Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је: Понудићемо Влади да заједно градимо храм на Цетињу

[александар живаљев]

Извор:http://www.in4s.net/mi­tro­po­lit-am­fi­lo­hi­je-ponudicemo-vladi-da-zajedno-gradimo-hram/

Насловна илустрација: Макета Саборног цетињског храма Свете Тројице чију је изградњу почео Краљ Никола Први Петровић уз помоћ цара Николаја Другог 1910. Само је сада предвиђена локације не испред Двора, него на заравни изнад Цетињског манастира, негда чувеној Табљи.

 

Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је из­ја­вио је за „Дан” да при­пре­ма за­хтјев ко­ји ће упу­ти­ти Вла­ди Цр­не Го­ре и пред­ло­жи­ти да за­јед­но на Це­ти­њу са­гра­де за­вјет­ни храм Све­те Тро­ји­це, за ко­ји је још 1910. го­ди­не краљ Ни­ко­ла по­ста­вио ка­мен те­ме­љац, а у ко­ји би се похраниле три хри­шћан­ске све­ти­ње – Че­сти­ца Ча­сног Кр­ста, на ко­ме је рас­пет Го­спод Исус Христ, Ру­ка Све­тог Јо­ва­на Пре­те­че и ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­леримске. Ми­тро­по­лит је ис­та­као да је бо­ље 1,8 ми­ли­о­на евра уло­жи­ти у из­град­њу хра­ма, не­го у опре­ма­ње це­тињ­ске пе­ћи­не у ко­ју власт пла­ни­ра да смје­сти ико­ну Бо­го­ро­ди­це. Тај про­стор је, ка­ко ка­же, не­бе­збје­дан и из­ло­жен по­пла­ва­ма па је не­ло­гич­но јед­ну од нај­ве­ћих све­ти­ња смје­сти­ти у та­кву пе­ћи­ну.

„Про­је­кат има­мо, ево има и нов­ца, што за­фа­ли на­ба­ви­ће­мо, да­ће Бог, са­мо нам тре­ба до­бра во­ља“, ка­зао је ми­тро­по­лит за „Дан”.

Он је на­гла­сио ка­ко се на­да да ће ра­зум по­би­је­ди­ти и да већ при­пре­ма за­хтјев Вла­ди за град­њу за­вјет­не цр­кве кра­ља Ни­ко­ле. Та­ко­ђе, на­да се и да ће за Вас­крс на­ред­не го­ди­не град­ња би­ти озва­ни­че­на.

„Храм би се гра­дио из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, на про­сто­ру ко­ји тре­нут­но зја­пи пра­зан. Ова све­ти­ња би би­ла сво­је­вр­сна кру­на Це­ти­ња… Вје­ру­јем да би ра­до­ви би­ли за­вр­ше­ни за го­ди­ну и то би би­ло не­што нај­зна­чај­ни­је за Це­ти­ње. Ту би­смо смје­сти­ли све три све­ти­ње, ко­је су све­хри­шћан­ске и ту би мо­гли да до­ла­зе и из Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве и тек ће он­да Евро­па са­зна­ти за Це­ти­ње, а по­том ће и др­жа­ва има­ти еко­ном­ску ко­рист о ко­јој го­во­ре. Ја сам и 1993. тра­жио да се са­гра­ди храм, и би­ли су обе­ћа­ли, али се то ни­је де­си­ло. На­дам се да ће са­да ра­зум пре­вла­да­ти“, на­да се ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је.

Он је на­вео да је ира­ци­о­нал­но ми­сли­ти да ће ци­је­ла Евро­па да до­ђе у пе­ћи­ну на Це­ти­ње да ви­ди ико­ну, а то не ра­де ни са­да ка­да се она на­ла­зи у му­зе­ју.

Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је об­ја­шња­ва да је ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­имске нео­дво­ји­ва од дру­ге дви­је све­ти­ње – Ру­ке Све­тог Јо­ва­на и Че­сти­це Ча­сног Кр­ста, те да су уви­јек до­сад оби­ла­зе­ћи сви­јет би­ле у цр­кви и у бо­го­слу­жбе­ној функ­ци­ји.

„Цр­но­гор­ске вла­сти су 1978. го­ди­не ми­тро­по­ли­ту Да­ни­лу вра­ти­ле Ру­ку Све­тог Јо­ва­на и Че­сти­цу Ча­сног Кр­ста, а ка­ко пи­ше у ак­ту вјер­ске ко­ми­си­је, ико­на је при­вре­ме­но да­та це­тињ­ским му­зе­ји­ма. Тра­жио сам њен по­вра­ћај и у јед­ном тре­нут­ку нам је обе­ћа­но да ће је вра­ти­ти и да­то нам је 200.000 ма­ра­ка да на­пра­ви­мо ка­пе­лу при Це­тињ­ском ма­на­сти­ру. Ми смо то ура­ди­ли, али од 1997. го­ди­не ства­ри су се про­ми­је­ни­ле. До­шло је до дру­га­чи­јег од­но­са вла­сти пре­ма Ми­тро­по­ли­ји и ми­тро­по­ли­ту и по­сли­је ви­ше ни­је­су хтје­ли да раз­го­ва­ра­ју о вра­ћа­њу ико­не за­ко­ни­том др­жа­о­цу све­ти­ње. Ми смо за­ко­ни­ти др­жа­о­ци све­ти­ње што је по­твр­дио и пре­сто­ло­на­след­ник Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић, чи­ји је отац пре­дао Ми­тро­по­ли­ји ове три све­ти­ње“, об­ја­шња­ва ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је.

Он је ис­та­као да Ми­тро­по­ли­ја чу­ва ка­мен те­ме­љац цр­кве Све­те Тро­ји­це ко­ји је 1910. го­ди­не по­ста­вљен из­ме­ђу Вла­ди­ног до­ма и Би­љар­де, у част кру­ни­са­ња кра­ља Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа.

„На том ка­ме­ну на ком је тре­ба­ло да бу­де по­диг­ну­та цр­ква пи­ше: ‘У ври­је­ме кра­ља Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа по­ди­же овај храм цар Ни­ко­лај Дру­ги, ав­густ 1910. го­ди­не.’ Зна­чи – то је за­вјет­ни храм кра­ља Ни­ко­ле и за­ду­жби­на ца­ра Ни­ко­ла­ја. Ка­ко храм ни­је та­да са­гра­ђен, ма­ло ко зна да из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра има по­ља­на, на ко­јој је од­лу­че­но да се гра­ди храм јер је до­ље ма­ли про­стор. Па­три­јарх Га­ври­ло је био при­пре­мио ка­мен за град­њу из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, али је он на­кон ра­та узет за из­град­њу Обо­да. Са­да је исто­риј­ска при­ли­ка да се храм ко­нач­но са­гра­ди, јер бо­ље је у ње­га уло­жи­ти но­вац не­го ба­ци­ти ско­ро два ми­ли­о­на евра“, ис­та­као је ми­тро­по­лит.

Он ис­ти­че да је Цр­на Го­ра да­нас не­за­ви­сна, али ако хо­ће­мо да бу­де истин­ски та­ква он­да она мо­же би­ти са­мо на­ста­вак Кра­ље­ви­не Цр­не Го­ре. Ам­фи­ло­хи­је под­сје­ћа да су про­шле го­ди­не код ње­га до­ла­зи­ли пред­став­ни­ци Мал­те­шког ре­да ко­ји су вје­ко­ви­ма чу­ва­ли три све­ти­ње и да су оду­ше­вље­ни иде­јом да се са­гра­ди храм за њих.

„Храм би по­пу­нио по­сто­је­ћи про­стор, био би кру­на гра­ду, и у ње­му би би­ле три све­ти­ње. То би ујед­но био знак сје­ћа­ња на кра­ља Ни­ко­лу и за­што да не и на ца­ра Ни­ко­ла­ја ко­ји је био ве­ли­ки до­бро­твор Цр­ној Го­ри“, ка­зао је ми­тро­по­лит.

Из Пре­сто­ни­це Це­ти­ње од­го­во­ри­ли су „Да­ну” да ра­де на сре­ђи­ва­њу пе­ћи­не у ко­јој ће смје­сти­ти ико­ну Фи­лер­мо­су.

„Пр­ва фа­за ре­а­ли­за­ци­је про­јек­та ко­ји спро­во­ди Пре­сто­ни­ца Це­ти­ње од­но­си се на из­град­њу под­зем­ног објек­та у функ­ци­ји из­ло­жбе­ног про­сто­ра, под­зем­не спрат­но­сти П-1-2 и укуп­не бру­то по­вр­ши­не 635 ме­та­ра ква­драт­них, са пра­те­ћим са­др­жа­ји­ма, као и уре­ђе­ње те­ре­на и из­град­њу ком­плет­не под­зем­не ин­фра­струк­ту­ре. Пр­ва фа­за пред­ста­вља нај­о­бим­ни­је ра­до­ве на при­во­ђе­њу објек­та на­мје­ни. Дру­га фа­за од­но­си се на из­град­њу ал­тер­на­тив­ног ула­за у обје­кат, ко­ји под­ра­зу­ми­је­ва ко­му­ни­ка­циј­ско по­ве­зи­ва­ње, лифт и сте­пе­ни­ште, са при­род­ним отво­ром у до­њем ди­је­лу пе­ћи­не. Укуп­на ври­јед­ност ин­ве­сти­ци­је је 1,8 ми­ли­о­на евра“, ка­зао је за „Дан” са­вјет­ник гра­до­на­чел­ни­ка Иван Ми­ја­но­вић.

Он ка­же да су про­јек­том из­град­ње из­ло­жбе­ног про­сто­ра уну­тар це­тињ­ске пе­ћи­не пре­по­зна­ли до­дат­не мо­гућ­но­сти ва­ло­ри­за­ци­је ту­ри­стич­ких по­тен­ци­ја­ла цр­но­гор­ске пре­сто­ни­це.

За ико­ну ће се бо­ри­ти и суд­ским пу­тем

Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је ис­ти­че да ће се Ми­тро­по­ли­ја и суд­ским пу­тем бо­ри­ти за по­вра­ћај ико­не, а уко­ли­ко бу­де по­треб­но обра­ти­ће се и су­ду у Стра­збу­ру.

„Та све­ти­ња тре­ба да се вра­ти та­мо гдје је вје­ко­ви­ма при­па­да­ла, а то је цр­ква. Ми при­пре­ма­мо суд­ски за­хтјев, по­ку­ша­ва­мо пр­во раз­го­во­ри­ма са це­тињ­ским вла­сти­ма да пре­ва­зи­ђе­мо про­блем, али уко­ли­ко они не при­хва­те, по­кре­ну­ће­мо суд­ски по­сту­пак на че­му наш Прав­ни са­вјет ра­ди. Ка­да се по­кре­не суд­ски спор не­ће мо­ћи ни­шта ни да се ра­ди. Ва­ти­кан и Мал­те­шки ред су жи­во за­ин­те­ре­со­ва­ни за суд­би­ну све­ти­ња и они су би­ли за­па­ње­ни гдје су вла­сти смје­сти­ле ико­ну, тај бо­го­слу­жбе­ни пред­мет, и ка­ко са­да пла­ни­ра­ју да он бу­де у пе­ћи­ни“,до­дао је ми­тро­по­лит.

Ми­тро­по­лит под­сје­ћа да су у Со­вјет­ском Са­ве­зу та­ко­ђе од­у­зи­ма­не ико­не, али су вра­ће­не цр­кви.

„Не ви­дим ло­ги­ку да се 1,8 ми­ли­о­на ула­же у опре­ма­ње пе­ћи­не у ври­је­ме ка­да ми на Це­ти­њу отва­ра­мо на­род­ну ку­хи­њу пр­ви пут по­сли­је 1916. го­ди­не од аустриј­ске оку­па­ци­је“, за­кљу­чио је ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски.

Све­ти­ње раз­дво­је­не у Цр­ној Го­ри

Чу­до­твор­ну ико­ну Мај­ке Бо­жи­је Фи­лер­мо­се, по бла­го­сло­ву Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, ура­дио је по­ло­ви­ном пр­вог ви­је­ка Све­ти Апо­стол и Еван­ђе­ли­ста Лу­ка. Ико­на је кроз вје­ко­ве би­ла по­хра­ње­на у Ан­ти­о­хи­ји, Је­ру­са­ли­му, Кон­стан­ти­но­по­љу, на Ки­пру, Ро­до­су, у Ита­ли­ји, на Мал­ти, Пе­тро­гра­ду, Та­ли­ну, Ко­пен­ха­ге­ну, Бер­ли­ну, Бе­о­гра­ду ода­кле је за­јед­но са Ру­ком Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља и Че­сти­цом Ча­сног Кр­ста то­ком Дру­гог свјетс­ког ра­та пре­не­се­на у Острог. По­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та и по­бје­де ко­му­ни­ста, ко­ји су и по­сли­је за­вр­шет­ка ра­та на­ста­ви­ли са го­ње­њем цр­кве, три ве­ли­ке све­ти­ње су и да­ље тај­но чу­ва­не у Остро­гу и ни­је­су из­но­ше­не на свје­тлост да­на.

У по­ли­циј­ској ра­ци­ји 18. сеп­тем­бра 1952. го­ди­не ко­јом при­ли­ком је ухап­шен и на­сто­ја­тељ остро­шког ма­на­сти­ра ар­хи­ман­дрит Ле­он­ти­је Ми­тро­вић, про­на­ђе­не су и од цр­кве бру­тал­но оте­те три ве­ли­ке све­ти­ње као и мно­го­број­не дру­ге ре­ли­кви­је за­јед­но са ди­је­лом бла­га кра­ља Пе­тра Другог Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа. Пре­не­се­не су у Под­го­ри­цу и де­по­но­ва­не у се­фо­ве МУП-а Цр­не Го­ре. На­кон из­вје­сног вре­ме­на све­ти­ње су пре­да­те Вјер­ској ко­ми­си­ји СР Цр­не Го­ре.

У ја­ну­а­ру 1978. го­ди­не де­сна ру­ка Све­то­га Јо­ва­на и дио Ча­сног Кр­ста вра­ће­ни су Ми­тро­по­ли­ји цр­но­гор­ско-при­мор­ској, од­но­сно ри­зни­ци Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, а чу­до­твор­на ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­мо­се пре­да­та је на чу­ва­ње На­род­ном му­зе­ју Цр­не гдје се и да­нас на­ла­зи. То је пр­ви пут на­кон ви­ше вје­ко­ва да су све­ти­ње раз­дво­је­не, а тај не­слав­ни чин де­сио се у Цр­ној Го­ри. Од мо­мен­та од­у­зи­ма­ња све­ти­ња Цр­кви 1952. го­ди­не, па до да­нас са ико­не Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­мо­се, за­сад не­по­зна­та ли­ца, укра­ла су два ври­јед­на дра­га ка­ме­на – ру­бин ма­њих ди­мен­зи­ја у оре­о­лу Бо­го­ро­ди­це и са­фир ве­ли­ких ди­мен­зи­ја у цен­тру Бо­го­ро­ди­чи­не огр­ли­це.

Ми­тро­по­ли­ја го­ди­на­ма тра­жи да јој се вра­ти ико­на ко­ја јој при­па­да, али то још ни­је ура­ђе­но, већ је јед­на од нај­ве­ћих све­ти­ња хри­шћан­ства из­ло­же­на у та­ко­зва­ној Пла­вој ка­пе­ли у На­род­ном му­зе­ју Цр­не Го­ре.

View full Странице

[PredragVId]

Пре пар година, као ходочасници, имали смо част да у Цетињском манастиру, средишту митрополије, читамо акатист светом Јовану Крститељу пред његовом Десном руком и светом Петру Цетињском, ту у цркви баш пред његовим кивотом. 

Међутим, да су у музеју као икона Филермоса, тако нешто уопште не би било могуће.

Чему светиње ако не освећују оне које се пред њима моле?

[Вилер Текс]

пре 4 часа, PredragVId рече

Чему светиње ако не освећују оне које се пред њима моле?

Е ко то објасни мртвим музејашима је светитељ невиђени.