Динамика иманентне Тројице

[Бездомник]

пре 21 часа, Milan Nikolic рече

Ево из Јустинове треће књиге Догматике о Цркви:

,,У првих осам чланова Символа вере говори се о Светој Тројици, а у деветом о светој Цркви, јер је Црква образ и подобије Свете Тројице на земљи. Црква је земаљски аспект Свете Тројице. У њу се слива све што се односи на Свету Тројицу. Зато је у њој све - тројично, све - свето, све саборно''. (стр. 218)

,,Истинска саборност је идеално остварена у Светој Тројици. Ко истински, ко еванђелски исповеда Свету Тројицу, тај је истински саборан, апостолски саборан, светитељски саборан''. (стр. 219)

,,Да би се стварност саборности, идеја саборности могла разумети, треба поћи од центра свих - од Свете Тројице. Света Тројица и јесте идеал и савршенство саборности. Тројство у јединству, Јединство у Тројству. У Њој је савршено остварен идеал саборности, као што је саборно остварен идеал савршенства''. (стр. 218)

Мислим да постоји одређена аналогија између саборности Цркве и Христове личности, као и између њене светости и Очеве личности, а такође и између њене апостолскости и личности Духа Светога. Аналогија која вуче ка томе да “благодат Господа Исуса Христа, љубав Бога Оца и заједница Духа Светог буду са свима нама.”

[Milan Nikolic]

Мени се чини да је будућност теологије у поједностављању, у што краћим али што јаснијим излагањима. Јер како време иде, доћи ће дан када човек за живота неће моћи да ишчита све релевантне књиге. А где је живот живи, где је заједница са другима? Рекао бих да је пренаглашавање читања постало велика заблуда.

[Августин]

пре 7 минута, Bokisd рече

.. ovo su Avgustine vrlo zanimljiva zapazanja,....

(...da vidim da primenim nesto od toga na citanje ovih nasih Ivana, Zokija, Avocada, Justina,Milana.... recimo kroz prizmu Aristotela,....neki put su bas komplikovani,  ...mozda ih budem bolje razumeo...  ,... mozda i mene neko kroz Aristotela desifruje... )

Уопште нисам рекао кроз Аристотела него на начин на који читамо Аристотела-да се пази на сваку реч и промишља.То нема везе са читањем кроз Аристотела.

[Bokisd]

пре 2 минута, Августин рече

Уопште нисам рекао кроз Аристорела него на начин на који читамо Аристотела-да се пази на сваку реч и промишља.То нема везе са читањем кроз Аристотела.

razumeo sam kontekst, (nego sam se samo tako izrazio, kroz Aristotela,.... koji je pazio na svaku rec i promisljao o stvarima..)

[Bokisd]

пре 14 минута, Milan Nikolic рече

Мени се чини да је будућност теологије у поједностављању, у што краћим али што јаснијим излагањима. Јер како време иде, доћи ће дан када човек за живота неће моћи да ишчита све релевантне књиге. А где је живот живи, где је заједница са другима? Рекао бих да је пренаглашавање читања постало велика заблуда.

Slazem se, jos je sv.Vikentije Lerinski u 4.veku pricao da osnovni dogmati vere trebaju vremenom da se 'glacaju' i jasnije i prijemcivije objasnjavaju sledecim generacijama hriscana.

Verovatno i nama danas treba stare dogmate na novi nacin objasnjavati i dodatno tumaciti i prilagodjavati,....a, da ne narusimo sustinu dogmata.... 

[Августин]

пре 6 часа, свештеник Александар рече

Justin Waters У праву сте.Нема сврхе да се овде полемише.Ко у клин ко у плочу.Произвољности на претек и неозбиљности.Губи се енергија и време.Да не говорим о упадима типа Хераклит и сл.Од сваке теме направе свађу,увреде препуцавање.Па Хераклите да ли си ПРОЧИТАО од корица до корица Догматике Св. Јустина? Шта си прочитао од Зизиуласа?Јел си видео Милојков рад о Тројици? Итд итсл.Умарају ме ова прегањања према томе благослов и поздрав  свима.Једном сам пре пар година рекао да се нећу озбиљно упуштати у форум и опет сам погрешио.Е овог пута збогом.

 

[Heraklit]

пре 22 часа, Justin Waters рече

Justinova dogmatika uopošte nije dogmatika, nego sabrana dijela i misli otaca sa propratnim komentarima. On ništa u toj svojoj dogmatici nije radio na doprinosu dogmatici sa nekim novim razumjevanjima koja bi bila od koristi za bogoslovlje. Zizjulas volio ga neko ili ne, makar je nešto pokušao. 

Nije ni čudo što se na Justinovu dogmatiku pale najviše ziloti. 

A šta to potrebuje novo razumevanje?

[Heraklit]

пре 18 часа, свештеник Александар рече

Justin Waters У праву сте.Нема сврхе да се овде полемише.Ко у клин ко у плочу.Произвољности на претек и неозбиљности.Губи се енергија и време.Да не говорим о упадима типа Хераклит и сл.Од сваке теме направе свађу,увреде препуцавање.Па Хераклите да ли си ПРОЧИТАО од корица до корица Догматике Св. Јустина? Шта си прочитао од Зизиуласа?Јел си видео Милојков рад о Тројици? Итд итсл.Умарају ме ова прегањања према томе благослов и поздрав  свима.Једном сам пре пар година рекао да се нећу озбиљно упуштати у форум и опет сам погрешио.Е овог пута збогом.

Jesam,pročitao sam.Pa?Ne znam koji Milojkovov rad al ako je kao Zizijulasov o tome da je priroda robstvo a ličnost sloboda i to je kalemio na Boga odmah mogu da kažem da je čist promašaj.

 

[Heraklit]

пре 12 часа, Milan Nikolic рече

Са једне стране, Свети Дух и Син присвајају нашу природу на Своје Ипостаси

Ovde si malo mnogo skreno s puta,našu prirodu je prisvojila samo druga Ipostas Svete Trojice,Logos,Sin Božiji.

[Milan Nikolic]

Ту говорим о есхатолошком постојању, у том смислу разликујем га са историјским постојањем. Син Божији је обухватио нашу природу изнутра, а у есхатолошком постојању Дух и Син обухватају нашу природу споља.

[w.a.mozart]

пре 36 минута, Milan Nikolic рече

Ту говорим о есхатолошком постојању, у том смислу разликујем га са историјским постојањем. Син Божији је обухватио нашу природу изнутра, а у есхатолошком постојању Дух и Син обухватају нашу природу споља.

Prvi put čujem za koncept obuhvatanja prirode... pa još spolja i iznutra. Je l to tvoj doživljaj ili se možeš pozvati na neki crkveni autoritet?

[Milan Nikolic]

И искуство и консултовање са отачким учењем. Радим на развијању теологије и на новим аргументима. Што се тиче обухватања природе то није новина, на разне начине је то представљено. Али сада радим на детаљима.

[w.a.mozart]

пре 1 минут, Milan Nikolic рече

И искуство и консултовање са отачким учењем. Радим на развијању теологије и на новим аргументима. Што се тиче обухватања природе то није новина, на разне начине је то представљено.

Je l može samo jedan primer ili pozivanje na određeno delo u kome se koristi sintagma "obuhvatanje prirode"? Stvarno me zanima, nije mi namera da se prepucavam

[Milan Nikolic]

Не знам да ли могу пронаћи. Али када оци кажу да је Логос Оваплоћењем у потпуности испунио или примио или понео на Себе нашу природу, ја разумем да је и обухватио (изнутра) нашу природу.

[Milan Nikolic]

О сложености Бића Божијег

Свети оци су уложили огроман труд да покажу како је ипостас првоначална категорија у постојању Божијем. То значи да се у онтологији, тј. науци о бићу, увек полази од ипостаси. Како ускладити једнобоштво, ако имамо три ипостаси, са датошћу да су то три бића? Ипостас морамо разумети као посебно и целосно биће. А имамо три ипостаси, дакле три бића.

Модерна теологија је пренагласила улогу Оца као Једног Бога, залажењем у неприступна и неопитна ипостасна својства. Свакако да је томе био циљ да се избегне једнобоштво у суштини Божијој, али створила се друга крајност у виду једнобоштва на нивоу ипостасних својстава која су неприступна и недостижна колико и сама суштина.

Инсистирањем да је један Бог јер је један Отац, и то као Узрок, да Отац буде Начело једнобоштва, да једино Отац буде то Начело, залази се у категорију која је непримењива и са којом људска природа не може општити. Три Ипостаси су равноначалне у њиховом целосном постојању, ни једна није узвишенија или већа од друге, ни једна не претходи другој.

Наравно да је Отац узрочник, да су Син и Свети Дух произишли из Њега. Али то није разлог да Оца прогласимо јединим начелом једнобоштва. Иницијатива Оца да Три Ипостаси, укључујући Његову, из вечног сједињења ступе у вечну односну делатност, не оправдава називање Оца јединим начелом једнобоштва. Начело једнобоштва морају бити Три Ипостаси истовремено.

Проблем тробоштва се превазилази на другачији начин. Ипостасна својства на нивоу ипостасних прожимања на граничној равни са суштином Божијом, и поредак који се у томе сагледава, једина су мерила за дефинисање једнобоштва. Дакле, неко би рекао да је суштина оличење једнобоштва, при чему не треба негирати да и суштина представља једнобоштво, али православно становиште је да је оличење и начело једнобоштва заједница љубави и поредак те заједнице.

Тај савршени поредак сведочи о савршеној заједници. На конкретан начин овај поредак указује на Првог, на конкретан начин на Другог и на конкретан начин на Трећег. Ипостаси Свете Тројице указују поштовање једна другој, тиме што свака Ипостас заузима одређено место у поретку. Из поштовања и части Отац је Први, Син Други и Дух Трећи. Али да ли је нека Ипостас ишта мања од друге? Ни једна није мања или већа од друге, јер постоји посебан ниво, посебна категорија ипостасног постојања где су све Ипостаси апсолутно подједнаке, сем у ипостасним својствима узрочности, рођености и исхођености, а овај ниво превазилази и надилази ниво поретка ипостасног прожимања. Тај виши ниво је доступан једино самим Ипостасима Тројице, док створене природе могу да се сједине само са Ипостасима Тројице на нивоу поретка ипостасног прожимања на граничној равни са суштином Божијом.

Важно је размотрити поредак Треће Ипостаси, Духа Светога. Отац као Ипостас свакако има непосредно Своју суштину, али има и Духа Светога који је около те суштине унутар Оца. Ко је онда први у односу на граничну раван суштине? Први је Дух Свети. Средишње место је Сина Божијег, који Своје обухватање суштине дели са Духом, а и Син је унутар Самог Оца, као што је Дух унутар Самог Сина. Отац је тако Први, Син Други и Дух Трећи, али у односу на граничну раван суштине Божије, Дух је први.