Ћириличар

Којом силом се намеће? Како се намеће? Тако што кажу људима:"Еј, знате, постоје хомо сексуалци и не би требали бити шиакнирани"? Велико државно насиље је то. Али баш... Онда када крену људе и дјецу по школама тјерати да се љубе, хватају ,буду хомо, да мушко и женско није мушко и женско него "хен"( шведска нова ријеч за родно неутралну замјеницу - односно "оно" ) онда ћемо причати о наметању идеологије силом. У Србији, конкретно, ништа се не намеће још увијек него се прича о дискриминисању и шиканирању невиних људи.

И то ти се своди на "Не треба дјецу учити да гејеви постоје у школама", да не требају имати иста права, да сваки навод њихве дискриминације се гледа са изузетном скепсом без фамозне хришћанске саосјећајности, без жеље да се законски ухватимо као друштво у коштац са дискриминацијом... Уосталом, каква је то глупост "нећу да ми неко говори да је вода сува". Па нико не говори да је нешто оно што није. Гејеви су гејеви, нису стрејт. Ако ишта, друга страна жели да зачепи уши и настави о сувој води...

Ох, али причаш. Чим се залажеш за то да ти свој свјетоназор намећеш другоме и другоме кројиш живот кроз дозволе или забране нечега, онда причаш о друштву јер то желиш спровести кроз државни апарат и пристанак већине како би се други људи држали на мјесту на којем ти мислиш да требају бити. Уколико не причаш о наметању кроз државни апарат или друштвени притисак, онда једино можеш причати о сопственом наметању другоме човјеку, што је опет ем нехришћански ем неоправдано. Проблем ти је што текст није написан за Блиц, тако да није "изашао у Блицу" техничк иговорећи, него га је Блиц само пренио. Дакле, Блиц новинар није писац тог текста, тако да ти друга премиса не стоји. Изашао је на фејсбук профилу дјевојке. И по мом, јер одређени елемнти у том политичком простору стварно претјерују. Али након што сам се за посљедње 3 године нагледао чега све има на Западу, умногоме сам се смирио око бојазни за нас. Код нас се сада води она борба и расправа која се водила 80-их и 90-их у Америци и судећи по резултатима тог дијалога тамо немамо разлога за бригу. Оно што нас треба бринути, ако дође до тога, јесте када постигнемо основну равноправност за гејеве и трансексуалце, да не крену ови радикални елементи напријед. А код нас, признаћеш, тешко то да може проћи. Превише смо... источноевропљани за те будалаштине. Зато су Бошко, Двери и њима слични очигледно само обичне галамџије, јер прави проблем за нацију, народ, вјеру, шта год не постоји. Али постоји за људе које шиканирају, туку, силују или понижавају јер су то што јесу, и поред тога што никога не поврјеђују. Али опет, иритантност тих и таквих елемената није никакав аргумент за оцјењивае умејрених и генерално нормалних ЛГБТ организација и заједница и представника. Ово о чему ова дјевојка прича је најосновније људско достојанство да нико не треба бити шиканиран за оно за шта не може да контролише код себе или што никога другога не оштећује. Ако ишта, то би српски родољуби најпрви требали знати, с обзиром да највише баштине сјећање на муке нашег народа када су нас клали, убијали и прогањали само зато јер смо то што јесмо. Дебате око легализације истополног брака и усвајања су свакако легитимне, јер се неке ствари морају претабирити ту. Али то су опет засебна питања у односу на ово. О том потом

Наношење штете себи је сопствена лична одговорност, а не друштвена. Тако да либерални хришћанин неће тражити да се некоме нешто намеће или забрањује ако он мисли му то штети. Ограничиће себе на убјеђивање и проповиједање, кроз ријечи и дјела, да покаже како је његов свјетоназор ( који би требао бити заснован на љубави ) исправан. И тек када тај други "блудник" или "грешник" види у примјеру хришћанина да му овај не жели зло, да га не мрзи, да не жели да му наређује и кроји живот, него да му само жели рећи како гријеши у нечему, онда су највеће шансе да ће тог грешника и преобратити. Проблем је што добар дио хришћана користи "тврду љубав" само као изговор за своје предрасуде и љутњу што неко забога одступа од онога како је Бог устројио сивјет, па му се мора под хитно забранити/наредити нешто. Или либерално речено, користи изговор "Општег добра" за оправдање свог тоталитаризма. Ако ишта, Исус никада није говорио "Сад ти наређујем/забрањујем да ме пратиш" него је увијек говорио:"Ко хоће за мном нека уради икс ипсилон цет". Ту сте слијепи, јер "груба љубав" не подразумијева одмах патернализам, наметање и забрањивање. То се подразумијева само код људи неспособних генерално за самосталан живот па им је стогап отребна пажња, што није случај са одраслим гејевима и осталом ЛГБТТТКЈУАЈИП популацијом.

Curb your libertarianism

Једино што јој имам замјерити је то да је запарво изнијела суштину у свом говору ( а не како је написала да није стигла ), само не толико упечатљиво као у фејсбук посту. И још ми нимало не изгледа као нервозна и анксиозна, него напротив. Али уобичајено је да људи себе виде другачије, било боље или горе, него што их други људи виде. Брате, небитно је гдје је изашло. Не можеш одбацити нешто само јер је изашло у неком пропагандном медију или таблоиду. Ако већ пазиш на логичке грешке, то ти је "guilt by association". Чак и да је намјерно зачинила свој пост патетиком ( а признајем, ни мени не лежи такав стил читати често, иако у овом случају разумијем његову употребу у потпуности ) то је небитно на суштину коју је хтјела исказати - људи попут оних из Двери, али и добар дио становништва иначе, не виде у њима људе и гањају своје неке идеје од којих су слијепи за ближњег свог. Гејеви су у Србији још увијек нека тамо чудна група људи која нешто одступа од "нормалног" сексуалног живота па их још увијек превелики број људи посматра чудно или их изравно мрзи. Или ако их већ не мрзи, онда из иритираности према њиховим упорним жалбама тражи сваки начин да их поткопа или релативизује ( што апсолутно разумијем такође, јер ЛГБТ кампање се често своде на жаљење на свој положај. Но томе се не може помоћи јер је то зарпаво и њихов суштински проблем ).

Хоћеш рећи... српског краља? Буразеру, а да ви лијепо узмете неку пансловенску заставу и ставите на њу историјски грб своје регије па да се сви коначно смире а ви добијете много љепшу заставу?

Као што рекох... шта да ти радим ако не можеш причати као одрасла особа Некако ми то не слиједи из овога. Али добро, свако ће уметати своје жеље у такве могуће празнине, колико год накарадно било. Македонци могу постати национално Бугари само ако то желе, без обзира на то је ли стање од прије или послије овог договора. Ако неће, не могу им сви докази свијета промијенити став. Уједно је то и радост за историјску истину мајку му... Никада није ни ибло отварано то питање. Доље живе Грци и крај приче. Покушавали смо, ми Словени, вијековима стално узети тај Солун али нам никако није ишло. И светац је добио славу одбраном Солуна од наших хорди. Да се манемо више ћорава посла? Много ме занима јесу ли они ту од досељавања на Балкан или су дошли са проширењем Душанове Србије ( пошто је он пресељавао властелу, а ваљда тиме и нешто народа, из Србије у долину Вардара како би имао себи вјеран елемент доље )?

@Lady Godiva имаш неку критику моје анализе, видим?

Небитно је, драга моја, јеси ли писала о бугарској азбуци, македонској, српској, старословенској... Користила си аргумент да је писмо релевантно за разликовање језика ( па си том уврнутом логиком хтјела побити Дијанину тврдњу да је македонски најближи бугарском релативизирајући ту тврдњу својом тврдњом да, пошто смо сви користили једно писмо, по тој логици је Дијани "најближи бугарски" ), што је апсолутно нетачно, па ти је читав пост био бесмислен у том смислу. Ово накнадно покушавање врдања из моје поенте ти неће проћи поред моје педантерије. Провео сам довољно живота са оваквим стварима да знам о чему говорим И Монголи користе ћирилицу, па немају благе везе са Русима, док је Пољацима далеко ближи нпр. српски језик што се тиче гласова које словенски језици имају, а поготово пољски ( меко "ш", "ж" и сл. ), па опет користе латиницу као Германи или Романи. Заједничко писмо једино означава цивилизацијску повезаност, али не етничку или лингвистичку. Тако да... мојне матере ти. Друго, не мораш се правити неуком сада јер савршено је јасно шта ми је била поента са босанчицом - да је аргумент "писмо је начин разликовања језика" бесмислен, те да је то "просто" означавало поенту да су тзв. "босанчица" и српска ћирилица у средњем вијеку једно те исто писмо и да је преко тога бесмислено утврђивати различитост језика. Е сад, ако ти не можеш причати као добар саговорник, него мораш радити овакве карафеке и глумити неко исмијавање ради неких својих личних разлога, шта да ти радим? Па ништа, очигледно.

Знам

Ни најмање. Фантазија нестаје чим стварност закуца на врата, јер је ипак то само фантазија. Прије сам додуше имао проблем са тим да идеализујем стварне особе чак и када их знам, но био сам само дјечак тад. Сада немам проблем са тим и живот је далеко лакши.

Управо у тој идеализацији. Прилике су такве да просто нема шансе да икад било шта буде ( ја у Београду, она у Босни, и то ва вијеки вијеков ), па ми се може да се заљубим и тако уживам у том осјећају без штетних посљедица Сањар сам и треба ми фантазија у животу. А исто важи и за ове које знам, без обзира да ли их гледам само као другарице или што једну бих желио као нешто више ( али неће, па шта ћу - одврнути Халида и залити бол ). Само без оволике чаробне прашине јер јој ту нема мјеста, наравно. Њих сам заиста упознао и видјео да су нормалне и да су генерално добрице и мени довољно да до краја живота имам лијепу слику о њима. Поготово јер сам упознао и супротних примјера које су више неке карикатуре мана и порока из цртаних него прави људи.