Living in Serbia is Better than Living in USA?? (Strani youtuberi u Srbiji)

[Paradoksologija]

пре 2 минута, Natasa. рече

Moglo je biti tragično prekinuto !

Realno, teško. Bili smo u grupi, verali se tamo gde je realno moglo, nigde nije užasno visoko, likovi na koje smo nailazili bili su miroljubavi i/ili urađeni do besvesti. Toliko panike sada ima oko dece bez dobrog razloga. Moja deca nikad neće imati totalno opušteno i sobodno detinjstvo koje sam ja imala. Ja bih ih pustila da bazaju, ali nemaju s kim - neku decu roditelji vode u školu u petom razredu! 

[Natasa.]

пре 1 минут, Paradoksologija рече

neku decu roditelji vode u školu u petom razredu! 

Ovo sam viđala-boles'. Dete debilko i veoma zabrinuta mama 

 

[Grizzly Adams]

пре 27 минута, Paradoksologija рече

Možeš li nekako pokušati da pretočiš to u reči? Zaista pokušavam da te razumem, ali i ove zgradice i one kuće u predgrađima mi nisu jasne kao primeri nečeg privlačnog... Pazi, ima veoma mnogo stvari koje bih rado videla u SAD i uživala u njima, samo mi je skoro svako planinsko seoce u Srbiji, Grčkoj, Albaniji koje sam videla estetski prijatnije i izaziva manji osećaj da bih se tu ugušila nego ova predgrađa... evo, ja sam ponešto pretočila u reči, deder probaj i ti.

Па видим да се не разумемо, и овај Генијусов коментар је симпатичан, али тотално супротан ода онога што покушавам да кажем...

Ево овако да пробам, не знам да ли ћу успети. Оне твоје слике су лепе фотографије. Имају лепе боје, занимљиве призоре итд. Фора је у томе какав је доживљај кад ти ходаш тим градом. Ми обоје знамо те улице, тротоаре, зграде, улазе, оне кућице са оградама, цео утисак итд. Лако се разумемо ако ти мени кажеш да си прошетала по Кнез Михајловој или Земуну.

Е сад, ја не могу да ти пренесем утисак кад ходаш овде по овом насељу. Јер највероватније никад ниси видела ништа слично. Једно је кад је једна улица или кућа лепо сређена и чиста, а сасвим друго кад је цео град такав. Није то једна ствар која те одушеви, да је неко направио нешто ”грандиозно”, него пуно малих ствари. Прво што је све савршено чисто. Да ти падне сендвич на бетон можеш да га узмеш и наставиш, без проблема. Нигде нема ни једно зрнце прашине (дословно нема) или песка (иако је улаз на плажу поред), а камо ли папир или опушак. Не само да је чисто, него је супер-уредно. Не само да је уредно него је и удобно. Почев од овог паркинга, улаза, лифта, ходника, стана... Апсолутно ништа нигде не смрди, у ствари свуда мирише нешто. И сам ваздух је супер чист.

Ту се осећам веома достојанствено, поносан што сам људско биће, вредно. На улици великог града, посебно европског и не само великог, осећам се - најискреније - тотално понижено и попишано. Јер често су и дословно попишани. Само ходање оним бетонираним тротоарима ми је мучно. Бетон, бетон, само бетон...

(--- овај претходни пасус изнад је вероватно главна ствар ---)

 

Ето, вероватно то моје сад звучи негде као претеривање и/или изазива некакве емоције, али покушај ментални експеримент - најуредније и најчистије, пријатно окружење које си негде видела пројектуј на цело насеље или град. Можда неко супер-сређено одмаралиште или парк где си била.

[Paradoksologija]

пре 1 минут, Natasa. рече

Ovo sam viđala-boles'. Dete debilko i veoma zabrinuta mama 

 

Drugarici moje ćerke mama ne da sama da ide do škole ni u nju; i ne da joj da svrati do nas posle škole (živimo dva ulaza ulevo, na istoj strani ulice); a ona radi, baka se nekad uspava ili zaboravi: te dete mora da čeka u holu pored čuvara...

[florenntina]

пре 4 минута, Paradoksologija рече

Realno, teško. Bili smo u grupi, verali se tamo gde je realno moglo, nigde nije užasno visoko, likovi na koje smo nailazili bili su miroljubavi i/ili urađeni do besvesti. Toliko panike sada ima oko dece bez dobrog razloga. Moja deca nikad neće imati totalno opušteno i sobodno detinjstvo koje sam ja imala. Ja bih ih pustila da bazaju, ali nemaju s kim - neku decu roditelji vode u školu u petom razredu! 

Pa kako nemaju s kim kada vecina foruma deli tvoje misljenje i smatra da je Srbija bezbedna a da je nasilje sporadicna pojava vezana za vladajucu manjinu. Upoznaj se sa bilo kojim roditeljem sa foruma i eto ekipe za bazanje po Kalisu i uzivanciju.

[Paradoksologija]

пре 1 минут, Grizzly Adams рече

Па видим да се не разумемо, и овај Генијусов коментар је симпатичан, али тотално супротан одачи онога што покушавам да кажем...

Ево овако да пробам, не знам да ли ћу успети. Оне твоје слике су лепе фотографије. Имају лепе боје, занимљиве призоре итд. Фора је у томе какав је доживљај кад ти ходаш тим градом. Ми обоје знамо те улице, тротоаре, зграде, улазе, оне кућице са оградама, цео утисак итд. Лако се разумемо ако ти мени кажеш да си прошетала по Кнез Михајловој или Земуну.

Е сад, ја не могу да ти пренесем утисак кад ходаш овде по овом насељу. Јер највероватније никад ниси видела ништа слично. Једно је кад је једна улица или кућа лепо сређена и чиста, а сасвим друго кад је цео град такав. Није то једна ствар која те одушеви, да је неко направио нешто ”грандиозно”, него пуно малих ствари. Прво што је све савршено чисто. Да ти падне сендвич на бетон можеш да га узмеш и наставиш, без проблема. Нигде нема ни једно зрнце прашине (дословно нема) или песка (иако је улаз на плажу поред), а камо ли папир или опушак. Не само да је чисто, него је супер-уредно. Не само да је уредно него је и удобно. Почев од овог паркинга, улаза, лифта, ходника, стана... Апсолутно ништа нигде не смрди, у ствари свуда мирише нешто. И сам ваздух је супер чист.

Ту се осећам веома достојанствено, поносан што сам људско биће, вредно. На улици великог града, посебно европског, осећам се - најискреније - тотално понижено и попишано. Јер често су и дословно попишани. Само ходање оним бетонираним тротоарима ми је мучно. Бетон, бетон, само бетон...

 

Ето, вероватно то моје сад звучи негде као претеривање и/или изазива некакве емоције, али покушај ментални експеримент - најуредније и најчистије, пријатно окружење које си негде видела пројектуј на цело насеље или град. Можда неко супер-сређено одмаралиште или парк где си била.

Ne razumemo se jer izgleda da imamo dijametralno suprotnu estetiku i ideju o tome šta je prijatno i poželjno. Nikad mi nije ni izdaleka bilo bitno da nešto bude "sređeno i čisto", čak me malo guši ako je nešto previše takvo. Samo da ima neku širinu i neku priču i neku ljudsku dimenziju. Sterilnost je za bolnice.

I nije samo beton, ima kamena i kaldrme i parkića sa travom

I mene beton nervira, ali po centrima evropskih gradova često ima i drugih, prijatnijih ,aterijala. Kamen svake vrste volim.

 

[Paradoksologija]

пре 4 минута, florenntina рече

Pa kako nemaju s kim kada vecina foruma deli tvoje misljenje i smatra da je Srbija bezbedna a da je nasilje sporadicna pojava vezana za vladajucu manjinu. Upoznaj se sa bilo kojim roditeljem sa foruma i eto ekipe za bazanje po Kalisu i uzivanciju.

Ma nema više ni beskućnika po Kališu, no ovi naši roditelji previše gledali američke filmove... Evo: otvoren poziv roditeljima sa foruma koji znaju koliko je bezbedan Beograd da se druže naša deca po Kališu ili bilo gde.

[Natasa.]

пре 8 минута, florenntina рече

Pa kako nemaju s kim kada vecina foruma deli tvoje misljenje i smatra da je Srbija bezbedna a da je nasilje sporadicna pojava vezana za vladajucu manjinu. Upoznaj se sa bilo kojim roditeljem sa foruma i eto ekipe za bazanje po Kalisu i uzivanciju.

Nije do bezbednosti već do paranoje. Pa ja sam se od prvog razreda vraćala sama na Karaburmi '91. Nemoj samo neko da mi kaže da je Karaburma devedesetih bila bezbednija nego sad. '98. krećem u Petu gimnaziju, svaki dan autobusom. '99. sirene, bombardovanje, pa opet izađemo napolje. Da, devedesete su bile super, a danas manijaci šetaju, 100%.

[Grizzly Adams]

Управо сада, Paradoksologija рече

Ne razumemo se jer izgleda da imamo dijametralno suprotnu estetiku i ideju o tome šta je prijatno i poželjno. Nikad mi nije ni izdaleka bilo bitno da nešto bude "sređeno i čisto", čak me malo guši ako je nešto previše takvo. Samo da ima neku širinu i neku priču i neku ljudsku dimenziju. Sterilnost je za bolnice.

I nije samo beton, ima kamena i kaldrme i parkića sa travom

I mene beton nervira, ali po centrima evropskih gradova često ima i drugih, prijatnijih ,aterijala. Kamen svake vrste volim.

То је једна од главних ствари коју не могу да пренесем и објасним...

Сасвим је другачији доживљај кад ”негде има” нешто лепо и пријатно, кад је то изузетак. А сасвим друго кад је свуда лепо и пријатно, кад је правило.

[Paradoksologija]

Управо сада, Grizzly Adams рече

То је једна од главних ствари коју не могу да пренесем и објасним...

Сасвим је другачији доживљај кад ”негде има” нешто лепо и пријатно, кад је то изузетак. А сасвим друго кад је свуда лепо и пријатно, кад је правило.

Nisam sigurna ni da mislimo na istu stvar kad kažemo "lepo i prijatno".

 

[Avocado]

 

[GeniusAtWork]

пре 11 минута, Grizzly Adams рече

и овај Генијусов коментар је симпатичан, али тотално супротан ода онога што покушавам да кажем...

Зезам се, аман   

[Paradoksologija]

пре 1 минут, Avocado рече

 

Realno ne znam koga ovde zezaš... Srbija lepša od Amerika ili sela Grizlijeva lepša od Pariza Balkana?

[Avocado]

 

[Grizzly Adams]

пре 4 минута, Paradoksologija рече

Nisam sigurna ni da mislimo na istu stvar kad kažemo "lepo i prijatno".

Не мислимо. Зато што смо тамо окружени непријатним стварима и навикли смо на њих, не примећујемо их.

Кад сваки дан пролазиш том ружном улицом више и не примећујеш да је ружна.

Кад сваки дан удишеш свашта тамо, више не примећујеш шта удишеш.

Итд.

 

А све то утиче на то како се осећамо и доживљавамо себе.