Да ли у материји, не знам, да ли изван материје, не знам...

[Vladan :::.]

пре 2 минута, Гајић рече

Ах 

Значи ипак тролујеш...  Ц ц ц ц ц ц ...  Ајд лака ти ноћ.

[Ведран*]

@Гајић и @Vladan3 ја ћу вас обадвојицу 

Што се свађате? И од кад је "Гагићу" увреда? 

Има фино да се сада изљубите и помирите. Јасно?

Објаснићу вам приватно зашто има да ме послушате, и да се јавно помирите. Иначе 

[Ведран*]

пре 2 часа, Vladan3 рече

Видимо се сутра на литургији!

Виђех те још и прије него ти устаде од постеље твоје! 

Како је то могло да буде?

[Vladan :::.]

пре 11 часа, Ведран* рече

Виђех те још и прије него ти устаде од постеље твоје! 
Како је то могло да буде?

Јавља ти се Иларионе 

Послато са SM-G360F користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 12 часа, Ведран* рече

Виђех те још и прије него ти устаде од постеље твоје! 

Како је то могло да буде?

I sutra (obozen) kako izgledaš.

[Ведран*]

пре 3 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

I sutra (obozen) kako izgledaš.

Не виђох себе 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Ведран* рече

Не виђох себе 

Sto reče Pavle ali nikome nije dao obecanje.:)))

[drvce]

On 12/30/2017 at 2:35, Milan Nikolic рече

 

Само, требало би ваљда уместо рекомбинације, да буде умножење кваркова и других честица, јер се ради о густини материје у одређеном простору.

Onda je to - to.

[Аристарх]

On 12/28/2017 at 16:17, Vladan3 рече

Да ли у материји, не знам, да ли изван материје, не знам...

Ово нема везе са дискусијом о преегзистенцији и атемпоралној димензији и нисам ни у каквим таборима и групама које око овога расправљају. Ипак, у расправама око вечности и атемпоралности тела Христовог, има доста тога што се говори о телу Христовом и разним чудима. Изгледа да се највише дискутовало око догађаја када је Христос након Васкрсења дошао међу апостоле. У Писму се не каже да је ушао кроз затворена врата него да је стао тј. појавио се у просторији и међу апостолима. Када се тврди да никако није реч о уласку кроз затворена врата аргументује се да је имао тело као и наше у којем је јео и пио, којег је Тома додирнуо, које не може да прође кроз врата или зид и остало из Писма. Иако за мене никако није спорно да је Христос у телу дошао међу апостоле, треба имати у виду да ако то тело, као и наша тела, није могло да прође рецимо кроз врата или зид онда није могло да прође ни кроз ваздух. Овакво наше тело није могло просто да се појави међу апостолима а да не дође до привременог обустављања закона физике. Зашто?

Први проблем је у термину „кроз“.

1) Ми кроз ваздух не пролазимо као што не пролазимо ни кроз воду ни кроз зид. Замислимо собу са балонима од пода скоро до плафона. Када ходамо у соби ми ипак не пролазимо кроз балоне него између њих. Тако је и са ваздухом, ми пролазимо између молекула азота, кисеоника, угљен диоксида, честица прашине, вируса, бактерија и свега осталог. Молекули и честице у ваздуху су „ретки“ па ми и не примећујемо пролажење између њих али наша тела и честице ваздуха ипак не пролазе једни кроз друге јер то не могу, нити се са нашим телима мешају, сједињују итд. јер ни то не могу. Даље, када би соба била дупке пуна балона кретали би се мало теже између њих и то би било аналогно кретању у води. А ако би соба била добро набијена балонима, иако је у њима ваздух, не бисмо могли да прођемо и то је аналогно чврстим телима. Да ваздух има одређену чврстоћу и да тела не могу да пролазе кроз њега нити да се мешају са њим видимо на примеру птица, падобранаца, спортских аутомобила... Када би крила и падобрани и аутомобили пролазили кроз материју ваздуха а не између честица птице не би полетеле, падобранци би падали (нити би авиони полетели) а дизајнери атуомобила не би морали да брину о аеродинамици и смањењу отпора ваздуха. Дакле, ако хоћемо да задржимо став да је Христово тело као и наше и да не може да прође кроз зид оно онда ни кроз ваздух не може да прође тј. не може да се створи у ваздуху и тиме прође кроз све од чега се ваздух састоји и буде на месту свих честица и тиме се сједини и помеша са њима и прими их у себе. Нико ваљда не мисли да када се Христос појавио да се његово тело помешало са ваздухом и са свиме што је у њему било на том месту до тог тренутка? А онда, одмах после тога, то исто тело прима у себе храну и она остаје у њему а не пролази кроз њега као што је оно прошло кроз материју ваздуха... Дакле, ако ово прихватимо онда остаје да то тело не може проћи нити да је прошло кроз ваздух, нити се с њим помешало или било прожето њиме, као што то не могу ни наша тела.

2) Како се онда појавио а да није прошао кроз и помешао се са ваздухом? За другу могућност опет ћу узети пример балона. Да би се ваздух неким телом ни од куда разгрнуо, а да се не помешају, тело би морало да за свој почетак нађе празан простор међу молекулима ваздуха и да одатле крене да се увећава као балон до своје пуне величине. Немам појма како би ово уопште изгледало али тиме би се то тело угурало у мешавину од које је ваздух састављен а не би се мешало са ваздухом нити пролазило кроз њега. Са овим начином постоје три проблема. Први проблем је ако би се ово дешавало споро. Тај постепени процес би мислим за апостоле био далеко ужаснији и страшнији призор него да се једноставно одједном створио у соби. Осим тога када се јавио двојици на путу за Емаус и када је одмах након причешћа постао невидљив за њих опис сугерише да се то десило одједном а не постепено. Зато можемо да тврдимо да када се касније опет појавио међу апостолима да се то такође десило одмах јер каже „стаде“ а не „настаде“ „прође кроз“ или нешто слично. Други проблем: ако се то десило одједном имали би догађај раван експлозији. Зашто? Када се нешто у ваздуху шири великом брзином настаје ударни талас који ми чујемо као експлозију. Када рецимо пукне петарда ми знамо да се, услед паљења, барут који је у чврстом стању одмах претворио у гас, који се шири великом брзином и потискује ваздух око себе, тај ваздух не може довољно брзо да се „склони“ и формира се ударни звучни талас и све оно што зовемо експлозијом. Дакле немогуће је да се објекат величине људског тела одједном појави негде и потисне сав ваздух около а да не дође до експлозије тј. пуцња. Тако нешто би ваљда било записано а мислим да би страх био благ израз за оно што би доживели апостоли, а мислим да није немогуће да неко ко је близу и оглуви. Ово важи и у супротном правцу тј. када је Христос нестао пред двојицом ученика у Емаусу. Јер ако је тиме формирао празнину тј. вакуум у околном ваздуху десила би се имплозија са сличним ефектима експлозији, јер би ваздушни притисак сав ваздух великом брзином потиснуо ка самом себи и мислим да то не би прошло без неког драстичног ефекта по ученике. Трећи су проблем деформације у смањивању и повећавању кроз које би тело морало да прође а будући да је то наше тело то би за њега било потпуно деструктивно и разорно. Осим тога нигде у Писму мислим да немамо података о неком смањивању и повећавању. Ако би хтели да избегнемо смањивање и повећавање морао би да се формира некакав мехур као из СФ филмова па да се у њему створи цело тело, нестане мехур и процес заврши. Ни овога нема ни у Писму ни у житијима а делује и да тако кажем понижавајуће за Христа да мора да прави мехурове у материји да би се у њој појавио...

Дакле, ако све ово стоји, и за пролазак кроз ваздух и за инфлацију поред ваздуха потребно је да се суспендују закони хемије и физике, да би то прошло без последица, тј. да се материје не би мешале или да не дође до експлозије или да се тело не уништи или да не одемо у СФ домен.

3)

Како се онда појавио? Неко би овде призвао долазак из 4 димензије при чему се ту не мисли на неки духовни свет него на 4. димензију у простору и времену. То је у ствари избегавање одговора јер се само каже одакле је дошло тело а не какве је интеракције имало са постојећом материјом што је и основни проблем. Јер је за овај проблем свеједно одакле је тело дошло ако је то исто наше тело које се појављује у материји. Чеврта димензија не решава проблем а мислим да може да креира нове. (Ми иначе већ живимо у 4 димензије: 3 просторне плус време као четврта.) Као пример овог аргумента често се наводе замишљена бића која живе у 2 димензије па дође биће које има 3 (просторне димензије) и онда се оно међу њима појављује као ниоткуда. Овде постоји више проблема да би ово могло да се примени на почетно питање. Прво, на страну то што из 3Д перспективе у свету хипотетичких 2Д бића нема чврстих тела јер нема дебљине а тиме ни густине па не можемо да правимо никаква поређења за овај проблем и на страну то што у 2Д свету сва бића виде и саме себе и све остало као геометријске линије без обзира ко колико димензија имао и на страну то што би долазак 3Д бића у ствари био долазак из 3Д хипер-универзума који у себи садржи онај који је 2Д а онда тих хипер-универзума може бити колико год хоћемо и тиме практично немамо ништа...

Дакле, ако постоји 4. просторна димезија она не обезбеђује посебне моћи јер мора да има исту суштину као и ове 3. Међу 3 димензије нема поретка или хијерархије него све имају исту суштину и једнако делују и то исто мора да важи и за 4. Ми можда живимо у 2, 3 и 4 димензији а немамо приступ 1. Небитно је који је број, овде број 4 не значи „нешто више“ од претходна три. Ово значи да закони физике и хемије који важе у 3 важе и у све 4 димензије. Тако онда испада да ми можда живимо у 4 али смо свесни и владамо само са 3 димензије док анђели и Христос владају са све 4. Али то су и даље 4 материјалне просторне димензије и то би буквално значило да се ваздух који је на месту предвиђењом за појављивање пребаци у 4 димензију (да не би дошло ни до мешања ни до експлозије), ту се онда појави анђео или Хритос, а затим се после и ваздух и тело врате где је шта било... Мени је у ово тешко да поверујем као непотребно компликовано и малтене бесмислено решење, као и са горе поменутим мехуровима, а које преко свега ни не даје одговор на проблем. А ако рецимо „4“ димензија није просторна и материјална онда она уопште и није никаква димензија (у нашој егзистенцији) него ван-димензионални начин постојања и ништа нам не помаже у одговору на питање како се на нивоу материје и простора појављивање одиграло него само евентуално на то „одакле“ је то тело дошло, али не и како се овде манифестовало у оквирима природних закона.

4а) Следеће решење је да тело једоставно постане видљиво или невидљиво тј. да је задржало сва материјална својства али да на заповест може постати прозирно или непрозирно али се не појављује ни од куда него је све време у простоју и материји. Ово би подразумевало и да се Христос креће све време међу људима и да постаје видљив само по потреби. Мислим да нам Писмо не даје потврду за ово а и да такође на неки начин делује понижавајуће за Господа.

4б) На крају, ради потпуне слике, обрадићу и последњу варијанту која не даје никакав одговор на питање јер се тело посматра као неко другачије од овог нашег које имамо и онда закони природе више нису ни битни, нити шта се и како десило. Ради се о томе да се обично каже да је тело након Васкрсења другачије јер се Христос није ни од куда појављивао пре Васкрсења на начин као међу апостолима. Ипак, имамо (само) код ап. Јована опис где се након Христовог ходања по мору лађа са Христом и ученицима обрела на другој страни обале без да донде дође пловљењем (за разлику од извештаја код Марка и Матеја). То би могло да се назове телепортацијом, а за оне који су били у том тренутку на другој обали верујем да би ефекат био једнак појављивању Христа међу апостолима. Имамо и умножавање хлебова и риба при чему се додатна материја такође појављује ни од куда, и у мањој мери се то види и код претварања воде у вино где у води такође ни од куда настају додатне материје које од воде чине да је вино. Ако је све ово овако онда подела својстава тела пре и после Васкрсења можда нестаје или макар губи на оштрини. Не знам. У сваком случају тумачи се да је тело било преображено, као што је неко рекао, и да може да „пролази“ „телепортује се“ „настаје и нестаје“ без ефекта или последица по материју и њега самог. Неко овакво другачије духовно тело назива спиритуализацијом тела и материје а неко материјализацијом нечег што је духовно. Категоричко негирање овакве спиритуализације материје којом тело добија нека нова својства подразумева да ми имамо потпуно јасно разграничене суштине и својства и материјалног и духовног и које нас спречавају да тврдимо да се та два мешају или прожимају. У ствари, међутим, ми не знамо ни суштину материјалног ни духовног ни сва њихова својства. Ми не знамо ни шта је у суштини материја нити за шта је све способна. Не само да не знамо све о материји него не знамо ни све оно што смо као бића способни да сазнамо о њој а камоли све оно што има да се зна (Проповедник, Платон, Витгенштајн, Гедел). Рецимо, особина материје позната као квантна увезаност описује способност елементарних честица да комуницирају између себе тренутно тј. брже од светлости односно као да не постоје време и простор, што не би смело никако да буде могуће. Нико не зна ни шта је то нити зашто функционише нити последице. Можда су неки од електрона баш у нашим телима овако повезани... О духовном знамо само оно што нам је откривено а и то у тајнама и загонеткама и вероватно далеко мање него што знамо о материјалном. Ипак иако су суштина материјалног и духовног за нас тајне и за сада неприступачне неки ипак дозвољавају да кажемо да се та два никако не мешају. Приступ спиритуализације материје није без теолошких и филозофских опасности али ја се нећу упуштати у то јер се уопште не бавим овим приступом. Оно што хоћу да кажем је да о материји и духовном не знамо довољно да би могли са њима да баратамо као са нечим сасвим познатим и предвидљивим када је реч о чудима.

Ја не знам одговор на питање како се наше тело појављује ни од куда у материји. Мислим да сам показао да се то са нашим телом не може десити а да се не суспендују закони природе. Јер, било да је реч о стварању које би било пролазак кроз материју било да је реч о тренутном појављивању поред материје, закони морају да се укину да би се то остварило без последица по околну материју и само тело. Може, као што сам написао, да се оде и у ван-димензионалне, егзегетске и философске воде за које можда немамо доброг упоришта ни у нашем знању ни у Писму ни у оцима али колико видим те нам екскурзије свеједно не дају одговор на само питање. Ово нисам писао као неки дефинитиван и потпун одговор и посматрање проблема него као позив да се о томе даље дискутује и испита и исправи ако сам нешто погрешио или пропустио.

Интересантна је тема свакако. Јер се тај феномен наставио у Православној Цркви и касније, по сведочанствима Отаца. Верујем да Христ, касније апостоли кроз Христа, као носиоци Духа Светога, заправо показују начин како Дух Свети предходи материји и законима материје. 

Треба напоменут да се Христ током живота јавио Савлу у телу на сличан начин као и Апостолима након васкрсења, због чега је Савле поверовао и постао Павле Апостол касније. Ја верујем да се Христ "материјализовао" тада у просторији након васкрсења, као и онда код Савла. Апостол Павле је у посланици Црквама, критикова Цркве говорећи да зна шта се дешава у Цркви по анђелима тих Цркви. Анђео је светлосно биће, које може по Светом Писму да поприми материјалну природу, помиње се од Адама и Еве чији су потомци рађали Нефилиме па до Авраама и Сита, Богородице... којима су долазили анђели-људи као гласници. Свети Оци говоре да су имали директно искуство након више од хиљаду година, са Христом, Апостолима, Анђелима... Такође да су бивали варани неки монаси (некада проблематични) лажним Христом, што је у ствари био неки демон, по тумачењу старијих којима су се монаси исповедали и који су са монасима живели. Они су тада раскринкавања демона у разговору да би били сигурни са киме разговарају. Постоје сведочанства да су неки обични људи били дотле преварени демонима, да су тврдили да преко богородице, имају искуство прошлих живота, да се осећају као други пол, да су остали ђавоимани, да некога треба жртвовати...

Ако наставимо тему, на нивоу физичких закона. Онда овој материји треба да приђемо из аспекта светлости па осталих феномена. Јер Дух Свети је светлосне природе, са Духом Светим се Христ сјединио у Јордану. А једна од природа светлости јесте да се материјализује. Планирао сам да обрадимо (не везано за ово питање) на форуму Црне Рупе у свемиру и нове доказе који показују да Црне Рупе гутају светлост и целе звезде, али тако да производе нову материју. Такође Бреит и Вилер су 1934 године у Британској империјалној лабараторији физике, доказали да могу од светлости да створе материју (извор).

Што се тиче реакције околине у простору, опитне човековим чулима. Оно што је интересантно, је то да човек користи сензоре довољно осетљиве да препозна промене или појаве на које човеку видљива околина не реагује у смислу експлозија и осталих феномена који су последица промена у простору због гравитације, густине, притиска... Узмимо пример за разматарње где, сунчева светлост, којој када изложимо биљку, та биљка мења простор око себе, развијајући се у складу са семеном, чак може да мутира и поприми неке нове карактеристике. Али не можемо рећи да сунчева светлост то ради сама, јер би исту ситуацију имали на месецу и другим планетама. Што значи да део сунчеве светлости који прође кроз озонски омотач у оквиру свих димензија на земљи мења простор. Али да до тога долази због интеракције са постојећом природом. Интеракцијом са законима природе ове планете, која не постоји на осталим суседним планетама.

Поставља се питање, зашто преегзистенцију Христа нису тада осетили на хаваје, аустралијски абориџини, кинези, јапанци ? Већ је интеракција постојала само са онима који су делили знање о Светом Писму (који је писан Духом Светим) или били у контакту са Христом па касније апостолима. Једино су људи "пророци и луталице" преко демона унапред знали ко је Христ и молили да их поштеди. Зашто није још тада Римски војник у Риму постао Хришћанин, већ онај Римски војник који је видео и напао Христа у Јерусалиму. То можемо да упоредимо са ширењем металног доба (које не знако како се проширило интерконтинентално), развојем медицине на нивоу проналазака. Јер постоји феномен да лек за исту болест, уређај неки или дизајн направи више људи на различитим странама света у идентичном временском оквиру, да притом не знају једни за друге. Светлост има природу да на квантном нивоу човеку доступно прикаже различите феномене, који јесу испреплетени са класичним физичким законима, али су мимо наше чулне перцепције и наизглед крше основне законе физике.

[Vladan :::.]

On 12/30/2017 at 2:35, Milan Nikolic рече

Само, требало би ваљда уместо рекомбинације, да буде умножење кваркова и других честица, јер се ради о густини материје у одређеном простору.

 

пре 5 часа, drvce рече

Onda je to - to.

У тексту сам објашњавао шта би се дешавало ако би се нешто ту умножавало или ни од куда материјализовало. Или би нова материја морала да пролази кроз већ постојећу тј. да се мешају или би морала нагла инфлација (јер нема у описима догађаја да се то дешавало постепено) уз мањи или већи прасак а ако ниједног од та два нема онда се крше закони природе што је и основна порука текста. Нестајање или формирање неких вакуумским мехурова у којима се накнадно нешто материјализује сам одбацио јер се тако нешто не помиње у описима.

[Vladan :::.]

пре 2 часа, Mиљан Л. рече

Јер Дух Свети је светлосне природе...
... ...
Светлост има природу да на квантном нивоу човеку доступно прикаже различите феномене, који јесу испреплетени са класичним физичким законима, али су мимо наше чулне перцепције и наизглед крше основне законе физике.

Претпостављам да си горе мислио на божанску светлост тј. божанске енергије а да доле говориш о материјалној светлости.

Ако може пробај на овом конкретном догађају ово објашњење да примениш, какве би биле тачно интеракције Духа Светог, светлости, феномена, физичких закона, наших чула.

[drvce]

пре 18 минута, Vladan3 рече

У тексту сам објашњавао шта би се дешавало ако би се нешто ту умножавало или ни од куда материјализовало. Или би нова материја морала да пролази кроз већ постојећу тј. да се мешају или би морала нагла инфлација (јер нема у описима догађаја да се то дешавало постепено) уз мањи или већи прасак а ако ниједног од та два нема онда се крше закони природе што је и основна порука текста. Нестајање или формирање неких вакуумским мехурова у којима се накнадно нешто материјализује сам одбацио јер се тако нешто не помиње у описима.

Ne bih olako odbacio i trecu mogucnost koja ne bi izazivala vidljive eksplozije, a to je da se svi viskovi materije konvertuju u prasak neutrina koji jako slabo stupaju u reakcije sa regularnom materijom. To bi bilo u skladu sa opisima merenja (tj odsustvom merenja jer tada nisu imali SuperKamiokande). Dakle, sav dolazni i odlazni transfer materije se odvijao neutrinskom magistralom, moj je stav.

[Vladan :::.]

пре 9 минута, drvce рече

Dakle, sav dolazni i odlazni transfer materije se odvijao neutrinskom magistralom, moj je stav.

Значи долазе неутрини од некуда и конвертују се у нешто конкретно а оно конкретно што је до тада било ту се конвертује у неутрине? Чини ми се да то значи две конверзије уместо једне коју би имали рекомбинацијом.

Као што сам и раније написао мислим да рекомбинација на нивоу фиике није лоша идеја једино што не знам да ли околни ваздух и оно што је у њему има довољно "материјала" да се рекомбинује у нешто чврсто а ако нема како би се одједном довукло још ваздуха а да то не изазове неки физички ефекат...

[Аристарх]

пре 5 минута, Vladan3 рече

Претпостављам да си горе мислио на божанску светлост тј. божанске енергије а да доле говориш о материјалној светлости.

Ово у слици (што видим да знаш, него ми је лакше да поставим ради лакше орентације) је цели познати спектар светлости, извучен је доле човеку видљив спектар. Мени делује да кад су у питању божанске енергије, да тада човеково чуло нагло препозна промену у простору, јер невидљиви спектар постаје видљив, увек у ситуацијама када се нешто треба објавит. Такође нема физичке очекиване физичке реакције типа земљотрес... већ исцељење, промена у природи типа раздвајање мора... Нпр. Таворска светлост је постала видљива свим присутним у моменту успења Христа на небесима... 

пре 15 минута, Vladan3 рече

Ако може пробај на овом конкретном догађају ово објашњење да примениш, какве би биле тачно интеракције Духа Светог, светлости, феномена, физичких закона, наших чула.

Постоје светлосни феномени у квантној физици где се фотон расцепи на две исте половине, где један и други коегзистирају у константној размени информација (тј. једна половина тачно зна шта је са другом половином) на необјашљив начин. Притом други феномен је ситуација где се светлост истовремено може видети као честица и као талас. Оно што је битно је да постоји брзина светлости и свако дуплирање фотона би довело до светлосног феномена у секунди, на великој дистанци. извор, извор, извор, извор.

Али није наука дошла до многих објашњења и спознаја које би омогућиле детаљнију хипотезу. Јер нехерцијанска (слободна и неограничена) природа светлости коју је први Тесла поменуо, би (ако постоји) употпунила неку целину. Без тога би морали да се бавимо интерференцијом светлости што би изгледало као холограмска пројекција у ваздуху. Док, да би Христ могао да једе или да неко стави прст у његову рану, онда би светлост морала да буде и нека врста (на микроскопском нивоу мањем од нуклеарног) 3Д светлосног штампач (који не постоји).

[drvce]

пре 39 минута, Vladan3 рече

да ли околни ваздух и оно што је у њему има довољно "материјала" да се рекомбинује у нешто чврсто а ако нема како би се одједном довукло још ваздуха а да то не изазове неки физички ефекат...

Kazem, koristi se za rekombinaciju iz date zapremine sto moze, a ako zafali doprema se jos neutrinima, ako ima viska odliva se na istu slavinu, tako da nema meteza.

пре 39 минута, Vladan3 рече

Чини ми се да то значи две конверзије уместо једне коју би имали рекомбинацијом.

Zavisi kako brojis, imao bi milijarde konverzija ako brojis partikulu po partikulu.

Ko zna, mozda ako je razlika mala, formira se koji cm nize telo, ne kaze se nigde da su ga stalno premeravali.

Ja ne bih ni provalio, kao danas mi delujes kao da si 2cm nizi?! Ma, jok, cini ti se, rezurektovo sam se...

Tako da je sasvim moguce da su postojale jedva primetne varijacije...