Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'градимо'.
Found 8 results
-
Патријарх српски Порфирије у Вршцу: Да градимо јединство!
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиo je 6. маја 2021. године, на празник Светог великомученика Георгија, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог оца Николаја у Вршцу, уз саслужење Преосвећеног Епископа банатског г. Никанора. Звучни запис беседе Патријарха Порфирија Звучни запис обраћања Епископа банатског г. Никанора На крају свете Литургије владика Никанор је поздравио Његову Светост и даровао му икону Светог Теодора Вршачког. Патријарх Порфирије је захвалио епископу Никанору и у беседи поручио: - Треба да градимо јединство и да у вери у Христа будемо једно. Вера у Васкрсење Христово, у победу над смрћу, над неправдом, и у нашу победу над пролазношћу, обликовала је наш народ од најранијих времена. Таквом вером су живели православни Срби. То показује да је наш народ црпео смисао свог постојања и снагу у прослављању Бога, радовао се ономе што јесте у истој тој мери и када наиђу искушења на просторима на којима живи и знао да није сам, да је Бог са њим и Крст Христов са њим. - Вера у Васкрсење је темељ и циљ нашег постојања. Само кад знамо Христа имаћемо најбоље могуће мерило којим ћемо препознати шта је црно, а шта бело, шта је зло, а шта добро. Јеванђеље Христово је једноставно, рибари су га проповедали, оно је блиско сваком срцу и свако може да га разуме. Бити члан Цркве јесте позив и призив да у својој души осетимо већу одговорност за друге. Да градимо јединство! Немојмо дозволити да спољашње ствари буду нешто што ће нас по суштини делити. Нека имамо различите погледе, па нека то буде и по политичкој основи, нека буде по социјалној основи да различито гледамо на неке ствари, али по суштини, по вери у Христу да будемо једно!, казао је патријарх Порфирије. Извор: Радио Слово љубве / Инфо-служба СПЦ -
Заједничка обавеза да градимо мостове сарадње
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
“Бар је увијек био препознат као средина која на најбољи начин свједочи одрживост и неопходност мултиконфесионалног и мултиетничког склада и суживота, као најчвршћих темеља грађанске Црне Горе”, оцијенио је Алекса Бечић, предсједник Скупштине Црне Горе приликом јучерашње посјете барској општини током које се сусрео са представницима три вјерске заједнице, саопштено је из Скупштине. Предсједник Скупштине је у одвојеним састанцима разговарао са протојерејем-ставрофором Слободаном Зековићем, архијерејским намјесником барским, и свештенством, са монс. Рок Ђонлешајем, барским надбискупом, као и са Мујдином еф. Милаимијем, главним имамом џамије Селимија, и Ћазимом Алковићем, предсједником Одбора Исламске заједнице у Бару. Током посјете, предсједник Бечић је казао да је “наша заједничка обавеза да градимо мостове сарадње јер само грађанска Црна Гора може бити јака Црна Гора”. Из Скупштине наводе да су “представници све три вјерске заједнице били јединствени у оцјени да је њихова међусобна сарадња и уважавање најбољи примјер мултиконфесионалног склада црногорског друштва”. Предсједник Бечић је са протојерејем-ставрофором Слободаном Зековићем обишао Саборни храм Светог Јована Владимира, а током састанка са монс. Ђонлешајем посјетио је капелу посвећену Богородици. Приликом посјете Исламском културном центру, обишао је библиотеку, вртић и конгресну дворану. “Предсједник Скупштине је закључио да посјетом из Бара носи поруке мира, љубави, вјерског и националног склада и суживота, које представљају најчвршћи стуб црногорског друштва на којем мора почивати његова будућност”, истиче се у саопштењу Скупштине Црне Горе. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- заједничка
- обавеза
-
(и још 3 )
Таговано са:
-
Владика Методије: Смисао и сврха земаљског живота је да све градимо на Христосу
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије са свештенством служио је на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, Свету службу Божију у Саборној цркви Свете Тројице горњогрбаљске парохије, што је прва архијерејска Литургија од њеног освећења 2009. године. Говорећи о томе шта је смисао и сврха нашега хришћанског живота, који смо добили од Бога и који проводимо на земљи, владика Методије је подсјетио на ријечи Светог Серафима Саровског којима је свом пријатељу Мотовилову објаснио да је смисао људског живота задобијање благодати Духа Светога. “А благодат Духа Светога су нестворене божанске енергије које добијамо и којима се напајамо, испуњавајући божанске заповијести које нам је Господ дао, задобијајући кроз те божанске заповијести Свете божанске врлине, које нам омогућавају да се напајамо благодаћу Духа Светога.” У литургијској бесједи владика Методије се осврнуо и на јеванђелску причу коју је Христос испричао само два дана по уласку у Јерусалим на Цвијети, а три дана прије Његовог страдања и распећа на Велики петак, причу о домаћину – Богу – који је посадио виноград – народ Божји Израиља – установио дом Израиљев, односно Свети град Јерусалим. Објаснио је да је и данас овдје на Литургији он призвао Господа с неба да погледа и посјети виноград свој и утврди га: “И то је слика те приче о винограду, односно дому Израиљевом, који је Господ посадио у пустињи јудејској и који је оградио плотом. То значи дао им је заповијести, закон Божији који ће да их огради од свих оних који су тада били око њих, а који су били незнабошци, нису познавали Бога и нису знали смисао и сврху овога живота”; бесједио је владика диоклијски, додавши да је тај виноград, који је Бог тада посадио, требао да свједочи цијеломе свијету и свим народима који су тада живјели у његовом окружењу, шта је смисао и сврха правога истинског живота и служења правоме и истинскоме Богу. Даље је објаснио да кула која је високо изграђена, значи да је успоставио власт у дому Израиљевом, моћ државе која ће да стражари и чува од свакога спољашњег лошега и негативног утицаја тај виноград: “Па је каже ископао пивницу, то јесте подрум у коме се чува вино. То значи да је устројио храм јерусалимски у коме су благодатне енергије текле, и у коме су се људи, Израиљев дом који је устројио, напајали вином, то јест врлинама. А на првом мјесту љубављу која је једина заповијест Божја, да љубимо Бога и да љубимо ближњега свога”, истакао је Епископ Методије и поручио да ћемо кроз ту љубав стећи све остале врлине. И то је плод винограда који домаћин устројава да би донио рода и плода и да би се од њега на крају излило вино које је милост, човјекољубље, љубав и све оне врлине које треба да имамо. По његовим ријечима напајајући се божанским енергијама, преображавамо срце и мијењамо га у срце које прима Христа Бога и које љуби ближњега свога. Тумачећи даље причу о домаћину који је посадио виноград, оградио плотом, ископао пивницу и начинио кулу и дао виноградарима на чување – првосвештеницима, старешинама дома Израиљевога, и отишао, Преосвећени је подсјетио да је домаћин – Бог – кад је видио да плод винограда није био добар, повремено слао своје слуге. У Старом завјету су то били пророци, који су исправљали и кориговали пут којима су првосвештеници, тадашње старешине народне, ишле. Међутим, све те пророке они су отјерали или побили, злом смрћу усмртили (каменовањем). “И на крају Бог у жељи да спаси виноград, шаље Сина свога. Нада се да ће се они кад виде Сина, и кад Он посвједочи да је то Његов Син, и они се увјере у то, постидјети и да ће исправити живот свој. Међутим, овдје пророчки Господ говори о ономе што ће да се деси кроз три дана по овој Његовој бесједи, а то је да ће се они договорити да убију Сина домаћиновог и приграбе Његово наследство”, казао је владика Методије, истичући да су они мислили да ће убиством Сина приграбити оно што припада Богу, а не њима. Поучио је сабране владика да смо све што данас имамо у животу, добили од Бога на дар и само је питање како ћемо се понијети и колико ћемо бити одговорни према ономе што нам је Бог дао, према положају, мјесту на којем нас је Он у овом свијету и овом животу поставио. “И онај камен који су они одбацили, односно Сина којег су убили, Он је постао крајеугаони камен”, поручио је владика, објаснивши да све оно што човјек ради и прави, ако му није Христос крајеугаони камен, то не може опстати. И на крају, као што им је пророковао, Господар је зле виноградаре злом смрћу усмртио, а виноград односно Израиљ, народ Божији дао апостолима Христовим који су, како је казао, по цијеломе свијету проповиједали и пронијели Нови савез са Богом јер првосвештеници, виноградари, којима је Господ повјерио и дао Израиљ, нису испунили Стари савез. “Тај њихов виноград дат је другима и то је наш наук да оно што је сврха и смисао нашег живота, а то долази од самога Бога, дужни смо да испунимо на крајеугаоном камену у нашим срцима и да на њему, који је Христос Господ наш, све градимо. Нека Господ да да и ми испунимо тај смисао и сврху овога краткога земаљског живота и да се напајамо благодатним божанским енергијама и прославимо Христа Бога нашега у Оцу и Духу Светоме у вијекове вјекова, амин”, закључио је на крају архипастирске бесједе Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Литију улицама Подгорице, након молебана који је служен у Саборном храму Христовог Васкрсења вечерас, 20. фебруара, предводио је Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије. Обраћајући се великом броју вјерног народа, владика Димитрије је казао да му је на уму и срцу, од када су почели ови крсни ходови за одбрану светиња, мисао Достојевског да ће љепота спасити свијет. „Заиста кад гледам ову дјецу и вас, ваша лица, та мисао се потврђује. Врхунска љепота је лик Господњи, лик нашег Исуса Христа. Његово Свето јеванђеље, Његове поуке, Његова ријеч и дјело, и највише од свега Његова жртва. У часу у којем је највише патио Он није мислио на Себе, него на друге, на ближње, на нас. И зато љепота која ће спасити свијет је заиста сваки човјек који по угледу на свог Господа не живи себи, него живи браћи и сестрама својим, и живи за будућност ове дјеце која су са нама вечерас.“ Цитирајући другог, такође, великог руског писца Александра Солжењицина који је рекао да је спасење човјечанства у томе да све што се дешава нашим ближњима се тиче и нас самих, владика је казао да свака патња, болест, нечија криза у породици… све треба да нас се тиче и да нас боли. По његовим ријечима то је оно што је велико у овим литијама јер се ми сабирамо свих ових дана да би показали да нас се тиче, да нас је брига. Указао је на то да овај свијет данашњи пати највише од равнодушности и небриге за ближњег: „А ове литије су све само не то. Оне су израз врхунске бриге за Бога и Божије, и за људе и људскост. Оне су израз врхунске бриге и пажње и према свијету у коме живимо и према људима са којим живимо, и према држави и друштву у коме живимо.“ Нагласио је да смо дужни и одговорни пред овом свјетлошћу која се излива у наша срца ових дана. „Пазимо и будимо одговорни пред овом тајном у којој се сви налазимо и из које црпимо надахнуће. Запушимо уста онима који покушавају да нас оклеветају, говорећи да ми нешто овдје рушимо. Ми овдје градимо и усавршавамо на боље. Градимо и изграђујемо наша срца, а онда борећи се против овог закона, трудимо се да изградимо и друштво у коме живимо и систем који треба да чува сваког грађанина, и да никог не дискриминише по било ком основу. Ми смо овдје смо због тога“, поручио је владика Димитрије. Своју бесједу Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије завршио је парафразирајући стихове дјечијег писца Љубивоја Ршумовића: „Светиње се бране књигом и песмом о небу, сестрином сузом, мајчином бригом и оним брашном у хлебу. Светиње се бране лепотом и чашћу и знањем, светиње се бране светим животом и лепим васпитањем. Не дамо светиње.“ Након владике Димитрија, вјерни народ испред Саборног храма Христовог Васкрсења је поздравио свештеник Предраг Поповић, парох у Великој Плани, који је прије дванаест дана пјешке са још 10 вјерника кренуо за Острог. Отац Предраг је казао да ћемо када будемо видјели да Господ долази у слави Својој, Он доћи литијама праћен анђелским, светоотачким, дјечјим и свим створењима Његовим и да ће небо тако засијати јер је то наш начин борбе и молитве. „Немојте стати народе мој, јер је срце многих уз вас“, казао је отац Предраг Поповић и поручио да воли вјерни народ Црне Горе до Острога, у који се и запутио овом литијом. Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
Настављамо да градимо цркву у насељу „Степа Степановић“
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
-
- настављамо
- градимо
-
(и још 4 )
Таговано са:
-
Митрополит Амфилохије: Понудићемо Влади да заједно градимо храм на Цетињу
a Странице је објавио/ла александар живаљев у Вести из Епархија
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је за „Дан” да припрема захтјев који ће упутити Влади Црне Горе и предложити да заједно на Цетињу саграде завјетни храм Свете Тројице, за који је још 1910. године краљ Никола поставио камен темељац, а у који би се похраниле три хришћанске светиње – Честица Часног Крста, на коме је распет Господ Исус Христ, Рука Светог Јована Претече и икона Богородице Филеримске. Митрополит је истакао да је боље 1,8 милиона евра уложити у изградњу храма, него у опремање цетињске пећине у коју власт планира да смјести икону Богородице. Тај простор је, како каже, небезбједан и изложен поплавама па је нелогично једну од највећих светиња смјестити у такву пећину. „Пројекат имамо, ево има и новца, што зафали набавићемо, даће Бог, само нам треба добра воља“, казао је митрополит за „Дан”. Он је нагласио како се нада да ће разум побиједити и да већ припрема захтјев Влади за градњу завјетне цркве краља Николе. Такође, нада се и да ће за Васкрс наредне године градња бити озваничена. „Храм би се градио изнад Цетињског манастира, на простору који тренутно зјапи празан. Ова светиња би била својеврсна круна Цетиња… Вјерујем да би радови били завршени за годину и то би било нешто најзначајније за Цетиње. Ту бисмо смјестили све три светиње, које су свехришћанске и ту би могли да долазе и из Римокатоличке цркве и тек ће онда Европа сазнати за Цетиње, а потом ће и држава имати економску корист о којој говоре. Ја сам и 1993. тражио да се сагради храм, и били су обећали, али се то није десило. Надам се да ће сада разум превладати“, нада се митрополит Амфилохије. Он је навео да је ирационално мислити да ће цијела Европа да дође у пећину на Цетиње да види икону, а то не раде ни сада када се она налази у музеју. Митрополит Амфилохије објашњава да је икона Богородице Филеримске неодвојива од друге двије светиње – Руке Светог Јована и Честице Часног Крста, те да су увијек досад обилазећи свијет биле у цркви и у богослужбеној функцији. „Црногорске власти су 1978. године митрополиту Данилу вратиле Руку Светог Јована и Честицу Часног Крста, а како пише у акту вјерске комисије, икона је привремено дата цетињским музејима. Тражио сам њен повраћај и у једном тренутку нам је обећано да ће је вратити и дато нам је 200.000 марака да направимо капелу при Цетињском манастиру. Ми смо то урадили, али од 1997. године ствари су се промијениле. Дошло је до другачијег односа власти према Митрополији и митрополиту и послије више нијесу хтјели да разговарају о враћању иконе законитом држаоцу светиње. Ми смо законити држаоци светиње што је потврдио и престолонаследник Александар Карађорђевић, чији је отац предао Митрополији ове три светиње“, објашњава митрополит Амфилохије. Он је истакао да Митрополија чува камен темељац цркве Свете Тројице који је 1910. године постављен између Владиног дома и Биљарде, у част крунисања краља Николе Петровића. „На том камену на ком је требало да буде подигнута црква пише: ‘У вријеме краља Николе Петровића подиже овај храм цар Николај Други, август 1910. године.’ Значи – то је завјетни храм краља Николе и задужбина цара Николаја. Како храм није тада саграђен, мало ко зна да изнад Цетињског манастира има пољана, на којој је одлучено да се гради храм јер је доље мали простор. Патријарх Гаврило је био припремио камен за градњу изнад Цетињског манастира, али је он након рата узет за изградњу Обода. Сада је историјска прилика да се храм коначно сагради, јер боље је у њега уложити новац него бацити скоро два милиона евра“, истакао је митрополит. Он истиче да је Црна Гора данас независна, али ако хоћемо да буде истински таква онда она може бити само наставак Краљевине Црне Горе. Амфилохије подсјећа да су прошле године код њега долазили представници Малтешког реда који су вјековима чували три светиње и да су одушевљени идејом да се сагради храм за њих. „Храм би попунио постојећи простор, био би круна граду, и у њему би биле три светиње. То би уједно био знак сјећања на краља Николу и зашто да не и на цара Николаја који је био велики добротвор Црној Гори“, казао је митрополит. Из Престонице Цетиње одговорили су „Дану” да раде на сређивању пећине у којој ће смјестити икону Филермосу. „Прва фаза реализације пројекта који спроводи Престоница Цетиње односи се на изградњу подземног објекта у функцији изложбеног простора, подземне спратности П-1-2 и укупне бруто површине 635 метара квадратних, са пратећим садржајима, као и уређење терена и изградњу комплетне подземне инфраструктуре. Прва фаза представља најобимније радове на привођењу објекта намјени. Друга фаза односи се на изградњу алтернативног улаза у објекат, који подразумијева комуникацијско повезивање, лифт и степениште, са природним отвором у доњем дијелу пећине. Укупна вриједност инвестиције је 1,8 милиона евра“, казао је за „Дан” савјетник градоначелника Иван Мијановић. Он каже да су пројектом изградње изложбеног простора унутар цетињске пећине препознали додатне могућности валоризације туристичких потенцијала црногорске престонице. За икону ће се борити и судским путем Митрополит Амфилохије истиче да ће се Митрополија и судским путем борити за повраћај иконе, а уколико буде потребно обратиће се и суду у Стразбуру. „Та светиња треба да се врати тамо гдје је вјековима припадала, а то је црква. Ми припремамо судски захтјев, покушавамо прво разговорима са цетињским властима да превазиђемо проблем, али уколико они не прихвате, покренућемо судски поступак на чему наш Правни савјет ради. Када се покрене судски спор неће моћи ништа ни да се ради. Ватикан и Малтешки ред су живо заинтересовани за судбину светиња и они су били запањени гдје су власти смјестиле икону, тај богослужбени предмет, и како сада планирају да он буде у пећини“,додао је митрополит. Митрополит подсјећа да су у Совјетском Савезу такође одузимане иконе, али су враћене цркви. „Не видим логику да се 1,8 милиона улаже у опремање пећине у вријеме када ми на Цетињу отварамо народну кухињу први пут послије 1916. године од аустријске окупације“, закључио је митрополит црногорско-приморски. Светиње раздвојене у Црној Гори Чудотворну икону Мајке Божије Филермосе, по благослову Пресвете Богородице, урадио је половином првог вијека Свети Апостол и Еванђелиста Лука. Икона је кроз вјекове била похрањена у Антиохији, Јерусалиму, Константинопољу, на Кипру, Родосу, у Италији, на Малти, Петрограду, Талину, Копенхагену, Берлину, Београду одакле је заједно са Руком Светог Јована Крститеља и Честицом Часног Крста током Другог свјетског рата пренесена у Острог. Послије Другог свјетског рата и побједе комуниста, који су и послије завршетка рата наставили са гоњењем цркве, три велике светиње су и даље тајно чуване у Острогу и нијесу изношене на свјетлост дана. У полицијској рацији 18. септембра 1952. године којом приликом је ухапшен и настојатељ острошког манастира архимандрит Леонтије Митровић, пронађене су и од цркве брутално отете три велике светиње као и многобројне друге реликвије заједно са дијелом блага краља Петра Другог Карађорђевића. Пренесене су у Подгорицу и депоноване у сефове МУП-а Црне Горе. Након извјесног времена светиње су предате Вјерској комисији СР Црне Горе. У јануару 1978. године десна рука Светога Јована и дио Часног Крста враћени су Митрополији црногорско-приморској, односно ризници Цетињског манастира, а чудотворна икона Богородице Филермосе предата је на чување Народном музеју Црне гдје се и данас налази. То је први пут након више вјекова да су светиње раздвојене, а тај неславни чин десио се у Црној Гори. Од момента одузимања светиња Цркви 1952. године, па до данас са иконе Богородице Филермосе, засад непозната лица, украла су два вриједна драга камена – рубин мањих димензија у ореолу Богородице и сафир великих димензија у центру Богородичине огрлице. Митрополија годинама тражи да јој се врати икона која јој припада, али то још није урађено, већ је једна од највећих светиња хришћанства изложена у такозваној Плавој капели у Народном музеју Црне Горе.- 2 коментара
-
- митрополит
- амфилохије:
-
(и још 6 )
Таговано са:
-
Извор:http://www.in4s.net/mitropolit-amfilohije-ponudicemo-vladi-da-zajedno-gradimo-hram/ Насловна илустрација: Макета Саборног цетињског храма Свете Тројице чију је изградњу почео Краљ Никола Први Петровић уз помоћ цара Николаја Другог 1910. Само је сада предвиђена локације не испред Двора, него на заравни изнад Цетињског манастира, негда чувеној Табљи. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је за „Дан” да припрема захтјев који ће упутити Влади Црне Горе и предложити да заједно на Цетињу саграде завјетни храм Свете Тројице, за који је још 1910. године краљ Никола поставио камен темељац, а у који би се похраниле три хришћанске светиње – Честица Часног Крста, на коме је распет Господ Исус Христ, Рука Светог Јована Претече и икона Богородице Филеримске. Митрополит је истакао да је боље 1,8 милиона евра уложити у изградњу храма, него у опремање цетињске пећине у коју власт планира да смјести икону Богородице. Тај простор је, како каже, небезбједан и изложен поплавама па је нелогично једну од највећих светиња смјестити у такву пећину. „Пројекат имамо, ево има и новца, што зафали набавићемо, даће Бог, само нам треба добра воља“, казао је митрополит за „Дан”. Он је нагласио како се нада да ће разум побиједити и да већ припрема захтјев Влади за градњу завјетне цркве краља Николе. Такође, нада се и да ће за Васкрс наредне године градња бити озваничена. „Храм би се градио изнад Цетињског манастира, на простору који тренутно зјапи празан. Ова светиња би била својеврсна круна Цетиња… Вјерујем да би радови били завршени за годину и то би било нешто најзначајније за Цетиње. Ту бисмо смјестили све три светиње, које су свехришћанске и ту би могли да долазе и из Римокатоличке цркве и тек ће онда Европа сазнати за Цетиње, а потом ће и држава имати економску корист о којој говоре. Ја сам и 1993. тражио да се сагради храм, и били су обећали, али се то није десило. Надам се да ће сада разум превладати“, нада се митрополит Амфилохије. Он је навео да је ирационално мислити да ће цијела Европа да дође у пећину на Цетиње да види икону, а то не раде ни сада када се она налази у музеју. Митрополит Амфилохије објашњава да је икона Богородице Филеримске неодвојива од друге двије светиње – Руке Светог Јована и Честице Часног Крста, те да су увијек досад обилазећи свијет биле у цркви и у богослужбеној функцији. „Црногорске власти су 1978. године митрополиту Данилу вратиле Руку Светог Јована и Честицу Часног Крста, а како пише у акту вјерске комисије, икона је привремено дата цетињским музејима. Тражио сам њен повраћај и у једном тренутку нам је обећано да ће је вратити и дато нам је 200.000 марака да направимо капелу при Цетињском манастиру. Ми смо то урадили, али од 1997. године ствари су се промијениле. Дошло је до другачијег односа власти према Митрополији и митрополиту и послије више нијесу хтјели да разговарају о враћању иконе законитом држаоцу светиње. Ми смо законити држаоци светиње што је потврдио и престолонаследник Александар Карађорђевић, чији је отац предао Митрополији ове три светиње“, објашњава митрополит Амфилохије. Он је истакао да Митрополија чува камен темељац цркве Свете Тројице који је 1910. године постављен између Владиног дома и Биљарде, у част крунисања краља Николе Петровића. „На том камену на ком је требало да буде подигнута црква пише: ‘У вријеме краља Николе Петровића подиже овај храм цар Николај Други, август 1910. године.’ Значи – то је завјетни храм краља Николе и задужбина цара Николаја. Како храм није тада саграђен, мало ко зна да изнад Цетињског манастира има пољана, на којој је одлучено да се гради храм јер је доље мали простор. Патријарх Гаврило је био припремио камен за градњу изнад Цетињског манастира, али је он након рата узет за изградњу Обода. Сада је историјска прилика да се храм коначно сагради, јер боље је у њега уложити новац него бацити скоро два милиона евра“, истакао је митрополит. Он истиче да је Црна Гора данас независна, али ако хоћемо да буде истински таква онда она може бити само наставак Краљевине Црне Горе. Амфилохије подсјећа да су прошле године код њега долазили представници Малтешког реда који су вјековима чували три светиње и да су одушевљени идејом да се сагради храм за њих. „Храм би попунио постојећи простор, био би круна граду, и у њему би биле три светиње. То би уједно био знак сјећања на краља Николу и зашто да не и на цара Николаја који је био велики добротвор Црној Гори“, казао је митрополит. Из Престонице Цетиње одговорили су „Дану” да раде на сређивању пећине у којој ће смјестити икону Филермосу. „Прва фаза реализације пројекта који спроводи Престоница Цетиње односи се на изградњу подземног објекта у функцији изложбеног простора, подземне спратности П-1-2 и укупне бруто површине 635 метара квадратних, са пратећим садржајима, као и уређење терена и изградњу комплетне подземне инфраструктуре. Прва фаза представља најобимније радове на привођењу објекта намјени. Друга фаза односи се на изградњу алтернативног улаза у објекат, који подразумијева комуникацијско повезивање, лифт и степениште, са природним отвором у доњем дијелу пећине. Укупна вриједност инвестиције је 1,8 милиона евра“, казао је за „Дан” савјетник градоначелника Иван Мијановић. Он каже да су пројектом изградње изложбеног простора унутар цетињске пећине препознали додатне могућности валоризације туристичких потенцијала црногорске престонице. За икону ће се борити и судским путем Митрополит Амфилохије истиче да ће се Митрополија и судским путем борити за повраћај иконе, а уколико буде потребно обратиће се и суду у Стразбуру. „Та светиња треба да се врати тамо гдје је вјековима припадала, а то је црква. Ми припремамо судски захтјев, покушавамо прво разговорима са цетињским властима да превазиђемо проблем, али уколико они не прихвате, покренућемо судски поступак на чему наш Правни савјет ради. Када се покрене судски спор неће моћи ништа ни да се ради. Ватикан и Малтешки ред су живо заинтересовани за судбину светиња и они су били запањени гдје су власти смјестиле икону, тај богослужбени предмет, и како сада планирају да он буде у пећини“,додао је митрополит. Митрополит подсјећа да су у Совјетском Савезу такође одузимане иконе, али су враћене цркви. „Не видим логику да се 1,8 милиона улаже у опремање пећине у вријеме када ми на Цетињу отварамо народну кухињу први пут послије 1916. године од аустријске окупације“, закључио је митрополит црногорско-приморски. Светиње раздвојене у Црној Гори Чудотворну икону Мајке Божије Филермосе, по благослову Пресвете Богородице, урадио је половином првог вијека Свети Апостол и Еванђелиста Лука. Икона је кроз вјекове била похрањена у Антиохији, Јерусалиму, Константинопољу, на Кипру, Родосу, у Италији, на Малти, Петрограду, Талину, Копенхагену, Берлину, Београду одакле је заједно са Руком Светог Јована Крститеља и Честицом Часног Крста током Другог свјетског рата пренесена у Острог. Послије Другог свјетског рата и побједе комуниста, који су и послије завршетка рата наставили са гоњењем цркве, три велике светиње су и даље тајно чуване у Острогу и нијесу изношене на свјетлост дана. У полицијској рацији 18. септембра 1952. године којом приликом је ухапшен и настојатељ острошког манастира архимандрит Леонтије Митровић, пронађене су и од цркве брутално отете три велике светиње као и многобројне друге реликвије заједно са дијелом блага краља Петра Другог Карађорђевића. Пренесене су у Подгорицу и депоноване у сефове МУП-а Црне Горе. Након извјесног времена светиње су предате Вјерској комисији СР Црне Горе. У јануару 1978. године десна рука Светога Јована и дио Часног Крста враћени су Митрополији црногорско-приморској, односно ризници Цетињског манастира, а чудотворна икона Богородице Филермосе предата је на чување Народном музеју Црне гдје се и данас налази. То је први пут након више вјекова да су светиње раздвојене, а тај неславни чин десио се у Црној Гори. Од момента одузимања светиња Цркви 1952. године, па до данас са иконе Богородице Филермосе, засад непозната лица, украла су два вриједна драга камена – рубин мањих димензија у ореолу Богородице и сафир великих димензија у центру Богородичине огрлице. Митрополија годинама тражи да јој се врати икона која јој припада, али то још није урађено, већ је једна од највећих светиња хришћанства изложена у такозваној Плавој капели у Народном музеју Црне Горе. View full Странице
- 2 нових одговора
-
- митрополит
- амфилохије:
-
(и још 6 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.