Jump to content

Vladika Nikolaj: Sta je hula na Duha Svetoga?

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 56 минута, Trifke рече

Joj davno je to bilo Milane, bilo je u novinama. Secam se kao kroz maglu da je nesto i tadasnji patrijarh German nesto o tome pisao u u crkvenim novinama. Dosta se maglovito secam svega. 

Нисам знао за то у Ниш.  А пре неколико десетљећа је било у Крушевцу закво што.  Писали смо на Форуму доста о мученици Милици Костић,  а скоро сам пренео и текст из Гласа Концила који је тада писао о њој...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 40 минута, Bokisd рече

Verovatno i kod samoubistva postoji neko rasudjivanje i razmatranje slucajeva , zbog razlicitih spoljasnjih okolnosti i situacija koje dovode do tog cina.

Nazalost, na moju veliku tugu i plac ( :( ) upravo se vracam sa sahrane sina od mog najboljeg druga ( druzili smo se oko 10 godina , sada smo malo odaljeni ), koji je juce izvrsio samoubistvo. Sirota dusa od 20. godina. Ja sam dusevno skrsen. Neka je Davidu mnogo milostivi Bog u pomoci i neka mu se smiluje. ( vladika je odobrio neku manju molitvu svestenicku na sahrani i na 40. dana )

Prastajte. 

Катастрофа ,шта се дешава са том омладином дана. Ми смо имали споран случај, било је у питању предозирање са наркотицима и нисмо знали да ли је у питању самоубиство или не, знали смо само из прича које су кружиле а обдукциони налаз нису доставили до времена сахране тако да је одлучено да свештеник не изађе да изврши опело и због тога смо од стране фамилије били на црној листи док није извршено накнадно опело у 40-и дан. Исто 20 год.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 42 минута, Phoebe рече

Ubio se mladić, još dete, 18-19 godina... Kako to može biti hula na Duha Svetoga ili gordost? Objasni mi.

Ne isti o kome Bokisd priča.

Procitaj clanak koji je vladika Nikolaj napisao o tome. Ja nemogu nista blje od toga da ti kazem. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Милан Ракић рече

Нисам знао за то у Ниш.  А пре неколико десетљећа је било у Крушевцу закво што.  Писали смо на Форуму доста о мученици Милици Костић,  а скоро сам пренео и текст из Гласа Концила који је тада писао о њој...

 

Moguce je da je i to i da sam ja pmesao. Zaista davno je bilo. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Драгана Милошевић рече

Neki kazu da je psovka isto hula na Duha Svetoga. Pitam se kako.

Dragance ima svakakvih ljudi i pricaju svasta. Sto se mene tice ja u onome sto je napisao vladika Nikolaj vidim odlicno objasnjenje, 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Phoebe рече

A što čekamo Svetlanin komentar? :scratch_head:Šta ako je zauzeta pa ne stigne na forum? Odlažemo do sutra? U koliko sati?

I zašto- ako dozvoljava-? Ovo je forum.

@Phoebe take it easy ;-) Trifke se obratio Svetlani, pa sam zbog toga tako napisala; nije zurba valjda se podrazumeva da ce se ukljuciti u razgovor ko zeli I kada moze.

Nadam se da Ti ne smeta moja uctivost u razgovoru, bez obzira sto je slobodan forum :-)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Možda crkva ipak greši što zabranjuje opelo samoubicama jer, kao što Tamo daleko kaže, klizav je to teren. I, ako su sada promenili stav po tom pitanju deleći ih na kliničke slučajeve i ubistva iz gordosti (zar ne?), da li to znači da svešteniku treba odneti izveštaj lekara specijaliste da bi se obavilo opelo? Mada, i druga kategorija pripada obolelim sa prikrivenim simptomima depresije tako da ne bi trebalo praviti razliku. Sad me zanima, odakle to pravilo jer smatram da nije u direktnoj vezi sa slučajem Jude Iskariotskog koji je svojevoljno i potpuno svesno izdao Hrista. 

Ili ipak jeste? :scratch_head: Činjenica je da gotovo nema samoubistava kod verujućih, a to nije zanemarljivo. 

Možda bi trebalo da se fokusiramo na druge oblike hule na Duha Svetoga, a suicide  prepustimo sveštenicima da nam objasne. I lekarima, zašto da ne?  Mi smo prilično subjektivni po tom pitanju. 

Ima li gordih među nama? Nepokajanih?  :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Phoebe рече

Možda crkva ipak greši što zabranjuje opelo samoubicama jer, kao što Tamo daleko kaže, klizav je to teren. I, ako su sada promenili stav po tom pitanju deleći ih na kliničke slučajeve i ubistva iz gordosti (zar ne?), da li to znači da svešteniku treba odneti izveštaj lekara specijaliste da bi se obavilo opelo? Mada, i druga kategorija pripada obolelim sa prikrivenim simptomima depresije tako da ne bi trebalo praviti razliku. Sad me zanima, odakle to pravilo jer smatram da nije u direktnoj vezi sa slučajem Jude Iskariotskog koji je svojevoljno i potpuno svesno izdao Hrista. 

Ili ipak jeste? :scratch_head: Činjenica je da gotovo nema samoubistava kod verujućih, a to nije zanemarljivo. 

Možda bi trebalo da se fokusiramo na druge oblike hule na Duha Svetoga, a suicide  prepustimo sveštenicima da nam objasne. I lekarima, zašto da ne?  Mi smo prilično subjektivni po tom pitanju. 

Ima li gordih među nama? Nepokajanih?  :)

Svidjaju mi se Tvoja zapazanja I slazem se sa postavljenim. Bilo bi veoma korisno kada bi se neko od svestenika sa Foruma oglasio sada po ovom pitanju.

"Sad me zanima, odakle to pravilo jer smatram da nije u direktnoj vezi sa slučajem Jude Iskariotskog koji je svojevoljno i potpuno svesno izdao Hrista."

Ako se ne varam, u ranoj Crkvi kada je mucenicka krv prolivana za veru u Hrista, mislim da su tada morali zauzeti neki stav ili pravilo kao sto kazes.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Trifke рече

Voleo bih da cuje i vasa razmisljanja na ovu temu. Sta vi mislite kako to izgleda hula na Sv Duha? 

Један од облика хуле показује и сам наведени текст јевањђеља где се Дух Свети и његово дејство назива нечистим. Значи заслепљени и помрачени духовни вид ( вероватно због наше палости и греховности) не види благодатно дејство иако му се дешава пред очима него својствено сатани изокреће истину помешавши је са лажју( јер он је отац лажи) и назива је уместо делом Духа Светога делом ђавољим. Следствено овоме свака клевета и лаж против истине и цркве јесте хула на Духа Светога уколико свесно остајемо упорни у својим погрешним ставовима, што се може дефинисати као продукт наше слободне воље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Матусал рече

Један од облика хуле показује и сам наведени текст јевањђеља где се Дух Свети и његово дејство назива нечистим. Значи заслепљени и помрачени духовни вид ( вероватно због наше палости и греховности) не види благодатно дејство иако му се дешава пред очима него својствено сатани изокреће истину помешавши је са лажју( јер он је отац лажи) и назива је уместо делом Духа Светога делом ђавољим. Следствено овоме свака клевета и лаж против истине и цркве јесте хула на Духа Светога уколико свесно остајемо упорни у својим погрешним ставовима, што се може дефинисати као продукт наше слободне воље.

Samo treba naglasiti da ako se covek pokaje onda to nije taj greh. Sustina hule na Duha Svetoga je da nema pokajanja. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Phoebe рече

Možda crkva ipak greši što zabranjuje opelo samoubicama jer, kao što Tamo daleko kaže, klizav je to teren. I, ako su sada promenili stav po tom pitanju deleći ih na kliničke slučajeve i ubistva iz gordosti (zar ne?), da li to znači da svešteniku treba odneti izveštaj lekara specijaliste da bi se obavilo opelo?

То је дисциплинска мера Цркве како никоме не би дала повода да помисли да самоубиство није тежак грех. У супротном би могла дати и подстицај појединцима на извршење таквога дела. Црква у својој ризници садржи све благодатне лекове и оружја за сваки вид борбе и исцељења наших слабости, и стога не може благословити такав чин одустајања или предавања насталим околностима јер засигурно зна да у њој борави Христос који може излечити од сваке болести уколико се одрекнемо сатане и приступимо тајнама. По икономији се допушта опело на основу лекарских налаза (психолога, психијатра) уколико се да установити да извршилац није био при здравој свести у том моменту, а на основу ових докумената се пише молба надлежном епископу који једини може одобрити извршавање опела самоубице.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A sad bih uzela za primer nešto iz naše svakodnevice... Malo ću banalizovati problem jer ne mogu sad da biram reči, ali svima je poznata situacija.

Avaj, Janko i Marko su drugovi. Marko nehatom, a misleći da dobro čini, žestoko uvredi Janka te se Janko razgnevi  na Marka, prezre ga i uvredi. Marko začuđen, ali se povlači da ne bude belaja budući da je Janko temperamentan i, naravno, uvek je u pravu. Svi imamo takve ljude i svima nam se ovo dešavalo i dešavaće se. Nakon izvesnog vremena, Janko zaboravlja da je uopšte bio ljut na Marka i pomire se i opet budu kao braća. Ali ne dugo. Ponovi se ista stvar. I opet..I opet.

Pitanje:

Koja je granica do koje treba trpeti i praštati prijateljoneprijateljima?  Do koje granice si dobar čovek, a do koje budala?

 

Kao što sam već rekla, primer je banalan, ali zaista je nekad problem pogotovo ako se radi o naprasitim ljudima. Osim što treba da se molimo za njih, da li treba da stalno i uvek  praštamo i vežbamo smiravanje ili da ih jednostavno zaobiđemo i pomenemo, kad se setimo, u svojim molitvama?  

Molim neko ozbiljan da odgovori, šablon znam i sama, ali ne može se živeti po njima. Nadam se da nisam mnogo "prohujala sa vihorom", što bi rekao naš brat @Liga Džentlmena ( evo tag, da ne misli da otimam fore)  :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Phoebe рече

A sad bih uzela za primer nešto iz naše svakodnevice... Malo ću banalizovati problem jer ne mogu sad da biram reči, ali svima je poznata situacija.

Avaj, Janko i Marko su drugovi. Marko nehatom, a misleći da dobro čini, žestoko uvredi Janka te se Janko razgnevi  na Marka, prezre ga i uvredi. Marko začuđen, ali se povlači da ne bude belaja budući da je Janko temperamentan i, naravno, uvek je u pravu. Svi imamo takve ljude i svima nam se ovo dešavalo i dešavaće se. Nakon izvesnog vremena, Janko zaboravlja da je uopšte bio ljut na Marka i pomire se i opet budu kao braća. Ali ne dugo. Ponovi se ista stvar. I opet..I opet.

Pitanje:

Koja je granica do koje treba trpeti i praštati prijateljoneprijateljima?  Do koje granice si dobar čovek, a do koje budala?

 

Kao što sam već rekla, primer je banalan, ali zaista je nekad problem pogotovo ako se radi o naprasitim ljudima. Osim što treba da se molimo za njih, da li treba da stalno i uvek  praštamo i vežbamo smiravanje ili da ih jednostavno zaobiđemo i pomenemo, kad se setimo, u svojim molitvama?  

Molim neko ozbiljan da odgovori, šablon znam i sama, ali ne može se živeti po njima. Nadam se da nisam mnogo "prohujala sa vihorom", što bi rekao naš brat @Liga Džentlmena ( evo tag, da ne misli da otimam fore)  :D

Neznam kakve veze ovo ima sa hulom na Svetog Duha. Kako bi bilo da otvoris drugu temu. ;) 

  • Збуњен 1

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kada se pročita tekst iz Jevanđelja hula na Duha Svetoga je nazivati Božija čudotvorna dela demonskim obmanama.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...