Зашто свештеници у београдским црквама одбијају да причешћују вернике?

[МилошБГ]

У мојој парохијској цркви можеш сваке недеље, али је услов пост да постиш све постове и среду и петак и да се исповедиш пре литургије.

Генерално проблем је око причешћа, сад што је то тако... Док нисам ишао у цркву шта знам било ми мање више свеједно, знам постим недељу дана одем и причестим се, сад са друге стране кад мало редовније идем, чини ми се да је то нека врста нонсенса...напросто цела литургија је конципирана у правцу причешћа, цела литургија, половина литургије, половина молитви, па после причешћа сва благодарења Богу воде ка путиру и указује на путир, а опет 99 посто људи се не причешћује и делује да кад се причестиш ван поста да је то мало онако чудно. 

Опет са друге стране разумем донекле и да то не прерасте у неку навику или како бих рекао да људи олако прилазе чаши, да не размишљају, да не делају него ето да им пређе у свакодневницу, што је за мене исто опасно, али не знам нисам паметан. 

[Биљана 1234]

Морам да будем савршено мирна и сталожена кад нешто питам свештеника. Необично је нагао.  Па сам га једаред питала када и колико се пута можемо причестити. Одговори он. у току поста, а може и кад год осетиш да тије на корист и за спасење. А он то не може знати.

Замислила сам се онда над тим одговором. Необичан човек. Грми у цркви како ми у Царство Небеско ући нећемо, грешни. А ми, верници шапћемо у себи

Царство Небеско и у нама јесте, у срцима нашим.

Заједно смо сви. Речи  умеју да нас наведу на ћутање.

Зато нисам строга, не полемишем.

[александар живаљев]

1 hour ago, AnaLaz рече

Да ли има неко да се причешћује ван поста? Да ли ваш свештеник износи Путир и пита је л има неко ко се спремао за Причест? 

Да, итекако има. Код нас у Борчи (банатска епархија) и свакодневно, никада свештенство "не прескаче" тај најважнији дио.

У Бгд, мада посљедњих пар година идем само у манастир Ваведење када су празници радним даном, знам да је причешћивање ван поста уобичајена ствар и у Саборној цркви, Вазнесењској, Ружици, Цркви Светог Саве и Александра Невског. Често се практикује, ако духовник није служашчи на Бдењу у суботу увече (недјељу ујутру по црквеном) да се исповједа у то вријеме. (Драгана Милошевић је писала да је владика Иларион забранио у Зајечару исповјест током литургије и то ми се допада)

Осамдесетих година, мало се људи причешћивало ван поста. Онда су деведесетих са "повратком народа у цркву", бројни свештеници уводили све строжија и строжија правила поста пред причешћивање. Сада неки иду у другу крајност па не траже никакву припрему. Мислим да на то лијепо указује @МилошБГ, ако сам га добро схватио.

@Tenkista таква је пракса била "одувјек" у Шумадији, односно од времена када је народ могао да се причешћује само у манастирима. Владике се труде да то измјене, али је то постало, кажем, "народни обичај". И, да зло буде веће, сви се позивају на сопствено познавање литургије, грде новотарце, а у цркву ријетко иду.

[Снежана]

1 hour ago, Иван ♪♫ рече

Moja teorija je da se oni plaše Boga. 

Разумем, и требало би да се "плаше" Бога, одговорност је давати тело Христово, али кад боље размислиш, Христос је сам драговољно даривао своје тело нама, и тај део узимају мање здраво за готово од оног дела "достојни пред Путиром".

[AnaLaz]

пре 15 минута, александар живаљев рече

У Бгд, мада посљедњих пар година идем само у манастир Ваведење када су празници радним даном, знам да је причешћивање ван поста уобичајена ствар и у Саборној цркви, Вазнесењској, Ружици, Цркви Светог Саве и Александра Невског.

Ја идем у Лазарицу. На свакој Литургији причешћују. Једном сам видела да је свештеник одбио да причести неког човека, не знам разлог, ал сам чула кад му је тај човек пришао и рекао на крају Литургије "е, а мого си ме причестити!" А свештеник му рече:"Нисам никако мого, ја би то највише волео, ал нисам мого. ":) деловао је(мени) онако ко да је попио једну ракијицу... Не знам... Да не грешим душу.  Свештеник је препознао то нешто, због чега није могао да га причести.