Добре стране СНС власти

[Срндаћ]

Ово је тема за све отворене и прикривене подржаваоце тренутне власти како би могли износити своје аргументе зашто би требало подржавати СНС власт. Пожељно би било ( иако је, знам, јако илузорно ) када би и противници СНС-а износили ствари које сматрају позитивним код СНС-а. Па, кренимо онда:

 

Фискална консолидација:

СНС је, званично, заузео курс фискалне дисциплине и смањивања јавног дуга Србије. Истина, на почетку власти, од 2012-2015 повећали су јавни дуг за значајан износ ( што је Вучић правдао потребом да се исплате обавезе које је ранија власт преузела ). Гледајући јавни дуг у односу на српски БДП, то је његова путања изгледа овако:

Извор

За прве 3 године власти СНС је увећао јавни дуг за скоро 15% у односу на БДП Србије, али је након 2015 јавни дуг почео опадати истом брзином којом је и растао. Тако да, макар мени, изгледа да се СНС-у ово може признати - знају управљати јавним дугом. 

Истина, фискална консолидација је постигнута смањењем пензија ( још увијек нисам провјерио да ли је тачно то што Вучић тврди, да су смањили само пензије изнад 50.000 динара - што, ако је истина, одузима сваку критику ове СНС-ове политике као друштвено безосјећајне, јер сиромашнији слојеви су тиме остали нетакнути. Ако је истина тј... ).

А зашто је битна фискална консолидација? Битна је, прије свега, што подиже кредитни рејтинг државе, јер ММФ ће лакше одобрити зајам држави која показује способност да враћа своје дугове - што се може показати судбоносним у неки тешким економксим тренуцима које не можемо предвидјети. Друго, јачање државне касе смањивањем њених расхода кроз смањивање дуга значи, на дуге стазе, више новца за трошење на инвестиционе пројекте, на социјална давања или чак више простора за давање пореских олакшица или ослобођења зарад покретања конкретних привредних грана - јер онај новац који би ишао на плаћање дуга онда може да се уложи у неке продуктивније сврхе.

Појачане привредне везе са земљама које не спадају у Запад:

СНС се труди да се покаже као власт која је успјешна у довођењу страних инвеститора. Колико су сада ти подаци, које њихови медији пласирају, тачни - увијек је отворено питање. Но, чињеница је да су стране инвеститоре довели у ЈАТ па га претворили у Ер-Сербиа ( на страну сад колико је то лоше урађено, јер то је засебна тема - битно је сада само довођење страног инвеститора ), у ПКБ ( на законски дубиозан начин, благо речено, али фактички гледано - инвеститор је доведен ), Комерцијалну банку ( која је недавно ушла у поступак приватизације ), те што знам из личног искуства за новоотворене фабрике на југу Србије. С обзиром да се претходна власт имала похвалити искључиво довођењем Фиата у Србију, или патриотског продавања српске електродистрибуције Русима, може се рећи да СНС-у не иде тако лоше на фронту довођења страних инвестиција.

Критике генералног поступка којим Србија привлачи стране инвеститоре ипак остају, но оне су опет нека засебна тема.

Снажнија спољња политика, у односу на претходну власт:

Прво, Вучић је изабрао Титову стратегију "ни Исток ни Запад" како би извукао што више користи из тренутног положаја Србије у лимбу ходника за ЕУ, прије него дође одсудни тренутак када ћемо морати пресјећи "за" или "против" Запада. То се огледа у већем прихватању руских, кинеских и арапских инвестиција, које нису тако добродошле унутар саме ЕУ због геополитичких разлога, а са друге стране успјешним одржавање функционалних односа са Западом ( прије свега Њемачком ). Вучићу и Дачићу се мора признати да спољњу политику не воде на идеолошким принципима ( јер да је тако, Вучић би био на линији Орбана нпр., коме највише и личи, а не на линији умјереног ЦДУ-а Меркелове ), већ на реалполитичким основама. Изгледа да се воде тиме да ако Србија може имати користи од партнерства са одређеном државом, да се то мора искористити без обзира на идеолошку, вјерску или цивилизацијску различитост или сличност. При томе се донекле пази да се не узнемири деликатни баланс Великих сила у Србији, како не би једна страна постала доминантна. То се огледа у присуству одређених медија. Прозападни, попут Н1 или О2 ( бивше Б92 ) телевизија постоје заједно са проруским Спутњиком нпр. Највише простора заузимају, ипак, прорежимске домаће новине.

Друго, Вучић посједује политичког капитала из својих радикалских дана којег може трошити на помирљивије подухвате. Његов одлазак у Сребреницу није нарушио његов углед у његовом бирачком тијелу. Чак напротив, наруку му је ишло оно каменовање. Има довољно снаге да одржава тренутни статус кво, али да не губи свој националистички политички капитал јер истовремено наглашава да подржавање статуса кво не значи само одустанак Србије од територијалних претензија, већ и појачавање улоге и помоћи Србије Републици Српској и Србима у околини уколико се покаже потреба за тим. "Нећемо вас дирати, немојте ни ви нас".

Још к томе, Вучић ужива много већи углед преко Дрине него што је то уживао Тадић за своје власти - што додатно ојачава положај Србије. Вучић је успијевао да смири ситуацију чак и када би је Додик усијао до кључања - јер су обојица превазишли своју ранију супротстављеност ( Додик је подржавао Тадића 2012-е ) и прихватили принцип координације и симфоније дјеловања Србије и Српске. Фактички, тиме је утицај Србије на БиХ још више увећан јер се Српска понаша као дио Србије, одбијајући да пусти БиХ у спољњополитички курс који је противан интересима Србије ( приступање НАТО-у ). Тако се понашала и раније, но данас та симфонија изгледа још јачом.

Макроекономски резултати:

БДП Србије је на узлазној путањи, и то тачно од тренутка почетка смањивања јавног дуга:

Ако се овако настави, за 2-3 године ће се заиста у Србији живјети боље - али само на папиру. 

БДП изражен у куповној моћи становништва је такође скромно порастао:

Док је раст БДП-а такође подударан са почетком смањивања јавног дуга:

Запосленост у Србији је порасла ( мада овдје постоје најјаче критике основаности благосиљања оваквих резултата - промјена методологије рачунања броја запослених и незапослених, као и масовно запошљавање у јавном сектору ):

Плате су порасле, у просјеку, за 50%. Остаје, наравно, питање методологије рачунања и опаске да просјек не значи да је свима боље ( јер просјек могу вадити веома успјешни тако да се мизерни резултати оних на дну не примјећују у пресјеку стања ).

Чика Ацо, јесам ли добро изботовао?

[Поет]

Kad sam cuo da gosn Aco obozava da cita Fjodora, jos jace ga volem.

[Milos Tijanic]

Обнова РВО / ПВО

[Срндаћ]

  On 18. 2. 2019. at 23:19, Milos Tijanic рече

Обнова РВО / ПВО

Expand  

@Милан Ракић , 'ел може политички неутрална анализа ове тврдње, са изворима?

Дозволићу један "јбм те робијо" на крају поста, наравно 

[Вилер Текс]

Увођење 11. новембар као државног празника. Амнестија за затворенике 2012. године. И то је то.

[Милан Ракић]

  On 18. 2. 2019. at 23:23, Срндаћ рече

@Милан Ракић , 'ел може политички неутрална анализа ове тврдње, са изворима?

Дозволићу један "јбм те робијо" на крају поста, наравно 

Expand  

Писао сам и писано је доста, али, покушатићу направити једну компилацију

[Милан Ракић]

Moratiću da požurim, el će tema da bude, u srazu sa uspjesima - kratka 

[Милан Ракић]

Једна од, по мени бољих урбаних легенди каже да је своједобно Млађан Динкић, док обнашаше дужност финанцијског милистора имао сусрет са блаженопочившим патријархом Павлом, где га је упознао са својом намером да уведе финансијски ред и у Цркву. У том смислу би се морале фискализовати чак и продаваонице свећа у склопу сваког храма, а држава би укинула донације за верске заједнице, којекакве олакшице и проче. Једном речју, каже сказка, млађахни Млађан је обавестио патрију да Црква "мора плаћати порез".

Павле, какав је био духовит човек, каже даље легенда, након што је саслушао Миросинкиног сина рече му да он као поглавар СПЦ нема са тиме проблем и да му је јасно да свако мора да плаћа порез, па и Црква. И да је он свакако спреман да захтева од сваког пастира да са собом по парохији носи фискалну касу, да би након свећења водице домаћину издао рачун. И да би се тиме избегле и већ у другој легенди описане "тарифе", јер би меморија фискалне касе већ имала цену за сахрану, венчање, крштење и водицу...

Но, кажу да је Павле рекао, пре тога постоји само један мали проблем. Млађахни се сав претвворио у уво.

"Синко", рече му Павле. "Пре свега тога, прво како је ред, нека држава врати од Цркве сву конфисковану имовину. Зграде, задужбине, шуму, обрадиво земљиште,... Па онда и нека се плаћа порез:"

Математичким операцијама склон, секретар Динкић је хитрим кораком напустио просторију у којој је разговарао са патријом...

С обзиром каквог је све света било у менажерији званој ДОС, није ми тешко да замислим и следећу, хипотетичку ситуацију:

Ратна сала Министарства одбране. Са једне стране тадашњи војни врх, а са друге, неки од ДОС-ових перјаница задужених за војску.

ДОС-овац 1: - Господо генерали! Овај састанак је сазван како би вас упознали са нашоом одлуком...

ДОС-овац 2 (убацује се у причу): - Наиме, да не околишамо. Једноставно сматрамо да је одржавање авијације прескупо, те у том смислу смо донели одлуку да се ловачка компонента РВ и ПВБО једноставно угаси. Практично, ловци нам више не требају, а по "хронометру", како којем средству од остатка авијације буде истицао ресурс, нећемо то занављати. Просто, шта ће нам авијација? Скупо је то све.

ДОС-овац 1 клима главом, а ДОС-овац 2 погледава остале ДОС-овце у сали, да ли му и они климоглавишу. Након тога са изразом гађења погледом "стреља" и присутне генерале.

Начелник Генералштаба ћути. Непријатно му. Но Командант РВ, пошто се прича његових људи и њега тиче, обрати се ДОС-овцама.

Командант РВ и ПВО: - Господо са власти! Ви у сввојој агенди тврдите да стремите европским интеграцијама. Да ли је тако?

ДОС-овци самозадовољно климају главама.

Командант РВ и ПВО: - Ако је тако, знате онда добро да је Србија, између осталих споразума, потписник и једног врло битног. Зове се "Споразум о отвореном небу", који регулише слободне коридоре за прелет комерцијалне и генералне авијације изнад наше територије. Знате?

ДОС-овци у хору: - Знамо!

Командант РВ и ПВО: - Е па ако знате, онда сте вероватно и свесни да држава потписник Споразума, гарантује безбедан прелет преко сопствене територије и да је дужна да у случају терористичког напада, „хајџека“, прелета било каквог НЛО и проче, мора да подигне ловачку авијацију која би извршила притисак и покушала да сузбије терористички акт свим средствима, тј. да изврши „препознавање“ НЛО, односно да „испрати“ неку летелицу до граница наше земље и сл.

ДОС-овац 1: - Да. Па?

Командант РВ и ПВО: - Да бисмо то могли да урадимо, потребна је ловачка аввијација. Задатке пресретања не врше бомбардери, транспортери и хеликоптери. Но ловци. Откако су она америчанска браћа још полетела у КитиХоуку.

ДОС-овци ћуте.

Командант РВ и ПВО: - Наша некадашња браћа из дежеле су урадила слично томе штои ви хоћете. Укинули су ловачку авијацију, а да би „испоштовали“ Споразум „ОупенСкај“, за ту потребу издвајају из прорачуна 25 милиона евра годишње за то што им пар Ф-16 из Аввијана ујутро и предвече два пута надлети територију од Сежане до Мурске Соботе и натраг. И нараввно, ако би се десило неки тероризам, „жабари“ би опет били дужни да „ускоче“. За 25 „миља“ евра.

ДОС-овци ћуте.

Командант РВ и ПВО: - У том смислу сам другови дужан да вам кажем да је Словенија тачно 4,36 пута мања од Србије. Па онако лаички закључујем, премда не мора да значи да ће бити тако; то ви већ видите са вашим НАТО пријатељима. Углавном, ја лаички закључујем да ће услуга чувања нашег неба од стране неког страног ваздухоплковствва, коштати 109 милиона евра. Па ви видите...

(Крај.)

Није ми тешко да замислим да се овако нешто заиста збило средином прве децније 21-ог столећа. Баш некако када се млађахни Млађан „отворио“ и определио 25 милона евра за ремонт 5 МиГ-29 који су остали читави након НАТО агресије, те једног транспортног Ан-26 и два Ми-17 које је војсци предала ЈСО.

Сахрањивање војске, а самим тим и њеног најкомплекснијег вида-ваздухопловства, започео је још онај што је сахрањен испод липе у авлији породичног дома у Пожаревцу. У болесној параноји опчињености собом и ратовања са остатком света, током 90-их је војску одржавао на апаратима. Сећам се из тог периода, да се дешавало да по месец дана нема летења у мојој тадашњој ескадрили, јер просто нема керозина. Једноставно, нема горива. Самим тим нема ни летења, обуке и потребног нивоа тренаже. Није било ни летачких чизама, јакни, комбинезона...

Док је за Хеликоптерску јединицу МУП-а било. И за ескадрилу ЈСО. Свега. И керозина и Алфиних спитфајер јакни и комбинезона од НОМЕКС-а и Магнум летачких чизама.

Годишњи налет целокупне ловачке ескадриле је био на нивоу личног налета неког холандског потпоручника. Укупан налет транспортне авијације, на нивоу неког руског мајора, док су хеликоптераши летели ипак нешто више, те се годишњи укупан налет рецимо нишке јуришне ескадриле, ускупно са пилотима и операторима, могао мерити са личним налетом америчанског потпуковника. Полугодишњим...

Последњи нов комад зракопловне „џебане“ страног порекла, купљен је 1987. године. И то 14 ловаца МиГ-29. До 1991. године, мостарски „Соко“ је редовно испоручивао јединицама примерке Супергалебова Г-4, Орлова и хеликоптера „Газела“...

Финале 90-их, одиграло се на небу изнад нас...

Након 5-ог октобра, негде 2001. године отприлике, почиње редовно снабдевање керозином и коначно обука започиње да се изводи по захтевима струке. Али не задуго. Јер настаје проблем са нагомилавањем летелица којима су истекли временски рокови рада и којима је потребан генерални ремонт. То се нарочито одражавало на ловачку авијацију, МиГ-21 и МиГ-29.

Након оне замишљене ситуације из Ратне сале Генералштаба, крајем 2006. године започиње већ поменути ремонт МиГ-29, у сарадњи са техничарима и инжењерима РСК „МиГ“. Оправка се врши у склопу ВЗ „Мома“. Демонтажа и монтажа, ремонт структуре и неких ситнијих уређаја. Мотор и компликованија опрема се шаље у Русију и тамо се оправља. Након склапања, фабрички пробни пилот из Русије је вршио летове, да би се вељачи 2008. године, први ремонтовани МиГ појавио на небу изнад Ниш, а до септембра те године и остала 4. Један је нажалост уништен у удесу са трагичним последицама у јулу 2009. године.

Ан-26 и она два Ми-17 су ремонтовани у Украјини. Два Ми-24 који су такође предати војсци из „парадржаввне авијације ЈСО“, нажалост труну и дан данас на батајничком аеродрому, јер не постоји комплетна документација са пореклом огромног броја делова, те ни један ремонтер, чак и ако би се пронашла средства, не би да улази у посао ремонта са сумњивим деловима.

У међувремену, током 2013. године је купљен први нов авион. А то је Пајпер Сенека Па-34. За потребе Војногеографског института и аерофото снимање.

Што се тиче руске донације 6 МиГ-29 и цене њиховог ремонта, покушаћу да будем кратак. Чињеница је да се на тржишту, НОВ МиГ-29 може купити за 22-25 милиона долара. „Сув“. Без ичега. Стока делова и припадајућег наоружања. А српски порески обвезници ће да плате 185 милиона за ремонт 6 авиона. Ко је овде луд?

Али треба и ту бити мало прецизнији. Прво, поред ремонта 6 донираних, ремонтоваће се и она 4 преостала које смо већ имали. Ремонт подразумева и подизање летелица на најввиши експортни стандард који Руси могу да дају земљама ван њихове одбрамбене сфере. Као и контигент резервних делова и што је најбитније, наоружања. Не знам детаље уговора о којим се количинама ради, али је обећано да ће бити највиши могући узимајући у обзир на први поглед „нелогичност“ цене ремонта.

Такође, набавка нових хеликоптера, два Ми-17, те шест Х-145 је већ реализована. Два Ми-17 су битно поправила ресурсе транспортне авијације и „ерлифта“ за потребе Специјалне бригаде. „Њемачки“ хеликоптери истина још нису пристигли, али су екипе наших пилота и техничара већ месецима на преобуци у фабрици у Дунауворту, тако да ће се и том куповином битно освежити, како ствари сада стоје, нишка хеликоптерска ескадрила. Те летелице су мултиплатформе и могу се користити како за задатке медевака, тако и за борбене и јуришне задатке, односно противоклопну борбу.

За остало не знам. Нећу да кажем да су новинџијски спинови, али што каже, док се најављено не реализује, не знамо ни шта ће бити.

Углавном, најављена је, нејасно истина, да ли куповина или донација још 4 МиГ-29 из Белорусије. Односно још 2-4 Ми-17 и 4 Ми-35.

Такође, СДПР најављује неке модификације на Орлу и СуперГалебу, али од атрапе комичног изгледа за потребе сликања Вулина и екипе, нажалост није се далеко одмакло. Али је чињеница да се нешто ипак ради. И у Техничком институту и у СДПР-у. Наступ СДПР-а на Ајдексу у Абу Дабију најављује ипак да се авијацији много озбиљније приступа него развоју средстава за КоВ. Ко рече Лазар?

Одлазак кадра из ваздухопловног школства и ваздухопловне индустрије, који сада своје каријере граде по америчким и канадским компанијама је био велики удар за нашу ваздухопловну индустрију. Као и укидање Средње војне школе РВ и ПВО почетком 90-их, која је школовала кадар за одржавање авијације, односно припремала одличан кадар за наставак на Техничким и пилотској академији.

Срећом, пре неку годину су вапаји војске саслушани и поново је, сада у склопу Војне гимназије, организована средња ваздухопловна војна школа. Иначе 20 и кусур година није било прилива новог техничког кадра. Јесте нешто на почетку до краја 90-их било, као једногодишње специјалистичко школовање за свршене средњошколоце из цивилства. Којима је само помогао њихов ентузијазам да касније кроз рад у јединици стекну знања и вештине потребне за једног авиомеханичара. Иначе, они су долазили у ескадриле након те једне године школе без основних знања из аеродинамике и конструкције авиона и мотора. Једноставно, није их се стигло научити за годину дана, нешто што је генерацијама учено четири године. Понављам, само њихов огроман ентузијазама је помогао да се формирају као старешине. Током 2000-тих, кадар се попуњавао од бољих војника на одслужењу војног рока, који су постајали војници по уговору, нпр. послужиоци авиомеханичара, па им се понуди да заврше обуку и постану водници. И ево, од пре неку годину, добра вест да је поново враћена 4-годишња школа.

Што се тиче инжењерског кадра, добар ниво образовања на Ваздухопловнотехничком смеру Војне академије је уз све проблеме сачуван и сваке године „свежа крв“ потпоручника и потпоручница, машинских и електроинжењера попуњава наше авијацијске ескадриле. Као и пилота, којима су студије сада мастеризоване и добијају и диплому поред Војне и Саобраћајног факултета-смер ваздушни саобраћај.

По мени, потребно је подхитно да се Ваздухопловно опитни центар издвоји из Техничког опитног центра, односно Ваздухопловно технички институт из Војно техничког. Разлога је више, а најбитнији је да не могу пешадинци да управљају авијацијом из простог разлога што једноставно не познају методологију рада у авијацији. Да не говорим о традицији обе установе, основане још у Краљевини Југославији. Јбга, "стручњаци" на све стране.

Уколико би се све наведено реализовало (помиње се и куповина неколико транспортних авиона), мислим да би наша РВ изгледала овако:

Аеродром Батајница. 204. Ваздухопловна бригада, у чијем саставу би била:

- 127. Ловачка ескадрила са 14 МиГ-29

- 890. Мешовита ескадрила са рецимо 12 хеликоптера Газела, 6-8 Ми-17 и 4 Ан-26

- 252. школско тренажна ескадрила са 6 СуперГалеб Г-4, 14 авиона Ласта за обуку и 2 авиона Орао за ЛБА обуку.

98. бригада у Лађеввцима би имала:

- 241. Ловачко бомбарсдеску ескадрилу са по 6 Г-4 и Орлова,

- 714. Противоклопну хеликоптерску ескадрилу, која би поред 15-ак постојећих Гама била наоружана и са 4 Ми-35

И у Нишу би се формирала нова бригада која би имала један хеликоптерски пук са две против околпне ескадриле. Једна постојећа са 10-ак Гама, друга са ових шест „њемаца“ и једна транспортна ескадрила са 4-6 Ми-8/17.

Ово све збирно, када се урачуна постојеће и најављено, чиме би се заокружило стање авијације на оптималном нивоу, а онда би се мораоло радити на ПВО.

Наравно, уз подизање стандарда и решавање стамбених питања. Без тога се не може, јер просто, неће нико ићи да се школује за пилота и да му плата потпоручничка буде 40000 динара-водника авиомеханичара 30000, а да стан добије за 30 година, кад буде у пензији. Можда ни тада.

Bitnije poveznice i analize:

https://tangosix.rs/2017/29/09/vitez-naseg-neba-30-godina-mig-29-u-naoruzanju-rv-pvo/

https://tangosix.rs/2018/12/12/analiza-desantno-jurisni-helikopter-mi-35m-znacajno-unapredjenje-borbenih-mogucnosti-rv-i-pvo-vojske-srbije/

https://tangosix.rs/2018/30/07/ekskluzivno-sta-se-desava-sa-srpskim-h145m/

https://tangosix.rs/2019/14/01/prikaz-naoruzanja-i-vojne-opreme-u-vojnotehnickom-institutu-zanimljivosti-vezane-za-rv-i-pvo-premijera-domaceg-naoruzanja-za-h145m/

itd...

[Срндаћ]

  On 20. 2. 2019. at 11:19, Милан Ракић рече

Наравно, уз подизање стандарда и решавање стамбених питања. Без тога се не може, јер просто, неће нико ићи да се школује за пилота и да му плата потпоручничка буде 40000 динара-водника авиомеханичара 30000, а да стан добије за 30 година, кад буде у пензији. Можда ни тада.

Bitnije poveznice i analize:

Expand  

Јбм те робијо...

Него кад спомену станове - шта би са онијех станова што је Вучић прије годину/пар година обезбјеђивао војницима? Зна ли неко?

[Милан Ракић]

  On 20. 2. 2019. at 18:48, Срндаћ рече

Јбм те робијо...

Него кад спомену станове - шта би са онијех станова што је Вучић прије годину/пар година обезбјеђивао војницима? Зна ли неко?

Expand  

Nista. Na nivou kamena temeljaca ili pak prica o kamenju

[Милан Ракић]

И да додам још, то сам заборавио. Програм развоја трејнера "Ласта" је још за време "жутих" дао известан резултат, јер је 20 примерака те летелице продато РВ Ирака, а 14 нашој војсци. Још 10 би требало по уговору да добије  наше РВ, а постоји могућност испоруке РВ Ирака још 16 авиона, као и што се по чаршији прича да су за Ласту, као основни трејнер, заинтиресована и војна зракопловства Либије, Анголе и Алжира. Што би свакако допринело и даљем развоју наше зракопловне индустрије.

Такође, на платформи Ласте је развијена COIN летелица Кобац, нажалост за сада на нивоу прототипа.

И треба додати на крају да су у току припреме за сарадњу са Ербасом, где би Зракопловни завод "Мома Станојловић" на батајничком аеродрому, постао регионални центар за ремонт и одржавање хеликоптера из палете производа конзорцијума Ербас, односно итерација пре њега...

 

[Sofija_]

Naucio je kako se pravilno oslovljava patrijarh, svaka cast!!! 

 

[Предраг М]

  On 19. 2. 2019. at 20:14, Милан Ракић рече

Moratiću da požurim, el će tema da bude, u srazu sa uspjesima - kratka 

Expand  

тек сад видим тему ... скроз сам сада неприпремљен ал исчепркаћемо и неки успех од ове власти, мора да постоји. ?

[Sofija_]

  On 11. 4. 2019. at 19:24, Предраг М рече

тек сад видим тему ... скроз сам сада неприпремљен ал исчепркаћемо и неки успех од ове власти, мора да постоји. ?

Expand  

ti rece da neces vise na teme o politici  

[Sofija_]

e to je iskrena i prava bratska ljubav! braniti svog predsednika po cenu duhovne uznemirenosti