Зашто људи ћуте и трпе?

[JESSY]

                                               

 

Ових дана су ме питали: «Због чега људи ћуте и трпе? Шта их побуђује на то да сакривају своје мишљење?
Није било тешко одговорити.
Људи ћуте зато што се боје да још више не погоршају ситуацију (на пример, да не увреде неког или да после тога сасвим прекину односе). То је јасно ко дан.
Тако, хајде да видимо одакле тај страх и шта са њим можемо да урадимо.

[JESSY]

Људи се боје да разматрају ситуацију зато што очекују погоршање. Да, можда је сада све лоше, но ако отворимо уста и покушамо да дискутујемо, настаће скандал и биће само још горе (често тако и бива – када је последњи аргумент насиље, посебно физичко).
Зато ћутање изгледа не тако лоша стратегија. Мислиш, ако прећутим, човек ће једног дана да схвати и промени мишљење и односи ће се уредити.
Нажалост, људи мешају стратегију и тактику. Прећутати – је заправо тактика. Она бива веома умесна и корисна, но управо као привремена, ситуативна одлука.
На стратешком нивоу ћутање је –ћорсокак. И ако сте се у њему нашли, спремајте се – даље ће бити само горе.
Зато што, ако у односима постоје проблеми, њих је потребно разматрати. Односи се граде на анализирању и саглашавању, а не на ћутању и покорности.

[JESSY]

Шта радити са страхом од разговора?

Прво, шта је потребно урадити ви сте већ урадили: сазнали сте да је прећуткивање проблема лоша стратегија. Сада је остало само да то себи чешће напомињете, например овако: «Ако сада искажем своје незадовољство, можда ће се ситуација погоршати. Али, ако прећутим, погоршаће се засигурно».
Сваки пут себи напомињите да ћутање – није увек злато.
Друго. Имајте у виду да у односима уопште нема накакве гаранције. Зато увек држите у глави план Б. Штавише, ако намате тај план, најпре га смислите, па тек онда започињите разговор.
Обавезно треба да сте знате куда да одступите, ако разговор не приведе ничему добром. Отићи ћете к родитељима, отићи ћете да ноћите код друга/другарице, позваћете полицију, предаћете на развод, поћи ћете спавати у другу собу? Можда постоје још неки варијанти?
Размислите, накупите што је више могуће варијанти. Ваш задатак је да предупредите све могуће варијанте развоја догађаја и да припремите план дејства за сваки од њих. Нека то буду и најопштији паланови, али ће их зато бити више него довољно.
Планови, чак и они најопштији, прекрасно ослабљују страх.
Треће. Размишљајте трезвено. Ствар је у том што се људи често заносе величином катастрофе који замишљају у глави. Чини им се да ће изражавањем свог незадовољства анихилирати сву галаксију, ништа мање.
На самом делу, наравно, то се неће десити. Највероватније је да ће се ствар завршити свађом, но свађа – није нека трагедија. Да, посвађали се, да, непријатно, но то је ипак боље него прећуткивати своје незадовољство из дана у дан.
Да, бива страшно увредити неког. На тактичном нивоу сасвим је разумно прећутати – ако је то нешто што се не понавља, нека остане тако како је. Но ако се проблем постојано понавља, не треба се плашити да ћете неког увредити. Потребно је напоменути себи да је у даном случају ћутање – штетно.

[JESSY]

Растајање – трагедија

И на крају – главно. Људи ћуте зато што се боје да ће се прекинути односи. Мисле да ће им без тих односа бити лоше.
Али не! Не може вам бити лоше вез односа, у којима вам је било лоше. Може вам се чинити да вам је лоше без тих односа (од тог страдају жене алкохоличара, на пример), али то је само зато што су почели да заборављају но лоше из тих односа.
Зато треба бити јасно – да један од могућих резултата изражавања свог незадовољства може да буде крај односа. И управо због тога препоручујем да не шутирате на прву – можда је баш у тој конкретној ситуацији заиста боље прећутати.
Но ако се ситуација не мења, ако се она продужава из дана у дан, из недеље у недељу, из месеца у месец – ту је већ време размислити о неопходности отвореног и озбиљног разгвора.
Да, растанак – је веома веројатан разултат таквог разговора. И то – пазите! – није страшно.
Растанак – је непријатан и болан, но свеједно је далеко од те васељенсеке анихилације која се нама осликава.
Још једном да напоменем. Ако се налазите у односима, који вас не заодовољавају, разумно је покушати изменити их, да бисте били задовљни њима. Паралелно са тим је разумно проверити себе – да их можда ви сами не чините непогодним. Али ако ствар није у вама, и партнер не жели да заједно са вама урегулише односе, онда је растанак – сасвим логичан исход.
Зашто? Зато што су болна преживљавања при растанку – привремена. Заболеће и престаће, и ви ћете се опет почети радовати животу.
А постојана напетост и страдање вас постепено убија. Полако и сигурно. Не шалим се – тачно убија. Понекад у виду погоршања здравља, понекад у првом смислу те речи (многи људи, убијени од стране својих партнера – и мушкарци, и жене – просто нису нашли у себи снаге да оду тада када су требали).

[JESSY]

Закључак. У неким случајевима је ћутање – корисно и исправно. Ипак, ако ситуација која вам се не свиђа, траје дуго – време је да се о њој поговори. Ало ви лично не можете да говорите, разлог томе је – страх. Страх се лечи састављањем плана и напомињањем себи, да вас прећуткивање проблема полако (или брзо) убија. Зато је боље рећи – биће корисније.

 

     https://poznajsebe.wordpress.com/2017/08/03/zasto-ljudi-cute-i-trpe/

[Toma]

Додака, из искуства:
И док ћутимо ближњима, да говоримо Богу.

[JESSY]

некад је прећутати мудра одлука, али само привремена, применљива на дату ситуацију...кад тад се морамо суочити са проблемом и покушати разговором да га решимо...

тачно је и то да људи не знају шта нам је у глави, шта ми смислимо, шта нас повређује...само један добар разговор може доста тога решити...

људи често иду линијом мањег отпора...јер сваки почетак разговора захтева неко улагање, мицање из свог комформитета, давање...а сви смо ми прилично зачаурени у свом начину живота, уљуљкани својим ставовима и размишљанима...лакше је да ту и останемо...

ипак, сваки труд и напор се и те како исплати...па, учинимо то мало...

[Чунга Лунга]

"Магла и мјесечина"

[Flojd]

Е зато постоје технике у комуникацији. истина је да ћутање није добро јер прави проблем и међу пријатељима и међу супружницима. Ћутати и трпети је најгора ствар коју човек може себи да уради јер ако ћути, трпи он нарушава своје унутрашње здравље. Све то утиче на унутрашње органре, сам стрес има за последицу развијање разних болести. А самим тим и доношење лоших одлука. Дефинитивно мора да постоји свађа и расправка, боље рећи и у свађи него прећутати, обе стране губе када се ћути.  Сто се тиче техника има их разних и на њима треба радити. Нпр техника, сендвича, техника огледала и разне друге технике. Само трееба порадити на њима и верујте да ће се стање променити. Значи сам начин изношења чињеница, али тако да их пренесете неком тако да је њему најлакше да их прихвати и чује је и један вид хришћанске пожртвованости. Другим речима вера и љубав у човека ако се трудимо да му приступимо онако како он жели. А ако је та особа неспсобна да прими љубав и љубазан приступ треба јој окренути леђа и пусти ти је да иде својим путем. Неки људи схвате да имају проблем тек када остану сами и почну да раде на исправљању истог. 

Само технике и рад на себи. Ћутање није страх, ћутање ј некада мудрост.

[Иван Ј.]

У мом случају постоје људи с којима, чини ми се не могу никада да се посвађам, а с друге стране постоје и они с којима чим покренем неку озбиљнију тему одмах наступи свађа. Са првима сам отворен, са другима ћутим или говорим необавезно. Са првима је тако јер постоји међусобно разумевање, поверење, знам и ако погрешим да ће ми опростити. Са другима није тако јер преовлађује "ја сам у праву", ако још и код мене преовлада то "ниси ти, него ја"...., и сад свако тера своју причу, зато ће или да се заврши свађом или да се заћути. 

Међутим, веома је важно и како се ћути. Ако ћутиш, а у себи само гомилаш мисли ( а то су углавном негативне мисли) уперене ка тој особи, то није добро, кад тад ће да излети та сила и има да кажеш и оно што ниси мислио. Међутим, има делотворно ћутање, а то је ћутање са молитвом. Молитвом умирујеш и себе и оног поред себе и онда може доћи до делотворног разговора.

Није добро гурати под тепих проблеме, али није добро ни говорити по сваку цену, нарочито ако видиш да ће то изазвати свађу, тако бар ја мислим. Ја не волим свађу, зато она није добра за мене ни у ком погледу и зато ћу радије да прећутим, трудећи се да не преовладају зле мисли већ молитвене.

[IC XC]

пре 2 часа, Danijel Petrovic рече

Е зато постоје технике у комуникацији. истина је да ћутање није добро јер прави проблем и међу пријатељима и међу супружницима. Ћутати и трпети је најгора ствар коју човек може себи да уради јер ако ћути, трпи он нарушава своје унутрашње здравље. Све то утиче на унутрашње органре, сам стрес има за последицу развијање разних болести. А самим тим и доношење лоших одлука.

Bolje je da se precuti i ako imam nemir u sebi, tu je molitva i eto smirenja...