Албанска Православна Црква чини чуда

[Драгана Милошевић]

Последњих година Албанска православна црква, поред бројних новосаграђених богомоља, отвара и школе и библиотеке, обданишта и омладинске центре, болнице и старачке домове, гради водоводне мреже и путеве. Има свој дијагностички центар „Благовијести” у Тирани који пружа здравствене услуге из 25 медицинских области, али и покретну стоматолошку клинику која обилази мања мјеста

 

За вријеме владавине Енвера Хоџе скоро све богомоље биле су сравњене са земљом. Уништено је више од 1.600 манастира и цркава, а од 440 свештеника само 22 је остало у животу и то радећи углавном као занатлије. Цркве које нису срушене махом су претваране у гараже, магацине, штале за стоку или су једноставно остављане да пропадају. Но, 1992. године, Албанска православна црква је обновљена именовањем архиепископа и синода, и за ове двије и по деценије је направила подухвате који су равни чуду!

Данас, путујући кроз ову земљу можете да наиђете на обновљена здања “божјих кућа“ која вам просто речено – одузимају дах! Међу њих се смјестило чак 250 православних храмова и мноштво манастира. Нема званичних података, тек сматра се да православних вјерника има између 360.000 и 520.000. Црква обухвата четири епархије: Тирана-Драч, Берат, Ђирокастра и Корча, а православни Албанци углавном живе на југу земље и у градовима Тирани и Драчу. Око 460 православних парохија је реорганизовано и уређено, а богослужбени живот са вјерском наставом, проповиједима, доботворним активностима и др. уређен је како у градским, тако и у сеоским црквама.

Албанска православна црква, са сједиштем у Тирани,  данас важи за једну од најактивнијих помјесних цркава. Довољно је рећи да се налази на 12. мјесту у диптиху православних цркава, као и да има ранг архиепископије. Богослужење у овој цркви одвија се на албанском и грчком језику. Иначе, сарадња са Грчком црквом је до те мјере изражена, да многи мисле да су православни Албанци заправо Грци! Прије формирања богословије у Драчу, многи богослови су школовани у Грчкој, тако да је веза са Грчком црквом још продубљенија и израженија.

Корча

 

За ових 25 година, у једној сиромашној земљи, Црква је успјела да изгради из темеља 150 цркава и још 70 разних црквених здања, обнови 60 старих светиња и поправи 160 богомоља. За почетак, имала је подршку моћне и утицајне сестринске цркве: Васељенске патријаршије.

Почевши скоро ни од чега, Албанска православна црква морала је да ишколује сопствено свештенство, а пре тога да отвори богословску школу (1998. године). Рукоположено је 140 нових свештеника, црква данас има три богословске школе са интернатима. Она је сада у могућности да осим духовне, врши и хуманитарну дјелатност.

Кад се томе броју придода и више од 120 новоподигнутих обданишта, школа, омладинских центара, митрополитских дворова, гостопримница, радионица, народних кухиња, сиротишта, старачких домова, здравствених центара и др. – добија се донекле слика о подухватима благочестивог православног народа ове сиромашне земље.

Треба имати на уму да ове грађевине нису тек тако изграђене, него су подигнуте по најсавременијим грађевинским прописима, темељито, и не само објекти као такви, него и њихови екстеријери, уз обавезне парохијске домове са салама за предавања, концерте, позоришне представе и учионицама за вјерску наставу, малим кухињама и др.

Албанска црква има своју штампарију, па овде штампа богослужбене књиге на албанском језику (много је већ преведено с грчког језика), богословске књиге, уџбенике за вјерску наставу или приручнике за две богословије и једну духовну академију. Она има своје мјесечне новине „Васкрсење“, дечји часопис „Радујте се“ и студентски билтен „Ријеч“, као и омладински часопис „Звона“. Године 2009. отпочели су објављивати стручне чланке у часопису „Истраживање“, и то из богословља, науке, културе, уз репортаже о савременим догађањима у Цркви.

Већ четири године, Црква има у Тирани свој дијагностички центар „Благовијести“ са стручним медицинским особљем које ради у савремено опремљеним просторијама и уз добровољни рад, а у питању су већ позната имена на пољу медицине. Центар пружа здравствене услуге из 25 стручних медицинских области. Здравствене установе постоје и у мјестима: Каваја, Џерџукат и Лушње. Уз то, мобилна стоматолошка клиника пружа стоматолошке услуге (нарочито дјеци) у селима и градовима. У новембру 2011. г. отворена је Очна клиника, као и Оториноланколошка клиника, с  напоменом да се у очној клиници однедавно врше и хируршки захвати.

Саранда

 

 

Црква има 17 обданишта, у која се примају дјеца првенствено из сиромашних породица. У овом тренутку, Црква има 50 омладинских центара, распоређених по градовима и селима. Сваке године организују се разне активности намијењене омладини, као што су љетњи и зимски омладински кампови, конференције, спортска такмичења, рад с дјецом и омладином ометеном у развоју, омладински фестивали, свечаности и др.  Ова Црква организује љетње кампове и за дјецу с Косова и Метохије.

Ради школовања свештеничког подмлатка, Албанска Црква је у међувремену основала следеће школске установе: Богословску академију „Васкрсења Христовог“ у новом манастиру светог Власија и двије средње богословске школе, обје под заштитом Часног крста, и то у Ђирокастру и малом мјесту Сукту, недалеко од Драча. Све три школе су интернатског типа. Сваки студент има своју посебну спаваћу собу са свима условима за студирање.

Богослужбене књиге се штампају у црквеној штампарији, а има их све више. Наиме, Црква  жели да хитрим ходом покуша накнадити све оно што је било прекинуто и угушено у вријеме атеистичке власти.

Албанска црква је отворила школе за образовање лица других струка, тако у Тирани постоји школа „Протагонити“, што је албанско-америчка школа, и двије „Школе љубави“, што су албанско-грчке школе, у Драчу и Ђирокастру. Од 2013. г. у Корчи ради тзв. Платонова средња школа, а у месту Месопотам, близу Саранде на југу земље, функционише техничка школа „Апостол Павле“. У Буларату, близу Ђирокастра, такође на југу, постоји  интернат за дјевојчице средњошколке.

У октобру 2012. отворена је прва школа византијске музике у тзв. Центру „Тавор“. При свему овоме, имају и Институт за професионалну обуку „Дух љубави“, који функционише у Тирани и Ђирокастру. Већина ових школа је смјештена у црквеној порти, гдје им је и мјесто, јер се Архиепископија труди да се сваки слободан градитељски простор што боље искористи. Све школске  зграде су подигнуте по најсавременијим прописима, док су професори и наставници веома квалификовани. Напоменути је да су све црквене школе, православне и римокатоличке, признате пред законом, па се ученици могу уписати на државне факултете без додатних испита.

Установљена је Канцеларија за очување културног наслеђа, и Црква је утрошила неколико милиона евра за рестаурацију културно-историјских споменика, па су у оквиру овог залагања настале радионице за иконописање и рестаурацију и конзервацију икона; према њиховим извјештајима, до сада је рестаурисано 600 старих икона. У овом циљу образују се нови умјетници, који обнављају традицију православног живописа.

У многим црквама постоје хорови, али и посебан византијски хор који је издао седам касета и ЦД. Споменимо још црквену радио станицу „Васкрсење“ у Тирани која емитује од 1998. године. Црква је објавила многе научне радове настале на научним семинарима, издаје документарне филмове, организује академске симпосионе и разне изложбе иконографије, води дечје пројекте и сл.

Црква је помогла и у унапређењу земљорадње, воћарства и сточарства у неразвијеним крајевима своје земље. Вриједно похвале и пажње је и то да је за села Вуларитис и Клеисари, оба код Ђирокастра, изградила нови водовод. Обнављала је и електричну мрежу и градила путеве како би боље повезивала светилишта.

Међу најљепше православне цркве на свијету убрајају се оне које се налазе у околини Корче, центру православља у југоисточној Албанији, у близини границе са Грчком и Македонијом, а у подножју планине Мораве на узвишењу Света Тана. Почетком средњег вијека, Корча постаје урбани центар са црквом из 9. вијека, која је обновљена у 14. вијеку.

Једна од оних која привлачи највише пажње свакако је и малена Богородичина Црква – Свете Марије, смјештена на врху узвишења у селу Мборја, на падини планине Мораве. Ова црква посвећена је Христовом Васкрсењу и потиче из 13. вијека. Саграђена је од камена и дрвених греда са ових простора, у облику тролиста, са малом куполом на врху. Фрескосликарство у овој цркви важи за једно од најбољих на Балкану.

Поред оних у Корчи, међу најљепше цркве на свијету убрајају се и црква у Поградецу, катедрала у Берату, катедрала у Драчу, манастир Арденица, Свети Никола у Мезопотаму…

И за крај – Саборни Храм Христовог Васкрсења у Тирани. Величанствен је овај грађевински подухват! Са оваквим духовним остварењем могле би се подичити и много бројније и богатије помјесне православне цркве. Налази се у строгом центру Тиране. Занимљиво је примијетити и то да је старија, мања Саборна црква срушена у вријеме атеистичког дивљања 1967. да би на њеном мјесту био подигнут хотел. Садашње власти су подариле нову локацију за ову Саборну цркву.

Комплекс нове цркве у Тирани састоји се од Саборне цркве, капеле, звонаре и двора за Архиепископију и Свети синод. На куполи има 52 прозора, која представљају 52 недеље у години. Звоник је висок 46 метара. На његове четири стране виде се пасхалне свијеће усмјерене према небу, а символишу четири јеванђелиста који су писали о догађају Васкрсења Христовог. На звонику је 16 звона, а на врху је и часовник.

У крипти цркве је културни центар. Центар је амфитеатар и може смјестити 500-850 лица. Може служити за држање предавања, приказивање представа и организовање концерата, наравно, и за приказивање филмова и др. Има и бину, па може послужити и као позориште.

Иначе, сав комплекс захвата 5039 кв.м. Сама Саборна црква има 1660 кв.м; висока је 29.2 м, а крст 32.2 м. Синодални центар захвата 830 кв.м. Подизање Саборне цркве је започело у јулу 2004. г., а завршено је у мају 2011. године.

извор

View full Странице

[geronymo]

Bravo. Za primjer.

[goranger]

пре 2 часа, Драгана Милошевић рече

Подизање Саборне цркве је започело у јулу 2004. г., а завршено је у мају 2001. године.

pre Hrista?

[PredragVId]

Једино што недостаје су српски светитељи. Светог Василија Острошког, Светог Саву српског, Свете Немањиће неће срести на њиховим фрескама... Нажалост, исти је случај и у целој Македонији.

[Orthophill]

пре 5 часа, PredragVId рече

Једино што недостаје су српски светитељи. Светог Василија Острошког, Светог Саву српског, Свете Немањиће неће срести на њиховим фрескама... Нажалост, исти је случај и у целој Македонији.

Зар у српске цркве сликају се: свети Астиј Драчки, свети Елефтериј, свети Еразмо, свети Климент, Наум, Горазд, Сава (али не српски) и Ангелариј, света Злата Мегленска, свети Иларион Мегленски, свети Ѓорѓи Нови Јанински, свети Никодим Елбасански, свети Нектариј и Агатангел Битолски, свети Никодим Тисмански и Прилепски, свети Спасо Радовишки, свети Теофил Струмички, свети Леонтиј Струмички и Ерусалимски, свети Кирана и Ангелина Солунски,  свети Константин Кавасила Охридски, свети 15. Тивериополски мученици итд? 
Свети Василиј Острошки у Македонији је популаран и врло поштован светац, особено код људи који су били на поклоњење (или на екскурзију у Острошког манастира). И свети Сава и свети Симеон су исто поштовани светитељи. О поштовање светих Николаја Охридског и Јустина Ќелијског и да не причамо. Такоѓе поштован је и свети Јован Владимир.
ПС: У Албанској архиепископији служи се и на црквенословенски и македонски језик у свету Корчанску Митрополију. 

[Поуке.орг инфо]

пре 6 часа, PredragVId рече

Једино што недостаје су српски светитељи. Светог Василија Острошког, Светог Саву српског, Свете Немањиће неће срести на њиховим фрескама... Нажалост, исти је случај и у целој Македонији.

Ипак то није истина

 

[Поуке.орг инфо]

 

[Goku]

Причали ми моји (Бањалучки) СОЗовци, када су прије, па има томе већ 15ак година, ишли на неки (да ли Балкански, да ли свјетски конгрес православне омладине) у Албанију како су одушевљени Албанском православном црквом и шта све раде или су урадили. Можда сам и писао некад на некој теми о томе.
Буквално људи рекли (добро, није баш буквално, ипак ћу мало парафразирати) ми се овдје узносимо када организујемо неку акцију (нпр трибину, радионицу, промоцију књиге, мини хуманитарну акцију), а да видите само шта људи тамо раде. Једино каже, никако не спомињите Косово пред њима, џаба што су православни, национални идентитет је јачи од религијског. Кад смо већ код Косова, ту се негдје провуче и критички осврт на СПЦ, да је било мудрости па да се Албанска црква ангажује на Косову у смислу мисионарења, Литургије и службе на албанском и слично...

[PredragVId]

пре 1 сат, Orthophill рече

Зар у српске цркве сликају се: свети Астиј Драчки, свети Елефтериј, свети Еразмо, свети Климент, Наум, Горазд, Сава (али не српски) и Ангелариј, света Злата Мегленска, свети Иларион Мегленски, свети Ѓорѓи Нови Јанински, свети Никодим Елбасански, свети Нектариј и Агатангел Битолски, свети Никодим Тисмански и Прилепски, свети Спасо Радовишки, свети Теофил Струмички, свети Леонтиј Струмички и Ерусалимски, свети Кирана и Ангелина Солунски,  свети Константин Кавасила Охридски, свети 15. Тивериополски мученици итд? 
Свети Василиј Острошки у Македонији је популаран и врло поштован светац, особено код људи који су били на поклоњење (или на екскурзију у Острошког манастира). И свети Сава и свети Симеон су исто поштовани светитељи. О поштовање светих Николаја Охридског и Јустина Ќелијског и да не причамо. Такоѓе поштован је и свети Јован Владимир.
ПС: У Албанској архиепископији служи се и на црквенословенски и македонски језик у свету Корчанску Митрополију. 

Од ових које си набројао, код нас сам виђао иконе и фреске светог Наума Охридског, свете Злате Магленске (мати Злата, из манастира Тројеручица са Авале је по њој добила име), светог Никодима Тисманског (он је изградио манастир Буково крај Неготина) а свети Еразмо Охридски писао је капитална духовна дела која су преведена и веома читана код нас (нарочито Тумачење Јеванђеља и др.). Српски краљ Милутин је подигао једну од многобројних задужбина, манастир Старо Нагоричане, недалеко од Скопља. А што се тиче фрески и икона, имао сам прилике пар пута да обиђем већи део већих православних цркава у Скопљу и ниједну фреску наших српских светитеља нисам видео. Баш бих волео да видим фотографију неког од наших светитеља у некој македонској цркви, па ако си у могућности, сликај и постави на Форум, био бих ти захвалан.

[PredragVId]

пре 56 минута, Поуке.орг инфо рече

Ипак то није истина

Верујте и ја бих волео да није, али нажалост то је ипак део наше сурове реалности колико год да је непријатна тема за помињање.

Пре неколико година, и сам сам имао прилике да обиђем Корчу, или Горицу (како је на српски преводимо) и у њиховој централној цркви нисам успео да нађем ни једну фреску или икону која изображава наше српске светитеље, пардон, осим једне, мати Ангелине Српске која је по пореклу Албанка. Ако ви имате неке друге податке или фотографије, поставите их на Форум, радо бих их погледао  и био бих Вам захвалан на истом.

[PredragVId]

На жалост тако је.

[Драгана Милошевић]

За мене је АПЦ право откровење. 

Нисам знала ништа о њој до скора.

[PredragVId]

Нажалост, нема пуно текстова на српском о АПЦ. И мени се овај јако допао. Заправо, нема ни пуно чланова из Албаније на Форуму.

[Драгана Милошевић]

Никад не бих помислила да су и они православни.

Било је неспојиво за мене.

[Božena]