"Glas koncila": ŽIVOT U NEZNANJU? Agnostici i agnosticizam

[Ћириличар]

1 hour ago, александар живаљев рече

Али можеш да осјећаш.

Овај одговор Гласа концила типичан је примјер мало "модернизоване" схоластике у најгорем виду. (Има тога у "одбрани православља" и код нас).

Као љекар који је радио са умирућим болесницима, могу да кажем, да осим оних у коми, сви до "пољедњег удиханија" имају дилему вјерују ли у Бога или не? То су знали католички свештеници кроз историју, па су опсједали кревете умирућих познатих атеиста (или агностика) наводећи их на пољедњу причест.

Но, човјек је биће које као прво осјећа, па тиме сазнаје или вјерује, како је истицао Жарко Видовић.

За дивно чудо, то схватам. И опет ми није то то. Осјећаји су варљиви јер долазе од нас и наше природе која често саму себе превари или води у лошем правцу. И једини лијек за то јесте разум који је ту да повуче узде и заустави пут у пропаст, или да испита да ли је неки пут ка којем емоције показују исправан. Разум служи као коректив, како за вјеру тако и за разне друге ствари у животу. Ја осјећам често то што би православни описали као "благодат Божја", али то је на крају крајева најбазичније људско осјећање са биолошким основама - дакле везано за овај свијет. 

"Имамо личносног Бога", и онда стријемимо да га опонашамо и да будемо што више као он. А то се ради и са другим људима или чак фиктивним ликовима, или архетиповима ( или стереотипима? ) - односно, укратко, са било чиме што представља неки идеал. А тај идеал може бити изражен или апстрактно, или оличен у некој личности. А опет, може бити да само ми перципирамо да је неко оличење наших идеала, па се зезнемо у процјени човјека ( па ме то враћа на позицију да наши идеали, ставови, врлине ,мане, све... долази од нас и из нас и да ми само пројектујемо своја могућа идеална стања, или чак најгора стања, на друге људе, идеологије, религије итд. ). И онда ми је тај став директно у супротности са ставом да се можемо обожити по Божјој благодети, тј. допуштењу, јер долази од нас и из нас ( мада је можда по допуштењу да се то тако дешава? Може се и тако гледати ).

Људи када умиру немају шта да добију од атеизма или агностицизма, па емоције лакше превладају ( јер нема се шта бити разуман на самртничкој постељи. Разумност служи да се избјегне потенцијална штета или чак смрт, а када умиреш.. нема потребе за разумом више ). 

1 hour ago, александар живаљев рече

Извини, на оволикој дигресији, знам да Ти више вјерујеш у Хегелов "Свјетски дух"

Могло би се тако рећи. Функционално, "као да постоји Свјетски дух", да будем прецизнији. Ако пас хода као патка, кваче као патка, једе као патка и лети као патка - зашто га не третирати као патку?

[александар живаљев]

пре 15 минута, Ћириличар рече

Могло би се тако рећи. Функционално, "као да постоји Свјетски дух", да будем прецизнији. Ако пас хода као патка, кваче као патка, једе као патка и лети као патка - зашто га не третирати као патку?

Не смијем се Твом ставу, него духовитости.

[Џуманџи]

пре 13 минута, Ћириличар рече

"Имамо личносног Бога", и онда стријемимо да га опонашамо и да будемо што више као он. А то се ради и са другим људима или чак фиктивним ликовима, или архетиповима ( или стереотипима? ) - односно, укратко, са било чиме што представља неки идеал.

Није поента да опонашамо и будемо као он, него да Њему уступамо простор за делање у нама самима.

[Ћириличар]

пре 37 минута, Џуманџи рече

Није поента да опонашамо и будемо као он, него да Њему уступамо простор за делање у нама самима.

Potejto - potato.

[Predrag Pedja]

ja bih jos ovde dodao nemogucnost komunikacije sa Bogom i sto se hriscana tice mrtvila i nedostatka tzv duhovnih plodova @Ћириличар dobro je da ima jos neko slicnog misljenja