Наводни наводници о „наводној“ аутокефалији Српске Православне Цркве по Владики западноамеричком Максиму

[obi-wan]

On 14.4.2019. at 22:48, Нифада рече

Према мени је био баш благонаклон,добила сам 9 из агиологије

Zene uvek dobijaju bolje ocene...

[Нифада]

пре 6 часа, obi-wan рече

Zene uvek dobijaju bolje ocene...

To je dobar znak

[obi-wan]

пре 1 минут, Нифада рече

To je dobar znak

...bliskog kraja sveta...

Ne, shalim se. Slabijem polu treba u svemu shishoditi...

[Нифада]

пре 27 минута, obi-wan рече

...bliskog kraja sveta...

Ne, shalim se. Slabijem polu treba u svemu shishoditi...

То је само етикета коју женама лепе,само да не буде као у овој шаљивој причи

 Једном је сасвим обична црна врана дошла у ресторан и приметила белу врану. Одмах јој је почело да смета присуство беле вране, те да би јој наудила смисли лукавство и позове конобара. " Дај свима шта једу, осим белој врани и наплати", узвикнула је црна врана. 
Конобар узме новац и свима достави жељена јела , осим белој врани , која устане, наклони се и каже хвала црној врани. Ова се још више расрди и поново повика конобара да сада свима на њен рачун услужи и пиће, осим белој врани.
Конобар узе новац и даде свима пиће, осим белој врани. Ова опет устаде, наклони се и каже хвала. Црна врана, не могући да издржи гњев, приђе шанку и пита: " шта је са овом белом враном јер је већ два пута понижавам, свима наручујући јело и пиће, док једино њој не, а она упорно говори хвала и спокојно се радује мојим провокацијама, је ли она луда"? Конобар је погледа па рече: " Не, никако, она је само власница ресторана"! :-)

 

 

[Dragi]

Homatijan je unazad priznao autokefaliju srpske Crkve, a u ono vreme pak bio je u sukobu sa vaseljenskom patrijaršiom izbegnuta u Nikeju, danas Iznik, ovo posle krstaškog osvajanja Carigrada. Povod je bio da je Ohrid pripao vizantijskoj naslednoj državi u Epiru, pod dinastiji Angelos (Anđela), dok je u Nikeju zavladao car Laskaris a posle njega dinastija Paleologa. I svi oni su polagali pravo na vizantijsku krunu. Jedno vreme su napredovali Anđeli iz epirske despotovine, osvojili su centralnu Grčku, Maćedoniju, Solun, ali najzad kao pobednici su izašli nikejski Paleolozi i obnovili su Vizantiju. Ali svakako, u ta vremena nastao je sukob vaseljenskog patrijarha i ohridskog arhiepiskopa koji je pripadao jurisdikciji vaseljenske patrijaršije ali de fakto se osamostalio. Možemo dakle, da kažemo da je srpska Crkva ostala verna vaseljenskoj patrijaršiji kojoj je ionako pripadala, jer i ohridska arhiepiskopija je pripadala vaseljenskoj patriaršiji! Ne razumem zašto uvek neki teološki đogan mora ovo da dovodi u pitanje... nek malo uzmu i istorijski udžbenik u ruke i ne jedino kanone i dogme.

A za Ukrajinu je jasno - ono tamo je ruska Crkva, kao ruska Crkva nastaje bla bla bla bla! Crkva, ovim i vaseljenski patrijarh, treba da dodaje pomirenju u toj pomesnoj Crkvi a ne podeli i odvajanju samo što je to želja gospode iz Washington'a i njezinih dvadeset miliona (alegorično, vele da ih je u realnosti samo 20.000) protestantskih denominacija.

[Ведран*]

пре 3 минута, Dragi рече

i njezinih dvadeset miliona (alegorično, vele da ih je u realnosti samo 20.000) 

Ниси морао да алегоришеш, могао си само наводнике да ставиш. Све би разумели! 

[obi-wan]

пре 36 минута, Нифада рече

То је само етикета коју женама лепе, само да не буде као у овој шаљивој причи:-

Nije to nikakva etiketa, zene jesu u danasnjem svetu u skoro svemu povlascene.

[Bokisd]

пре 14 минута, Dragi рече

Homatijan je unazad priznao autokefaliju srpske Crkve, a u ono vreme pak bio je u sukobu sa vaseljenskom patrijaršiom izbegnuta u Nikeju, danas Iznik, ovo posle krstaškog osvajanja Carigrada. Povod je bio da je Ohrid pripao vizantijskoj naslednoj državi u Epiru, pod dinastiji Angelos (Anđela), dok je u Nikeju zavladao car Laskaris a posle njega dinastija Paleologa. I svi oni su polagali pravo na vizantijsku krunu. Jedno vreme su napredovali Anđeli iz epirske despotovine, osvojili su centralnu Grčku, Maćedoniju, Solun, ali najzad kao pobednici su izašli nikejski Paleolozi i obnovili su Vizantiju. Ali svakako, u ta vremena nastao je sukob vaseljenskog patrijarha i ohridskog arhiepiskopa koji je pripadao jurisdikciji vaseljenske patrijaršije ali de fakto se osamostalio. Možemo dakle, da kažemo da je srpska Crkva ostala verna vaseljenskoj patrijaršiji kojoj je ionako pripadala, jer i ohridska arhiepiskopija je pripadala vaseljenskoj patriaršiji! Ne razumem zašto uvek neki teološki đogan mora ovo da dovodi u pitanje... nek malo uzmu i istorijski udžbenik u ruke i ne jedino kanone i dogme.

A za Ukrajinu je jasno - ono tamo je ruska Crkva, kao ruska Crkva nastaje bla bla bla bla! Crkva, ovim i vaseljenski patrijarh, treba da dodaje pomirenju u toj pomesnoj Crkvi a ne podeli i odvajanju samo što je to želja gospode iz Washington'a i njezinih dvadeset miliona (alegorično, vele da ih je u realnosti samo 20.000) protestantskih denominacija.

I verovatno zbog tih drzavno - politickih razloga je Homatijan 'kukao'(  ) na sv.Savu kako mu je otkinuo kao 'nekanonski' (ovde navodnici znace, .. to sto znace....) deo crkvene teritorije i to od strane 'suparnickog' (oprezno sa navodnici' ... ) tabora olicenog u VP i vizantijske krune i cara.

[Dragi]

Igra prestola u ono vreme

[Bokisd]

пре 5 минута, Dragi рече

Igra prestola u ono vreme

[Dragi]

Mi smo sever

[Ведран*]

Зима долази!

[Dragi]

пре 27 минута, Ведран* рече

Зима долази!

Trojanov zid, đavolov šanac (ili đavola stena)? Bili su malo važniji od onog engleskog zida koji drži samo one divljake iz Škotske, kod nas pak Skite, Germane, naravno nas Slovene, Hune, Tatare, Mongole, Avare... ali mi nismo Anglo-Ameri, mi danas nismo važni kao oni

https://en.wikipedia.org/wiki/Pannonian_Limes

https://en.wikipedia.org/wiki/Limes_Moesiae

https://en.wikipedia.org/wiki/Devil%27s_Dykes

itd.

[Ведран*]

Будући да се о интервјуу Владике Максима из јануара ове године (https://teologija.net/ako-ovo-bude-kraj-znacu-da-nije-ljubav-razgovor-sa-episkopom-maksimom-vasiljevicem/ ) овде говорило, најпре ћу на овој теми поменути једну новост.

Владика Максим је управо предао ауторизоване (мада не и потпуно веродостојне) делове поменутог интервјуа у преводу на енглески језик "сестринском сајту" теологија.нет-а у Америци, који ради под називом "Public Orthodoxy". Када кажем да нису веродостојни, мислим на његове интервенције у текст, конкретно, додатке, измене, и избацивања.

Па да видимо шта тамо пише. Морам да напоменем да постоје скриншотови текста уколико дође до накнадних интервенција на текст интервјуа. Нешто што је Владика већ радио, због чега смо сада приморани да са пажњом читамо његове текстове и документујемо њихов садржај. Владика је ваљда у складу са академским нормама (или његовим схватањем истих) и сада већ његовом традицијом интервенција на објављене текстове, прерадио свој интервју за англофону јавност без било какве напомене да је то учинио!?

Ево цитата његовог одговора на два питања:

This year we commemorate 800 years of autocephaly of the SOC. Are you going to commemorate this day in your diocese in any special way? How do you, when we separate Saint Sava from the well-known common discourse, personally experience Saint Sava, the first Archbishop of Serbia?

The feast of autocephaly is, in my humble opinion, the feast of unity and not the feast of “independence”. For the Church—and through it the entire creation—has one crux which serves as a leavening agent of history, one grace which sanctifies each and all. Historical circumstances and dénouements of the 19^th century brought Saint Sava to Nicaea in 1219, and the patriarch of Constantinople at that time, cloaked in the robe of weakness (a refugee to Nicaea), granted “autocephaly” to the Serbian state.

Contrary to our modern manners, Sava did not confront the East and the West, but aspired towards their synthesis. As Saint Nikolaj of Žiča said, “In him the East and the West have met in full harmony. He was prone to deep meditation as an Easterner and energetic in action as a Westerner.” That is the model for both that time and the modern day. Through careful reading of his biography one can see that Sava personally pacified the Hungaro-Latin alliance directed against Serbia, traveled through the Latin Kingdom as if through his own land, and sent his emissary to the Pope in Rome. It is for a reason that his biographer Domentijan mentions that the Sultan of Cairo respected Sava and called him “the true man of God”.

A more profound incorporation of the tradition of the Great Church of Constantinople and of Jerusalem, the Church of Zion, elevated Sava to a new level of spiritual and cultural understanding. Architecture, iconography, music, poetry, and prose from Sava’s time all lead the Serbian people towards spiritual maturity and impressive creations.

While celebrating the jubilee of the autocephaly, unless we include everything in it, the East, the West, the North, and the South, we will not be up to the task given to us by Sava Nemanjić.

We have more recent “waves” at the pan-Orthodox level…

The one who follows history “from within” knows that one should wait when it comes to pronouncing judgments and should avoid judging especially. The history of the Church teaches us that Providence is revealed through upsetting and paradoxical events. Church councils have accepted schismatics back into communion at the slightest sign of repentance. Let’s hope that the current turmoil in the Orthodox world is a temporary problem. If the Church is divided over a canonical turbulence, it would mean it is not so great, but small, and lost even before the split. My hopes are that the final goal should be the elevation into the liturgical life of a huge majority of the people who—for various, justified or unjustified reasons—have so far remained outside the reach of the Eucharist of the true Church…

We should believe that the Church will overcome these temptations and that everyone will be grateful these exact temptations appeared. The Church of Christ historically wins when it appears to be losing. Seen in the long run, perhaps this is a leavening agent of a much more profound unity which will come after our generation.

А сада мало детаљније да погледамо.

Каже Владика: "Historical circumstances and dénouements of the 19^th century brought Saint Sava to Nicaea in 1219, and the patriarch of Constantinople at that time, cloaked in the robe of weakness (a refugee to Nicaea), granted “autocephaly” to the Serbian state."

Најпре, Владика се, изгледа, забројио са вековима па пише о светом Сави у 19 веку! Није чудо да му се поткрала ова грешка, лапсус, будући да је вршио веће интервенције, што ћемо ускоро видети, али полако.

Ако занемаримо овај лапсус, ова цитирана реченица у духу енглеског језика (за оне који не знају) препричана значи да је патријарх Цариградски зато што је био понижен доделио аутокефалију српској држави! То је суштина. Закључак се намеће, да којим случајем ситуација није била таква, то јест, да се цариградски патријарх 1219.г. није налазио у тешкој ситуацији, он никада не би нама доделио аутокефалију. Какву поруку овим шаље Владика Максим англофоној јавности као српски православни Епископ?

Други моменат је то што опет и опет Владика Максим понавља да је додељена аутокефалија српској држави, а не српској Цркви! На више места у овоме интервјуу владика врши интервенције и преправља своје речи. Другим речима интервју није веродостојан превод интервјуа датог на српском језику. Али када је реч о додели аутокефалије ДРЖАВИ, ту Владика ништа није сматрао вредним исправке. Напротив. Ово је уосталом сасвим у скаладу са тезом цариградске патријаршије да се аутокефалије додељују државама. Нешто што је сам Владика Максим у најмање три наврата до сада јавно поновио (и ово сада је четврти пут). О овоме сам писао у тексту "Запажања о томосу, аутокефалији, Фанару и нама" овде:   https://sozercanje.wordpress.com/2019/04/23/запажања-о-томосу-аутокефалији-фанар/ о којем се такође дискутовало овде:

 

Да погледамо сада како стоји овај део интервјуа упоредо у српском оригиналу и у енглеском "препеву". Обележени делови означавју места на којима је вршена интервенција.

" Празник аутокефалности је, по мом скромном мишљењу, празник јединства а не празник „независности“. Јер Црква – а кроз њу сва  творевина – има једно средиште које служи као квасац историје, једну благодат која освећује све и сваког. Историјске околности и расплети 1219. године доводе Саву у Никеју и шта се збива: тадашњи Васељенски Патријарх, огрнут одеждом немоћи (склоњен у Никеју), потпуно игнорише канонског епископа српских области, а то је био охридски архиепископ Димитрија Хоматијан, и додељује „аутокефалију“ српској држави. Овај историјски момент са почетка 13. века јесте занимљива али и снажна аналогија са неким новијим дешавањима у православном свету. "

" The feast of autocephaly is, in my humble opinion, the feast of unity and not the feast of “independence”. For the Church—and through it the entire creation—has one crux which serves as a leavening agent of history, one grace which sanctifies each and all. Historical circumstances and dénouements of the 19^th century brought Saint Sava to Nicaea in 1219, and the patriarch of Constantinople at that time, cloaked in the robe of weakness (a refugee to Nicaea), granted “autocephaly” to the Serbian state. "

Шта овде видимо? Видимо да је Владика Максим у енглеском преводу изоставио подебљани део из српског текста.

Али, наравно у већ традиционалном маниру, занимљивости са Валадикиним интервенцијама се не завршавају на овоме. Када се текст интервјуа првобитно појавио на сајту publicorthodoxy.org овај подебљани део се тамо налазио! Што значи да је Владика Максим и на томе сајту вршио интервенцију и обрисао овај део интервјуа. 

Као што добро знамо Епископ Максим је сличне ствари радио и на сајту теологија.нет да би после Епископу бачком Иринеју тврдио да су тамо стајали наводници око речи неканонска, што није било истина. Тек након његове интервенције на томе сајту дописани су наводници без икакве напомене да је дошло до измене. Урађено је то тајно "испод жита". Наравно у интернетском простору када би неко прочитавши одговор Епископа Максима и његову замерку Епископу Иринеју, отишао затим на сајт теологија.нет ипак нашао би наводнике око речи неканонски. Ако таква особа није пратила ствар од почетка, није са пажњом сачувала оригинални текст, морала би да поверује да Епископ Иринеј измишља, а да Епископ Максим говори истину. А то што је Епископ Максим пре него је објавио одговор Епископу бачком додао наводнике којих првобитно није било у тексту остала би недоказива подвала. 

Али вратимо се на садашњи превод интервјуа. Ево како је стајало. Подебљани део је Владика Максим накнадно избрисао.

"The feast of autocephaly is, in my humble opinion, the feast of unity and not the feast of “independence”. For the Church—and through it the entire creation—has one crux which serves as a leavening agent of history, one grace which sanctifies each and all. Historical circumstances and dénouements of the 19^th century brought Saint Sava to Nicaea in 1219, and then what happened: the patriarch of Constantinople at that time, cloaked in the robe of weakness (a refugee to Nicaea), ignored the canonical bishop of the Serbian lands, and granted “autocephaly” to the Serbian state. This historical moment from the beginning of the 13^th century is an interesting but also powerful analogy for some recent developments in the Orthodox world.

Владика се очигледно предомислио о понављању своје тезе да је патријарх Цариградски неканонски поступио и игнорисао, како Владика Максим тврди, канонског епископа српских земаља (мислећи на Димитрија Хоматијана) и дао Сави аутокефалију. Питам се да ли се Владика предомислио да то изнесе због Срба или због Грка? Јер тврдња да је дошло до ингорисања канонског епископа од стране Цариграда се једнако не допада ни Србима ни Грцима, чак и ако занемаримо чињеницу да је та тврдња потпуно историјсии и чињенично неутемељена и бесмислена сама по себи.  Али се да закључити да ову идеју Владика Максим ипак не сматра бесмисленом, будући да је најпре превео и укључио у свој превод на енглески, а тек затим обрисао из неке, рекло би се другачије побуде.

У одговору на друго питање о таласањима на све-православном нивоу Владика такође накнадном интервенцијом на текст објављен на publicorthodoxy, брише и следеће делове који су најпре били у објављеном "преводу".

Најпре је стајало " The current turmoil in the Ukraine is a temporary problem and I believe it does not have the geopolitical dimensions that are ascribed to it. " што је Владика променио у  "Let’s hope that the current turmoil in the Orthodox world is a temporary problem."

Првобитно објављени део који гласи: " I will express my humble opinion, which I know is “in the minority”: I believe that the final goal of the Church of Constantinople is not the acquisition of a certain  geographical area, but the elevation into the liturgical life of a huge majority of the Ukrainian people who ..." Владика мења у: " My hopes are that the final goal should be the elevation into the liturgical life of a huge majority of the people who ..."

И потпуно избацује следећи део иако га је првобитно превео и објавио: "That part of the Church in that territory which is already in the fullness of Church life should not protest, but prayerfully recognize an opportunity for their country mates to enter the grace of the same Church in a different manner.". Другим речима канонска Црква у Украјини треба да призна расколнике.

Из наведеног се види да Владика Максим наставља заступање фанарске тезе. И то ради само неколико дана пре Сабора, на коме ће се засигурно наћи и његово деловање као тема. Владика судећи по наведеном мења реторику зависно од тога коме су упућене његове речи, али не мења мишљење о томе да се аутокефалија додељује држави (четири пута је то већ јавно поновио), што је теза нове фанарске еклисиологије која за циљ има неограничене интервенције на канонске територије помесних Црква (на првом месту руске и српске), и целокупне дијаспоре. Владика не мења своје мишљење да је инервенција Цариграда у Украјини "уздизање у евхаристијско јединство". Владика не мења свој став да канонска Црква треба да "молитвено препозна" и уђе у литургијско заједништво. Не престаје да сматра да је одлука цариграда квасац новог јединства, итд. и томе слично. Ово су све ствари које Сабор наше Цркве треба и мора да расправи.

Међутим, оно што је навише поражавајуће, готово до неверовања, јесте то што Владика у промовисању својих ставова не преза ни од тога да врши измене текста на један врло обскуран и неприличан начин. И то након што је доказано и показано његово слично деловање на другом месту. Чудно је његово избегавање одговора на сва релевантна питања која му је Епископ бачки Иринеј поставио, а истовремено инсистирање на својим чудним ставовима. И застрашујуће је његово јавно прозивање оних који његово деловање уочавају, и на њега не ћуте и не подржавају га. Прозивање таквих људи безличнима, и сравњивање места на којима се о овоме говори са паклом. 

[Vladan :::.]

пре 5 часа, Ведран* рече

Из наведеног се види да Владика Максим наставља

Ти Ведране ниси у току. Ниси знао да је све у реду и да, суштински, нема проблема?