Монотеизам хришћанства

[Milan Nikolic]

Ја кажем да мора имати граница између тих категорија, конкретних граница и разликовања. Наравно да постоји и ипостасно прожимање, а да не говорим о заједничкој суштини. Али свака категорија има конкретно разликовање од друге, конкретна разграничења.

[Bokisd]

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Перихореза

Ako postoji perihoreza moze da bude samo u ovom smislu (ova Wiki neki put i pogodi... )

"... Зато кад кажемо „Света Тројица“ мислимо на Три хипостазе које се налазе једна у другој и узајамно опште, једна се с другом сусрећу не мешајући и не укидајући сопствене хипостазне разлике...."

Kako to u Trojici , Otac i Sin i Duh uzajamno opste i prave apsolutno savrsenu harmoniju odnosa izmedju svojih Licnosti, a da istovremeno ne ukidaju svoje sopstvene licnosne razlike,... to, kako se kaze,  samo Trojica sama zna , ...mozda i ima kod nekog svetog malo detaljnije razradjeno, ako mu se 'posrecilo' da bude  od same Trojice umom i duhom uznet tamo gde i Bog prebiva,... (al sam nadahnuto objasnio,.... )

[Milan Nikolic]

пре 13 минута, Bokisd рече

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Перихореза

Ako postoji perihoreza moze da bude samo u ovom smislu (ova Wiki neki put pogogi... )

"... Зато кад кажемо „Света Тројица“ мислимо на Три хипостазе које се налазе једна у другој и узајамно опште, једна се с другом сусрећу не мешајући и не укидајући сопствене хипостазне разлике...."

Kako to u Trojici , Otac i Sin i Duh uzajamno opste i prave apsolutno savrsenu harmoniju odnosa izmedju svojih Licnosti, a da istovremeno ne ukidaju svoje sopstvene licnosne razlike,... to, kako se kaze,  samo Trojica sama zna , ...mozda i ima kod nekog svetog malo detaljnije razradjeno, ako mu se 'posrecilo' da bude  od same Trojice umom i duhom uznet tamo gde i Bog prebiva,... (al sam nadahnut,.... )

То ће морати детаљно да се разматра ако хоћемо победу православља. Јесте да је недовршено питање и да није нимало лако, али немамо други пут.

Зизјулас се спетљао да не може бити горе. Изазвао је раскол, јер његова теологија формира темељ првенства на који се позива Фанар, тако да нам предстоји велика борба за аргументацију.

Ту где се Зизјулас позива на унутартројични однос и првенство Оца и на примену таквог првенства на црквени поредак, налазе се као главне тачке, и спомиње се о томе конкретно, категорије ипостаси и суштине и њихове граничне равни међусобно.

Већ сам спомињао, да о томе Зизјулас не зна довољно, како је и сам признао, али је овај врсни теолог узео себи за право да формира теологију прешавши преко тог неразумевања. Тако је дошао до катастрофалних резултата, како по патријаршију Цариграда, тако и по све православне.

И данас нема још увек решења проблема, али биће га. Као што има Бога тако има и решења.

[Bokisd]

пре 25 минута, farisejski.bukvojed рече

пре 33 минута, Bokisd рече

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Перихореза

Ako postoji perihoreza moze da bude samo u ovom smislu...

Dakle, sasvim je moguce i da ne postoji.

Odnosno, nedokaziva je.

Bog nam je nije oktrio. Otkrio se samo onoliko koliko nam je potrebni radi spasenja.

Tako nekako,... ali, samo bih dodao, da su i Ipostasi u Trojici , kako da kazem,......Bozanske, tj.  bozanskg svojstva ,... jer, nema sustine bez ipostasi , niti ipostasi bez sustine,,,,  (i tu je Milan u pravu, gde je onda granica izmedju licnosti i prirode, ...ali, opet svaka licnost treba da zadrzi svoje odlike... stvarno teska bogoslovska i filosofska i dijalekticka artiljerija ...  ) ... pa onda imamo  Licnost Oca ,....koji je Bog, nema razlike da li kazemo po svojoj Ipostasi ili Licnosti  iil po svojoj Sustini...tako i za Sina i Duha...

tako da, ....po meni, treba da bude neka perihoreza i na ravni Ipostasi (jer je ona bozanska), ...ali, bez ukidanja razlika koje svaka Ipostas ima po sebi, kao svoju odliku i karakteristiku,... mozda perihoreza na nivou bozanske ljubavi,... jer je Bog i Ljubav...pa, savrsena i apsolutna i nebeska ljubav u Trojici.... (tako nekako )...i ko zna jos kakve perihoreze,,, i u pravu si, Bog nam je otrkio samo onoliko koiko nam je potrebno za spasenje,... a, perihorezu, ako Bog da', mozda cemo videti tamo, posle vaskrsenja u buducem carstvu i zivotu ...(al' sam veceras nesto nadahnut,... )

[Bokisd]

пре 18 минута, Milan Nikolic рече

То ће морати детаљно да се разматра ако хоћемо победу православља. Јесте да је недовршено питање и да није нимало лако, али немамо други пут.

Зизјулас се спетљао да не може бити горе. Изазвао је раскол, јер његова теологија формира темељ првенства на који се позива Фанар, тако да нам предстоји велика борба за аргументацију.

Ту где се Зизјулас позива на унутартројични однос и првенство Оца и на примену таквог првенства на црквени поредак, налазе се као главне тачке, и спомиње се о томе конкретно, категорије ипостаси и суштине и њихове граничне равни међусобно.

Већ сам спомињао, да о томе Зизјулас не зна довољно, како је и сам признао, али је овај врсни теолог узео себи за право да формира теологију прешавши преко тог неразумевања. Тако је дошао до катастрофалних резултата, како по патријаршију Цариграда, тако и по све православне.

И данас нема још увек решења проблема, али биће га. Као што има Бога тако има и решења.

Videcemo, sta ce na kraju da bude, nadam se da ce da bude na dobro.

[Milan Nikolic]

Битно је да ће бити све у реду. Веру нико неће уништити,  Црква ће опстати, а наше појединачне судбине зависе и од нас самих. Храброст је итекако битна за спасење, уз Господа који нам све даје успех је загарантован.

Сад је стварно време кад је битно да смирено саслушамо саговорника који има нешто да каже. Радити на себи и свом миру је најважније што требамо чинити. Стрпљење за друге и стрпљење у сопственим искушењима једини нам је пут.

[Milan Nikolic]

Можда је боље за тебе да се не петљаш више. Када се цела прича буде слегла довољно за једноставније разумевање, онда ће свима бити лакше да се позабаве овим егзистенцијалним питањем.

[Zayron]

O Trojici (De Trinitate), sv. Augustin

http://revue.theofil.cz/revue-clanek.php?clanek=304

Doctrinal Treatises of St. Augustin

On the Holy Trinity.

http://www.ccel.org/ccel/schaff/npnf103.toc.html

[Heraklit]

On 17.1.2019. at 23:28, farisejski.bukvojed рече

Meni je perihorezis nespojiv sa ucenjem da je Isus Hristos Bogocovek (savrseni Bog, i to drugo lice Sv. Trojice - Sin i savrseni Covek). Ako je perihorezis tacan, onda bi Hristos morao delimicno biti i Otac i Sv. Duh.

Ako je sva Božija suština tj priroda smeštena usva tri lica u svojoj punoćoi a ne da je u delovima  kroz tu prirodu su onda prisutni i Otac i Duh Sveti.To je čist silogizam ako uzmemo u obzir božiju suštinu i to da su Ipostasi i prirode neodvojivi.

[Milan Nikolic]

Зато имамо разликовање између свих категорија: суштине, ипостаси и ипостасних прожимања.

Када је реч о суштини самој, без обзира што она припада једнако Тројици Ипостаси, и без обзира што је суштина унутар самих Ипостаси, и без обзира што постоји прожимање Ипостаси Тројице чак и унутар саме суштине, и даље постоји суштина која је у потпуности посебна категорија у односу на Ипостаси.

Када је реч о Ипостасима Тројице, без обзира што је у Њима једна и иста суштина, и без обзира што постоји прожимање Ипостаси унутар саме суштине, и даље постоје Ипостаси које су у потпуности посебне категорије у односу на суштину.

Оно где се највише ломе копља у савременој теологији, јесте питање граничне равни између ипостаси и суштине. Како објаснити граничне равни суштине и ипостаси и шта нам доноси такво објашњење?

Зизјулас је то питање помињао, али га оставио без одговора. Међутим, у настојању да оправда некакво првенство Цариграда примењујући поредак унутар самога Бога Свете Тројице, користећи изображавање првенства какво има Бог Отац наспрам Сина и Духа Светога, он је конкретно поистоветио Ипостас Оца са суштином Божијом, рекавши да можемо да занемаримо границу између Ипостаси Оца и суштине Божије.

Тако се Зизјулас упетљао у тумачење тријадологије створивши катастрофална решења. О томе се данас већ прича помало, али како време одмиче и како се показују последице таквог учења на јединство Цркве, долазећи до нових раскола, тако ће ова тема бити све актуелнија макар потрајало више векова.

[Milan Nikolic]

@o. Miroljub

Ако сте расположени можемо овде наставити теолошки разговор. Извините на нервози у оној другој теми.

Хтео сам рећи да, како време иде, све су јаснија нека питања. Укратко, једна од централних тачака је синтеза питања нестворене славе Божије, иманентног поретка и ипостасног прожимања на граничној равни са суштином Божијом.

[Бездомник]

On 17.1.2019. at 21:50, Milan Nikolic рече

Треба размишљати о томе како је Отац узрочник, те да ли може бити узрочник и саме суштине, или да ли је суштина исто што и Отац. Онда следи питање да ли је суштина заједно са ипостасју узрок? О овоме свети оци нису никада до сада расправљали, у смислу да нису донели никакву дефиницију.

А моје становиште је да суштина Божија није ни узрок, а није ни узрокована. У смислу да суштина није узрок ни једне од Ипостаси Тројице, нити је њу неко од Ипостаси Тројице узроковао.

Чега је Отац узрок? Схватате ли да узроковање уопште није објашњено? Како је Отац узроковао Ипостаси Сина и Духа Светога? Да ли је узроковао да се Ипостаси појаве? Одакле да се Ипостаси појаве? Сигурно нису Ипостаси поникле ни из чега. Нису поникле ни у Оцу, могу једино да буду беспочетно у Оцу.

Како је онда Отац узрочник, шта је то узроковање у смислу рађања Сина и исхођења Светога Духа? Замисли рађање детета које није никад поникло у оном који порађа, него је беспочетно у њему. Какво је онда то узроковање? Да ли је појављивање рођеног поред оног који порађа, заправо смисао узроковања? Неко је некога узроковао да се појави. То је често спомињао Зизјулас, да је реч о пројављивању.

1. Мислим да је Отац узрочник Сина на начин што га рађа свим својим, и из свег својег бића, чинећи га судиоником и сувласником сопственог живота. Рађање и исхођење су симболи и синоними суштаственог произилажења, којима се указује на то да ипостасни начини постојања Бога у личности Сина и Светога Духа, сродни и сходни начину постојања Бога у личности Оца, недељиве и несливене Тројице. Дакле, узрок је Отац, али узроковање је суштаствено, а не стваралачко, јер узрокује себи равне сапрестолне субјекте.

[Бездомник]

пре 26 минута, Бездомник рече

1. Мислим да је Отац узрочник Сина на начин што га рађа свим својим, и из свег својег бића, чинећи га судиоником и сувласником сопственог живота. Рађање и исхођење су симболи и синоними суштаственог произилажења, којима се указује на то да ипостасни начини постојања Бога у личности Сина и Светога Духа, сродни и сходни начину постојања Бога у личности Оца, недељиве и несливене Тројице. Дакле, узрок је Отац, али узроковање је суштаствено, а не стваралачко, јер узрокује себи равне сапрестолне субјекте.

2. Услед тога, сматрам да суштина не може бити узрок, јер не може постојати ванипостасно, па ако и претпоставимо да личност Оца није узрок, већ да је суштина Божја узрок Сину и Духу, онда уводимо неку четврту, мимо Свете Тројице, битијно надређену личност Богу, која узрокује Његово постојање, и коју би у ствари требали сматрати Богом.

[Бездомник]

пре 28 минута, Бездомник рече

2. Услед тога, сматрам да суштина не може бити узрок, јер не може постојати ванипостасно, па ако и претпоставимо да личност Оца није узрок, већ да је суштина Божја узрок Сину и Духу, онда уводимо неку четврту, мимо Свете Тројице, битијно надређену личност Богу, која узрокује Његово постојање, и коју би у ствари требали сматрати Богом.

3. Отуда, сматрам да се мирне душе може говорити о томе да је божанство Сину и Духу узроковано Оцем, у смислу претходно реченог, не да сама суштина Бога подлежи узроку, нити да је личност Оца производи за самог себе, већ да је рађањем и исхођењем, примопредајом проузрокује Сину и Духу, чиме се не вређа достојанство суштине Божје, нити било које од личности Свете Тројице. 

[Milan Nikolic]

пре 2 часа, Бездомник рече

Рађање и исхођење су симболи и синоними суштаственог произилажења,

Може се тако рећи али модерна теологија наглашава улогу саме Ипостаси Оца у рађању и исхођењу. Идеја је да се нагласи првоначалност ипостаси у животу Божијем, али услед морања да се укључи и улога суштине у рађању и исхођењу, Зизјулас је направио отклон границе између саме Ипостаси Оца и саме суштине Божије. У том укидању границе између саме Ипостаси Оца и суштине Божије, дошло се до катастрофалног учења и примењивања тог учења на црквени поредак. Дошли смо до папизма који није могао бити наслућен и који превазилази до бесконачности римојеретички папизам.