"Скандал" са преносом сексуалних сцена на отварању 51. Битефа

[Милан Ракић]

пре 31 минута, Рапсоди рече

Мене ништа не чуди с обзиром ко је уметнички директор Битефа . Иван Меденица ... Давне 90/91 били заједно на групи  за филозофију Бгд, Филозофског факултета . На време сам ја збрисала  . Тада у то време имао је ђевојку . Сада стварно не знам  ништа о њему, сем да је био добар пријатељ Ћирилова и да подржава геј параду. Кажем вам ја, да нас бомбардају геј идеологојом у овом случају увијеном  у уметничке обланде.     

 Значи, то што заједно студирасте, па ти доцније побеже је одредило Меденицу да селектује Фабра

[Рапсоди]

пре 4 минута, Милан Ракић рече

 Значи, то што заједно студирасте, па ти доцније побеже је одредило Меденицу да селектује Фабра

Од свих могућих закључака,  не знам окткуд изведе баш овај ? 

 

пре 5 минута, Милан Ракић рече

да нас бомбардају геј идеологојом у овом случају увијеном  у уметничке обланде.     

Поента приче . 

[Рапсоди]

Сматрам да би требало читати само такве књиге које нас уједају и боду.  Кафка 

Мора да  је дотични аутор представе, применио Кафкин принцип на креаторски дизајн.  

 

 

[Милан Ракић]

пре 6 минута, Рапсоди рече

Од свих могућих закључака,  не знам окткуд изведе баш овај ? 

 

Поента приче . 

Па то је најнормалније што се могло извући из твог коментара.   Остала нагваждања о мртвом човеку и нагађања гледе сексуалне оријентације Меденичине због пријатељевања са покојним Ћириловим, нису баш, нормална да кажем. 

[Bokisd]

пре 4 минута, Рапсоди рече

Сматрам да би требало читати само такве књиге које нас уједају и боду.  Кафка 

Мора да  је дотични аутор представе, применио Кафкин принцип на креаторски дизајн.  

 

 

Bukvalist taj reditelj..... 

A, lepo pricaju ljudi, mora i malo alegorije....  

[Рапсоди]

пре 7 минута, Милан Ракић рече

Па то је најнормалније што се могло извући из твог коментара.   Остала нагваждања о мртвом човеку и нагађања гледе сексуалне оријентације Меденичине због пријатељевања са покојним Ћириловим, нису баш, нормална да кажем. 

Оно што  знам сигурно....је то,  да нас бомбардају геј пропагандом на свим могућим пољима . И наравно да на местима на којим се испаљују те геј бомбице морају бити ако не  баш људи геј опредељења  оно морају  симпатизери истих и исте идеологије. 

[Bokisd]

пре 13 минута, ana čarnojević рече

 

Ovo je jedna slika na koju se zgražavaju, a ono što se tu dešava je da glasnici najavljuju rat, ili, drugim rečima, duvaju u bulju ratobornima. glas iz guzice viče ratne pokliće, šta tu nije jasno?

evo Bilja Srbljanović predaje antičku dramu i bila je dobra da za publikum istumači značenje scene koja je otvorila ovaj veseli topic i bacila u trans značajan deo Srbalja..Bilja ima i moralnu obavezu kao stručni krug i da poruči svima

 

U to ime, kao profesorka teorije antičke drame, ovima što se po internetima sablažnjavaju na golotinju, pošto im antički ratovi, ubistva, silovanja, čedomorstva, da otac prekolje ćerku i da brat ubije brata, ne pobudjuje tankočutna osećanja gadjenja i zgražavanja, imam da stručno i sveobuhvatno poručim: aj ne seri", ističe Biljana Srbljanović.

 

Ko' kad malom detetu uzmu cuclu...

Potpuno poremecen sistem vrednosti. Sta da se radi.

 

[Zayron]

Bitno je kakav nazor na konkretna umjetnička (ne)djela imaju članovi grantove komisije ili nedaj Bože fondovi EU za potporu umjetnika i umjetnosti.  

 

 

[Iulianus]

Poštovani Nenad Ilić je svakao u pravu kada u jednom svom odgovoru (komentaru) na komentar jednog svog fejsbučnog frenda kaže da je ova predstava svojevrsna "provokacija" uperena ka hrišćanima. S tim u vezi on dalje kaže kako je i "događaj" od pre dve hiljade godina takođe bio odgovor na dekadenciju (provokaciju) ondašnjeg "globalnog" sveta oličenog u Rimskoj imperiji. "Slamka spasa" kao da se pojavila iznebuha! No to je bila (i ostala) samo "slamka". Kada se izvoljevate daviti u reci, jezeru, moru svejedno kolika je ta "slamka", ona je samo to, slamka, naime. Da je balvan makar (ne u oku), moglo bi se govoriti o "spasenju". Ovako tonete na dno i sa slamkom u nejakoj, iscrpljenoj ručici. Ono vreme je bilo katastrofično jednako kao i vremena pre njega a i posle njega. Svaka generacija u datom vremenu ima golemih razloga da svoje vreme posmatra kao "zadnje vreme", i to se nije promenilo ni danas niti će se uskoro promeniti (ako ikad, zapravo). Ako je "odgovor" Romejaca na najezdu varvara (Slovena) i bio donekle uspešan to, dakako, ne ide ni u kom slučaju u prilog tezi da je takav "odgovor" uvek moguć. Treba se setiti Turaka, Seldžuka i Osmanlija s tim u vezi. 

(Ovo će biti jako teško..). Kao drugo, hrišćanska liturgija je takođe nastala iz antičke drame i sa Jevrejskom religioznom praksom i obredima nema nikakve veze. Liturgija je u tom smislu pozorišna predstava, tragedija (doslovan prevod - "jarčeva pesma") tačnije, koja svoj zaplet ima u Jevanđeljima, ali samo u sinoptičkim u kojima postoje (ako se bolje pogleda) činovi kao u svakoj takvoj scenskoj predstavi. Jovanovo jevanđelje, nasuprot, govori na sasvim drukčiji način od prva tri jevanđelja zato što su u njega svoje prste dobrano umešali "sinovi svetla", Eseni, naime, treća skupina (sekta) u okviru ondašnjeg judaizma.  Dakle, liturgija ima tamo svoje korene. U stvari njeni počeci sežu još dalje u orfičke tragičke ceremonije gde je vođa izgovarao stihove, a gomila mu je odgovarala kao što to i danas radi. Za razliku od svog učitelja Platona, Stagiranin kaže da se iz tog oblika kasnije razvio i prvi glumac (sveštenik ili mistagog) kao i hor (koji je sastavni deo liturgije). Liturgija ("tragedija") je katarzična predstava u kojoj jedino što nedostaje to je publika, jer svi su praktično učesnici na sceni. Moglo bi se reći da je "sav taj džez" zapravo "neka vrsta psihijatrijskog vakcinisanja", po rečima Bertranda Rasela. Važan deo koji je otpao vremenom su tzv. satirske igre, gde bog Pan (kasnije postaje sam šejtan glavom, a posebno bradom, u hrišćanskoj mitologiji), zajedno sa satirima koji landaraju sa ogromnim falusima na sceni, i izvode kerefeke na polzu gledališča zabave radi...  i pročaja. "Skena", tj. kako bi smo danas rekli - scena, odnosno mizanscen kasnijeg (nešto malo kasnijeg) je datuma. 

Za sve to treba zahvaliti u svakom slučaju Jevrejima, ali, helenizovanim Jevrejima koji su živeli u dijaspori (galut), i, maternji jezik kao i običaji u otadžbini bili su im uglavnom strani i demode. Ni danas nije drugačije, bilo čije da su dijaspore. 

I Propovednik naime veli - Што је било то ће бити, што се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Golotinja koja se ogoli pred Bogom, nije samo golo telo, to će dobri sinovi pokriti oca, nego je jedan prikaz ogoljenosti duše i nemoći pa taman da si tako vikao na Boga Oca svog i ljutio se na Njega jako, kako svojim prethodnim delima tako i u trenutku ogolićenja.

O čoveku je već sve ispisano, ništa novo se ne može o čoveku samome reći ali zato je čovečanstvo napredovalo jer dobismo Bogočoveka pa sama ideja Bogočoveka može da preporodi umetnost koja ne umire koliko vidimo ima energije u njoj a sama vera u Bogočoveka može prodrmati energiju i uzneti veći deo kulturnog naroda ka Bogu direktno preko jednog golog tela na sceni, jer ako prikažemo istinsku ogoljenost svi smo goli pred Bogom i na sceni i van nje, tada genitalije ne izgledaju kao lampinjoni koji se bespotrebno tresu nego kao krv koja dobija konačno oblik jer se ponizila pred Milostivim Bogom u svemu.

Taj trenutak ogoljenosti nalazimo i u svetom Pismu, dok  se jedan sin smeje ogoljenosti kod oca drugi ga pokriva i zagrli kao svog.

Ja bi da pokrivam ali i da znam da je čovek zaista već u svemu ogoljen i to do genitalija ako se mene pita. Tu nam samo Bog može pomoći a verujem hoće.

[Iulianus]

пре 36 минута, Iulianus рече

Poštovani Nenad Ilić je svakao u pravu kada u jednom svom odgovoru (komentaru) na komentar jednog svog fejsbučnog frenda kaže da je ova predstava svojevrsna "provokacija" uperena ka hrišćanima. S tim u vezi on dalje kaže kako je i "događaj" od pre dve hiljade godina takođe bio odgovor na dekadenciju (provokaciju) ondašnjeg "globalnog" sveta oličenog u Rimskoj imperiji. "Slamka spasa" kao da se pojavila iznebuha! No to je bila (i ostala) samo "slamka". Kada se izvoljevate daviti u reci, jezeru, moru svejedno kolika je ta "slamka", ona je samo to, slamka, naime. Da je balvan makar (ne u oku), moglo bi se govoriti o "spasenju". Ovako tonete na dno i sa slamkom u nejakoj, iscrpljenoj ručici. Ono vreme je bilo katastrofično jednako kao i vremena pre njega a i posle njega. Svaka generacija u datom vremenu ima golemih razloga da svoje vreme posmatra kao "zadnje vreme", i to se nije promenilo ni danas niti će se uskoro promeniti (ako ikad, zapravo). Ako je "odgovor" Romejaca na najezdu varvara (Slovena) i bio donekle uspešan to, dakako, ne ide ni u kom slučaju u prilog tezi da je takav "odgovor" uvek moguć. Treba se setiti Turaka, Seldžuka i Osmanlija s tim u vezi. 

(Ovo će biti jako teško..). Kao drugo, hrišćanska liturgija je takođe nastala iz antičke drame i sa Jevrejskom religioznom praksom i obredima nema nikakve veze. Liturgija je u tom smislu pozorišna predstava, tragedija (doslovan prevod - "jarčeva pesma") tačnije, koja svoj zaplet ima u Jevanđeljima, ali samo u sinoptičkim u kojima postoje (ako se bolje pogleda) činovi kao u svakoj takvoj scenskoj predstavi. Jovanovo jevanđelje, nasuprot, govori na sasvim drukčiji način od prva tri jevanđelja zato što su u njega svoje prste dobrano umešali "sinovi svetla", Eseni, naime, treća skupina (sekta) u okviru ondašnjeg judaizma.  Dakle, liturgija ima tamo svoje korene. U stvari njeni počeci sežu još dalje u orfičke tragičke ceremonije gde je vođa izgovarao stihove, a gomila mu je odgovarala kao što to i danas radi. Za razliku od svog učitelja Platona, Stagiranin kaže da se iz tog oblika kasnije razvio i prvi glumac (sveštenik ili mistagog) kao i hor (koji je sastavni deo liturgije). Liturgija ("tragedija") je katarzična predstava u kojoj jedino što nedostaje to je publika, jer svi su praktično učesnici na sceni. Moglo bi se reći da je "sav taj džez" zapravo "neka vrsta psihijatrijskog vakcinisanja", po rečima Bertranda Rasela. Važan deo koji je otpao vremenom su tzv. satirske igre, gde bog Pan (kasnije postaje sam šejtan glavom, a posebno bradom, u hrišćanskoj mitologiji), zajedno sa satirima koji landaraju sa ogromnim falusima na sceni, i izvode kerefeke na polzu gledališča zabave radi...  i pročaja. "Skena", tj. kako bi smo danas rekli - scena, odnosno mizanscen kasnijeg (nešto malo kasnijeg) je datuma. 

Za sve to treba zahvaliti u svakom slučaju Jevrejima, ali, helenizovanim Jevrejima koji su živeli u dijaspori (galut), i, maternji jezik kao i običaji u otadžbini bili su im uglavnom strani i demode. Ni danas nije drugačije, bilo čije da su dijaspore. 

I Propovednik naime veli - Што је било то ће бити, што се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.

Zaboravih...

Postoji jedna vizantijska tragedija koja se vika "Patnje Hristove" (Hriston Pashon), a njen tekst je isključivo sastavljen od stihova Euripidovih drama. 

[Bokisd]

пре 15 минута, Iulianus рече

Zaboravih...

Postoji jedna vizantijska tragedija koja se vika Patnje Hristove (Hriston Pashon), a njen tekst je isključivo sastavljen od stihova Euripidovih drama. 

Ipak je Iulianus, ta prica o Hristi jedinstvena i posebna.

Rekao bih, unikatna po unutrasnjem svojstvu, iako, moze imati i neke spoljasnje odlike i slicnosti sa mnogim drugim pricama,... po univerzalnim postavkama koje postoje u svim pricama. 

[Iulianus]

пре 17 минута, Bokisd рече

Ipak je Iulianus, ta prica o Hristi jedinstvena i posebna.

 

Naravno, nemam ništa protiv ovakvog tumačenja sa tvoje strane, čak naprotiv, ali onda ti je druga rečenica (ili rečenice).. 

Цитат

Rekao bih, unikatna po unutrasnjem svojstvu, iako, moze imati i neke spoljasnje odlike i slicnosti sa mnogim drugim pricama,... po univerzalnim postavkama koje postoje u svim pricama. 

..suvišna, jer opet se upetljavaš u nedoslednosti.

[Bokisd]

пре 41 минута, Iulianus рече

Naravno, nemam ništa protiv ovakvog tumačenja sa tvoje strane, čak naprotiv, ali onda ti je druga rečenica (ili rečenice).. 

..suvišna, jer opet se upetljavaš u nedoslednosti.

Ne, cini ti se. 

Ako je neka prica slicna po spoljasnjem pripovedanju, ne mora da znaci i da su po unutrasnjem svojstvu iste ( price ).

Tragedija i smrt u prici kod antickih i drugih naroda i  tragedija i smrt Hrista u hriscanskoj prici. Obe price govore o smrti i stradanju coveka, ali, ipak se razlikuju po sustini i smislu stradanja.

Jednostavno, to je ono, kada je Pavle bio u Atini i kada je propovedao i pricao tu' hriscansku pricu o Bogu i Isusu u centru anticke misli na Aeropagu ( gde su uvek neki stranci i drugi,  kazivali nesto novo i svi su slusali ) , ....... i, sve su ga pazljivo slusali ljudi atinjani,.... ali, kada je poceo (pricu ) o vaskrsenju njegovom iz mrtvih, postali su negostoljubivi prema Pavlu , jer im se (prica ) nije uklapala u njihov koncept ( price ).

O, tome govorimo. Jednostavna stvar, ne bi trebalo praviti neke misterije od toga.

[Iulianus]

пре 46 минута, Bokisd рече

Ne, cini ti se. 

Ako je neka prica slicna po spoljasnjem pripovedanju, ne mora da znaci i da su po unutrasnjem svojstvu iste ( price ).

Tragedija i smrt u prici kod antickih i drugih naroda i  tragedija i smrt Hrista u hriscanskoj prici. Obe price govore o smrti i stradanju coveka, ali, ipak se razlikuju po sustini i smislu stradanja.

 

Dobro, ovo je standardan odgovor, i njemu ne vredi protivrečiti. To sam već naučio. 

Megjutoa.. 

пре 46 минута, Bokisd рече

 

Jednostavno, to je ono, kada je Pavle bio u Atini i kada je propovedao i pricao tu' hriscansku pricu o Bogu i Isusu u centru anticke misli na Aeropagu ( gde su uvek neki stranci i drugi,  kazivali nesto novo i svi su slusali ) , ....... i, sve su ga pazljivo slusali ljudi atinjani,.... ali, kada je poceo (pricu ) o vaskrsenju njegovom iz mrtvih, postali su negostoljubivi prema Pavlu , jer im se (prica ) nije uklapala u njihov koncept ( price ).

 

Stari "Grkljani" su bili veoma radoznali i uvek su imali vremena da saslušaju razne "vilozofe" koji su im se obraćali da bih "preumili". I priča o "vaskrsenju iz mrtvih" takođe postoji u grčkoj mitologiji, to bi trebao da znaš, menščini. Dakako, bili su i tolerantni, doduše, ne uvek i u svakoj prilici, recimo kod starine Sokrata su se poprilično obrukali, ali su se zato i teško kajali nakon svega. 

Netolerancija je "ustanovljena" kod jevreja sa Jovanom Hirkanom, mada je on imao dobre namere (bezbednost, itd.). Međutim, od njega je netoleranciju spram drugih i drugačijih njegov sin Aleksandar baštininio u naopakoj formi. Od njih su je nasledili hrišćani a kasnije i muslimani. 

Zamisli samo jednog grčkog sveštenika boga Zevsa, ili, sačuvaj Bože i sakloni, jednog sveštenika boga Dionisa kako pokušava Jevreje da ubedi da je njegov bog "onaj pravi", sve  stojeći na glavnom Jerusalimskom trgu. Šta će se zbiti? Pa biće promptno kamenovan u vo imja Božije. (Da dodam samo ovde jednu važnu stvar: Grci nikad nisu imali kip ili nekakav spomen "nepoznatom bogu" kako to stoji u Delima. To je čista izmišljotina, da ne upotrebim težu reč).

пре 46 минута, Bokisd рече

 

 ne bi trebalo praviti neke misterije od toga.

O, još kako je misterija! Upravo zato je i Hristos.