Свети архијерејски Сабор 2019.

[Аполоније]

@Ведран* Значи, окачи мачку о реп (бар до следећег заседања САС)? 

[Ведран*]

пре 1 минут, Хаеул рече

@Ведран* Значи, окачи мачку о реп (бар до следећег заседања САС)? 

Па видећемо, или тачније, чућемо. 

Али није то писмо непостојеће ако га западноамерички епископ није предао по протоколу. Сви смо чули за њега, чак и читали његов садржај.

[Vladan :::.]

пре 23 минута, Хаеул рече

прилично дрски

 што ми се учинило

Дрско је и безобразно што ти на овој теми као чињеницу постављаш нешто што је на другој теми оборено и раскринкано, и то рачунајући на то да ће се ван контекста матичне теме твоја тврдња и клевета овде прихватити здраво за готово. Жалим случај. А на објашњење ниси реаговао, још једна лаж.

Срам те било зато што оно што ти се учинило на две теме потураш као чињеницу уз увреде и пратеће глупости.

Лажно праштање нећу ни да коментаришем.
 

[Vladan :::.]

1 hour ago, александар живаљев рече

Тема мајског Сабора СПЦ – мешање Цариграда и Американаца у унутрашње ствари СРПСКЕ ЦРКВЕ: Случај владике Максима!

Снажан, отрежњујући и обесхрабрујући текст. Нека им је Бог у помоћ на том Сабору.
 

[Аполоније]

пре 1 минут, Sofija_ рече

ti bi trebao na odobravanje, mnogo si se osilio

Слободни сте да то предложите особљу.

Завршио сам дискусију и с Владаном и с Вама, и сада се враћам теми. 

[Протомајстор]

пре 2 часа, александар живаљев рече

Како сазнајемо у овај случај су се директно умешали и појединци из Америчке Амбасаде у Београду. Два пута су долазили у Патријаршију да моле да се владика Максим не рашчини. Први пут је постојала иницијатива да се владика Максим премести у Милешевску епархију наместо досадашњег епископа Атанасија Раките, који би био пензионисан. Други пут су Американци молили да се нађе нека згоднија епархија од Милешеве јер је Милешевска мала епархија, те да му се по могућности да да буде епископ у Београду.

Американци ће да пензионишу епископа Атанасија Ракиту (62), а ако не пристанемо онда ће да пензионишу патријарха Иринеја (89) и поставе Максима (51) на његово место!? Шта да радимо сада, мајку му? 

[александар живаљев]

Politika: Kosmet i Ukrajina glavne teme na Saboru SPC

Kosovo i Metohija i Ukrajina biće glavne teme redovnog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, koji sutra počinje u manastiru Žiča, piše Politika, preneo je Tanjug.

 

 

A. Čukić

Manastir Žiča

Iako se dnevni red Sabora utvrđuje teka kada počne, "Politika" nezvanično saznaje u vrhu SPC da će se o pojedinim temama najverovatnije raspravljati, jer je zbog njihovog značaja važno da se o njima izjasni najviše crkveno telo. Tako će srpski arhijereji na Saboru razgovarati o situaciji na KiM i crkvenoj krizi u Ukrajini. 

O KiM se govorilo i na prošlogodišnjem majskom zasedanju, ali i na vanrednom zasedanju u novembru. Nije isključeno da će arhijereji ponovo formulisati stav o tom važnom i bolnom pitanju, kao što bi slično mogli da učine i sa crkvenom krizom u Ukrajini, navodi list.

Nezvanično, u vezi sa KiM, Srpska pravoslavna crkva neće menjati svoj viševekovni stav i potvrdiće ranije iznete stavove Sabora, navodi "Politika", prenosi Tanjug.

Ovogodišnji Sabor počinje baš u manastiru Žiča, sedištu prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save, u skladu sa velikim jubilejom koji SPC obeležava ove godine: osam vekova od sticanja autokefalnosti, što je zasluga upravo ovog srpsko svetitelja. 

To je jedini razlog zbog kojeg ove godine, za razliku od prošle, zasedanje nije počelo u Pećkoj patrijaršiji. 

[александар живаљев]

SABOR SPC ZASEDA U ŽIČIPatrijarh Pavle postaje svetac ovog datuma?!

AUTOR: J. Đ. DATUM I VREME: 07.05.2019. 21:03https://www.alo.rs/vesti/drustvo/patrijarh-pavle-postaje-svetac-ovog-datuma/227551/vest

 

U radnom delu Sabora bi, kako saznajemo, mogla biti pokrenuta i tema dugoočekivane kanonizacije

Patrijarh Pavle, Foto: Profimedia

Prema rečima našeg izvora, ta tema se nameće ovog proleća, budući da se ove godine navršava 10 godina od smrti omiljenog srpskog patrijarha, da je sve više isceljenja koja se dešavaju na njegovom grobu i, što je najvažnije, ovo je godina u kojoj SPC obeležava svoj najveći jubilej - 800 godina autokefalnosti.

Verski analitičar Draško Đenović za „Alo!“ naglašava da se patrijarh Pavle u narodu odavno doživljava kao svetac, tako da bi eventualna kanonizacija bila samo formalnost.

- Dok je bio živ, u narodu je važio za hodajućeg sveca, vodio je maltene svetački život, na njegovom grobu dešavala su se čuda, odnosno isceljenja. Time su glavni uslovi za kanonizaciju ispunjeni. Do nje bez problema može doći ove, sledeće ili neke naredne godine, ali bi bilo lepo da to bude ove, jer je godina velikog jubileja - kaže on.

Sabor SPC, Foto: SPC

Protođakon Ljubomir Ranković, glavni urednik „Glasa Crkve“, takođe nema dilemu da je patrijarh Pavle odavno svetac za srpski narod, ali se pita da li smo mi njega dostojni i da li smo zaslužili da u naše vreme bude kanonizovan. Dodaje da njegovu veličinu neće ni povećati ni umanjiti to što će vladike možda ove godine izglasati predlog i proglasiti ga svetiteljem.

- Njegov značaj će, kako vreme bude prolazilo, biti sve veći. On je najveći kapital i blago srpske crkve i srpskog naroda. Crkva sa tim stvarima nikad nije žurila, ni Sveti vladika Nikolaj ni Sveti Sava nisu tako brzo kanonizovani, ali videćemo šta će biti na Saboru - navodi on.
Od predloga za kanonizaciju do odluke može proći i nekoliko godina. Kada se odluka donese, pripremaju se ikona svetitelja i svečana pesma, tropar. Svetac se proglašava na svečanoj liturgiji, koju služe članovi Sabora. Nakon kanonizacije, Crkva obaveštava ostale pravoslavne crkve i moli ih da tog sveca unesu u svoj kalendar.

Poslednja tri novoproglašena sveta mučenika su Grigorije Pećki, Vasilije Pekar iz Peći i mučenica Bosiljka Rajičić iz Pasjana kod Gnjilana.

Uslovi za kanonizaciju:

- Da od smrti prođe najmanje 10 godina.

- Da neko iz SPC predlog zvanično iznese pred Sabor.

- Da je ta osoba živela na glasu svetosti, da je iza nje ostalo sećanje, da je vodila čestit, pobožan život, da je svojim delovanjem bila „svedok vere“.

- Da mošti te osobe nisu istrulile.

- Da se na grobu dešavaju isceljenja.

- Da se sa tom osobom ne povezuju negativne konotacije.

 

[александар живаљев]

Познат је оквирни програм отварања САСабора у манастиру Жичи и Краљеву:

Четвртак, 9. маја

у 9 ч. Света Архијерејска Литургија и Призив Духа Светога у манастиру Жича

у 18 ч. Концерт Хора Музичке академије из Источног Сарајева у Храму Светог Саве у Краљеву

Петак, 10. маја, Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару

у 9 ч. Света Архијерејска Литургија и Слава катедралног Храма Светог Саве у Краљеву

око 11.30 ч. Прва седница Светог Архијерејског Сабора у манастиру Жича

 

Сабор наставља рад 11.05. у Београду.

 

[александар живаљев]

Уочи Сабора у црквеним круговима се доста говори о предлогу Високопреосвећеног митрополита Амфилохија за обнову Бококоторске епископије. Ево њеног кратког историјата:

Бококоторска епархија

Из Википедије, слободне енциклопедије

 

 

 

Епархија бококоторска Српска православна црква
Основни подаци
Држава	Аустроугарска, Краљевина СХС
Основана	1870.
Укинута	1931.
Архијереј
Епархијски архијереј	Кирило Митровић(посљедњи)
Чин архијереја	Епископ
Титула архијереја	Епископ бококоторски

 

Епископ Герасим Петрановић

 

Епископ Кирило Митровић

Бококоторска епископија је некадашња епархија Српске православне цркве, која је постојала између 1870. и 1931. године са средиштем у Котору.

Бококоторска епископија је обухватала Боку которску, Паштровиће (област Будве и Петровца) и стару дубровачкуобласт.

 

•  
•  
•  
•  

До пред крај 18. вијека, с малим изузецима, Бока је потпадала под стару епископију, каснију Митрополију зетску, чија је резиденција у прво вријеме била на Превлаци код Котора, касније око Скадарског језера, и најзад на Цетињу.

Кад је Пожунским миром (1806) цијела Далмација дошла под француску власт, основао је Наполеон посебно Српско-православно владичанство за Далмацију, а 1810. и посебно „велико викарство“ за Боку. Први Викарни архијереј био је архимандрит Герасим Зелић. Тако је остало и касније, кад је цијела Далмација с Боком дошла под аустријску власт (1814). Први подстрек, да се оснује засебно Бококоторско владичанство, дао је књижевник Стјепан Митров Љубиша, који је, као посланик на Царевинском вијећу у Бечу, највише и утицао, да је цар Франц Јозеф I, послије умирења Бокељског устанка 1869. године, одобрио да се оснује самостална Бококоторска епископија, што је учињено 6. новембра 1870. године.

Иако су се православни Срби надали да ће нова епархија остати у духовној заједници са Карловачком митрополијом, убрзо се показало да државне власти имају другачије намере. Након именовања угледног архимандрита Герасима Петрановића за првог епископа нове епархије, које је извршено 25. фебруара 1871. године, појавио се проблем око његове хиротоније, будући да је карловачки митрополитски трон у то време био упражњен. Ово питање се развлачило пуне три године, а у међувремену су власти припремале стварање постпуно нове митрополије. Царском одлуком од 30. марта 1874. године, Бококоторска епархија је заједно са Далматинском епархијом пренета под надлежност новоустановљене Буковинско-далматинске митрополије са средиштем у Черновцима. Самом Буковином управљао је митрополит, док су обе српске епархије у Далмацијибиле у надлежности својих епископа.^[1] Тек након тога, Герасим Петрановић је 9. маја 1974. године хиротонисан за епископа од стране буковинског митрополита, а потом је 26. маја свечано устоличен у Котору. Епархијом је управљао веома успешно, све до смрти 1906. године.

Према подацима из 1927. године епархија је имала 4 протопрезвитерата (которски, рисански, херцегновски и будвански) са 49 парохија, 215 цркава, 37 свештеника и 26.448 душа.

Епископи[уреди]

• Герасим Петрановић (1874—1906)
• Доситеј Јовић (1906—1910)
• Владимир Боберић (1911—1918)
• Кирило Митровић (1920—1931)

Манастири[уреди]

Бококоторска епископија је имала осам манастира:

• Манастир Подластва,
• Манастир Бања,
• Манастир Савина,
• Манастир Градиште,
• Манастир Режевићи,
• Манастир Прасквица,
• Манастир Дуљево и
• Манастир Подмаине.

Види још[уреди]

• Бока которска

Референце[уреди]

1. ^ Hastings 2003, стр. 431.

Литература[уреди]

• Грујић, Радослав (1927). „Бококоторска епископија”. Народна енциклопедија.
• Д. Миковић, Српско-православно боко-которско влађичанство (1908);
• Шематизам православне епархије боко-которске, дубровачке и спичанске за 1912 и раније године;
• Ђ. Стратимировић, Православна црква у Боци Которској (1897); Г. Виђицки, Боко-которска епископија и Кипријан Стануловић, архимандрит ковиљски (Српски Сион, 1906);
• Никодим Милаш, Православна црква у Дубровнику у 18 и почетку 19 вијека (1913).
• Hastings, James (2003). Encyclopedia of Religion and Ethics. Kessinger Publishing. стр. 431—. ISBN 978-0-7661-3683-0.

[александар живаљев]

Данашња Политика, још нема текста у електронском облику, пише (новинарка Ј. Чалија) да се незванично сазнаје да је у Патријаршију стигло писмо свештенства из Америка у којем се изражава негодовање због ставова епископа Максима који "уносе пометњу у свештенство и народ".

Неизвесно је да ли ће се о том писму расправљати на Сабору.

Такође, Јелена Чалија најављује могућност да се због контроверзи око нових решења у предлогу новог Устава СПЦ, његово усвајање одложи за наредну годину.

[александар живаљев]

ZASEDANJE CRKVENE SKUPŠTINE

POČINJE SABOR SPC: Patrijarh Irinej sa vladikama stigao u Žiču

DRUŠTVO
08.05.2019. 21:24h

Ovogodišnje zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora počinje u Žiči, prvom sedištu srpske arhiepiskopije, zbog jubileja - osam vekova autokefalije

 

Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej stigao je u Žiču.

 

Patrijarha srpskog je zajedno sa arhijerejima Srpske pravoslavne crkve koji su se u Žiči sabrali povodom početka redovnog majskog zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora ("crkvena skupština") dočekao Episkop žički Justin, saopštila je Televizija Hram.

FOTO: TV HRAM

 

Ovogodišnje zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora počinje u Žiči, prvom sedištu srpske arhiepiskopije, zbog jubileja - osam vekova autokefalije

 

Sveti arhijerejski Sabor svečano će započeti 9. maja svetom arhijerejskom liturgijom i činom Priziva Svetog Duha u hramu Vaznesenja Hristovog u manastiru Žiči, gde će u popodnevnim časovima početi radni deo zasedanja i isto produžiti sutradan, 10. maja.

FOTO: TV HRAM

 

Zasedanje će biti nastavljeno 11. maja 2019. godine u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu.

Autor: Kurir.rs/Televizija Hram

[александар живаљев]

ЕПИСКОПИ У ЖИЧИ: Почиње заседање Сабора СПЦ

Г. Ћ. - Р. Др. | 09. мај 2019. 08:41 

Дводневна седница највишег црквеног тела у Жичи имаће свечани карактер поводом почетка обележавања јубилеја Српске цркве - 800 година од стицања њене аутокефалности

 

 

Фото Г. Шљивић

 

ПОД сводовима Цркве Светог Спаса у средњовековном манастиру Жича, задужбини Немањића из 13. века, данас ће почети редовно заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.

 

Дводневна седница највишег црквеног тела у Жичи имаће свечани карактер поводом почетка обележавања јубилеја Српске цркве - 800 година од стицања њене аутокефалности. Радни део састанка свих владика из Србије, региона и иностранства биће настављен у Патријаршији у Београду.

У задужбини Немањића, надомак Краљева, минулих дана обављене су последње припреме за Сабор који ће почети данашњом светом архијерејском литургијом.

- Према програму који је Епархија жичка добила као домаћин овог скупа, литургија коју ће предводити српски патријарх, уз саслужење свих епископа, почиње у 9 часова. У даљем програму у Епархији жичкој планирана су два радна дана током којих ће бити одржане седнице, а наставак ће бити у Београду - каже протонамесник Александар Јевтић.

Према његовим речима, Жича је место из којег је потекла српска државност и црквеност, а одржавање Сабора у овој светињи израз је захвалности њеном историјском значају.

- Поносни смо што је Свети Сава столовао у Жичи. Ово место делило је судбину нашег народа и цркве. Упркос тешким временима Жича је увек имала чиме да се поноси - рекао је Јевтић.

Пролећно заседање највишег тела СПЦ почеће уобичајеним обредом призива Светог духа, после чега ће архијереји почети процедуру усвајања дневног реда.

- Које ће теме бити отворене још увек није познато, јер сваки члан Сабора има право да допуни предлог Синода о тачкама дневног реда - кажу у Патријаршији. - Архијереји ће готово сигурно разматрати ситуацију на КиМ, као и проблеме везане за формирање тзв. Украјинске православне цркве.

ЧЕКА СЕ НОВИ УСТАВ

РАСПРАВА о нацрту новог Устава СПЦ тема је која већ дуже време чека на расправу у црквеном врху. Претходни текст највишег правног акта наишао је на низ критика у црквеној и широкој јавности, због чега је дискусија о њему одложена. У плану овог заседања је и да се постигне договор о даљим радњама усвајања овог акта.

[александар живаљев]

Прве фотографије са Свете литургије 9.05. у Жичи (ТВ Храм)

[александар живаљев]

Улазак архијереја у Цркву, снимак РТС-а:

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2019/05/09/14471588/zicas-090419.mp4