Монотеизам хришћанства

[Milan Nikolic]

пре 2 часа, Бездомник рече

2. Услед тога, сматрам да суштина не може бити узрок, јер не може постојати ванипостасно, па ако и претпоставимо да личност Оца није узрок, већ да је суштина Божја узрок Сину и Духу, онда уводимо неку четврту, мимо Свете Тројице, битијно надређену личност Богу, која узрокује Његово постојање, и коју би у ствари требали сматрати Богом.

Суштина Божија није узрок нити је узрокована.

[Heraklit]

@Milan Nikolic Pošto vidim da insistiraš na nekim graničnim ravnima između suštine i ipostasi za početak bi treba da daš definicije šta je ipostas šta je suština?

[Бездомник]

пре 2 часа, Бездомник рече

3. Отуда, сматрам да се мирне душе може говорити о томе да је божанство Сину и Духу узроковано Оцем, у смислу претходно реченог, не да сама суштина Бога подлежи узроку, нити да је личност Оца производи за самог себе, већ да је рађањем и исхођењем, примопредајом проузрокује Сину и Духу, чиме се не вређа достојанство суштине Божје, нити било које од личности Свете Тројице. 

4. Затим, када се постави питање чега је заправо Отац узрок, сматрам да је поштено, без било каквог устезања тврдити да је Он узрочник, како ипостаси, такође и суштине Сина, и Духа. И, будући да се ради о узроковању којим се производе ипостаси сопственог божанског бића (Очеве суштине и воље), не оставља се простор и време замисли било каквог растојања и раздвајања у сапостојању и суживоту узрочника са узрокованим. Дакле, као што се не може замислити да је Отац некада започео своје постојање, тако не може бити ни говора о томе да некада Син није био рођен, или Дух Свети исхођен, односно да обојица нису учествовали у Божјем постојању, заједно са Оцем.

[Бездомник]

1 hour ago, Milan Nikolic рече

Суштина Божија није узрок нити је узрокована.

Јесте узрокована рађањем и исхођењем, Сину и Духу Светом, од Оца. Јер, ако кажемо да није узрокована (рођена и исхођена), онда тиме само Оца поштујемо као суштинског Бога, а Сина и Духа изједначавамо са створењима којима божанскост произилази и зависи од благодатног односа са Оцем. Такво узроковање уопште није пежоративно по Сина и Духа, јер им Отац не узрокује биће другачије од својег.

[Milan Nikolic]

пре 12 минута, Heraklit рече

@Milan Nikolic Pošto vidim da insistiraš na nekim graničnim ravnima između suštine i ipostasi za početak bi treba da daš definicije šta je ipostas šta je suština?

Ипостас је као дете од главе до пете, а суштина је унутар ипостаси.

[Heraklit]

Управо сада, Milan Nikolic рече

Ипостас је као дете од главе до пете, а суштина је унутар ипостаси.

Aha znači ipostas je nešto ograničeno pa se suština smestila unutar tih granica?

[Milan Nikolic]

Свака Ипостас од Тројице није ограничена али Свака има обличје.

[Heraklit]

A priroda u ipostasi ima li  onda obličije?

[Bokisd]

пре 9 минута, Milan Nikolic рече

Ипостас је као дете од главе до пете, а суштина је унутар ипостаси.

ja sam procitao kao opis,... dete, mladic, covek,....jeste jedna ista ljudska priroda, ne menja se od deteta do odraslog coveka,....dok je ipostas ,...konkretna licnost i bice sa imenom odredjenog coveka,... Milan i Boksit su po prirodi covek, od deteta do odraslog coveka,... dok smo raliciti po svojim licnostima kao Milan i Boksit... meni deluje kao dobar opis prirode u odnosu na sustinu....

[Heraklit]

пре 11 минута, Бездомник рече

Јесте узрокована рађањем и исхођењем, Сину и Духу Светом, од Оца. Јер, ако кажемо да није узрокована (рођена и исхођена), онда тиме само Оца поштујемо као суштинског Бога, а Сина и Духа изједначавамо са створењима којима божанскост произилази и зависи од благодатног односа са Оцем.

To su načini bivstvovanja ne uzrokovanja ja bih pre rekao.

[Milan Nikolic]

пре 3 минута, Heraklit рече

A priroda u ipostasi ima li  onda obličije?

Ко ће га знати, можда има неки облик али то нико не зна осим Бога.

[Бездомник]

пре 4 минута, Heraklit рече

To su načini bivstvovanja ne uzrokovanja ja bih pre rekao.

Пре би се могло рећи да се ради о односу између начина бивствовања - ипостаси.

[Milan Nikolic]

пре 16 минута, Бездомник рече

Јесте узрокована рађањем и исхођењем, Сину и Духу Светом, од Оца. Јер, ако кажемо да није узрокована (рођена и исхођена), онда тиме само Оца поштујемо као суштинског Бога, а Сина и Духа изједначавамо са створењима којима божанскост произилази и зависи од благодатног односа са Оцем. Такво узроковање уопште није пежоративно по Сина и Духа, јер им Отац не узрокује биће другачије од својег.

Суштина Божија је подједнака свим Трију Ипостаси. Нити је она узрок нити је узрокована. Можемо рећи да она учествује у рађању Сина и исхођењу Духа, али није узрочник.

[Bokisd]

Nasao ovo od sv.Marka Efeskog, vrlo je korisno za razumevanje stvari :

https://svetosavlje.org/ispovedanje-prave-vere/?pismo=lat

"... Jer ovde biti uzročnikom nije svojstveno suštini, da bi bilo zajedničko za (sva) Tri Lica..."

sto sledi....da ,ako je radjanje i ishodjenje na ravni sustine i prirode koja zajednicka za Oca, Sina i Duha,.... onda ako Sin ucestvuje u ishodjenu Duha u smislu uzroka i na ravni prirode,...  zasto onda i Duh ne bi moga da ucestvuje u radjanju Sina na ravni prirode (jer imaju istu zajednicku prirodu),...i onda bi imali totalni paradoks u Trojici, gde se ne zna sta je Sin u odnosu na Duha i obrnuto,.... mozemo da imamo da Duh ucestvuje u radjanju Sina, kao da je i on slican Ocu, ...kao da je ocuh Sinu, (negde se kod sv.Marka ili sv.Fotija tako i govori)... 

i zbog toga opet kako kaze Marko,...Načelo (uzrok) pak jeste lično (πρσωπικον = personalno svojstvo) i njime se razlikuju Lica (među Sobom u Svetoj Trojici)....

 

[Milan Nikolic]

Без унутрашњег поретка Свете Тројице, али не на равни узрочности, рођености и исхођености, него на равни ипостасног прожимања на граничној равни са суштином Божијом, не би могла да постоји творевина нити њено сједињење са Богом какво сада имамо кроз Евхаристију. Дакле, питање је, да ли је тај унутрашњи поредак Свете Тројице нешто заиста иманенто животу Божијем независно од творевине или је дат само зарад творевине? Моје је мишљење да је тај поредак независан од творевине и да представља смисао нестворене славе Божије у коју се творевина укључује.