Kako je nastao „crni petak“?

[Поуке.орг инфо]

Foto: EPA-EFE/Sebastiao Moreira

Širom sveta još sinoć su počeli da se formiraju redovi ljudi ispred tržnih centara, kako bi, kada se radnje konačno otvore na ovaj praznik za sve kupoholičare, prvi pokupili neverovatne popuste koji idu čak i do 80 odsto.

Kako je nastao Black Friday?

 

Navika da se kupuje nakon Dana zahvalnosti u Americi potiče od velikih parada koje su počele da se organizuju 1952. godine u sklopu marketinških kampanja robnih kuća, poput Macy’s i Eaton’s, u Filadelfiji.

Budući da je Dan zahvalnosti najveći porodični praznik u Americi, kada se okuplja porodica iz svih krajeva zemlje, narednog dana u gradovima širom SAD nastaje potpuni kolaps u saobraćaju, zbog čega su upravo saobraćajci ovaj dan prozvali “crnim petkom”.

Dvadeset godina kasnije, kada je ovaj fenomen postao poznat, prodavci su počeli masovno da koriste termin Black Friday, kao dan kada u svojim sveskama obeležavaju najveći profit.

Crni petak od 2005. godine postaje najprometniji dan u pogledu trgovine i prodaje, a kako samo jedan dan nije više dovoljan, popusti najčešće traju i preko vikenda. Nastavak ovog praznika javlja se i u ponedeljak, kao Cyber Monday – dan koji je rezervisan za popuste na online kupovine.

Kako izgleda Black Friday u svetu?

Dugački redovi formiraju se od ranog jutra ispred prodavnica,a kako se kupci grabe za proizvode koji su tog dana na ogromnim popustima, jeftiniji nego bilo kog drugog dana u godini, često dolazi do stvaranja stampeda, koji se nekad završavaju tragično.

Povrede su toliko česte da postoji sajt koji beleži na jednom mestu sve nesrećne slučajeve širom sveta, koje su prouzrokovane Crnim petkom.

U poslednjih deset godina, u Americi je život izgubilo 10 osoba, a povređeno je 111.

Pre dve godine, u tri odvojene pucnjave pred prodavnicama, dve osobe su izgubile život, dok je nekoliko osoba ranjeno.

Dvadesetogodišnji mladić je ubijen ispred “Mejsija” u Nju Džerziju, dok je druga žrtva ubijena nakon svađe oko parking mesta ispred “Volmarta” u Nevadi.

U američkim listovima se već danima najavljuje koje zemlje spadaju u najrizičnije po  broju nesreća, kao i gde je najbezbednije kupovati.

Pa su tako Arkansas, Tenesi i Zapadna Virdžinija stavljeni na crni spisak najopasnijih, dok je najsigurnije u Vermontu, Oridžinu i Roud Ajlandu.

Foto: Screenshot/ Reviews

Crni petak u Srbiji

Crni petak počinje danas, a popusti će važiti i tokom vikenda, kao i u ponedeljak. Cene će ove godine biti, prema najavama najvećih tržnih centara u Beogradu, i do 80 odsto niže, dok će najveći popusti biti za online kupovinu.

Osim garderobe koja je uglavnom snižena za oko 50 odsto, najveće akcije važe za tehnologiju, nameštaj i kozmetiku.

U galeriji možete pronaći spisak popusta u radnjama tržnih centara Delta City, Stadion kao i Big Fashion.

https://www.danas.rs/drustvo/kako-je-nastao-crni-petak/

[Поуке.орг инфо]

"CRNI PETAK" NAS ZALUDEO Kako je svetska šoping histerija postala "SRPSKI PRAZNIK" i šta je sve ove godine na popustu

 

Dugačka kolona ljudi čeka red ispred tržnog centra još veče pre otvaranja prodavnica ne bi li kupili prozvode snižene i za više od 50 odsto - slika je koja je dugo dolazila samo kao vest iz sveta, a onda je pre dve godine i Srbiju zahvatila groznica zvana "crni petak".

Danas su, tako, i domaći bilbordi, reklame i društvene mreže zatrpane vešću o velikim sniženjima. Po svemu sudeći, izvorno američki "crni petak" je postao i srpski "praznik", ali da li su osim euforije i popusti dostojni onih američkih?

Ove godine, "crni petak" je 23. novembra. On jeste izvorno američki praznik, ali polako je svoje uticaje širio svuda po svetu, jer je euforija iz godine u godinu bivala sve veća, kao i zarade prodavaca, pa se taj trend pre neku godinu prebacio i u Srbiju.

"Sajber ponedeljak" udarac na "crni petak"

Međutim, pomama za "crnim petkom" se u zapadnim zemljamama sada već polako gasi, najviše zbog komfora koji nudi onlajn kupovina. Tako je nastao "sajber ponedeljak", rezervisan za popuste preko interneta, i dolazi odmah iza "crnog petka".

Ostatak na https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/crni-petak-nas-zaludeo-kako-je-svetska-soping-histerija-postala-srpski-praznik-i-sta/j96zmsw

[Поуке.орг инфо]

[Вилер Текс]

пре 2 часа, Поуке.орг инфо рече

Dugački redovi formiraju se od ranog jutra ispred prodavnica,a kako se kupci grabe za proizvode koji su tog dana na ogromnim popustima, jeftiniji nego bilo kog drugog dana u godini, često dolazi do stvaranja stampeda, koji se nekad završavaju tragično.

Povrede su toliko česte da postoji sajt koji beleži na jednom mestu sve nesrećne slučajeve širom sveta, koje su prouzrokovane Crnim petkom.

Дакле постоји и "бдење" уочи "празника".

 

пре 2 часа, Поуке.орг инфо рече

U poslednjih deset godina, u Americi je život izgubilo 10 osoba, a povređeno je 111.

 

А приносе се и жртве.

 

пре 1 сат, Поуке.орг инфо рече

"CRNI PETAK" NAS ZALUDEO Kako je svetska šoping histerija postala "SRPSKI PRAZNIK" i šta je sve ove godine na popustu

 

Лако се овде нажалост прима турбо фолк.

[AnaLaz]

Мисмо ове године имали и "црни петак" на отварању Линде, мада беше четвртак. 

[Милошшш]

To je meni danas 

[Milica Bajic]

пре 33 минута, Милошшш рече

To je meni danas 

Није ваљда и у апотеци црни петак?

[Милошшш]

пре 1 минут, Milica Bajic рече

Није ваљда и у апотеци црни петак?

Između ostalog. 

Ali počinje da bledi, nema mu spasa..  

[Milica Bajic]

пре 1 минут, Милошшш рече

Između ostalog. 

Ali počinje da bledi, nema mu spasa..  

Жасу. Не дај се

[εργασία]

Baš bih voleo da neko od libertarijanaca objasni ovaj fenomen, pošto nas stalno gnjave sa pričom kako su tržišne cene odraz naših subjektivnih korisnosti. Ako nivo cena određuje ekvilibrijum naših ukrštenih graničnih korisnosti kroz splet želja i cenkanja na tržištu, onda otkud ovoliki stampedo naroda na ovako niske popuste? Verovatno svi kolektivno igramo igru "sad me vidiš, sad me ne vidiš", pa nam eto tako dođe da preko cele godine želimo da plaćamo višu cenu na štetu našeg novčanika, da bi smo je naprsno srozali jednog dana našim niskim vrednovanjem ali samo dok traje cyber monday. I to se naziva naukom kod austro-libertarijanaca... 

[Zayron]

On 23.11.2018. at 10:03, Поуке.орг инфо рече

Černý pátek - Czarny piątek - Черная пятница

Cimbálová muzika Friš, Miroslav Hlosta, Martin Kajzar: Kdo se v pátek roznemůže, moravska narodna

[Milica Bajic]

[Trifke]

пре 2 часа, Milica Bajic рече

Ovo je mit i uopste nije istina. Robovi su se kupovali svaki dan a ne Petkom. 

[Avocado]

On 26.11.2018. at 17:16, εργασία рече

Baš bih voleo da neko od libertarijanaca objasni ovaj fenomen, pošto nas stalno gnjave sa pričom kako su tržišne cene odraz naših subjektivnih korisnosti. Ako nivo cena određuje ekvilibrijum naših ukrštenih graničnih korisnosti kroz splet želja i cenkanja na tržištu, onda otkud ovoliki stampedo naroda na ovako niske popuste? Verovatno svi kolektivno igramo igru "sad me vidiš, sad me ne vidiš", pa nam eto tako dođe da preko cele godine želimo da plaćamo višu cenu na štetu našeg novčanika, da bi smo je naprsno srozali jednog dana našim niskim vrednovanjem ali samo dok traje cyber monday. I to se naziva naukom kod austro-libertarijanaca... 

Ne znam šta će libertarijanci da ti kažu ali ovaj fenomen, kao i svi popusti i akcije su prilično jednostavni za objašnjenje... čista ponuda i potražnja... imaš neku robu, recimo patike i platio si svaki par 30e... imaš potencijalne mušterije sa različitim kupovnim mogućnostima... neki od njih imaju toliko novca da ih nije baš mnogo briga koliko će platiti patike i uzeće ih svakako ako im se sviđaju s tim da neće baš da ispadnu magarci, tako da npr. njima možeš da ih prodaš za 300e... nekim drugima možeš te iste patike da prodaš za 200e... većini možeš da prodaš za 100e... a ima i nekih koji bi ih uzeli samo ako koštaju 50e... ti naravno kao prodavac hoćeš da zaradiš najviše što možeš... ako staviš da je cena 50e prodaćeš ih svima kojima se dopadaju ali će zarada biti minimalna (imaš ti i druge troškove osim nabavke robe)... i bilo koju od ovih većih cena da staviš nećeš zaraditi maksimum... međutim, možeš da uradiš ovo: onda kad ih nabaviš napišeš "nova kolekcija" i staviš cenu od 300e... većina će samo proći pored ali oni najbogatiji kojima se ove patike dopadnu će ih kupiti... posle nekog vremena kada si ih prodao svim bogatima kojima se sviđaju a koji svraćaju u tvoju radnju, ćeš da staviš natpis: "prošla kolekcija, popust 30%"... i tako dalje... na kraju ćeš da kažeš "Black Friday, sumanuti popusti, skoro pa džabe"... na taj način ćeš od svih izvući maksimalnu cenu koju možeš da izvučeš... a zašto svi ne sačekaju malo i kupe jeftinije? Pa zato što najbogatije boli dupe da čekaju i svraćaju u radnju da vide kad je popust, a "srednje" kupce boli dupe da se jednom godišnje bukvalno biju sa siromašnijima od sebe da bi dobili još veći popust...

Cyber monday funkcioniše slično... samo što tu nema baš tuče... ali opet zahteva od potencijalnog kupca da čeka baš taj dan da bi sebi nešto kupio... to će uraditi samo oni koji inače tu stvar ne mogu sebi da priušte po redovnim cenama... naravno naći će se neko kome baš u tom trenutku treba nešto i gde onda prodavac nije ostvario maksimalnu zaradu ali broj takvih je minoran naspram dobitka...

 

[Justin Waters]

On 26.11.2018. at 17:16, εργασία рече

Baš bih voleo da neko od libertarijanaca objasni ovaj fenomen, pošto nas stalno gnjave sa pričom kako su tržišne cene odraz naših subjektivnih korisnosti. Ako nivo cena određuje ekvilibrijum naših ukrštenih graničnih korisnosti kroz splet želja i cenkanja na tržištu, onda otkud ovoliki stampedo naroda na ovako niske popuste? Verovatno svi kolektivno igramo igru "sad me vidiš, sad me ne vidiš", pa nam eto tako dođe da preko cele godine želimo da plaćamo višu cenu na štetu našeg novčanika, da bi smo je naprsno srozali jednog dana našim niskim vrednovanjem ali samo dok traje cyber monday. I to se naziva naukom kod austro-libertarijanaca... 

Cijena je određena prema tome koliko je neko spreman da plati. Tako da tokom godine mi najvjerovatnije uglavnom plaćamo sve što kupujemo više nego što bi ta cijena trebala realno da bude. „Realna“ u ovoj rečenici je uslovno upotrebljena, jer realna cijena je ono što sam prvo napisao, tj onoliko koliko je neko spreman da plati toliko taj proizvod vrijedi.   

Prodavci kad puste neki produkt prvo nabiju cijene (mnogo više od troškova proizvodnje, radne snage, i dažbina), i onda vremenom ih smanjuju da bi na kraju se riješili sve robe na ovakvim popustima poput crnog petka. Jer također nije dobro da neka roba stoji u magacinima i bude ne poradata. Na kraju prodavac sigurno nije u minusu, a vuk je na broju i ovce su site. Oni koji su pazarili jeftino neki TV na crnom petku, to je zahvaljujući tome što je već neki bogatun taj isti model TV prije godinu dana platio 10 puta više. Ima tu još mnogo trikova da ne idem u detalje, recimo oono kada izreklamiraju da neki outlet ima popust do 60%, a to do 60% može biti i 2% i 5% sniženo, i ti onda odeš na kraju i skontaš da zapravo 10% artikala je snižemo 60%, a 90% do 10%, ali tu onda stupa na scenu psihologija koja ubjedi čovjek da kupi nešto kad je već tu i uglavnom to bude nešto što je sniženo manje nego više.