Поуке на "Слободи 2017"

[Милан Ракић]

И беше "Слобода 2017". (и ваш уредник "на њој")

Како је званично најављено, "приказ дела оперативних способности Војске Србије"; данашњи догађај на аеродрому Батајница је показао (готово) све са чиме наша војска располаже данас. Ако одузмемо и покушамо да не обратимо пажњу на зло(употребу) и онога што је још увек добро код нас, а чиме се више или мање служе све политичке елите од актуелне, па до њених претходника, те још неке ситније организационе пропусте у конкретном, ово је било лепо дружење са нашим војницима.

Годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату, те пријем купљених ловаца из Руске Федерације су у основи послужили као оквир за организовање овог догађаја. Који, нити је био класичан аеромитинг, нити је био нека врсте војне параде.

Ту негде треба тражити и разлоге за одређене пропусте у организационом смислу, који су ипак у ходу превазилажени залагањем људи из Управе за односе са јавношћу Министарства одбране и човеком који је успевао да у "сваком тренутку буде на сваком месту", капетаном фрегате Јованом Кривокапићем.

"Микс" летачког програма и елемената приказа б/г пешадијских и сродних јединица су допринели нешто другачијој организацији овог догађаја, који је одскакао од уобичајене опуштености која прати сваки "празник" авијатичара на аеродромима-аеромитинг. Уз неуобичајено високе мере безбедности због великог присуства високих званица, те неку врсту "аутистичности" актуелне политичке елите, другачије вероватно није ни могло.

Када кажем аутистичност, ту пре свега мислим на чињеницу да је бина са високим званицама била физички одвојена од "обичног пука". То није ништа необично и тако је било нпр. и 2012. године када је великим аеромитингом обележен век српске војне авијације. И тада су високе званице биле "одвојене". Али за разлику од тада, они се нису, као данас "обраћали народу". 

Наиме, Председник Републике је своје (врло коректно иначе) обраћање и говор, изрекао у камере РТС-а. Место где је он био је физички било одвојено новинарском бином, од посетилаца којих је било према проценама око 20000. Иако не могу да се отмем утиску да је поред истинских љубитеља авијације међу присутнима било и "професионалних" посетилаца домјенака на којима "учествује" и Председник Републике, мени лично је та количина "одвојености" од обичног света била мало passe.

Тако да "ботови", ако их је и било, нису ипак били у могућности да "виде и додирну Пинкија". Ни током његовог обраћања, сем на видеобиму, ни након симболичне примопредаје летелица између њега и Министра одбране Руске Федерације. Ово потоње је било просто онемогућено високим мерама обезбеђења, те великим бројем медијских екипа.

Медија што се тиче, званично је било 36 редакција (међу њима и Поуке), али је на лицу места то износило преко 200 новинара и фото-репортера. Још једном похвала за организацију, послужење, уређен прес центар и дозволу да се приђе и фотографише све изложено, што посетиоцима иначе није било омогућено. (Нарочито "нови мигови").

Од високих званица, поред политичког и војног врха наше земље, био је присутан и Председник Републике Српске, неколико амбасадора, Министар одбране РФ са сарадницима,

представници НАТО и ЕУ, војни аташеи, Патријарх Иринеј и владика славонски Јован (Ћулибрк),

а видех и Милорада Пуповца.

Андреја Младеновића, Ненада Поповића, Мирослава Лазанских, Горна Весића и сличних је било напретек

Што се тиче самог програма, замишљен је и изведен без грешке.

Отпочео је пресретањем и приморавањем на атерирање једног "отетог" авиона којег је "глумио" наш Ан-26, и којег су две 29-ке пресреле у ваздушном простору и спровеле га на писту да се приземљи.

Током те операције, један наш ловац је оборен, а пилота који се катапултирао је пронашла и "покупила" екипа за Трагање и спасавање у надлежности Команде РВ и ПВО. Овај приказ је био ефектан, у смислу да су летелице из екипе ТиС (трагање и спасавање) тражиле обореног пилота на земљи, а овај им је привукао пажњу тако што је активирао димне бомбе да би показао своју локацију. Пошто је тиме "одао" своју позицију и терористима, настало је пушкарање између поменутих и тима за спасавање који су вршили пешадијску заштиту спасавања.

Затим је приказано решавање талачке кризе у отетом авиону, те хапшење терориста и уклањање минскоексплозивних средстава које су ти "талибани" имали код себе.

Потом је на ливади испред главне платформе батајничког аеродрома настао "прави рат", када су наступиле јединице за специјална дејства које су неутралисале део терориста који је био у извлачењеу. Бо`ме, грувало је к`о Свети Илија.

Затим је изведен део програма који су сви са нестрпљењем ишчекивали. Прво налет (готово) свих ваздушних потенцијала којима наша авијација располаже; налет јуришне-ловачко бомбардерске авијације (ЛБА) са пет авиона типа Орао,

затим три школско борбена млазњака Супергалеб Г-4, те онда ешелон (још увек званично неуведених у састав нашег РВ), летелица за прелазну обуку типа Ласта. Потом је свака јединица из састава нашег РВ која лети на хеликоптерима, "продефиловала" попут "ваздушне коњице" изнад батајничке аеродромске просторије.

Газеле из састава батајничке ескадриле, па Гаме из састава ескадрила у Нишу и Краљеву,

и на концу Ми-8/17 - "мешано" Нишлије и Батајничани.

Потом је уследио прелет наша (једина) три оперативна авиона МиГ-29, што је био и својеврсни пролог за наступ акро-групе "Стрижи".

Нарочито велики број страних новинарских екипа и то оних специјализованих за авијацију, може се "правдати" наступом "Стрижија" који и не баш тако често наступају на оваквим догађајима на ономе што зовемо "Запад". Ако су руски медији (из "праве" Русије-екипе Спутника, Востока и Руске речи "не рачунам" они ионако раде и регистровани су код нас); дакле ако су "Раша тудеј" и "Телеканал Звезда" нпр. дошли због "мандата" који им је дала примопредаја "руских мигова",

присуство познатих ваздухопловних ентузијаста, са којима сам многима и ћаскао на путу ка Батајници у аутобусу је било само због "Стрижија".

Екипа из састава 234. гардијског пука из базе "Кубинка" крај Москве, представља "оно" (што би рекли Београђани), акрогрупу која је у "топфајв" светских акробатских група. За разлику од пред 5 година, када су наступали у "окрњеном" саставу, јер је тог викенда када и на Батајници био организован и велики аеромитинг у Слиачу у Словачкој, па је део "Стрижија" наступао и тамо, те су се над "батајничким небом" тада "вртела" само тројица, овога пута су момци из Кубинке наступали у пуном саставу, предвођени потпуковником Сергејом Осјакином.

И шта да кажем, него да су "покидали".

Истина, високи безбедоносни стандарди који су успостављени у последњих 15-ак година након великих трагедија које су се десиле на неколико светских аеромитинга су мало "везали узде", нарочито у брзинском смислу, али свеједно, елементи групног летења и све фигуре су изведене баш како "књиге кажу" и по свим "ставкама" и у свим итерацијама;

од групе са шест, преко одељења са две летелице, до соло наступа команданта акро-групе који је, ако су сви заједно са њиме "покидали", он сам и "покидао" и "развалио".

Мирис керозина и бравуре које су извођене су готово опипљиво подигле ниво адреналина над сремском пустаром коју је југословенско РВ и ПВО 1951. године преуредило у аеродромску просторију.

Након "Стрижија", започело је не мање визуелно ефектан, али за ваздухопловце свих фела (изузимајући наступ падобранаца),

релативно незанимљив део програма, где је представљен програм "1500 војника", припадника свих бригада КоВ-а, који су се постројили испред централне бине под пуном ратном опремом, која је сва "севала" од ласерске и најмодерније технике у смислу пешадисјко наоружања, са до сада виђеним превозним (оклопним) средствима, али и оним мање виђеним-кинеским десантним чамцима.

Ипак и тим момцима и девојкама треба одати признанање и због часне професије коју обављају и још више због количине опреме и "хајтекбуџа" којима су били "окићени" на неуобичајених 27 степени спољне температуре.

Уз статички дисплеј постојећих потенцијала којима располаже наше РВ,

приказа неких средстава из арсенала КоВ, од којих су многа још увек у фази развоја или пак нису уведена у састав наше војске,

ПЕТ руских 29-ки (шеста се "вратила" у Русију из бирократских разлога), које су иначе офарбане у наше боје и којима предстоји стандардизација на "наша правила", те неће полетети до следеће године,

тиме се завршио и званичан део приказа, а незваничан је настављен на "хангарпартију" и дружењу уприличеном у новоизграђеном хангару са послужењем и диксиленд оркестром Гарде који је у позадини изводио рок и блуз стандарде.

Да додам да је и наступ "Стрижија" био пропраћен одличним избором рок музике :).

Све у свему, без обзира на сву политичку систуацију, анимозитете, Вулине и остале Гашиће, без обзира на сву могућу (и конкретну) злоупотребу једног сасвим нормалног процеса обучавања и попуњавања војске новим средствима; без обзира на сву кризу која влада у војсци, те у друштву свеукупно; кризу сваковрсну; и знајући још на "милион" ситница које мање или више "пишу" историју овог нашег тренутка данас, са неминовним ефектима и за будућност, ипак је ово, а како рекох напред и тешко ми је да будем објективан, јер рекох једаред, мирис керозина је најјача дрога која постоји...

Ипак је ово, како год, било једно лепо поподне у Дому 204. ваздухопловне бригаде...

за Поуке.орг

Милан РАКИЋ

све фото, осим 1, 5, 8, 11, 12, 21, 24, 25, 28, 29, 20, 31, 32, 33 су валсништво Министарства одбране Републике Србије

This post has been promoted to an article

[Милан Ракић]

Ево и снимка данашњег преноса који је РТС "мушки" урадио са 20-ак камера, више њих и на самим ваздухопловима. Једино замерка на "480п" квалитету ЈуТјуб приказа.

 

[александар живаљев]

пре 1 сат, Милан Ракић рече

Да додам да је и наступ "Стрижија" био пропраћен одличним избором рок музике :).

Е, сад си отворио крупно питање за аналитичаре: да ли је зато владика Јован (Ћулибрк) ишао недавно у Русију?

[Милан Ракић]

пре 10 минута, александар живаљев рече

Е, сад си отворио крупно питање за аналитичаре: да ли је зато владика Јован (Ћулибрк) ишао недавно у Русију?

Како и због чега год; ал` "Џој дивижн" и Јан Кертис нису били на репертоару

[obi-wan]

пре 1 сат, Милан Ракић рече

ПЕТ руских 29-ки (шеста се "вратила" у Русију из бирократских разлога)

E sad, bez te jedne trenutno vracene, kol`ko ih imamo ukupno trenutno (racunajuci one nase, sto smo vec imali) - 9 (6+3), ili kol`ko?

[Милан Ракић]

пре 10 минута, obi-wan рече

E sad, bez te jedne trenutno vracene, kol`ko ih imamo ukupno sad (racunajuci one nase, sto smo vec imali) - 9 (6+3), ili kol`ko?

Ваљда са том

Ми имамо тренутно 3 једноседа и једну "спарку" (двосед), од којих су оперативна 2 ловца и једна "спарка", док је један ловац (18101) "ван строја" и од 2010. године се "канибализује". Од Руса су купљене две "спарке" и 4 ловца, а уговор предвиђа поред ремонта тих шест купљених у Русији и ремонт оперативне три, уз опремање и ремонт ове "очерупане", тако да ће у коначном, следеће године б/с ловачке компоненте нашег РВ бројати 7 "пунокрвних" ловаца и три "спарке".

[Bokisha]

@Milan Rakic

,,јер рекох једаред, мирис керозина је најјача дрога која постоји...``

 

-спаси Боже острашћене авијатичаре 

 

[Милан Ракић]

пре 9 часа, Bokisha рече

-спаси Боже острашћене авијатичаре 

[Поуке.орг инфо]

 

[Милан Ракић]

Šta smo sve izbliza videli na doniranim MiG-ovima 29

Na centralnom događaju obeležavanja 73. godišnjice oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu, koji je održan u petak 20. oktobra na vojnom aerodromu Batajnica, Vojska Srbije prvi put je javnosti prikazala lovačke avione MiG-29 koje je Ruska Federacija poklonila Srbiji.

Održana je i ceremonija primopredaje aviona na kojoj je predsednik Srbije, kao znak zahvalnosti, ruskom ministru odbrane Sergeju Šojguu predao šest paradnih bodeža sa ugraviranim evidencijskim brojevima novopridošlih lovaca.

Mnogi mediji preneli su informaciju da su na Batajnici videli 6 MiG-ova koji su u periodu od 2. do 5. oktobra iz Rusije stigli na Batajnicu. Međutim na stajanci se nalazilo pet aviona pored kojih je, upadljivo različito ofarban, stajao jedan postojeći primerak iz inventara RV i PVO. Reč je o avionu sa evidencijskim brojem 18101 koji nije leteo od 2010. godine, koga smo retko viđali i na statičkim izložbama različitih vazduhoplovnih svečanosti a koji je u stalnom nedostatku rezervnih delova poslužio kao donor istih za preostala tri srpska aviona.

MiG-29 u varijanti 9.13 ev. broja 18202 / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Šesti novoisporučeni avion je, kako smo saznali, odmah sutradan nakon što je stigao, vraćen u Rusiju radi remonta što su u proteklih nekoliko meseci i nagoveštavali iz Ministarstva odbrane.

To je avion verzije 9.13, ruskog evidencijskog broja 04 plavi, registracije RF-93709koji je, prema dostupnim podacima prethodno remontovan 2010. godine (RSK MiG za rusku armiju propisuje da avion mora na remont nakon 7 godina ili 700 sati naleta). U Srbiju je transportovan da bi se u vezi njegove primopredaje obavile pravne i carinske procedure a za sada nemamo zvaničnih infromacija kada bi, nakon izvršenih radova mogao biti vraćen u Srbiju.

9.13 18203 nosio je rezervoare PTB-1150, bombe FAB-100 i rakete vazduh-vazduh R-60 / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Na Batajnici je dakle u petak bilo izloženo 5 doniranih 29-ki a videli smo da su to avioni u verzijama koje smo na osnovu dostupnih fotografija iz decembra 2016., mogli i da očekujemo.

Ispred publike su bili parkriani jedan jednosed 9.12A, dva jednoseda 9.13 i dva dvoseda 9.51. Radi što atraktivnijeg prikaza, MiG-ovima je okačen podvesni teret koji su činile rakete vazduh-vazduh, lanseri nevođenih raketnih zrna, bombe a jedan avion 9.13 je pod krilima nosio dva rezervoara za gorivo čime je potvrđeno da je Srbija dobila PTB-1150 što je oznaka za pomenute rezervoare. Ove rezervoare do sada nismo imali.

Dvosedi će biti dragoceni u obuci i trenaži srpskih pilota. Na fotografiji MiG-29UB 18351 sa lanserima B-8M1 NRZ S-8 i 4 rakete vazduh-vazduh R-60 / Foto: Petar Vojinović

Od naoružanja smo mogli da primetimo samo ono što MiG-29 već može da nosi, 9.12A kao i jedan 9.13 nosili su po dve inercijalno i poluaktivno radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh R-27R i po 4 infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh R-73. Jedan 9.13 je pored rezervoara za gorivo nosio i dve bombe FAB-100 i dve infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh R-60. Četiri rakete R-60 i dva 20-cevna saćasta lansera B-8M1 nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm nosio je jedan dvosed dok je drugi imao 4 rakete R-73 i dva 32-cevna saćasta lansera UB-32-57 nevođenih raketnih zrna S-5 kalibra 57 mm. Zanimljivo da su ovi lanseri, iako su tokom 80-tih godina 20. veka bili standardno naoružanje sovjetskih 29-ki, u nekadašnjoj Jugoslaviji naknadno samostalno integrisani.

MiG-ovi su ofarbani u vrlo kvalitetne mat boje, šema je ista kao na postojećim srpskim avionima ali su boje različite. Kako smo saznali od iskusnih maketara svetlija siva, po nemačkom standardu, odgovara RAL 7001 dok je tamnija RAL 7000. Radom (nos aviona) kao i delovi oplate zmaja koji su od kompozitnog radioprozračnog materijala (oplate transpondera SO-69, signalizatora radarskog ozračenja SPO-15, UHF/VHF radija R-862M i sistema za navođenje Lazur) su u tamno sivoj boji. Kod verzija 9.13 u ovu tamniju sivu su ofarbane i antene sistema za protivelektronska dejstva L203 “Gardenija 1FU“ koje se nalaze na krajevima krila a kod svih aviona tamno siva je i oplata antene radio kompasa ARK-19 smeštene na leđima unutar trupa. Tehnološki i upozoravajući natpisi na avionima su na ruskom jeziku a fontovi i dimenzije evidencijskih brojeva i oznaka pripadnosti su gotovo identični sa “starim“ primercima. Ipak rondele su dosta svetlije a ev. brojevi na repu tamniji.

Evidencijski brojevi novih MiG-ova dodeljeni su u skladu po do sada već ustaljenom principu da nove verzije i podverzije vazduhoplova dobijaju nove brojeve / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six

Interesantni su izabrani evidencijski brojevi.

Mnogi su očekivali da će samo biti nastavljen niz prethodnih brojeva, poslednji jednosed MiG-29B koji je primljen u JRV bio je 18114 dok su dvosedi bili 18301 i 18302. Sada je međutim samo na prvi pogled napravljen nasumičan izbor. Jednosed 9.12A dobio je broj 18151, avioni 9.13 18202 i 18203 (18201 je vraćen u Rusiju na remont), dok su dvosedi postali 18351 i 18352. Ako se ima u vidu da je nekadašnje RV i PVO JNA, a nakon toga i VJ, VSCG i VS, gotovo svakoj verziji pa čak i podverziji vazduhoplova uglavnom davala nove evidencijske brojeve onda je izbor sasvim logičan. Mi smo do sada imali jednosede 9.12B, sada smo dobili 9.12A i 9.13, imali smo dvosede 9.51B a sada su stigli 9.51.

MiG-29A 9.12A ev. broja 18151 naoružan sa dve rakete R-27R i 4 R-73 / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Interesantno da je doniran jedan avion u izvoznoj verziji 9.12A koja je bila namenjena zemljama nekadašnjeg Varšavskog ugovora. Bivši SSSR je u svoje jedinice za obuku uvela u upotrebu određen broj izvoznih 9.12A i 9.12B kako bi između ostalog na njima leteli i strani piloti prilikom vežbi koje su održavane u Sovjetskom Savezu. Treba reći da danas Vazdušno Kosmičke Snage Rusije i dalje koriste MiG-ove 29 starijih verzija, iako su oni uglavnom povučeni iz jedinica prve linije, pa se tako u inventaru nalazi oko 50 aviona 9.12, 9.12A, 9.12B, 9.13, 9.13S i oko 40 dvoseda 9.51.

Dvosed 18352 je, pored 4 rakete vazduh-vazduh R-73 nosio retko viđan saćasti lanser UB-32-57 NRZ S-5 kalibra 57 mm / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Na ruskim forumima, blogovima i drugim internet sajtovima može se videti da sa remonta i dalje pristižu avioni pomenutih varijanti. Jedina borbena jedinica koja ih još uvek koristi je ruska eskadrila stacionirana na aerodromu Erebuni u Jermeniji. Svi ostali avioni lete u sastavu centara za obuku u Lipecku, Privoložskom i Kušćovki između kojih ponekada dolazi do rotacije aviona, uglavnom dvoseda.

Prema javno dostupnim informacijama možemo predvideti šta će se u narednom periodu događati sa našom lovačkom avijacijom a što bi trebalo da se realizuje do sredine sledeće godine. Novopridošlim avionima sada sledi dovođenje na standard na kome su naše starije 29-ke, zatim njihovo uvođenje u jedinicu, povratak sa remonta šestog aviona, pristizanje rezervnih delova, zemaljske opreme, remontovanih motora, potom slanje na remont tri starija aviona i potpisivanje ugovora za modernizaciju. Srbija bi tako, ako bi se sve odigralo kako smo naveli, krajem 2018. ili početkom 2019. mogla imati operativno svih 10 MiG-ova 29.

Živojin BANKOVIĆ

[александар живаљев]

@Милан Ракић проносе се вести по интернету да смо ми ових 6 МИГова нешто платили, неки чак пишу 130 милиона долара? Има ли у томе истине?

[Милан Ракић]

пре 4 минута, александар живаљев рече

@Милан Ракић проносе се вести по интернету да смо ми ових 6 МИГова нешто платили, неки чак пишу 130 милиона долара? Има ли у томе истине?

185 000 000 dolara

[александар живаљев]

пре 7 минута, Милан Ракић рече

185 000 000 dolara

Па, у чему је онда донација? Извини, ја сам лаик у томе, морнар, по ВЕС-у десантно-транспортни минополагач.

[Милан Ракић]

пре 1 минут, александар живаљев рече

Па, у чему је онда донација? Извини, ја сам лаик у томе, морнар, по ВЕС-у десантно-транспортни минополагач.

Па као авиони су донација .

Ајд да објасним укратко. 

У тих 185 милиона долара, како је Влада Србије саопштила, то су средства опредељена за ремонт 10 авиона МиГ-29 и набавку неких 30 тенкова Т-72 и можда још по нешто, односно, стока резервних делова и наоружања за 29-ке.

Пошто је стручна јавност наравно изневеровала за тенкове, јер исте свакако имамоо и више него довољно; но не бих се бавио њима пошто ми није фах...

За авионе је ствар следећа. Донирано је 6 ових летелица, које су НАВОДНО ремонтоване. Првобитно је било приче да ће се ремонтовати код нас у ВЗ "Мома", по методологији примењеној пре 10-ак и кусур година (писао сам о томе-мрзи ме да тражим), када је средствима опредељеним из тзв. Акционог плана, ремонтовано 5 29-ки преосталих од НАТО агресије и то тако што су наши радници Моме и технички састава "Витезова" (ескадриле која "дужи" и одржава 29-ке), у сарадњи са техничарима и инжењерима из Русије вршили демонтажу овде и ремонт неких склопова, док су мотори и мало комплициранији склопови бивали посланти у РФ, те су се након ремонта вратили у Батајницу и након уграђивања, руски фабрички пробни пилот је вршио програм пробних летова и тек након тога су авиони предати нама. Тако је најављивано да ће бити и овога пута.

Међутим, како је Воолин почео да прича од пре нека два месеца, а како чујем из више извора из струке и код нас, летелице су већ ремонтоване у РФ у Липецком Авио Заводу и то пет комада. Шести није стигао јер је била преша да се мало прича политички (зло)употреби, па је он (шести) само чучио у Србију и постао правно власништво Војске Србије, али је враћен у РФ на ремонт.

Углавном, ако је све тако како је, 5 "донираних" руских је ремонтовано и обарвано у нашу шему бојења. По неком договору, Руси су требали да их доведу у предекспортно стање, које подразумева "скидање" све електро и првенствено радио навигационе опреме, која је ексклузива само за ВКС РФ.

Дакле, сада следи уређивање радионавигационе опреме према нашим стандардима за ових пет, тј. довођење летелице на стандард који ми већ имамо. Такође, према договору, за ту цену је уговорен и ремонт преостала наша четири МиГ-29 (три у летном стању, један не лети већ седам година).

Према изјавама, први би требали да полете током следеће године. Значи имамо пет ремонтованих, које треба "средити" на ниво "наше" опреме и пет које треба тек ремонтовати па довести на ниво "наше" опреме.

Након тога следи модернизација, која такође улази у цену, јер је наводно купљен сток наоружања који не може да се угради на ниво постојеће наше опреме чак и да је ремонтована. Ту пре свега мислим на модернизацију нападнонавигацијског система, радара и нишана.

Тако да тек 2020. године оотприлике ћемо имати у пуном строју и ове наше и ове "дониране" летелице.

Углавном, за потребе "ер полисинга" за шта нам је намењено и од Руса и од Амера и више него довољно. Чак и уз те неке које као Лукашенко треба да (про)да.

[Avocado]

пре 2 минута, Милан Ракић рече

Углавном, за потребе "ер полисинга" за шта нам је намењено и од Руса и од Амера и више него довољно. Чак и уз те неке које као Лукашенко треба да (про)да.

A što ne možemo da nakačimo dve, tri raketle na neki Or'o i pošaljemo njega da er polisinguje?