Bog kao naš istinski Otac?

[kopitar]

пре 36 минута, Milan Nikolic рече

Molim te nemoj da iznosiš nebuloze.

 

[Bokisd]

пре 1 минут, kopitar рече

 

[Ana B.]

On 19.6.2018. at 23:28, todor рече

Ал га умрси. Просто, Он ти је Отац јер те је створио, по свом лику и подобију.

Ja mislim da nije tako jednostavno nego ti je Otac ako si ti Njegovo dete, ako ga priznajes i to pokazujes svojim zivotom, trudom  i molitvom.

[Натан]

пре 9 часа, Ana B. рече

Ja mislim da nije tako jednostavno nego ti je Otac ako si ti Njegovo dete, ako ga priznajes i to pokazujes svojim zivotom, trudom  i molitvom.

Пре бих рекао да је Бог свакако свима Отац, признао га неко или не, јер Божја клица је у свакоме од нас, а коначно одвајање жита од кукоља, тј. деце од отпадника, јесте у онај Дан... да не кажем који. =) 

[timjančica]

On 19.6.2018. at 23:01, Кратос рече

Kako možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako u nama nema ničega od njegove prirode?U pravoslavnom učenju Sin kao Bog uzima našu prirodu i spaja sa Božijom na takav način da mešanja nikako ne dođe,niti može da dođe,nesliveno,nerazlučno i nerazdvojno kako uči PC ali kako onda možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako sa njim ne delimo ama baš nikakavu prirodu i nemamo ništa od Njega nego da se tako figurativno izrazim on nas ,,nakalemljuje,, kroz Isusa Hrista??

Хајде да прво раздвојимо оно што човјек јесте и каквим је дат од Бога и Божје оваплоћење, тј. начин на који су Божанска и човјечанска природа тајанствено сједињене у једну Ипостас Исуса Христа. Чисто ради тога да можемо да дођемо до одговора, да не би испало да због оваквог оваплоћења ништа од Њега немамо, јер је то управо оно што би ђаво волио да ми и мислимо: „Ђаволова је философија сва у овоме: не признати Његово присуство у свету; не признати Његово оваплоћење, очовечење у свету; тврдити и проповедати: нема Бога ни у свету, ни у човеку; нема Бога ни у Богочовеку;“

Св. Јустин Ћ., Догматика III

Св. Јустин Ћелијски, Догматика

[timjančica]

On 19.6.2018. at 23:45, Кратос рече

Ima li nečeg božanskog u nama a da nije samo reflekesija Boga već sam Bog?

Питање је незгодно постављено јер ти питаш у ствари да ли смо ми само рефлексија Божја или смо Богови?

Ми по благодати Божјој можемо постати Богови. Као што се Бог оваплотио и постао Бого-човјек, тако и ми, у процесу обожења, можемо да постанемо по благодати Богови.

Што се тиче тога да ли има нечег Божанског у нама, ту треба споменути да је човјек, прије него је пао, био савршенији. Падом, човјек је изгубио неке атрибуте: "Створен по лику Божјем, човек је изашао из руке Божје непорочан, бестрастан, безазлен, свет, безгрешан, бесмртан, што је све душу његову чинило необично богочежњивом.."

"Осим тога, човек је природу своју грехом и смрћу толико срозао, толико опоганио, да је само бескрајно човекољубље могло побудити Бога да постане човек."

Догматика

Дакле можемо да закључимо да је човјек у неку руку прије пада био "сличнији" Богу. Али ово је само условно речено, јер је Бог својом смрћу и искупљењем за наше гријехе, нас довео поново у позицију својим Спасењем, да можемо да постанемо поново "савршени као што је и он Бог наш". Знамо да смо саздани од праха земаљског и да нам је Бог удахнуо дах при стварању човјека. Ту наилазимо на дио одговора да ли у нама има нечега Божанског.Такво схватање душе је, тврди св. Макрина, у потпуности усклађено са библијским схватањем да је „Бог створио човека по свом лику и подобију“ и каже: „Оно што је створено по лику Божанства у сваком погледу нужно поседује сличност са праобразом“. Према томе, душа у којој је присутан „лик“, слична је Божанству по томе што је „умна, невештаствена, неповезана са појмом тежине, као и по немогућности било каквог мерења њених размера“.

 

[timjančica]

On 20.6.2018. at 22:56, Кратос рече

Ne bi jer pored božanskog daha ili duše imamo i telo.Bogovi po prirodi bi bili kad bi naše celokupno biće bilo božansko,a čovek nije ipak samo duša iako je ona njegova esencija već i telo.

Да, отприлике тако, с тим што треба напоменити да св. Оци говоре увијек о различитим природама душе и тијела. Оно што ће се Васкрсењем и коначним Другим Христовим доласком опет ујединити су тијело које бива поново васпостављено заједно са душом, која је бесмртна, по природи од благодати Божје.

Св. Јустин Ћ. о души и тијелу

      „Ми велимо да се у човеку душа није стопила са телом, него сјединила, здружила, сродила, и дејствује. Нити ико, осим сасвим безумних, назива душу смртном, или тело бесмртним, него разликујемо две природе, а распознајемо једно живо биће од обеју састављено; сваку од ових двеју природа називамо посебним именом: једну душом, другу телом, а бићу, састављеном из обеју, дајемо друго име: човек“.

Догматика

[Ana B.]

пре 3 часа, todor рече

Пре бих рекао да је Бог свакако свима Отац, признао га неко или не, јер Божја клица је у свакоме од нас, а коначно одвајање жита од кукоља, тј. деце од отпадника, јесте у онај Дан... да не кажем који. =) 

Pa kako onda onaj koji nije krsten moze da bude isto sa onim ko je krsten, onda njegov krst drugi nosi... Ili kako mogu biti isti onaj ko se ne moli i onaj ko se moli, onaj ko prolazi kroz stradanja i onaj ko nema mnogo iskusenja. Kako zive svetitelji, a kako ljudi koji su posteni, al nemaju neki odnos sa Bogom?...

[Ana B.]

[Кратос]

    3 Pomislite, dakle, na Onog koji je takvo protivljenje protiv sebe od grešnika podneo, da ne oslabe duše vaše i da vam ne dotuži. 4 Jer još do krvi ne dođoste boreći se protiv greha, 5 I zaboraviste utehu koju vam govori, kao sinovima: Sine moj! Ne puštaj u nemar karanja Gospodnja, niti gubi volje kad te On pokara; 6 Jer koga ljubi Gospod onog i kara; a bije svakog sina kog prima. 7 Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kog otac ne kara? 8 Ako li ste bez karanja, u kome svi deo dobiše, dakle ste kopilad, a ne sinovi. 9 Ako su nam dakle telesni očevi naši karači, i bojimo ih se, kako da ne slušamo Oca duhova, da živimo? 10 Jer oni za malo dana, kako im ugodno beše, karahu nas; a Ovaj na korist, da dobijemo deo od Njegove svetinje.
 

Da li je ovde reč o našim duhovima,pošto kaže da živimo a da su nam zemaljski očevi samo telesni?

I ovde baš govori ono što ja pitam,o usvojenju,bez ikakve božanske prirode u nama kao usvojenih sinova(kopilad) i o sinovima kao nosiocima duha čiji je Bog Otac a ako je Bog Otac našim duhovima nije li to onda nešto božanskog porekla u nama tj božanske prirode? 

[Zayron]

Jednoduchý recept na studený obožený talíř. (trebalo tamo pisati "obložený" talíř - tanjir)  

Video srednje ugostiteljske škole "Euroinstitut", Prag

[Zayron]

Ove škole se od mojih vremena kad sam i ja bio školom obavezan mladenec nikako nisu promjenile. I danas tamo u 2018. djeca lupaju "ko maxim po diviziji" ("oboženi tanjir") isto kao i onih 70-80-godina kad sam ja tamo sjedio.  

Konačno sam našao to što sam tražio. Inače ovaj crkveni YT kanal homily-service je odličan kad ste svešteno lice a niste stigli da se pripremite na nedeljnu propovijed, omiliju (zbog gledanja FIFA šampionata u Rusiji recimo). Tamo su propovijedi za svaku priliku i nepriliku, samo ukucate temu, smisao života, Božić, Velika Gospojina, smrt u porodici itd. i tamo vam odmah iskoči video, jedino ako vam ne smeta što su na slovačkom i što ih drži unijatski pop. To je jedan moj poznanik sa FB, sad na službi u SAD kao pop u pečalbi, sveštenik i ikonopisac gastarbajter, tamo u nekoj njihovoj rusinskoj grkokatoličkoj parohiji u USA!  

Pravoslavná teologie o zbožštění člověka (kliknite)

Facebook:

https://www.facebook.com/PRAMENE-134182193264915/

You Tube kanal.

https://www.youtube.com/user/homilyservice/videos

Sajt:

http://www.homily-service.sk/

Zbožštenie - cieľ nášho života, Oboženje - cilj našeg života

Pár kníh k tejto téme:

ŠPIDLÍK, T.: Spiritualita kresťanského východu. Systematická príručka. Refugium, Velehrad.
ŠPIDLÍK, T.: Spiritualita kresťanského východu. Modlitba.
ŠPIDLÍK, T.: Spiritualita kresťanského východu. Mnišstvo.
LELOUP, J.Y.: Slová z vrchu Atos. Vydavateľstvo Petra, Prešov 2000. (modlitba, mníšstvo)
SENDLER, E.: Tajomstvá Krista. Vydavateľsto Oto Németh, Bratislava 2008.
BENEDIKT XVI.: Ján Klimak. Rebrík do raja. In: Slovo, č. 15/2009.
RUPNIK, I.M.: Adam a jeho rebro. Refugium Velehrad-Roma s.r.o., Velehrad 2004.
SCHMEMANN, A.: Pôst -- cesta k Pasche.

[timjančica]

пре 3 часа, Кратос рече

   6 Jer koga ljubi Gospod onog i kara; a bije svakog sina kog prima. 7 Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kog otac ne kara? 8 Ako li ste bez karanja, u kome svi deo dobiše, dakle ste kopilad, a ne sinovi. 9 Ako su nam dakle telesni očevi naši karači, i bojimo ih se, kako da ne slušamo Oca duhova, da živimo? 10 Jer oni za malo dana, kako im ugodno beše, karahu nas; a Ovaj na korist, da dobijemo deo od Njegove svetinje.

Da li je ovde reč o našim duhovima,pošto kaže da živimo a da su nam zemaljski očevi samo telesni?

I ovde baš govori ono što ja pitam,o usvojenju,bez ikakve božanske prirode u nama kao usvojenih sinova(kopilad) i o sinovima kao nosiocima duha čiji je Bog Otac a ako je Bog Otac našim duhovima nije li to onda nešto božanskog porekla u nama tj božanske prirode? 

Није ријеч о нашим духовима, него о Богу духова, Светој Тројици која управља свим духовима. Колико видим жели се рећи, ако слушамо тјелесне караче, наше тјелесне очеве, како тек онда не би требали да слушамо Оца нашег Небескога, да живимо, који управља свиме.

Питаш се  да ли постоје људи који нису добили ништа Боголико, и они који имају нешто од Божанског поријекла?

Сваки човјек по рођењу.	Тијело од праха и удахнут дух од Господа.
Дијете које не познаје оца, непознат отац, усвојено дијете, копиле.	Човјек који је добио живот од Бога (Боголик) и није крштен, не зна за Бога, пала природа.
Човјек који је крштен у Цркви Православној.	Човјек који признаје свог Оца, и коме су опроштени гријеси до рођења.
Човјек који се подвизава и тежи обожењу, Причешћује, упражњава пост и молитву.	Човјек којег Бог кара, који бива Охристовљаван, Усиновљаван кроз Христа у Цркви.
Човјек који је, свет, светитељ.	Човјек који помоћу Исуса Христа постаје свет може постати обожењем као Бог по благодати.

Као што је  представљено у табели, СВИ људи било у Чилеу, било у прашуми Амазона, имају удахнут дух од Господа и тијело од праха, јер рекли смо, тако створи Бог човјека као што и читамо у Књизи Постања. Остали људи имају онолико од Божанског, колико напредују, колико се подвизавају и колико им Бог дарује по милости и благодати својој, по свом Промислу. Некоме може да дарује да се усинови у Цркви, ако живи Црквено, а неко може постати и светитељ, а крајња могућност је бити обожен, помоћу Господа Исуса Христа.

Често св. Оци кажу да је боље када имамо карања и невоља, допуштених од Господа, јер се тако чисти наша душа, како каже св. владика Николај - и душа и море чисте се буром.

Тада знамо да нас Господ има на оку као синове и да се брине о нама, дозвољавајући невоље да напаредујемо и да видимо докле смо напрадовали и још из других разлога.

Ако на другој страни човјек живи неким „спокојем“ и нема никаквих потешкоћа, не брине се за спасење и не хаје за Оца, то се онда пореди у смислу као да смо „копилад.“

[timjančica]

пре 22 минута, timjančica рече

Човјек који је крштен у Цркви Православној.

Човјек који признаје свог Оца, и коме су опроштени гријеси до рођења. 

Не могу више да измјеним пост, овдје треба да стоји коме су опроштени гријеси и до крштења.

[Milan Nikolic]

@Кратос

Свака ти част. Разбуцаћеш многе који мисле да су хришћани, јер би били једнако и муслимани, брамисти, шта год да су негде другде рођени.