Интервју са Владиком Максимом: Аутокефалност као благослов јединства у различитости

[Александар Милојков]

Такође, референце  код нашег Тасе које треба погледати:

Свештени канони, стр. 45. Атанасије упућује на Еф 2,10-22; 2Кор 13,13; Мистагогија Св. Максима, а такође и Зонара: „Овај канон жели да хијерархија Цркве буде у сагласју и уједињена у љубави, и да служи као пример љубави и јединства пред лицем свога свештенства и свога народа, тако да на тај начин можемо славити Бога (Оца) кроз Господа ... Који је Себе заложио према закону љубави [са Духом Светим]“ (Свештени канони, стр. 45)

[Александар Милојков]

Управо сада, Ведран* рече

Јеси ли ти тамо можда прочитао и да је Црква икона душе, и икона овог света, итд. још много чега.

Сад ми примени ту дедукцију, логичку методологију, па ми кажи како је кључ еклисиолошког устројства у овим "иконама".

Изволи.

П.С. Максим говори о сједињењу мноштва на много места, не само у Мистагогији.

Ето, доста сам ти рекао. Лаку ноћ.

[Bokisd]

пре 6 минута, Александар Милојков рече

Митрополит Амфилохије има цело поглавље у дисертацији о иконичном одразу Тројице  у творевини:

- ”(Иначе), злоупотребом се бића претварају у „преварљиве идоле“. Употребом пак по природи, бића се узводе у „иконе“ и „символе“ неизрециве Тајне Свете Тројице. Тако, пала и обесловесена мудрост постаје – постојећа у нама мудрост Божија, дајући истинопознање ( ληθογνωσίαν), то јест Тријадопознање.”
- ”У светлости Откривења схватамо да је стварање човека („по слици“) нераздељиво повезано са јављањем и присуством Свете Тројице. Човек је (већ) „стваран као тајник и земаљски поклоник“ Свете Тројице.90) Учешће у истини Свете Тројице већ од самог почетка је „чинилац“ (συστατικόν=конституанта) човекове личности.”
- ”Јављање Тројичнога Бога, дакле, јесте примордијални догађај тесно повезан са појавом човека на светлост постојања.”
- ”Ово (човеково) „по слици“ јесте, дакле, једно „огњиште“ богопознања због неизрециве сродности његове са Тројицом, али свакако у светлости и присуству саме Тројице.”
- ”јасно је да је човек Светога Паламе заиста „у Тројици укорењен“, онтолошки и гносеолошки.”
- ”Мада „троделност душе“ и „тројична природа“ њена имају средишње место у изображавању Свете Тројице, потпуна слика, као што се види из претходнога, не налази се само ту. Целокупни човек је стварно и потпуно „по слици“ Тројице.”
- ”Ове тријаде, било да се ради о тројичној природи душе – ум, логос, дух, било о тројичном знању – умно, разумско, чулно; било о тројности ума као окретања себи и узласка Богу – ум, знање, ерос; било о многосилности душе, која се разликује од њене суштине, све то пројављује и изображава једну и исту ствар: Тројичнога Бога.”
- ”Човек, према томе, не изображава Бога само својим постојањем и бићем, него и својим „делом“, динамичким „кружним“ тројичним покретом и својим јединством. Својим покретом човек изображава вечни покрет Божији, који постоји у Тројичноме Богу као покрет „ероса“ и љубави. Овде је реч о беспочетном дäлу Божијем, о „повратку (Бога) ка Себи“ и о беспочетном покрету, који бива созерцањем посматрањем (θεωρίᾳ) Себе.140) Овај неизрециви Божански динамизам треба да је и дело истинског човека, којим се он „саједињује Богоначалној Тројичној Јединици“, у моменту када „јединство ума бива тројно, остајући једно“. А јединство ума бива „тројно, остајући јединствено, у окретању ка себи и узласком кроз себе Богу“.”

Ali, ovde nema pomena o crkvi kao ikoni sv.Trojice.

[Александар Милојков]

пре 9 минута, Milan Nikolic рече

Има доста тога код светог Јустина Ћелијског. Из његове Догматике православне Цркве (трећа књига, београд 1978):

Одлично. То лепо објасни Ведарну. Човек теолог а зачудио се одакле мени да је Црква икона Свете Тројице!?

[Ведран*]

пре 1 минут, Milan Nikolic рече

Има доста тога код светог Јустина Ћелијског.

Хвала за ове цитате.

Св Јустин лепо говори.

Приметићеш да он нигде не помиње унутартројичне односе. Нити првенство, нити устројство Цркве у било којем другом смислу осим у смислу заједништва у Христу преко кога и искључиво преко Њега, се долази до познања Оца и задобијања Духа Светога.

Дакле у Христу се остварује наше усиновљење Оцу.

пре 5 минута, Milan Nikolic рече

,,Својства Цркве су својства Богочовека Господа Христа, а преко Њега и својства Тројичног Божанства''. (стр. 209)

 

[Александар Милојков]

пре 1 минут, Bokisd рече

Ali, ovde nema pomena o crkvi kao ikoni sv.Trojice

То су белешке о његовој дисертацији. Изволи, прочитај је па ћеш се уверити о овоме што причам.

[Bokisd]

пре 6 минута, Александар Милојков рече

Такође, референце  код нашег Тасе које треба погледати:

Свештени канони, стр. 45. Атанасије упућује на Еф 2,10-22; 2Кор 13,13; Мистагогија Св. Максима, а такође и Зонара: „Овај канон жели да хијерархија Цркве буде у сагласју и уједињена у љубави, и да служи као пример љубави и јединства пред лицем свога свештенства и свога народа, тако да на тај начин можемо славити Бога (Оца) кроз Господа ... Који је Себе заложио према закону љубави [са Духом Светим]“ (Свештени канони, стр. 45)

Ali i ovde, ne govori se o ontologiji i postojanju crkve,...nego o hijerarhiji koja je u ljubavi kao primer (ne ontologija) i kao ono po cemu cemo slaviti sv.Trojicu.

[Bokisd]

пре 1 минут, Александар Милојков рече

То су белешке о његовој дисертацији. Изволи, прочитај је па ћеш се уверити о овоме што причам.

(hvala, da ne lutam, da li postoji negde na  net -u..)

[Александар Милојков]

пре 1 минут, Bokisd рече

nego o hijerarhiji koja je u ljubavi kao primer (ne ontologija) i kao ono po cemu cemo slaviti sv.Trojicu.

А која је то "хијерархија у љубави" ако није Света Тројица (као образац, парадигма)?

[Александар Милојков]

Управо сада, Bokisd рече

(hvala, da ne lutam, da li postoji negde na  net -u..)

Не знам. Постоји превод на српски (штампано издање).

[Vladan :::.]

пре 17 минута, Milan Nikolic рече

,,Да би се стварност саборности, идеја саборности могла разумети, треба поћи од центра свих - од Свете Тројице. Света Тројица и јесте идеал и савршенство саборности. Тројство у јединству, Јединство у Тројству. У Њој је савршено остварен идеал саборности, као што је саборно остварен идеал савршенства''. (стр. 218)

Мука и невоља код фанариота је (чак и када би се усвојила њихова верзија теологије о монархији и првенству) што су они далеееееееко од икаквог савршенства и зато нико није луд да им да икакву монархију или првенство (у сабору Цркве) какво припада (савршеном) Оцу (у Тројици).

[Bokisd]

пре 1 минут, Александар Милојков рече

А која је то "хијерархија у љубави" ако није Света Тројица (као образац, парадигма)?

Dobro, ali, govorimo o ljubavi kao paradigmi, ....gde je tu opet ontologija i Otac kao nacelo u Trojici ?

[Александар Милојков]

пре 16 минута, Milan Nikolic рече

,Једна по васцелом Богочовечанском бићу свом, Црква је у исто време множинска по личностима. Слика и прилика Пресвете Тројице: јединство у Тројству, Тројство у јединству. И то благодарећи томе што је Друго Лице Свете Тројице - Бог Логос постао човек, и тако Собом уподобио Цркву Светој Тројици''. (стр. 210)

Ево, јасно да јасније не може бити, Свети Јустин Ћелијски. 

[Vuk Mob]

Vratite se na temu.

Ne znam sta bi ikoga trebalo da fascinira to sto Maksim, Ignatije ili bilo koji od otaca Crkve kaze ovo ili ono je ikona Boga, ovo je ikona Trojice, kad smo manje vise svi mrtvi ladni na same rijeci Gospodnje da je onaj gladni Ikona Boga I na mjestu njegovom, onaj u zatvoru, onaj koji nema itd. Smanjite dozivljaj, I vise vjerujte Jevandjelju. Cak I ako pise da je Crkva ikona Sv Trojice, zasto nikom 2000 godina nije palo na pamet da tako organizuje crkvu, pa cak ni svetim carevima I kraljevima, nego je Crkva bila ogranizovana potpuno drugacije?

Tema je Maksim I njegovo razvlacenje pameti, a ne takmicenje u citatima. Vratite se temi.

[Александар Милојков]

Сада даље треба протумачити јединство у Тројици, па разумети на који начин се иконично Тројици и Црква доводи у јединство (многе помесне Цркве, као многе ипостаси Цркве, једна су Црква). Ваљда нам није спорно отачко учење о монархији Оца, када је тријадологија у питању. У Оцу је јединство, сагласни су оци Цркве. Ево ја ћу цитирати Светог Августина: In Patre unitas... Или: Totius divinitatis...principium Pater est.