Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 43 минута, Ведран* рече

А бре Аво, као киша око Крагујевца! Уцрвљаћемо се. 

Midicevac

[Zoran Đurović]

пре 56 минута, dragisa рече

Spasenje u sebi obuhvata i Ovaploćenje i Vaskrenje i Oboženje i Preobraženje

Па што онда велиш да Павле греши кад пише у Еф 2, 4-7: Али Бог, богат у милосрђу, због велике љубави своје којом нас је заволео, нас, који бејасмо мртви због грехова, оживе са Христом: благодаћу сте спасени. И са Њим заједно васкрсе и заједно посади на небесима у Христу Исусу, да би показао у вековима који долазе огромно богатство благодати своје преко доброте према нама у Христу Исусу.

[Zoran Đurović]

Ево око хидриогенске бомбе, а не мислим на Секу Алексић! 

Факат је да су на овом тексту Оци ломили зубе, а вредни нека их читају. Дакле, и они су осетили нуклеарни удар. И то са Орлом, Јн. 17 , 24: Πατήρ, ὃ δέδωκάς μοι, θέλω ἵνα ὅπου εἰμὶ ἐγὼ κἀκεῖνοι ὦσιν μετ’ ἐμοῦ, ἵνα θεωρῶσιν τὴν δόξαν τὴν ἐμὴν, ἣν δέδωκάς μοι ὅτι ἠγάπησάς με πρὸ καταβολῆς κόσμου. Оче, оне које си ми дао, хоћу где сам ја и они би били са мном, да би гледали славу моју, коју си ми дао, јер си ме заволео пре постања света. Ко хоће нека узме Синод. Ово је веран превод колико је могуће.

Кључан период је пре постања света. И источни и западни Оци се слажу да је у питању слава коју је Син имао ван векова, као и да је та љубав везана за ту славу. Источни, ово условно говорим, јер нисам имао времена за продубљена истраживања, па би ту било доста изненађења, јер Лопухин приведе само Зл, Теофилакта и Зиг (http://bible.optina.ru/new:in:17:24), говоре да се та слава односи на предвечног Логоса као Бога, а што је најгоре, Зл рече да у тој слави не учествују, него је само гледају апостоли (http://bible.optina.ru/new:in:17:23#svt_ioann_zlatoust). Дакле, једна струја говори да је слава Божија.  

Друга пак струја, која следи Јн мисао и терминологију, како ћу показати, говори о слави као Богочовековој. И тиме се она везује за аевум, предвек и надвек, за вечност. Истина, тога имамо и у источних, али стидљиво.

Појам славе је овде везан за Оца који се даје васкрслом Сину од вечности. То је јасно ако се пажљиво испрати Јн употреба термина, а Августин је прати.

- Ми смо видели славу његову тек кад је у телу био овде: 1, 14: И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине. Пре је нисмо могли видети, али се сугерише да је тај прослављени јединородни из вечности. Јединородни Син који је у наручју Оца објави Невидљивог Оца (18). Он је тај човек који пред Јованом би, јер пре њега беше (30).

- 2, 11: У Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вероваше у њега ученици његови. Показа предвечну славу. И они су тада видели ту славу.

- 5, 41: Славу од људи не примам, 42: него вас познајем да љубави Божије немате у себи. 44: Како ви можете веровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите? Слава је љубав. Ис зна оне који немају љубав, јер је завршено биће. Нема лажи, нема преваре. Он је сам намерно изабрао Јуду. И ја кажем овима да не верују, јер их познајем да љубави Божије немају. Неверници се теше похвалама од људи, а Писма их оптужују (45-6). 8, 47: Онај који је од Бога, речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.

 

- Исуса прославља Отац: 7, 18: Који говори сам од себе, своју славу тражи: а ко тражи славу Онога који га је послао, тај је истинит и нема у њему неправде.8, 50: А ја не тражим славе своје; постоји Онај који тражи и суди. 54. А Исус одговори: Ако ја прослављам самога себе, слава је моја ништа. Отац је мој онај који ме прославља, за кога ви говорите да је Бог ваш, 55. и не познајете га, а ја га знам.

- 7, 38: Који у мене верује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће реке воде живе. 39: А ово рече о Духу кога требаше да приме они који верују у име његово, јер Дух Свети још не беше дат, зато што Исус још не беше прослављен. Јасно се улази у дискурс о прослављењу Богочовека. Предвечна слава је везана са временском. Јер он још не беше прослављен. Дакле, не ради се о слави која је везана за голог Логоса, као Сина Божијег, друго лице у Тројици, него за Богочовека.

Гле, он је Духом Светим све чинио, а као овај још не беше присутан. Био је присутан, јер без Духа свет не би постојао, него у историји Тело Христово још није било успостављено. То бива после васкрсења и вазнесења. А Ис прослављење је кроз крст и васкрсење.

- 9, 24: Тада по други пут дозваше човека који је био слијеп, и рекоше му: Подај славу Богу, ми знамо да је онај човек грешан. Слава је божанствена, и само се Богу одаје.

- За Лазара: 11, 4: А када чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу. Предвечни се прославља. Пред васкрсење Лазара (40) вели Марти: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију? Никакво привремено васкрсење. Нема помена о томе. Овде се види предвечна слава у акцији.

- Лазар васкрсли је ту. 12, 1: А Исус на шест дана пре Пасхе дође у Витанију, гдје беше Лазар који умре, кога он подиже из мртвих. 2. Онде му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сеђаху са њим за трпезом. 9. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих, 10 а првосвештеници се договорише да и Лазара убију, 11 јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вероваху у Исуса. Васкрсли Лазар је нормално јео и пио, Јудејци у лудилу хтедоше да убију васкрслог. На Цвети не разумеше да је Ис цар: 16: Али ово не разумеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сетише да ово беше за њега писано, и да му ово учинише. 17 А сведочаше народ који беше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих. Лазар је увек ту уз Ис који треба да претрпи страдање. 23 А Исус им одговори говорећи: Дошао је час да се прослави Син Човечији. Слава Сина Човечијег је страдање. И то је слава и љубав која је пре постања света.

- 12, 27: Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај. 28. Оче, прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославих, и опет ћу прославити! 29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: Анђео му је говорио. 30. Исус одговори и рече: Овај глас није био мене ради но вас ради. 31. Сад је суд овоме свету; сад ће кнез овога света бити избачен напоље. 32. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи. Јн не описује агонију Ис као синоптици, него у овим терминима. Прославио је Отац Сина, од вечности, и тада га прославља. Гром је Суд и крај света. Глас није ради Хр јер је он одувек као такав (овплоћен) у наручју Оца, него нас ради, да ми схватимо шта се дешава. Сад је суд свету и ђаволу, све се избацује напоље са подизањем Ис на крст и привлачењем свих њему. То нам говори текст.

- 13, 31: Јуда изиђе, Исус рече: Сада се прослави Син Човечији, и Бог се прослави у њему. 32. Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити. Овде се говори о последњим стварима из Ис живота, издаји и страдању, и све је већ решено. Иако је реч о крају временских ствари, реч је о предвременским. Јер се решава питање добра и зла, живота и смрти.

- 15, 1: Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноградар. 5. Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод. 8. Овим се прослави Отац мој да род многи доносите, и бићете моји ученици. 9. Као што Отац љуби мене, и ја љубим вас: останите у љубави мојој. 13. А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази. 14. Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам. 15. Све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам. 20. Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. Љубав и слава опет повезани, јер су предвечни. Отац љуби Сина, Дух узима од Сина, јер би присуство Сина у телу поробило људе. Сви би се радо клањали томе који живи 20 векова...

- 17, 1. Ово изговори Исус, па подиже очи своје небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина својега, да и Син твој прослави тебе. Прослављење Сина је испуњење домостроја спасења. 3. А ово је вечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа. Послао је Ис Хс, не голог Логоса. И тај Васкрсли је Живот вечни. Голи Логос не може бити Живот вечни за створења. 4. Ја те прославих на земљи; дело сврших које си ми дао да извршим. 5. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе пре него свет постаде. Та слава је слава Васкрслог, а Васкрсли није голи Логос. Логос без тела је без славе, јер је ова слава од Ис Хс, оваплоћеног Богочовека. И то је реалност која претходи стварању света, јер је у аевуму. И то је реално постојећа слава, односно Богочовек је реално постојећи у овој надвременској равни. Не каже: сликом славе коју имах, него славом. Зл ће на другом месту везати ову славу за Оваплоћеног и Вазнетог (http://bible.optina.ru/new:in:17:04#lopuxin_ap), тако да није да Источни нису је везивали за Ис Хс, само их је малтретирала реалност те славе пре стварања света. Зато су преферирали да говоре о слави Њега уколико Бог. ја најбоље обожавам да мучим јехове са Јн 1, 1 где се за Логоса вели у имперфекту да беше, а имперфект је време које изражава прошлу несвршену радњу, тако да ти граматика вели да Логос никад није настао. Тако и овде за Славу се каже у имперфекту: εἶχον, имаше. 8. Јер речи које си ми дао, дао сам њима: и они примише, и познаше заиста да од тебе изиђох, и вероваше да ме ти посла. Не голог Логоса, него оваплоћеног. Јер од голог не бисмо имали користи. 10. И све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима. Не као голанфер, него као онај који нас је сјединио са божанством. 18. Као што ти мене посла у свет, и ја њих послах у свет. Није послао голог, као што ни Ис не шаље духове, него људе од крви и меса. 21. Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свет верује да си ме ти послао. 22. И славу коју си ми дао ја сам дао њима, да буду једно као што смо ми једно. Дао је васкрсло тело, прослављено, које је од постања света, свима светима који су преко њега сједињени са Богом. 24. Оче, оне које си ми дао, хоћу где сам ја и они би били са мном, да би гледали славу моју, коју си ми дао, јер си ме заволео пре постања света. Ис је на небу. Тамо је и нас ''већ'' посадио, како рече Павле.

 

Наставак следи... Љовисна, 358 епизода!

[Volim_Sina_Bozjeg]

@Zoran Đurović više nego sam centar.

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

@Zoran Đurović više nego sam centar.

Brate, смејао сам се са колико муке Оци ово третирају. Зл говори о слави Логоса, а после, као да је заборавио шта је рекао, прича да је слава везана за страдање и васкрсење! Само тај стих завређује неки текст од 30 так страна, да се истражи шта су Оци све говорили на њега. Августин је са једном ногом у нашем предлогу, а сада ћу то написати. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Jovan 17., svakom usinovljenom, sve otkriva, kao da je tu zapečatio kompletno Pismo i nije čudo što se dešava,čita pred samo stradanje,vaskrsenje i darivanje Svetoga Duha apostolima pred vaznesenje.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Brate, смејао сам се са колико муке Оци ово третирају. Зл говори о слави Логоса, а после, као да је заборавио шта је рекао, прича да је слава везана за страдање и васкрсење! Само тај стих завређује неки текст од 30 так страна, да се истражи шта су Оци све говорили на њега. Августин је са једном ногом у нашем предлогу, а сада ћу то написати. 

Zar ih simvol sam ne demantuje, da je Sin seo sa desne strane Oca a to su mogli videti apostoli jasno kad su krsteni Svetim Duhom pred vaznesenje.

Jasno su videli telesnu slavu Bogocoveka, zato je seo, na dupe kako moram da objašnjavam kad vec ne mogu razumeti lepo.

[Volim_Sina_Bozjeg]

@Zoran Đurović sjajan ti je ovaj vise nego nadahnut i posve istinit tekst oko Slave.

Slava se odavala i davala samo Bogu, Sin budući da je delima svojim proslavljao Boga a recima govorio da je slava Božja, dovodio je svet i neprijatelje svoje u ocajnu poziciju.

Prosto Bog proslavi Sina u Sinu Isusu Hristu i svaku slavu koju su odavali i davali Bogu zavrsavala je u Isusu Hristu, jurili su narod 40 dana uz pomoć samog djavdjava, da nadju makar jednog čoveka koji ce dati i odati slavu Bogu a da to ne bude kroz Isusa Hrista, niti su nasli čoveka za tako nešto, niti su našli u sebi samima a ono što retko ko zapazi, to nisu nasli čak ni u ocu laži djavdjavu.

Ispada da je djavdjav glavni i najpouzdaniji svedok slave Isusa Hrista koju ima od Oca pre postanka sveta.

Čudo i premudro.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Telo, telo su oni hteli da ubiju, jer se to telo spustilo na zemljane.

Logos im nije smetao, ali to odebljanje Logosa im je smetalo, suviše im se približilo a imalo istu slavu kao i goli Logos, jer Isus Hristos je onaj isti Logos.

Telo se spustilo, približilo im se do kraja, nekome na osudu a nekome na spasenje i zivot vecni.

Hteli su da ubiju Telo, da ga sklone od očiju, sto dalje od njih. Jer Telo beše u slavi Oca koju oni buduci da su dobro poznavali zakon i poznase.

Smetao im je sopstveni greh.

Sve je radi Tela. Spustilo se na zemljane. Nemaju više kud.

[kopitar]

пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Ево око хидриогенске бомбе, а не мислим на Секу Алексић! 

Факат је да су на овом тексту Оци ломили зубе, а вредни нека их читају. Дакле, и они су осетили нуклеарни удар. И то са Орлом, Јн. 17 , 24: Πατήρ, ὃ δέδωκάς μοι, θέλω ἵνα ὅπου εἰμὶ ἐγὼ κἀκεῖνοι ὦσιν μετ’ ἐμοῦ, ἵνα θεωρῶσιν τὴν δόξαν τὴν ἐμὴν, ἣν δέδωκάς μοι ὅτι ἠγάπησάς με πρὸ καταβολῆς κόσμου. Оче, оне које си ми дао, хоћу где сам ја и они би били са мном, да би гледали славу моју, коју си ми дао, јер си ме заволео пре постања света. Ко хоће нека узме Синод. Ово је веран превод колико је могуће.

Кључан период је пре постања света. И источни и западни Оци се слажу да је у питању слава коју је Син имао ван векова, као и да је та љубав везана за ту славу. Источни, ово условно говорим, јер нисам имао времена за продубљена истраживања, па би ту било доста изненађења, јер Лопухин приведе само Зл, Теофилакта и Зиг (http://bible.optina.ru/new:in:17:24), говоре да се та слава односи на предвечног Логоса као Бога, а што је најгоре, Зл рече да у тој слави не учествују, него је само гледају апостоли (http://bible.optina.ru/new:in:17:23#svt_ioann_zlatoust). Дакле, једна струја говори да је слава Божија.  

Друга пак струја, која следи Јн мисао и терминологију, како ћу показати, говори о слави као Богочовековој. И тиме се она везује за аевум, предвек и надвек, за вечност. Истина, тога имамо и у источних, али стидљиво.

Појам славе је овде везан за Оца који се даје васкрслом Сину од вечности. То је јасно ако се пажљиво испрати Јн употреба термина, а Августин је прати.

- Ми смо видели славу његову тек кад је у телу био овде: 1, 14: И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине. Пре је нисмо могли видети, али се сугерише да је тај прослављени јединородни из вечности. Јединородни Син који је у наручју Оца објави Невидљивог Оца (18). Он је тај човек који пред Јованом би, јер пре њега беше (30).

- 2, 11: У Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вероваше у њега ученици његови. Показа предвечну славу. И они су тада видели ту славу.

- 5, 41: Славу од људи не примам, 42: него вас познајем да љубави Божије немате у себи. 44: Како ви можете веровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите? Слава је љубав. Ис зна оне који немају љубав, јер је завршено биће. Нема лажи, нема преваре. Он је сам намерно изабрао Јуду. И ја кажем овима да не верују, јер их познајем да љубави Божије немају. Неверници се теше похвалама од људи, а Писма их оптужују (45-6). 8, 47: Онај који је од Бога, речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.

 

- Исуса прославља Отац: 7, 18: Који говори сам од себе, своју славу тражи: а ко тражи славу Онога који га је послао, тај је истинит и нема у њему неправде.8, 50: А ја не тражим славе своје; постоји Онај који тражи и суди. 54. А Исус одговори: Ако ја прослављам самога себе, слава је моја ништа. Отац је мој онај који ме прославља, за кога ви говорите да је Бог ваш, 55. и не познајете га, а ја га знам.

- 7, 38: Који у мене верује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће реке воде живе. 39: А ово рече о Духу кога требаше да приме они који верују у име његово, јер Дух Свети још не беше дат, зато што Исус још не беше прослављен. Јасно се улази у дискурс о прослављењу Богочовека. Предвечна слава је везана са временском. Јер он још не беше прослављен. Дакле, не ради се о слави која је везана за голог Логоса, као Сина Божијег, друго лице у Тројици, него за Богочовека.

Гле, он је Духом Светим све чинио, а као овај још не беше присутан. Био је присутан, јер без Духа свет не би постојао, него у историји Тело Христово још није било успостављено. То бива после васкрсења и вазнесења. А Ис прослављење је кроз крст и васкрсење.

- 9, 24: Тада по други пут дозваше човека који је био слијеп, и рекоше му: Подај славу Богу, ми знамо да је онај човек грешан. Слава је божанствена, и само се Богу одаје.

- За Лазара: 11, 4: А када чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу. Предвечни се прославља. Пред васкрсење Лазара (40) вели Марти: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију? Никакво привремено васкрсење. Нема помена о томе. Овде се види предвечна слава у акцији.

- Лазар васкрсли је ту. 12, 1: А Исус на шест дана пре Пасхе дође у Витанију, гдје беше Лазар који умре, кога он подиже из мртвих. 2. Онде му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сеђаху са њим за трпезом. 9. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих, 10 а првосвештеници се договорише да и Лазара убију, 11 јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вероваху у Исуса. Васкрсли Лазар је нормално јео и пио, Јудејци у лудилу хтедоше да убију васкрслог. На Цвети не разумеше да је Ис цар: 16: Али ово не разумеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сетише да ово беше за њега писано, и да му ово учинише. 17 А сведочаше народ који беше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих. Лазар је увек ту уз Ис који треба да претрпи страдање. 23 А Исус им одговори говорећи: Дошао је час да се прослави Син Човечији. Слава Сина Човечијег је страдање. И то је слава и љубав која је пре постања света.

- 12, 27: Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај. 28. Оче, прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославих, и опет ћу прославити! 29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: Анђео му је говорио. 30. Исус одговори и рече: Овај глас није био мене ради но вас ради. 31. Сад је суд овоме свету; сад ће кнез овога света бити избачен напоље. 32. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи. Јн не описује агонију Ис као синоптици, него у овим терминима. Прославио је Отац Сина, од вечности, и тада га прославља. Гром је Суд и крај света. Глас није ради Хр јер је он одувек као такав (овплоћен) у наручју Оца, него нас ради, да ми схватимо шта се дешава. Сад је суд свету и ђаволу, све се избацује напоље са подизањем Ис на крст и привлачењем свих њему. То нам говори текст.

- 13, 31: Јуда изиђе, Исус рече: Сада се прослави Син Човечији, и Бог се прослави у њему. 32. Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити. Овде се говори о последњим стварима из Ис живота, издаји и страдању, и све је већ решено. Иако је реч о крају временских ствари, реч је о предвременским. Јер се решава питање добра и зла, живота и смрти.

- 15, 1: Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноградар. 5. Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод. 8. Овим се прослави Отац мој да род многи доносите, и бићете моји ученици. 9. Као што Отац љуби мене, и ја љубим вас: останите у љубави мојој. 13. А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази. 14. Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам. 15. Све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам. 20. Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. Љубав и слава опет повезани, јер су предвечни. Отац љуби Сина, Дух узима од Сина, јер би присуство Сина у телу поробило људе. Сви би се радо клањали томе који живи 20 векова...

- 17, 1. Ово изговори Исус, па подиже очи своје небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина својега, да и Син твој прослави тебе. Прослављење Сина је испуњење домостроја спасења. 3. А ово је вечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа. Послао је Ис Хс, не голог Логоса. И тај Васкрсли је Живот вечни. Голи Логос не може бити Живот вечни за створења. 4. Ја те прославих на земљи; дело сврших које си ми дао да извршим. 5. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе пре него свет постаде. Та слава је слава Васкрслог, а Васкрсли није голи Логос. Логос без тела је без славе, јер је ова слава од Ис Хс, оваплоћеног Богочовека. И то је реалност која претходи стварању света, јер је у аевуму. И то је реално постојећа слава, односно Богочовек је реално постојећи у овој надвременској равни. Не каже: сликом славе коју имах, него славом. Зл ће на другом месту везати ову славу за Оваплоћеног и Вазнетог (http://bible.optina.ru/new:in:17:04#lopuxin_ap), тако да није да Источни нису је везивали за Ис Хс, само их је малтретирала реалност те славе пре стварања света. Зато су преферирали да говоре о слави Њега уколико Бог. ја најбоље обожавам да мучим јехове са Јн 1, 1 где се за Логоса вели у имперфекту да беше, а имперфект је време које изражава прошлу несвршену радњу, тако да ти граматика вели да Логос никад није настао. Тако и овде за Славу се каже у имперфекту: εἶχον, имаше. 8. Јер речи које си ми дао, дао сам њима: и они примише, и познаше заиста да од тебе изиђох, и вероваше да ме ти посла. Не голог Логоса, него оваплоћеног. Јер од голог не бисмо имали користи. 10. И све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима. Не као голанфер, него као онај који нас је сјединио са божанством. 18. Као што ти мене посла у свет, и ја њих послах у свет. Није послао голог, као што ни Ис не шаље духове, него људе од крви и меса. 21. Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свет верује да си ме ти послао. 22. И славу коју си ми дао ја сам дао њима, да буду једно као што смо ми једно. Дао је васкрсло тело, прослављено, које је од постања света, свима светима који су преко њега сједињени са Богом. 24. Оче, оне које си ми дао, хоћу где сам ја и они би били са мном, да би гледали славу моју, коју си ми дао, јер си ме заволео пре постања света. Ис је на небу. Тамо је и нас ''већ'' посадио, како рече Павле.

 

Наставак следи... Љовисна, 358 епизода!

Moram u vezi ovog ponoviti ono proroštvo sv. Monforta o apostolima zadnjih vremena ,  iz rasprave o pravoj pobožnosti prema BDM.

57. To će biti gromovni oblaci, koji će letjeti zrakom kamo ih pogna svaki i najmanji dah Duha Svetoga. Ni uza što ne će prianjati, niti će se čemu čuditi, niti će i za što mariti, nego će lijevati kišu riječi Božje i vječnoga života. Grmjet će protiv grijeha, obarat će se na svijet, tući će đavla i njegove pomagače te će dvosjeklim mačem riječi Božje, probost na život ili smrt, sve ka kojima ih pošalje Svevišnji.
58. To će biti pravi apostoli posljednjih vremena, kojima će Gospodin dati rječitost i moć činiti čudesa i otimati slavan plijen njegovim neprijateljima. Spavat će bez zlata i srebra i, što je važnije, bez tjeskobne skrbi posred ostalih svećenika, crkvenih ljudi i klerika, intermedios cleros, a ipak će imati posrebrena krila golubice da polete, čistom nakanom slave Božje i spasenja duša, kamo ih zovne Duh Sveti. I zato će u mjestima, gdje budu propovijedali, ostaviti za sobom samo zlato ljubavi, koja je ispunjenje svega zakona.

[Guest Гајић]

пре 18 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Telo, telo su oni hteli da ubiju, jer se to telo spustilo na zemljane.

Logos im nije smetao, ali to odebljanje Logosa im je smetalo, suviše im se približilo a imalo istu slavu kao i goli Logos, jer Isus Hristos je onaj isti Logos.

Telo se spustilo, približilo im se do kraja, nekome na osudu a nekome na spasenje i zivot vecni.

Hteli su da ubiju Telo, da ga sklone od očiju, sto dalje od njih. Jer Telo beše u slavi Oca koju oni buduci da su dobro poznavali zakon i poznase.

Smetao im je sopstveni greh.

Sve je radi Tela. Spustilo se na zemljane. Nemaju više kud.

Тело и овај свет су  на неки начин мач који раздваја, јер ко Христа неће, сам узима плату своју, а не припада му! 

Дај свакоме ко шта тражи, а Богу, Божије-Себе, правду испунимо, себе умртвимо, будимо свима све-Литургија!

[Volim_Sina_Bozjeg]

DrugacijeDrugacije je u glavama, kad je Bog na nebesima a kad sidjei gleda te u oči.

Zato je bilo razumljivo što su Ga neki ubili a neki teskom mukom, porodjajnom mukom prihvatili i poverovali u Carstvo Nebesko, jer ni to nije lako.

Zato smo mi Hriscani dužni da drugog gledamo Hristovim očima, da govorimo rečima Svetoga Duha i da ispovedamo Oca.

Nama je dato da zivimo u ovome svetu, kao što je ziveo i Hristos koji nije od ovoga sveta, kao što ni mi nismo.

Zamislite kako je bilo prvosvesteniku kad je gledao Boga u oči.

Zato bestelesni Logos nije eshaton, vec je to Bogocovek Isus Hristos istiniti Sin Božji.

[Trifke]

пре 3 часа, dragisa рече

 

da ne filozofiram dalje, medjutim ono što sam hteo reći je da taj neverovatn i nama teško pojmljiv momenat istovremenog postojanja dve potpuno različite stvari (koje se nikada neće pomešati jer su razlike medju njima ne premostive) sjedine u Jedno, najveličanstvenije predstavlja Ovaploćenje. Ovaploćenje je istinska Volja Božija i zbog nje je sve stvoreno što je stvoreno.  Ova Volja je najveća ljubav jer pokušava da nadiđe prirodu, sa jedne strane Bog svojom voljom ide protivno svojoj prirodi i uzima stvoreno, dok čovek (koji jedini u prirodi ima tu sposobnost) svojom voljom ide protivno svojoj prirodi kako bi primio božansko, u tom odnosu koji se zasniva samo na ljubavi radja se odnosno postoji odnosno Ovaploćuje ono što nikada po sebi ne bi moglo da postoji kao jedno i time predstavlja jedino autentično Novo (na odredjen način novo možda čak i za samog boga). u tom smislu kažem "važnije ili veće"...

 

Mozes li ,molim te, da objasnis ovo crveno? 

[Zoran Đurović]

пре 18 минута, kopitar рече

Moram u vezi ovog ponoviti ono proroštvo sv. Monforta o apostolima zadnjih vremena ,  iz rasprave o pravoj pobožnosti prema BDM.

Ovaj kao da me vide... Nego, o kome je rec, ne znam nista o ovome? Daj neku referencu. 

[Guest Гајић]

пре 3 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

DrugacijeDrugacije je u glavama, kad je Bog na nebesima a kad sidjei gleda te u oči.

Zato je bilo razumljivo što su Ga neki ubili a neki teskom mukom, porodjajnom mukom prihvatili i poverovali u Carstvo Nebesko, jer ni to nije lako.

Zato smo mi Hriscani dužni da drugog gledamo Hristovim očima, da govorimo rečima Svetoga Duha i da ispovedamo Oca.

Nama je dato da zivimo u ovome svetu, kao što je ziveo i Hristos koji nije od ovoga sveta, kao što ni mi nismo.

Zamislite kako je bilo prvosvesteniku kad je gledao Boga u oči.

Zato bestelesni Logos nije eshaton, vec je to Bogocovek Isus Hristos istiniti Sin Božji.

Христос се у паклу прихвата, Египат је то. Старцу Силуану лепо Господ рече:

"Држи Ум свој у паклу и не очајавај!"