Зоран Ђуровић: Шта има Амфилохије против Степинца?

[Zoran Đurović]

пре 3 часа, Васијан рече

Авксентије јесте исповедао јерес отворене главе, али није био рашчињен и анатемисан.

Ево апсурда све твоје ситуације: Православно исповедање вере није услов за валидност крштења; Црква је прихватила аријанско крштење као валидно, управо си то сада сам исповедио! Још као анатемисани аријанац Авксентије је крштавао. И прихваћена су му крштења.

[Isusovo magare]

пре 5 часа, Васијан рече

Не знам да ли сте прочитали одговор упућен Копитару. 

Прво, Сакрамената има више од седам, јер је свака радња учињена у Цркви Сакрамент, а сви Сакраменти извиру из Свете Евхаристије. Тако је Сакрамент и монашење и сахрана и освећење воде и многе, многе друге свештенорадње и обреди који се дешавају у Цркви. 

Друго, Крштење и Рукоположење су Тајне које се само једном савршавају. Међутим, ако Црква неког анатемише, он постаје стран Богу и Телу Христовом и његово крштење и рукоположење бива апстолутно непостојеће (постаје незнабожац и цариник и свезан на овоме и ономе свету, по Исусовим речима). Дакле, његово крштење и рукоположење бива свезано и тиме он престаје бити Хришћанин (јер тада борави у хули на Духа Светога, за шта нема опроштаја на овоме и ономе свету). Ако се покаје и преуми, враћа се у Цркву кроз покајање и његово крштење и рукоположење поново бива дејствено, активно и испуњено Смислом. Јер, ни Крштење ни Рукоположење не постоје сами по себи, већ искључиво у Заједници Цркве, то јест ван Цркве немају никакав Смисао нити постојање. Зато непрестано велим да је магизам и езотерија када сматрамо да крштење и рукоположење може постојати ван Тела Цркве, а тако нешто је противно самој природи Цркве. Дакле, можемо бити "сто пута" крштени, али ако нас Црква анатемише и екскомуницира, то је идентично као да смо некрштени - тј. незнабошци. Јер, крштени су удови Тела, а избачени су од тог Тела отсечени.

Dobro jesam li ja kao katolkinja van Crkve ili moje krstenje vrijedi?? Trebam li se ja ponovno krstiti?? Shvatila sam da je po vama pravoslavna Crkva jedina i prava Crkva!

[Zoran Đurović]

1 hour ago, Isusovo magare рече

Shvatila sam da je po vama pravoslavna Crkva jedina i prava Crkva!

Po Vasijanu, ne po pravoslavnima.

[kopitar]

пре 2 часа, Zayron рече

No, to su plodovi autentične kršćanske/hrišćanske "turbo-farizejštine":

Hoćete li vidjeti farizeja?

Hoćemo! 

Kad se vratite sa Mise iz crkve kući pogledajte u ogledalo, tamo ga uvidite!

 

Jako dobar propovjednik...jes da je jeretik i da nema krštenja.

[Zayron]

пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Po Vasijanu, ne po pravoslavnima.

Danas sam na https://crkva.net/ sajtu postavio ovu moravsku narodnu pjesmu Pijan Vajda.

https://crkva.net/slovenskifolklor

Govori se u njoj kako Vajda pije i veseli se a dolazi njemu turski car i pita ga kako je, da li mu se uvijek živi tako dobro? A Vajda mu odgovara: "Pijem care ko ciganski kralj, pijem po danu, pijem i po noći." Kaže njemu turski car, uzmi to Vajdo s opačnoga konca, ej, dam ti ćerku, bude od tebe vladar. A Vajda će njemu:

Noć je ljepša nego tvoja ćerka, ej, tama je bolja nego tvoja vjera. 

Na Vasijana i njegove istomišljenike se odnosi taj drugi dio odgovora:

I tama je bolja nego vaša vjera! (i misinterpretacija kršćanstva/hrišćanstva i Evandjelja)

A to je istovremeno moj odgovor i Vasijanu i svim ostalim njegovim istomišljenicima bilo da se smatraju pravoslavnim, katoličkim ili protestantskim. Njihova "vjera" nije ništa drugo nego farizejski kvasac kojim truju sve oko sebe. Upravo takve je imao Isus na umu kad je rekao: "čuvajte se farizejskog kvasca". Zahvaljujući najviše takvima u svim konfesijama je hrišćanstvo podijeljeno i trpi a takvi su i doveli do toga. Uvijek u prelomnim trenucima su takvi bili na odlučujućim mjestima.

 Ej pije Vajda po cikánské moci /:Ej pije ve dne a pije také v noci:/ 

Došel k němu ej car turecký /:"Jak se máš Vajdo zda žiješ jak vždycky?":/ 

"Piju care po cikánské moci /:Ej piju ve dne a piju taky v noci":/ 

"Vem to Vajdo z opačného konce /:Ej dám ti dceru bude z tebe vládce ":/ 

"Noc je hezčí nežli tvoje dcera /:Ej tma je lepší nežli tvoje víra":/ 

https://tinyurl.com/yco6v9vq

 

[Isusovo magare]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Po Vasijanu, ne po pravoslavnima.

Po njemu sam i mislila..

[Васијан]

пре 23 часа, Zayron рече

I upravo zbog toga mi ne sumnjamo i nemamo razloga sumnjati u istinitost naših shvatanja:

Не разумем шта си цитирањем ова два моја текста хтео рећи?

[Васијан]

пре 20 часа, Жика рече

Прво оптужујеш за јерес, сад говориш оцу Зорану да његов живот није у духу светогорског а не познајеш га.

Наравно да оптужујем, врло добро познајем његову мисао и  водио сам "километарске" преписке са њим још пре неку годину (време баш брзо лети). Не оптужујем га за било шта, већ за конкретне ствари које су већ добрим делом осуђене од савремене Православне Цркве, од којих је прва протестанска јерес екуменизма, коју он исповеда и проповеда и на њу накалемљује још неколико озбиљних антиправославних тврдњи и хереза које су међусобно повезане, од којих изостављам његову догму о васкрсењу одмах по смрти и тврдњу да је Христос постојао у телу и пре рођења на земљи (мада нисам добро пратио ту тему, тако да не знам о чему се ту заправо ради). Он је отишао дотле да тврди да постоје светитељи јеретици (ћелавци са косом до рамена), а и на овој теми можемо видети да су за њега најпоганији рашчињени и екскомуницирани аријанци били Црква кроз коју је Бог давао своју благодат Светих Тајни. О свему томе би се могло писати и писати, али то није ствар за Форум, већ за озбиљне православне Теологе и Епископе, који би прочешљали његове херезе и извели га на суд Цркве. Када би код ркатолика пискарао такве ствари, који су супротне са њиховим учењима, одавно би завршио ван њихове цркве. Међутим, ми код ових ствари каскамо за Латинима много, тако да код нас свако може да ради шта хоће.

То што кажем да није у духу светогорском, знам зашто говорим. То нема никакве везе са осудом, већ је болна констатација која је изазвана њиме. Тако да уопште нема потребе, а ни смисла, да ти објашњавам због чега сам то написао.

пре 20 часа, Жика рече

Видиш да и Максимов пише да није нашао код светитеља да оне са другачијим ставом називају јеретицима.

Да, видим. И, шта ћемо са тиме? То што о. Максимов није нашао, то значи да та заблуда није јерес. Нити је он дубински обрадио ову тему и реално се сусрео са њом, јер се, по руском маниру, плаши да каже да су ти светитељи исповедали нешто заблудно, а да притом постоје други светитељи који су говорили суштински другачије. Не могу и једни и други да буду у праву, а Максимов оставља нерешено питање желећи вештачки да оправда и једне и друге, што је немогуће. Ако су једни у праву, онда ови други верују у заблуду (читај јерес), јер ако је нешто супротно са Учењем и Праксом Цркве то је јерес. Чим постоје две другачије тврдња, по суштини другачије, онда је једна од тих тврдњи истина, а друга је лаж. Проблем је у томе што је Црква својом вековном праксом показала, и показује, да рашчињени и отсечени јеретици не могу да савршавају Св. Тајне и ту нема никаквог спора, а поједини западни Свеци су веровали другачије од тога. Зато је њихово учење заблуда, јерес...назовимо то било како, јер та теорија нема никакво утемељење у Писму и Предању Цркве, већ му је по самој суштини супротно. Ти, ако заједно са њима и о. Зораном (мада Зоран само у првом степену верује као они, јер иде даље у јерес екуменизма, што они нису ишли), верујеш у то, онда верујеш да је и артемитска секта легална Црква са Светим Тајнама које доносе спасење и самом екс Артемију и целокупној дружини. Добро се запитај у шта верујеш и како размишљаш, јер по свему судећи врло површно присутпаш свим овим стварима.

пре 21 часа, Жика рече

Мислим да прво треба да се смириш па онда да се бавиш овим темама.

Наравно, камо среће да нема потребе уопште да се бавим. 

пре 21 часа, Жика рече

Мислиш да су твоји ставови мерило теологије и чини ми се да патиш од супер-исправности.

Сасвим неистинито, али немам намеру да се правдам и објашњавам ти да то везе са везом нема. Моји ставови нису мерило теологије, јер то нису просто моји ставови, већ оно што је већ много пута речено и изречено од стране Цркве, а што смо у последња времена могли да чујемо од Вл. Атанасија, Вл. Иринеја, овде на Форуму од о. Саве игумана дечанског и многих других. Ништа што износи моја маленкост није другачије од њихових мисли и њихове православне теологије која је утврђена на Вери Цркве и Предању Светих Отаца. 

пре 21 часа, Жика рече

Не одговара ти Свети Августин па ни Свети Филарет Московски, Свети Николај Јапански, Флоровски...

Ова реченица ти је крајње безвезна...тако да ми је бесмислено да се на њу уопште и осврћем.

[Васијан]

пре 20 часа, Zoran Đurović рече

Ево апсурда све твоје ситуације: Православно исповедање вере није услов за валидност крштења; Црква је прихватила аријанско крштење као валидно, управо си то сада сам исповедио! Још као анатемисани аријанац Авксентије је крштавао. И прихваћена су му крштења.

Још када би знали какву сте несувислост написали . Сада би као требао поново све исто да напишем да би показао да ово горе цитирано нема везе са везом, али нећу, јер сам већ довољно пута писао. Знам, морате да се ухватите за ово, јер је ово последња сламка за коју се можете ухватити. Без обзира што је показано шта је Свети Амвросије тврдио за Свето Крштење, остао је несрећени Авксентије да на њему покушавате да оборите тврдње самог Амвросија. Баш весела упорност . То што је Авксентије био рашчињен од Папе Дамаса није било великог значаја за Цркву...ствари су биле решене тек Другим Васионским Сабором. Крајње ми је бесмислено да разводњавамо више причу и вртимо се око Авкеснтија који је за ову тему готово небитан, јер је Св. Амброзије рекао свој став гледе јеретичког крштења, али то Вас не интересује, јер и овако користите Свеце за апологију својих ставова који везе са тим ставовима немају. Најбољи пример је Ваша злоупотреба Св. Папе Григорија, која је, Богу хвала, раскринкана. 

пре 21 часа, Zoran Đurović рече

Нисам се осврнуо на Лафа јер сам давно писао о њему и показао на основу католичких научника да ниси у праву.

Св. Лав је јасан у оном цитату. Светац је директно написао Истину и објаснио ствари. Мени је посебно драго што је у питању један западни Светац - Папа. 

пре 21 часа, Zoran Đurović рече

Ваљда ћу данас успети да те Тарасујем, а ако и Тарасија анатемишеш, онда ти свака част!

Тачно знам о чему ћете писати. Ако је то, на шта мислим...

пре 18 часа, Zoran Đurović рече

Po Vasijanu, ne po pravoslavnima.

Не по мени, већ по свеопштој Цркви Православној. Као и по великој плејади Светаца који су сви до једног тврдили да латинска црква није Црква, нити да то уопште може да буде. То што постоје неки појединци који мисле другачије, нема никакве везе са саборном Вером и догматским учењем Православне Цркве, која је одувек твдрила да је само Она - једна и једина Црква Христова. Уосталом, у савремено време то су потвдриле Атинска Црква, Московска Патријаршија, наша СПЦ 1998., Грузијска и Бугарска Црква...

[Васијан]

пре 20 часа, Isusovo magare рече

Dobro jesam li ja kao katolkinja van Crkve ili moje krstenje vrijedi?? Trebam li se ja ponovno krstiti?? Shvatila sam da je po vama pravoslavna Crkva jedina i prava Crkva!

Римокатоличка црква није Црква Христова. Тако да Ви, или било који други католик, нисте удеоник Тела Христовог, јер сте давно отсечени од Тела Христовог и боравите у многим јересима које су већином већ анатемисане од стране Цркве. Можете приступити Цркви Христовој и без "поновног" крштења, ако Вам то представља тренутно некакав проблем. Када римокатолик жели да приступи Цркви Христовој, онда он пролази кроз посебан обред одрицања и анатемисања латинских јереси и кроз полагање руку и миропомазање од стране православног Клирика добија пуноћу благодати коју није имао у латинској цркви. Онда Ваша празна форма крштења, коју сте имали у РКЦ, добија пуноћу и силу и Ви тек онда постајете заиста крштени. Ваша, или било чија друга, побожност и ревност су за сваку похвалу, Вас Бог воли као и било кога другог, али бити у Цркви је нешто сасвим друго. Тамо где је јерес, тамо Цркве нема. Наравно, не значи да је тамо апсолутно отсуство благодати и да је свака молитва по аутоматизму неуслишена, али када говоримо о Цркви и Светим Тајнама, то су неке сасвим друге ствари .Свети Сакраменти постоје само и искључиво у Православној Цркви и нигде другде...код других су само опиљци благодати и тзв. призивајућа благодат која инославне призива да приђу Једној Светог Саборној и Апостолској Цркви.

Да је Православна Црква једина Црква, није мој став, већ догматски став саме Православне Цркве од вајкада. У то се можете сами уверити читајући православне Светитеље и њихове тврдње о самој РКЦ. Дијалог и православни екуменизам је нешто сасвим друго. Један врло добар пример тога можете видети у овој Посланици из 19. Века : https://svetosavlje.org/okruzna-poslanica-pravoslavnih-istocnih-patrijaraha-protiv-poslanice-pape-pija-ix-upucene-istocnim-hriscanima-iz-1848-godine/

На пример, Московска Патријаршије је 2000. саборски усвојила овакав Документ:

"Православна Црква не може да прихвати тезу да, без обзира на историјске поделе, суштинско, дубинско јединство хришћана тобож није нарушено и да Црква треба да се схвата тако да се то подудара са целокупним „хришћанским светом“, да хришћанско јединство тобож постоји упркос деноминационим баријерама. Потпуно је неприхватљива и повезана са горепоменутом концепцијом такозвана теорија грана која објављује нормалност и чак промисао у постојању хришћанства у виду одвојених грана. За православне је неприхватљива тврдња да хришћанске поделе постоје само на историјској површини и могу бити исцељене или превазиђене уз помоћ компромисних међуконфесионалних договора. Православна Црква не може признавати једнакост конфесија; они који су отпали од Цркве не могу бити сједињени са њом у стању у коме се налазе сада; постојећа догматска разилажења морају да се превазиђу, а не просто да се заобиђу“ 

Дакле, овде можете видети став једне Помесне Цркве у којој је изложена осуда јеретичке теорије грана (коју проповеда наш Зоран Ђуровић), као и јасну догматску тврдњу да је само Православна Црква Христова Црква. 

Нешто слично је донела и наша СПЦ 1997. године:

"Са разлога што је ССЦ почео да занемарује у свом делању онај изворни став о неопходности јединства у вери као предуслову јединства Цркве;

Са разлога што је овај Савет почео да добија природу „НАД-ЦРКВЕ“ и да се у том духу понаша, практично прихватајући у начину свога деловања за Православље неприхватљиву англиканску „теорију грана“, у новије време називану теорију „хришћанских традиција“, по којој се „традиције“ неких од протестантских секти (насталих, рецимо, у прошлом веку) изједначавају и сматрају равноправним са живим Предањем Цркве Истока, непрекинутим од апостолских времена;

Са разлога што је ССЦ под све већим утицајем секуларизма;

Са разлога што због самог устројства ССЦ, у коме огромну већину имају протестантске заједнице, Православна Црква увек бива надгласавана, тако да при таквом стању ствари Православна Црква не може утицати на његове одлуке нити бити адекватно заступљена;

Са разлога што се у званичним круговима ССЦ све више занемарују питања вере и поретка и јединства у вери и изворној Цркви Христовој, за рачун прагматизма и дневне светске политике;

Са разлога што у званичним круговима екуменског покрета (нарочито после Генералних конференција у Упсали и Камбери) преовлађује дух и настројење, практично испољавано и примењивано – религиозног синкретизма;

Са разлога што неке, и то најзначајније (нпр. Англиканска црква) чланице ССЦ, наместо да у духу екуменизма умањују постојеће догматске и канонске разлике – уводе нове „црквене“ обичаје и праксу коју догматски правдају, обичаје који угрожавају еванђелски етос и свеукупно хришћанско предање Истока и Запада (рукополагање жена за „бискупине и „пасторине“), стварајући радикално нови поредак, еклисиологију и морал у „цркви“;

Са разлога што ССЦ толерише неке од хришћанских заједница, својих чланица, које противно Еванђељу и апостолу Павлу, прихватају и благосиљају неприродни и противприродни блуд овенчавање истополних лица – лезбејки и хомосексуалаца), што је „срамно и чути“;

Са разлога што се тај екуменско-синкретистички и секуларистички дух преноси и на поједине православне кругове, нарочито у Дијаспори и мешаним срединама, па су постала честа заједничка причешћивања и молитвена општења са неправославнима, којом се праксом негира сами етос и светоотачка правила мишљења и живљења у Цркви (значи, негативно се одражава на саму Цркву);

Са разлога што ОРГАНСКО чланство у ССЦ проузрокује унутар православне Пуноће саблазни и озбиљне поларизације међу Помесним Православним Црквама (што значи: не доприносећи свехришћанском јединству, оваква врста чланства директно угрожава јединство унутар саме Православне Цркве, да не говоримо о еклисиолошкој неприхватљивости такве врсте чланства!);

Са свих тих горе наведених разлога, Српска Православна Црква, сведок верни и чуварка (заједно са осталим Помесним Православним Црквама) – вере и етоса Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове, најављује своје иступање из ССЦ; и отказивање да буде ОРГАНСКИ члан ове организације (што су учиниле Јерусалимска патријаршија и Грузијска црква). При томе Српска Црква се не отказује да и даље ради „на јединству свих“ и да сарађује са свима, на раду са ССЦ на хуманитарном пољу, као и на другим областима међухришћанске одговорности за мир, праведност и заједништво међу народима и државама у свету.

С обзиром, међутим, да се овде ради о далекосежном кораку, који се не тиче само живота и мисије Српске Цркве него и свеукупног Православља и његове спасоносне мисије у свету, Сабор Архијереја Српске Цркве је одлучио да свој став и мишљење претходно, пре коначног иступања, достави Цариградском и Васељенском Патријарху и свима поглаварима помесних Цркава Православних, са предлогом и захтевом да се што скорије сазове Свеправославно саветовање по питању даљег учешћа Православних Цркава уопште у Светском савету цркава. Тек после тога Саветовања ће наша Помесна Црква заузети свој коначни став по овом питању и обзнанити га јавности“

Можете погледати и део саопштења Св. Синода Атинске Архиепископије које нам је превео о. Сава Дечанац:

" - Православне аутокефалне Цркве нису нека федерација цркава, већ Једна, Света, Католичанска (Саборна) и Апостолска Црква...... Главни циљ Цркве је мисија, наиме њена борба да стално сведочи веру и проповеда Еванђеље, било вернима који живе у савременим секуларним друштвима или онима који још нису упознали Христа. Дијалог, првенствено са неправославним хришћанима - ετεροδόξους χριστιανούς - (другим хришћанским конфесијама - јересима άλλες χριστιανικές ομολογίες – αιρέσεις) заснива се на дужности Цркве да сведочи истину и апостолску веру у сваком правцу. На тај начин они се упознају са аутентичношћу православног предања, вредности светоотачког учења, православним литургијским и вером православном. Дијалог не значи нити ће икада значити компромис у питањима вере.

- Православна Црква је Једна, Света, Католичанска (Саборна) и Апостолска Црква, како исповедамо у Символу вере. Човекова светост се не може разумети ван Тела Христовог тј. ван Цркве (Еф. 1.23). Светост је учешће у тајни Цркве и у њеним светим тајнама утемељеним на Евхаристији. Светитељи иконизују Царство Божије.

- Постоји једна Црква, Православна Црква (Η Εκκλησία είναι μία, η Ορθόδοξη). Према Св. Василију Великом "сви који имају наду у Христа су један народ и они, који су од Христа чине једну Цркву иако она постоји на разним местима". Црква увек очекује повратак њој свих људи, и неправославних и оних других веровања."

 

Као и одлуку Сабора Грузијске Православне Цркве:

"САБОРСКА ОДЛУКА

8. октобра 1998.

Забелешке са седнице Светог Синода

Седница Светог Синода Грузијске Православне Цркве је одржана у сали за конференције резиденције Грузијског патријараха, дана 8. октобра 1998. Двадесет и четири архијереја (комплетан састав) Грузијске Православне Цркве су учествовалли на седници.

Свјатјеши и Блажењејши Католикос и Патријарх све Грузије, Илија II је предеседавао седници. Епископ потијске епархије Григол Бербичашвили је именован за секретара на седници.

Свети Синод је примио на знање информације које је обезбедила Богословска комисија, формирана у јулу 1997 по благослову Католикоса и Патријарха Илије II. Комисија је проучила питања која су постала скандал међу неким члановима Цркве.

Богословска комисија је проучила следеће документе и питања: тзв. Шамбезијска и Баламндска декларација, предлог споразума између Антиохијске Православне Цркве и прехалкидонских (источњачких) цркава, који је израђен 1991, прослава Васкрса по григоријанској пасхалији, са стране Финске Православне Цркве, учење о постојању спасоносне благодати изван граница канонске Цркве, као и такозвана „теорија грана“

Богословска комисија је контактирала Константинопољску, Антиохијску и Руску птријаршију и уједно се распитала о мишљењу разлличитих Црква у однсоу на горе поменута питања.

Потребно је нагласити да неколико Аутокефалних Цркава, међу њима и Грузијска, никада нису донеле коначну одлуку о горе поменутим питањима, кроз општесаборска окупљања. Штавише, неке Цркве су донеле негативано оцениле ова питања, уз нарочите синодске одлуке.

Пошто ова питања дају повод за сумњу међу нашим верницима, Богословска комисија Грузијске патријаршије је испитала релевантне документе и објавила је своје закључке у три издања Информативног билтена.

Свети Синод Грузијске Православне Цркве је упознат са закључцима Богословске комисије Грузијске патријаршије и усвојио их је. Став који је одређен у наставку је верско схватање Грузијске Православне Цркве одувек.

Овај став је објављен и јасно поновљен, као што следи:

Свети Синод Грузијске Православне Цркве је одлучио:

1. Документи Богословске комизије за заједнички богословски дијалог између Православне Цркве и Прехалкидонских (древноисточних) цркава (такозвани Шамбезијски договори), објављени између 1990. и 1993, у Шамбезију (Швајцарска) су неприхватљиви.

2. Предлог прелиминарног договора између Антиохијске Православне Цркве и Прехалкидонских (древноисточних) цркава, израђен 1991, је неприхватљив.

3. Документ: „Унијатство као метод сједињеа у прошлости и савремена потрага за јединством“ (такозвани „Баламандски договор“), који је усвојила Заједничка комисија Римокатоличке Цркве и Православне Цркве у Баламанду (Либан), 23. јуна 1993, је неприхватљив.

4. Прослава Васкрса према григоријанској пасхалији, са стране Финске Аутономне Православне Цркве, није у складу са одлуком Првог васељенског сабора у Никеји, која се односи на дан прослављања Пасхе. Ипак, потренбно је напоменути да ова чињеница представља канонски прекршај а не јерес, под претпоставком да (Финска Црква дели -оп. Преводиоца) генерално Православну позицију.

            У овом погледу, важно је да се Константионопољска Патријашршија (под чијом је јурисдикцијом је Финска Аутономна Црква) негативно односи према наведеном канонском прекршају и сматра да Васкрс треба да се слави у складу са одлуком Првог васељенског сабора у Никеји. (погледати писмо Константинопољског патрија бр. 1214/1997).

5. Јеретичко еклисиолошко учење, настало у дубинама инославног, модернистичког богословља, које се тиче постојања спасоносног блаженства (светотајинске благодати) изван канонских граница Цркве, и његова екстремна пројава – такозвана „Теорија грана“, према којој су различите хришћанске гране, које данас постоје, посматране као различите и једнаке гране Истините Христове Цркве, су неприхватљиви.

6. Коначно, заједничка молитва, као и примање Тајни са инославнима су подједнако неприхватљиви, као што је још једном потврђено у коначном тексту који је усвојио Синаксис свих канонских Православних Цркава (у Солуну, у Грчкој, од 29. априла до 2. маја 1998. Према члану 13. параграф б овог документа: „Православни делегати неће учествовати у екуменистичким службама, заједничкој молитви и богослужењу и другим верским свечаностима скупштине“

Дакле, само овим "малим" примерима можете видети да тврдња да је Православна Црква једина Црква, не неко моје измишљено мишљење, већ оно што сама ПЦ говори о себи и што је изражено кроз Свете Сабори Помесних Православних Цркава. Наравно, ово је само делић тог сведочанства, јер би се о овоме могло много опширније писати. 

 

[Васијан]

Није на одмет погледати @Zoran Đurović @Isusovo magare @kopitar @Zayron , кроз какву заклетву и какво исповедање Вере мора да прође сваки православни Епископ пре Хиротоније (погледати после 17:00 минута):

"Odbacujem pak novačenje latinske jeresi, koja pogrešno mudruje da Duh Sveti ipostasno ishodi od Oca i Sina, čime se izvrće Hristovo Božansko Otkrivenje i kvari sveti i neizmenljivi Simvol vere Svetih Sabora i Svetih Otaca Saborne Crkve Pravoslavne, kojim jasno priznajemo Boga Oca kao jeidno večno Načelo i Izvor Božanstva Sina i Duha, čime blagočestivo ispovedamo Jedinonačalije Svete i Nerazdeljive Trojice."

"Primam i bogonadahnute spise i učenja starijih i novijih Svetih Otaca Crkve Hristove, koji su saglasni Jevanđelju i učenju Svetih Apostola i poštujem ih i prihvatam kao doprinoseća izgrađivanju savršenoga čoveka po meri rasta punoće Hrista Bogočoveka i sabornoga življenja i spasenja sviju u zajednici Tela Hristovog koje je Crkva."

"Ispovedam kao veoma važno da čuvam i držim jedinstvo vere pravoslavne svezom mira crkvenoga, i da sve ono što Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva Pravoslavna prima i dogmatski ispoveda, to i ja primam i verujem i ispovedam; ništa ne dodajući, ništa ne oduzimajući, ništa ne menjajući ni od Dogmata ni od Predanja, nego čvrsto stojeći u njima i sve to sa strahom Božijim i dobrom savešću učeći i propovedajući; a sve što ona osuđuje i odbacuje kao učenje tuđe Jevanđelju, to i ja odbacujem i sasvim odgonim od Stada Hristovog."

 

 

[Zayron]

пре 2 часа, Васијан рече

Не разумем шта си цитирањем ова два моја текста хтео рећи?

To da ako vi pravoslavni imate nejedinstvene stavove po tom pitanju (ko je sve Crkva i u Crkvi), niste ih u stanju usaglasiti, sumnjate o njima ili čak dokonce od nas preuzimate naše katoličke stavove i definicije i identifikujete se sa njima to onda nije naš problem nego samo vaš! Nama je to sve jasno, imamo o tom jedinstveni stav, toga se držimo u teoriji i u praksi i u to ne sumnjamo.  

[Zayron]

пре 2 часа, Васијан рече

Није на одмет погледати @Zoran Đurović @Isusovo magare @kopitar @Zayron , кроз какву заклетву и какво исповедање Вере мора да прође сваки православни Епископ пре Хиротоније (погледати после 17:00 минута):

"Odbacujem pak novačenje latinske jeresi, koja pogrešno mudruje da Duh Sveti ipostasno ishodi od Oca i Sina, čime se izvrće Hristovo Božansko Otkrivenje i kvari sveti i neizmenljivi Simvol vere Svetih Sabora i Svetih Otaca Saborne Crkve Pravoslavne, kojim jasno priznajemo Boga Oca kao jeidno večno Načelo i Izvor Božanstva Sina i Duha, čime blagočestivo ispovedamo Jedinonačalije Svete i Nerazdeljive Trojice."

"Primam i bogonadahnute spise i učenja starijih i novijih Svetih Otaca Crkve Hristove, koji su saglasni Jevanđelju i učenju Svetih Apostola i poštujem ih i prihvatam kao doprinoseća izgrađivanju savršenoga čoveka po meri rasta punoće Hrista Bogočoveka i sabornoga življenja i spasenja sviju u zajednici Tela Hristovog koje je Crkva."

"Ispovedam kao veoma važno da čuvam i držim jedinstvo vere pravoslavne svezom mira crkvenoga, i da sve ono što Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva Pravoslavna prima i dogmatski ispoveda, to i ja primam i verujem i ispovedam; ništa ne dodajući, ništa ne oduzimajući, ništa ne menjajući ni od Dogmata ni od Predanja, nego čvrsto stojeći u njima i sve to sa strahom Božijim i dobrom savešću učeći i propovedajući; a sve što ona osuđuje i odbacuje kao učenje tuđe Jevanđelju, to i ja odbacujem i sasvim odgonim od Stada Hristovog."

Da, kod nas je to vrlo slično tome kod vas až na razliku u nekim detaljima,

na videima su primjeri biskupskih svećenja iz Bjelorusije i iz Češke i Rima:

Bjelorusija:

https://www.youtube.com/watch?v=L_8n7OYtusw

https://www.youtube.com/watch?v=XoddQHnYNzQ

https://www.youtube.com/watch?v=WiPRQ2713JI

https://www.youtube.com/watch?v=_wm8tkB4f8w

Češka/Rim:

https://www.youtube.com/watch?v=lWjVwwFPKd8

https://www.youtube.com/watch?v=I-vOVyVKwGk

https://www.youtube.com/watch?v=KLUpvxjafFI

https://www.youtube.com/watch?v=4m9pgV2NIec

https://www.youtube.com/watch?v=_Wtmvz894mM

Slib (obećanje, zakletva, prisega) svěcence

Po homilii svěcenec vstane a předstoupí před biskupa hlavního světitele, který se ho táže:		Post homiliam electus solus surgit et stat ante Episcopum ordinantem qui illum interrogat his verbis:
Nejmilejší bratře, víš, že starobylé ustanovení církevních otců přikazuje, aby ten, kdo má být posvěcen na biskupa, prohlásil před lidem, že chce uchovávat víru a plnit svěřenou službu. Proto se tě ptám: Chceš s milostí Ducha svatého až do smrti vykonávat službu, která nám byla apoštoly svěřena a kterou ti máme předat vzkládáním rukou?		Antiqua sanctorum Patrum institutio praecipit, ut, qui Episcopus ordinandus est, coram populo interrogetur de proposito fidei sevandae et muneris exsequendi. Vis ergo, frater carissime, munus nobis ab Apostolis creditum et tibi per impositionem manuum nostrarum tradendum cum gratia Spiritus Sancti usque ad mortem explere?
Svěcenec odpoví:		Electus:
Ano.		Volo.
Biskup hlavní světitel:		Episcopus ordinans principalis:
Chceš věrně a vytrvale hlásat Kristovo evangelium?		Vis Evangelium Christi fideliter et indesinenter praedicare?
Svěcenec:		Electus:
Ano.		Volo.
Biskup hlavní světitel:		Episcopus ordinans principalis:
Chceš střežit ryzost a neporušenost víry, kterou církev vždycky a všude zachovává tak, jak jí byla předána od apoštolů?		Vis depositum fidei, secundum traditionem inde ab Apostolis in Ecclesia semper et unique servatam, purum et integrum custodire?
Svěcenec:		Electus:
Ano.		Volo.
Biskup hlavní světitel:		Episcopus ordinans principalis:
Chceš budovat církev, která je Kristovým tělem, a chceš setrvávat v její jednotě spolu s celým biskupským sborem pod vedením nástupce apoštola Petra?		Vis corpus Christi, Ecclesiam eius, aedificare et in eius unitate cum Ordine Episcoporum, sub auctoritate successoris beati Petri Apostoli permanere?
Svěcenec:		Electus:
Ano.		Volo.
Biskup hlavní světitel:		Episcopus ordinans principalis:
Chceš věrně projevovat poslušnost nástupci svatého apoštola Petra?		Vis beati Petri Apostoli successori oboedientiam fideliter exhibere?
Svěcenec:		Electus:
Ano.		Volo.
Biskup hlavní světitel:		Episcopus ordinans principalis:
Chceš se svými spolupracovníky, kněžími a jáhny, otcovsky pečovat o svatý lid Boží a vést ho cestou spásy?		Vis plebem Dei sanctam, cum comministris tuis presbyteris et diaconis, ut pius pater, fovere et in viam salutis dirigere?
Svěcenec:		Electus:
Ano.		Volo.
Biskup hlavní světitel:		Episcopus ordinans principalis:
Chceš podle Kristových slov a jeho příkladu otevřít své srdce všem chudým, strádajícím a cizincům?		Vis pauperibus et peregrinis omnibusque indigentibus propter nomen Domini afflabilem et misericordiam te praebere?
Svěcenec:		Electus:
Ano.		Volo.
Biskup hlavní světitel:		Episcopus ordinans principalis:
Chceš jako dobrý pastýř hledat zbloudilé ovce a přivádět je zpět do Pánova ovčína?		Vis oves errantes ut bonus pastor requirere et ovili dominico aggregare?
Svěcenec:		Electus:
Ano.		Volo.
Biskup hlavní světitel:		Episcopus ordinans principalis:
Chceš se vytrvale modlit k všemohoucímu Bohu za jeho svatý lid a bez ustání a řádně plnit úkol vyplývající z plnosti kněžství?		Vis Deum omnipotentem pro populo sancto indesinenter orare et sine reprehensione summi sacerdotii munus explere?
Svěcenec:		Electus:
Ano. Kéž mi Bůh při tom pomáhá.		Volo, Deo auxiliante.
Biskup hlavní světitel:		Episcopus ordinans principalis:
Ať Bůh dovrší dobré dílo, které v tobě započal.		Qui coepit in te opus bonum, Deus ipse perficiat.

[Zayron]

пре 3 часа, Васијан рече

Римокатоличка црква није Црква Христова.

Rimska crkva je samo jedna od pomjesnih crkvi Katoličke Crkve a rimski obred samo jedan od obreda Katoličke Crkve a mi se ne zovemo "rimokatolička crkva" već Katolička Crkva. Ali isto tako se u kolokvijalnoj upotrebi :ustalio naziv "rimokatolička" a nikako ne iz naše inicijative već sa anglikanske, luteranske i pravoslavne strane koje se sve same sebe takodjer smatraju "katoličkim" i pretenduju na taj atribut i titul "katolički" ili "katoličanski" u sastavu svojih imena i insistiraju na tome kako bi se pojmovno odlišile od nas. S tom takvom praksom označavanja Katoličke Crkve rimokatoličkom se započelo u Austrougarskoj 13.10.1781. u suvislosti sa Tolerancijskim patentom i Jozefinskim reformama gdje se takva terminologija prvi put pojavila i bila zavedena u tim dokumentima a poslije bila preuzeta po cijeloj Evropi naročito u anglikanskoj (anglo-katoličkoj kako sami sebe nazivaju), luteransko-evangelikalnoj (evangelikalno-katoličkoj - opet autonim) i svim ostalim protestantskim sredinama kao i pravoslavnoj Crkvi koja sebe smatra pravoslavno-katoličanskom Crkvom za razliku dakle od rimo-katoličanske Crkve. Medjutim u medjuosbnim oslovljavanjima, obraćanjima, adresiranju u korespondenciji i pri svim službenim pismenim i usmenim, ličnim kontakima se svi pridržavaju ustaljenih, uvriježenih tradicionalnih oficijalnih naziva kojim dotične Crkve nazivaju sebe same (dakle autonima a ne egzonima).

https://www.bitno.net/academicus/teologija/razlike-izmedu-katolicke-i-pravoslavne-crkve/

https://www.ewtn.com/faith/teachings/churb3.htm

 

[Џуманџи]

пре 3 часа, Васијан рече

- Тамо где је јерес, тамо Цркве нема. Наравно, не значи да је тамо апсолутно отсуство благодати и да је свака молитва по аутоматизму неуслишена, али када говоримо о Цркви и Светим Тајнама, то су неке сасвим друге ствари .Свети Сакраменти постоје само и искључиво у Православној Цркви и нигде другде...

- код других су само опиљци благодати и тзв. призивајућа благодат која инославне призива да приђу Једној Светог Саборној и Апостолској Цркви.

- Po treci put citam "Svete Tajne/Sakramenti postoje u...". Interesuje me sta su uopste Svete Tajne.

- I drugo podvuceno: sta je blagodat (posto ih, vidim, ima... vise? Svestenicka, prizivajuca i mozda jos neka...)?