"Велика опасност за Православље" (Разговор са митр. Јованом Зизијуласом)

[Драгана Милошевић]

Мислим да је глобализација заиста велики изазов за православље. Глобализација је проблем за све религије и специфичне културе и цивилизације. Ако је православље снажно – проблема нема, али уколико је слабо – онда ће их бити.

Улога Православне Цркве пред изазовима савременог живота и њен положај у савременом свету широке су теме о којима расправљају и теолози и верници. На међународном симпосиону одржаном у Пожаревцу,[1] у организацији Епархије браничевске Српске православне Цркве, поводом десете годишњице архијерејске службе епископа браничевског Игњатија чула су се мишљења да је дијалог са Западом преко потребан и да су обе теолошке традиције подједнако важне за остваривање визије хришћанства. Митрополит пергамски Јован, један од учесника симпосиона, рекао је тим поводом да је самокритични тон какав је постојао приликом овог сусрета, током којег је православље посматрано у васељенским димензијама, веома важан. „Проблеми не постоје само на Западу; они који су фанатично против Запада највећи су носиоци западних идеја“, додао је владика Јован. „Не постоји православна теологија, већ теологија Цркве“, објаснио је он, нагласивши да „Црква и православље нису идеологија, већ Тело Евхаристије која сабира цео свет.“ На крају сусрета митрополит Пергама Јован у кратком разговору објаснио је своје ставове.

 Да ли мислите да је глобализација заиста баук који ће уништити и прогутати православну веру и православну традицију и културу?

– Мислим да је глобализација заиста велики изазов за православље. Глобализација је проблем за све религије и специфичне културе и цивилизације. Ако је православље снажно – проблема нема, али уколико је слабо – онда ће их бити. Православље је увек отворено за све, а ако то није, онда није православље. Не постоји православље које је ограничено на једну нацију, једну културу. Православље је по својој суштини саборно. Глобализација омогућује свим религијама, па и православљу, да живе с другим религијама и другим културама, као и да сарађују. Православље се не противи том суживоту. У Европи не постоји тежња да се негира постојеће стање нити пак да се створи нека нова ралигија. Треба имати у виду да је Европа атеистичка, а када је неко атеиста, он религије оставља на миру под условом да оне не утичу на културе. Ту настаје тешкоћа, јер све религије, на неки начин, имају утицај на културу. Од доба просвећености политичка философија Европе јесте: оставити религијама слободу постојања. Међутим, треба схватити да религија није творац морала друштва.

Да ли људи с правом страхују од тога да ће у сусрету с тим новим тежњама изгубити верски и културни идентитет?

– Не постоји опасност за религију, али проблем постоји када је реч о посебним и локалним културама.

Да ли у рушењу хришћанских светиња на Косову и Метохији видите намеру да се уништи хришћанство или можда да се да предност муслиманској вери?

– Не мислим да ће Европа дати предност муслиманима. То би било незамисливо, јер се Европа плаши ислама због тога што је ислам религија која исувише отворено интервенише у области културе. Европа то не жели. Њој је блиска религија која оставља друштву слободу постојања, и то на основама хуманистичког морала. Не могу да поверујем да ће Европа дати предност исламу.

Како онда објашњавате то што нико није спречио масовно рушење хришћанских светиња и то што обнова порушених светиња до сада није дала резултате?

– Узрок таквог понашања је искључиво политички – да би се створиле тешкоће за православље, али никако да би се дала предност исламу. Мислим да Европа још увек посматра православље као веру која утиче на културу. Опасност је у томе што постоји појам православних народа и православних нација, а то је оно што плаши Европу. Због тога се од земаља које су кандидати за Европску унију тражи да прихвате европске законе, а не локалне. То се односи и на локалне обичаје, наравно у мањој мери – уколико су супротстављени европским законима. Али постоји страх од тога да православље може наметнути своју културу, чак и европском законодавству.

Да ли то потврђује свест о снази православља и да ли оно има ту снагу?

– Православље нема снагу која би створила тешкоће када је реч о јединству Европе, али је снажно с гледишта своје вере и културе. Мислим да је став Европе да се свим религијама остави слобода постојања, уз јасан услов да то не сме да утиче на заједничку културу, а нарочито не на друштво и друштвено законодавство.

 

Шта, у истом контексту, мислите о проблему са самопрокламованим црквама у Македонији и Црној Гори?

– Те цркве нису признате од осталих православних Цркава нити од Васељенске патријаршије, па се сматрају шизматичким. Али оне ипак постоје, међутим – само уз подршку државе, а, у одређеном смислу, и уз подршку Европе. Европа оставља по страни цркве и религије – она се у то не меша и не утиче на религиозни живот. Да закључим: уколико постоје шизма и поделе унутар православља, то не долази из Европе.

Какво је ваше мишљење о дијалогу међу хришћанским црквама Истока и Запада? Да ли је тај дијалог плодан? Шта мислите о извињењу папе Јована Павла Другог источним хришћанима?– Резултат дијалога је нешто што препуштамо Богу. Ми на то немамо утицаја. Наша је дужност да разговарамо и да покушавамо да будемо уједињени у једну Цркву. То је тешко, јер постоји вековна подељеност. Јединство се не може постићи за неколико година, али постоје назнаке да је заиста присутно зближавање две Цркве. У том светлу је папа изрекао своје извињење због догађаја у прошлости и мислим да је то извињење искрено.

Неки људи овде верују да је то политичко извињење.

– Не треба у размишљању ићи тим путем. О мотивима једног акта не може се тако просуђивати, већ га пре свега треба прихватити и ишчекивати какви ће резултати из њега произаћи.

Шта мислите о улози медија у ширењу религије, уз напомену да је овде Црква прилично затворена према медијима и чак недовољно присутна у јавној речи, осим у строго религијским часописима?

– Могу да говорим о Грчкој, јер не знам како је то у вашој земљи. Медији могу да имају и позитивну и негативну улогу у животу Цркве. Улога медија је важна под условом да они јавности износе истину онакву каква она јесте. У медијима постоји тежња да се црквени живот користи у политичке сврхе. Зато Црква понекад заузима резервисан став, јер политика и економија нису њена мисија.

 

Извор: Искон, бр. 8 (2005), 76-81

теологија.нет

View full Странице

[Милан Ракић]

У сразу са насловом, дИскористим пригоду да поставим питање уреднику:

Дакле,

`ел: 'Велика опасност за православље' ? нпр. глобализација к`о што високопреосвећени међ` осталим каже,

ил` је (а судећи по наслову):

'Велика опасност за православље (Разговор са митр. Јованом Зизијуласом)'

заправо опасност ако диванимо са "Зизијем"?

`начи, драги урердници, жив нисам!

Хоћу да знам!

`ел сам грешан што мним на линији са Метрополитом, ил` сам грешан зато што сам `аз-есм-си`?

[Јанко]

Рупе на све стране.

Од става Европе о религијама ("Мислим да је став Европе да се свим религијама остави слобода постојања, уз јасан услов да то не сме да утиче на заједничку културу, а нарочито не на друштво и друштвено законодавство."!?! Значи можеш да ПОСТОЈИШ ал' да не смеш рећи ни "а" против културе, закона и морала друштва? Какво је то "постојање" осим предворја уклањања?) до "шизматичности" цркве у ЦГ

пре 18 часа, Драгана Милошевић рече

Али оне ипак постоје, међутим – само уз подршку државе, а, у одређеном смислу, и уз подршку Европе

За мене разочаравајуће. За њега ЦПЦ постоји као црква, и то шизматичка?!?

[obi-wan]

пре 18 минута, Јанко рече

Рупе на све стране.

Од става Европе о религијама ("Мислим да је став Европе да се свим религијама остави слобода постојања, уз јасан услов да то не сме да утиче на заједничку културу, а нарочито не на друштво и друштвено законодавство."!?! Значи можеш да ПОСТОЈИШ ал' да не смеш рећи ни "а" против културе, закона и морала друштва? Какво је то "постојање" осим предворја уклањања?) до "шизматичности" цркве у ЦГ

За мене разочаравајуће. За њега ЦПЦ постоји као црква, и то шизматичка?!?

Deda je odavno busan kao sito. Sad samo te rupe sve vise dolaze do izrazaja.

[Драгана Милошевић]

Чујте, само смо пренели текст.

[obi-wan]

пре 19 часа, Драгана Милошевић рече

Ми на то немамо утицаја. Наша је дужност да разговарамо и да покушавамо да будемо уједињени у једну Цркву.

Mi neprestano JESMO jedna Crkva, kojoj samo mogu da se vrate zabludeli i otpali. Nema nikakvog "ujedinjenja".

пре 19 часа, Драгана Милошевић рече

– Не треба у размишљању ићи тим путем. О мотивима једног акта не може се тако просуђивати, већ га пре свега треба прихватити и ишчекивати какви ће резултати из њега произаћи.

Bez zdrave rasudljivosti? Potpuno anticrkveno razmisljanje.

пре 19 часа, Драгана Милошевић рече

– Те цркве нису признате од осталих православних Цркава нити од Васељенске патријаршије, па се сматрају шизматичким. Али оне ипак постоје, међутим – само уз подршку државе, а, у одређеном смислу, и уз подршку Европе. Европа оставља по страни цркве и религије – она се у то не меша и не утиче на религиозни живот. Да закључим: уколико постоје шизма и поделе унутар православља, то не долази из Европе.

Mulj i slinavljenje. Kad se samo ovo procita, pametnome dosta.

[obi-wan]

пре 3 минута, Драгана Милошевић рече

Чујте, само смо пренели текст.

Pa na tekst i odgovaramo.

[Јанко]

Заиста није добро да пастир буде без оваца. Од самоће - може му се учинити да је друштво вукова добар лек против те самоће...

[obi-wan]

пре 4 минута, Јанко рече

Заиста није добро да пастир буде без оваца. Од самоће - може му се учинити да је друштво вукова добар лек против те самоће...

Jedna od najtragicnijih izmisljotina vaseljenaca - i naravno, izuzetno antikanonska - je postojanje tzv. "titularnih episkopa". Cisto ludilo.