! Радуј се, јер си њега понела пошавши за Христом! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 2 Твоја мајка видевши, блажена Љубови, дивно твоје исцељење и чудећи се таквом необичном јављању теби, обузета сумњом отишла је у цркву у којој је свештеник рекао: воља Господња, тиме те је благословио на овај много тежак подвиг запевавши Богу: Алилуја! Икос 2 Разум си сакрила јуродивошћу у сујетном животу великога града, пламен страсти си угасила смирењем богоблажена мати. Сузе и уздахе тајних молитава твојих ко ће исказати? Ми то сада спомињући, кличемо ти овако: Радуј се, јер си нам јавила пример трпљења и незлобивости! Радуј се, јер оним што се сматра безумље сакрила си светлост благодати! Радуј се, туђинко свету, која ниси избегавала оне који живе у њему! Радуј се, која се молиш Богу за ожалошћене људе! Радуј се, јер си добровољно затворила себе у дому своме! Радуј се, јер си дивни овај подвиг сакрила од нас! Радуј се, јер си прихватила од Бога указани пут! Радуј се, јер си радосно ступила на тај пут! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 3 Укрепљавана силом Вишњега и повињујући се Његовом промишљању, блажена мати Љубови, хтела си да помогнеш ближњима својим, оставила си свој кућни затвор, и као истинита угодница Божија, непрестанао си клицала Богу: Алилуја! Икос 3 Имајући у себи, блажена мати, огањ Божанске љубави, засијала си као свећа на свећњаку, просвећујући таму грехова наших, и слично бестелесним Анђелима свагда си се узвишавала ка небу. Ми у умиљењу овако ти говоримо: Радуј се, јер си поревновала туђиновању Христовом! Радуј се, јер си ишла улицама града Рјазана! Радуј се, јер си одбацила сујету земаљскога света! Радуј се, јер си се удостојила кушања рајске сладоти! Радуј се, јер си презрела станиште твоје ради служења људима! Радуј се, јер си тражила и добила небеску заштиту! Радуј се, јер све красоте света ни у шта си сматрала! Радуј се, јер таквим животом показала си љубав Божију људима! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 4 Бура таштине света није успела да те прогута,богомудра Љубови, ти си пак као по суву пешице прешла по бездану животнога мора, поставши слична Спаситељу нашем, благодарно певајући Њему: Алилуја! Икос 4 Житељи града Рјзана чувши и видевши твој богоугодни живот са љубављу те примаху под кров свој. Ти си их пак чудесно уразумљивала необичним начином показујући им одређено им од Господа. Помози и нама, блажена мати,да творимо свеблагу вољу Његову да би те овако величали: Радуј се, дивни украсе града Рјазана! Радуј се, јер нас од безакоња наших приводиш у скрушеност! Радуј се, јер видиш будуће догађаје као садашње! Радуј се, јер избегаваш славу људску! Радуј се, јер нас мудро упућујеш на добро! Радуј се, јер просвећујеш потамнеле очи душа наших! Радуј се, јер си потопила страсти као гонитеља фараона! Радуј се, јер си окусила благодат Светога Духа као небеску манну! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 5 Обучена боготканом одећом благодати, ниси гледала на лица ни на сталеж људи, ни на привремене почасти, мати наша, избегавајући славу и похвале. Научи и нас да се старамо само за једину славу Царства Небескога и да Једноме у Светој Тројици Богу, узносимо славу вапијући Му: Алилуја! Икос 5 Видевши побожни људи многонапаћено твоје туђиновање, када си уморна на степеништу стала да мало одахнеш, желећи да умање страдања твоја, доношаху ти храну. Ти пак, желећи да сакријеш свој подвиг, блажена мати, то си разадавала сиромашнима. Ми пак, дивећи се добровољноме твоме сиромаштву љубављу ти овако певамо: Радуј се, славећи јуродивост, учиш нас мудрости! Радуј се, јер безумље света изобличаваш јуродивошћу! Радуј се, јер си сладост рајску окусила у духовном сиромаштву! Радуј се, јер ради те сладости све земаљско ни у шта си сматрала! Радуј се, јер погрде и подсмехе ниси допустила да уђу у срце твоје! Радуј се, јер све што си добијала делила си сиромашнима! Радуј се, јер нас учиш нестицању! Радуј се, јер си све богатство своје скупила у Царство Небеско! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 6 Јавила си се веома гласна проповедница, богоблажена мати, када си предсказала да ће надолазеће године бити метежне за нас. Али и у тешким даним искушења, када многи беху обузети страхом бежаху, примером својим си поучавала да певају са надом Богу: Алилуја! Икос 6 Засија јавно истинитост речи твојих, исказаних у причама, кад падоше зидови јерихонски и држава Русија би предана поругама. Умоли пак, Владара Христа, блажена мати, да нам помогне да понесемо то бреме, да умањи страдања наша. Ми те пак овако прослављамо: Радуј се, јер нас не остављаш у страдањима нашим! Радуј се, јер нас изводиш из пучине очајања! Радуј се,ј ер нас приводиш мирном пристаништу! Радуј се, јер развесељаваш чамотињу срца наших! Радуј се, јер бодриш изнемогле снаге наше! Радуј се ,јер си у време прогонства чврсто била у вери! Радуј се, јер нас поучаваш да се надамо на милост Божију Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 7 Желећи пројавити величину љубави и милосрђа свога према палом роду људском, када дође време затварања Казанскога манастира од безбожника, Господ не остави у тузи слуге Своје и посла тебе, мати наша Љубов, на утеху жалосним сестрама, да не би у данима искушења подлегле очајању, него да без роптања поднесу невоље,певајући похвалну песму: Богу: Алилуја! Икос 7 Ново чудо јавила си, достохвална мати, када си сестрама које су биле у невољи прорекла будућност. И њихова ридања са сузама умањила си несумњивом надом на Заштитницу Мајку Божију. Похваљујући, дакле,твоје,благовољење, кличемо ти овако: Радуј се, јер си дошла на заштиту Казанскога манастира! Радуј се, јер си тамо боравила дуго у келијама! Радуј се, јер си тешила оне који страдају! Радуј се, јер си подарила заштиту онима који су у невољама и недаћама! Радуј се, јер си изабранице Христове упућивала на пут ка Небескоме Жениху! Радуј се, јер си са њима делила тешкоћу ускога пута! Радуј се, јер си им прорекла будући пут! Радуј се, јер си им показала да тај пут прођу благодарећи Бога! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 8 Необично је и дивно било житије твоје; великим знацима подигла си многе из греховнога сна на покајање, свима дајеш исцељење, овима јављаш брзу смрт, другима пак изобличавш тајне помисли. Стога те молимо, блажена Љубови, просвети нашу таму безверја, упућујући нас да се исправимо, да на Страшном Суду Христовом не станемо са леве стране, него да се удостојимо да са изабранима кличемо Свемогућем Богу: Алилуја! Икос 8 Сва испунивши себе Божанском љубављу, јавила си се палата дарова Духа Светога: тешиш ожалошћене, штитиш немоћне, дарујеш сиромашне, исцељујеш болесне, због чега ти кличемо: Радуј се, јер помажеш сироте и убоге! Радуј се, јер управљаш бедне и удовице! Радуј се, верна заштито немоћних! Радуј се, брзо исцељење недужних! Радуј се, јер узносиш топле молитве за нас! Радуј се, јер њих и све нас учиш да прилазимо Богу! Радуј се, јер си крајњим смирењем стекла дар прозорљивости! Радуј се, јер си од тога дара бесплатно раздавала онима којима је потребно! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 9 Сва пуна врлинама, блажена Љубови, са молитвом на устима предала си дух твој у руци Божијој, који те усели у Небеске станове, где те примише анђелски чинови и хорови светих. Измоли нам од Господа миран хришћански крај, да бисмо Му певали похвалну песму: Алилуја! Икос 9 Многоречити говорници не знају како да те похвале, достохвална мати, јер многа натприродна преславна чудеса си још у своме животу показала, али и по престављењу твоме не престајеш да их блгодаћу Божијом чиниш. Ми побуђени љубављу смело ти овако певамо: Радуј се, украшена многим врлинама! Радуј се, смела молитвенице наша пред Богом! Радуј се, јер си уским путем јуродства дошла до врата небеских! Радуј се, јер си у палату Небескога жених ушла у гласу радости! Радуј се, дивна мати, достојна доброг спомена! Радуј се, по блаженој смрти твојој Богом узвеличана! Радуј се, јер нас учиш да се одричемо сујете века овога! Радуј се, јер оне које љубављу поштују твој спомен помажеш у невољама и напастима! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 10 Господ желећи да се сви спасу откри кроз благодатну твоју смрт, како приличи припремљенима да буду спремни за сахрану,када си некој девојци јавила, блажена мати наша Љубов, да сандук у коме лежиш обложиш платном розе боје. Јер си се удостојила да у смртном часу добијеш не бол него радост. Тако и сада боравећи у Горњем Јерусалиму, радосно певаш Богу: Алилуја! Икос 10 Као непробојним зидом житељи града Рјазана у плачу и у жалости због сиротовања свога испунише улице града нашега, блажена Љубови. Разумеше да тело твоје треба да иде у погребну пратњу, мишљаху да ће бити остављени без твоје заштите. Ми пак, сада празнујући спомен твој прилазимо молитвеном покрову твоме и хвалимо те у нади овим речима: Радуј се, јер си наследила Царство Небеско! Радуј се, јер нам божанском љубављу откриваш блаженство безсмртнога живота! Радуј се, јер си кушана као злато у огњу! Радуј се, јер те Господ прими као свеплодну жртву! Радуј се, венче, из света саплетени од радости и доброте! Радуј се, скупоцена кадионице, која узносиш тамјан хвале Богу! Радуј се, кандило које свим срцем гориш ка Богу! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 11 Ове похвалне песме, које ти као многобројне приносимо мати наша Љубови нису довољне да би прославиле врлине и чудеса твоја. Међутим, узносећи хвалу Богу због свега што нам јавља у светима Својим, Њему певамо: Алилуја! Икос 11 Тросунчаном светлошћу обасјеана, сада са свима светима стојиш на небесима пред престолом Цара над Царевима, многоблажена Љубови, и отуда као светлозарно светило просвећујеш земљу Рјазанску, одгонећи мрак заблуде показујеш пут <